Just now, Jimmy Kowalski said:

Pa ja ne trazim tumacenje zakona. Ja pisem o necemu drugom.

Aha izvini dijagonalno sam procitao. Da, tako je kako kazes. Jbg, dok si ziv mozes i da prokockas sve i navuces zelenase na vrat porodici, nebo je granica. Kad umres drzava preuzima rasporedjivanje i trudi se da bude koliko-toliko fer.

Just now, Jimmy Kowalski said:

Znaci ako ti za zivota odlucis da poklonis sinovima svu svoju imovinu, to je ok. Ali ako u testament stavis da tako bude, onda tvoja volja nije ok.

Ako tokom života pokloniš sinovima svu imovinu, ti se pokloni zaračunavaju u nasledstvo sinova, pa onda oni posle smrti poklonodavca moraju drugim naslednicima (drugom roditelju, sestrama) da isplate nužni deo u novcu ili da im vrate deo te poklonjene imovine u visini nužnog dela.

Postoje veoma dobri razlozi zbog kojih u kontinentalnoj pravnoj tradiciji postoje pravila u vezi nasleđivanja, kao i institut nužnog nasleđivanja. Nasleđivanje imovine sa kolena na kolena je jedno od fundamentalnih postulata civilizacije i postoji od samih osvita čovečanstva, te postoji jak društveni interes da ovo pitanje bude uređeno na način koji neće izazvati veće društvene potrese. Do pre 200-300 godina nasleđivanje imovine je moglo biti pitanje života ili smrti za pojedince bukvalno, odatle i datiraju ova pravila koja ograničavaju slobodu kod testamenata (ja mislim da su ta pravila čak i recepcija rimskog prava, ali da ne gledam sada, rimsko pravo se više recepiralo u ugovornom pravu). Danas to više nije pitanje života ili smrti jer je društvo mnogo bogatije, ali je opet društveno veoma značajno, pa se nameću određene restrikcije kako bi postojala izvesna predvidivost i stabilnost u celoj stvari. Naravno, ni jedan zakon ne može regulisati život u potpunosti, i ja sam se kroz karijeru negledao žestokih nepravdi u nasleđivanju (dece skotova koja uzmu celu imovinu i ne odu ocu na sahranu, fantastične i požrtvovane dece koje su roditelji lišili svega iz raznih razloga - više vole drugo dete i/ili taj što je lišen je sposoban pa će zaraditi, a ovaj drugi je nesposoban pa neće i/ili ne vole snaje i zetove, ostave sve crkvi ili Jehovinim svedocima itd.), ali ta pravila u velikom procentu slučajeva ipak rezultuju nekim relativnom pravednim i kompromisnim rešenjima.

Kod Anglosaksonaca je to sve mnogo liberalnije, kao i što je sve ostalo uostalom mnogo liberalnije kod njih, ali su njihova društva i pravni sistemi i koncipirani na drugačiji način u odnosu na Evropu, a i kod njih postoje drugačije navike - npr. tamo se testamenti prave mnogo češće nego u Evropi, maltene su pravilo. No, koliko znam, čak i oni imaju neka pravila u pogledu nasleđivanja, i ni tamo nije baš sve moguće (isto da ne tražim sada, Nova godina je i dosta je bilo prava za ovu godinu).

Veca je nepravda, ako muz i zena nemaju dece i npr. umre muz, deo nasledi zena, a deo nasledstva dobijaju zakonski sestre/braca muza.

50 minutes ago, Ayatollah said:

Ako tokom života pokloniš sinovima svu imovinu, ti se pokloni zaračunavaju u nasledstvo sinova, pa onda oni posle smrti poklonodavca moraju drugim naslednicima (drugom roditelju, sestrama) da isplate nužni deo u novcu ili da im vrate deo te poklonjene imovine u visini nužnog dela.

Ako oni u međuvremenu rasprodaju ili prokockaju tu imovinu pretpostavljam da su i dalje obavezani da isplate taj nužni deo ostatku porodice nakon smrti poklonodavca?

On 29. 12. 2025. at 20:27, napadaj said:

A šta da je bio maloletan?

I drugo, postoji institut razbaštinjenja, na osnovu kojeg zakonski naslednik može biti isključen iz nasleđivanja ako se teško ogrešio o ostavioca.

šta kaže zakon po tom pitanju. pitam zbog komšije u selu, kod mene je sve po PS.

On 30. 12. 2025. at 14:56, Hamlet Strašni said:

није. зато што право каже другачије. њено право да остави имовину се заснива на закону који јои и ограничава право располагања имовином. Да нема закона, не би могла било шта да остави било коме, па је признала закон самим тим што се користила њиме да би некоме нешто оставила

hamlete, šta bi se desilo posle njene smrti da je za života svu imovinu, novce pre svega, sem one siće potrebne za svakodnevni život razdelila širom sveta pa i ovom našem azilu kod šuplje stene?

1 hour ago, ubibobi said:

Ako oni u međuvremenu rasprodaju ili prokockaju tu imovinu pretpostavljam da su i dalje obavezani da isplate taj nužni deo ostatku porodice nakon smrti poklonodavca?

Da, naravno. Tu po prirodi stvari nije moguće da se traži predmet poklona nazad od trećeg lica koje ga je steklo od poklonoprimca, jer je sticanje bilo od zakonitog vlasnika stvari, ali postoji obaveza isplate novčane protivvrednosti nužnog dela. Naš zakon i inače daje prioritet novčanom namirenju nužnog dela u odnosu na povraćaj predmeta poklona, čak i kada je predmet poklona ostao u svojini poklonoprimca, a iz razloga sigurnosti pravnog prometa.

E sada, u praksi su stvari retko kada ovako jednostavne, jer obično ima mnogo više od jedne pojedinačne stvari u zaostavštini, a vrednost nužnog dela se računa u odnosu na celu zaostavštinu, a ne na pojedinačne stvari ili prava u zaostavštini, pa se cela stvar najčešće ispegla već u okviru same ostavine tako što se za drugog naslednika izdvoje druge stvari i prava iz zaostavštine, dok se ne izjednači iznos poklona, a ostatak se deli. Primera radi - ako ostavilac ima 4 stana jednake vrednosti (da pojednostavimo) i 2 zakonska naslednika, pa jednom od ta dva naslednika pokloni jedan od tih stanova za života, drugi naslednik neće moći da dobije nužni deo od 1/4 vlasništva na tom poklonjenom stanu, već će prvo jedan od preostalih stanova da bude izdvojen iz zaostavštine za njega, a preostala dva stana će da dele na jednake delove.

Problem koji ja imam sa laicima (strankama), je u tome što oni misle da imati pravo na mišljenje može da se primeni na sve oblasti života, pa i na profesionalne oblasti, o kojima oni naravno pojma nemaju, ali su zato neverovatno tvrdoglavi. To znaju sve kolege i to je vidljivo i na forumima. Neko stručan ti objasni nešto, međutim, jok, ti ne misliš tako, ti samo želiš da taj neko potvrdi tvoj stav, koji je neispravan. Mišljenje možeš da imaš oko pitanja tipa koje je najbolje godišnje doba, da li je lepša boja plava ili zelena, ali ne možeš kao pravni laik da imaš mišljenje o pravu i normama, dakle o oblasti o kojoj ništa ne znaš, istorijat, suštinu, ratio legis, sudsku praksu. Kao što ja ne mogu kao advokat da pričam fizičaru svoje mišljenje o nuklearnom reaktoru, fisiji, fusiji, šta god. Irelevantno je.

Nužni deo nije glupost, on služi ne da ograniči besteretna raspolaganja ostavioca, već da spreči da ostavilac ošteti nužne naslednike. Laik ne može da zamisli sve konkretne životne situacije, već uvek gleda samo iz jednog ugla, i sve što se u to ne uklapa, njemu je glupo, bulšit, zakonodavac nema pojma, a ni ovih 5 advokata što mu objašnjavaju, jer, eto, ima on svoje mišljenje. Važi.

Zamislite situaciju u kojoj roditelj ostavlja sve jednom detetu jer: manje voli drugo dete, ne slaže se sa izborom partnera tog deteta, zbog pola deteta itd. itd. Dakle, između slobode besteretnih raspolaganja ostavioca i zaštite njegovih nužnih naslednika od njegove bezrazložne samovolje, zakonodavac nalazi kompromis u propisivanju nužnog dela. Znači, ne brani ti da raspolažeš kako želiš, ali kaže, čekaj, ovaj deo ipak ne možeš da ne ostaviš nužnom nasledniku, osim u tim i tim slučajevima, kada možeš da ga razbaštiniš.

Slična je stvar i što se tiče nasleđivanja kada supružnici nemaju dece, pa supružnik prelazi u drugi nasledni red sa roditeljima ostavioca. Ne kapiram šta tu toliko buni ljude, kao i za nužni deo. Supružniku pripada pola, roditeljima druga polovina. Da supružnik ostavioca koji nema dece, ostane u prvom naslednom redu, to bi bio svojevrstan apsurd, jer bi došli do toga da imovina jedne porodice, u potpunosti pređe na supružnika, a posle njega i na njegove rođake (pošto ni sam nema dece), koji nikakvih dodirnih tačaka nemaju sa ovima.

4 hours ago, Jimmy Kowalski said:

Znaci ako ti za zivota odlucis da poklonis sinovima svu svoju imovinu, to je ok. Ali ako u testament stavis da tako bude, onda tvoja volja nije ok.

Nije tako. Jer se nužni deo primenjuje i na poklon.

1 hour ago, đorđe geprat said:

hamlete, šta bi se desilo posle njene smrti da je za života svu imovinu, novce pre svega, sem one siće potrebne za svakodnevni život razdelila širom sveta pa i ovom našem azilu kod šuplje stene?

Ništa, samo bi se raspolaganja u poslednjoj godini života uzela u obzir prilikom računanja nužnog dela.

Ajde kad ste vec splitovali

Cale i keva su se (mucno) razveli tamo negde 2002. godine, jel ja sad kao jedino dete kao imam pravo na pola njegove imovine iako prakticno nismo u kontaktu od tad, osim par ruznih reci davno?

On dugo ima neku zenu devojku svojih godina s kojom zivi dugo i koja radi u njegovoj firmi, ona ima valjda dve cerke ili tako nesto, mislim i unuce. Ne treba mi nista svakako ni sad a jos manje ce mi trebati kad omatorim i zelim mu da zivi sto godina ali sad nesto razmisljam, ako bude islo po redu a on dozivi stotku stvarno ja cu tad imati 75 i mozda ne bi bilo lose da uzmem to sto mi eventualno pripada i delim redom u dobrotvorne svrhe, bar neku korist od njega da imam u zivotu.

Edited December 31, 2025Dec 31 by Zli Gli

2 minutes ago, Zli Gli said:

Ajde kad ste vec splitovali

Cale i keva su se (mucno) razveli tamo negde 2002. godine, jel ja sad kao jedino dete kao imam pravo na pola njegove imovine iako prakticno nismo u kontaktu od tad, osim par ruznih reci davno?

On dugo ima neku zenu devojku svojih godina s kojom zivi dugo i koja radi u njegovoj firmi, ona ima valjda dve cerke ili tako nesto, mislim i unuce. Ne treba mi nista svakako ni sad a jos manje ce mi trebati kad omatorim i zelim mu da zivi sto godina ali sad nesto razmisljam, ako bude islo po redu a on dozivi stotku stvarno ja cu tad imati 75 i mozda ne bi bilo lose da uzmem to sto mi eventualno pripada i delim redom u dobrotvorne svrhe, bar neku korist od njega da imam u zivotu.

Nemaš pravo na pola. Ako se nije oženio imaš prava na sve. Ona eventualno može da traži deo imovine koja je stečena dok su bili u vanbračnoj zajednici.

1 hour ago, advjbg said:

Slična je stvar i što se tiče nasleđivanja kada supružnici nemaju dece, pa supružnik prelazi u drugi nasledni red sa roditeljima ostavioca. Ne kapiram šta tu toliko buni ljude, kao i za nužni deo. Supružniku pripada pola, roditeljima druga polovina. Da supružnik ostavioca koji nema dece, ostane u prvom naslednom redu, to bi bio svojevrstan apsurd, jer bi došli do toga da imovina jedne porodice, u potpunosti pređe na supružnika, a posle njega i na njegove rođake (pošto ni sam nema dece), koji nikakvih dodirnih tačaka nemaju sa ovima.

jel postoje neka ogranicenja u ovom slucaju?

pitam, jer mi deluje suludo da jedan supruznik za zivota gubi deo zajednicke imovine koji je sticao sa (sad preminulim) supruznikom i da ta imovina prelazi na njenu/njegovu brace i sestre

Bračna tekovina se izdvaja. Pola imovine stečene u brku odmah pripada preživelom supružniku. Druga polovina se deli između preživelog supružnika i roditelja (i/ ili potomaka) ostavioca.

2 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Nemaš pravo na pola. Ako se nije oženio imaš prava na sve. Ona eventualno može da traži deo imovine koja je stečena dok su bili u vanbračnoj zajednici.

E svasta, nidje veze, nisam nicim doprineo a i ne komuniciramo uopste, mislim da me ne podnosi jer je davno doziveo neki prebacaj u glavi. Imao sam pokusaj uspostavljanja kontakta prosle godine ali mi je lagano rekao da nema vremena, otresao me kao slinu

Nije se ozenio zvanicno a pojma nemam sta je novo stekao u medjuvremenu zajedno s tom zenom, znam za dve nekretnine i firmu. Ziv nam bio bar sto godina a posle cemo lako, opet kazem ako bude islo po redu

Edited December 31, 2025Dec 31 by Zli Gli