Za situacije poput gore opisane postoji institut povećanja naslednog idela supružnika, gde pod izvesnim uslovima supružnik ostavioca može dobiti plodouživanje, a nekad i svojinu, nad celom zaostavštinom.

6 hours ago, adam said:

evo licni primer pa ti vidi da li ima ili nema nepravde. moji ujak i ujna nisu imali dece. ujak je umro pre cetiri godine, napunio 82. ujna ostala udovica sa 78. oboje naravno u penziji, prosecna porodica, nisu imali nikakvu vecu ustedjevinu, nesto oko 4 soma evara za nedajboze. njihovi roditelji odavno umrli, brat i ja smo morali da potpisemo da se odricemo nasledstva u njenu korist. i stana i te ustedjevine. banka joj nije dala pristup tom novcu dok sve nismo obavili. e, sad, da smo neki skotovi (il da smo finansijski ugrozeni egzistencijalno) ladno smo mogli da insistiramo da zena proda stan i da nam 'ono sto nam pripada'. a ona, jebiga, dobice trecinu, moze joj biti dovoljno da podstanari ako bas ne insistira na dugom zivotu.

mozda pretpostavka da su u pitanju stariji ljudi proizilazi iz cinjenice da vecina ljudi ostari pre nego sto umre, ako nema ratova i slicnih vanrednih situacija, priznaces da prosecni ljudski vek bar u evropi nije mladost i puna snaga nego starost i penzija. a zakon bi valjda trebao pokrivati vecinski deo stanovnistva. ovako ispada da si pokrio mogucnost koja je vrlo mala i vecinu (pretezno starih ljudi) ostavio volji naslednika.

Opet upadaš u standardnu laičku zamku i potvrđuješ pravilo. Nijedan propis, pa tako ni Zakon o nasleđivanju se ne bavi pojedinačnim, konkretnim životnim situacijama. Ti u jednom konkretnom životnom primeru, događaju, zbog ličnog poznanstva, rodbinskih odnosa, uočavaš "nepravdu" i donosiš svoj sud o tome kako je zakon nepravedan. Pri tome, zakon ne poznaješ, jer je moguće povećanje udela nadživelog supružnika, kao i zahtev da se uspostavi doživotno plodouživanje u njegovu korist.

"Ladno smo mogli da insistiramo da prodamo stan" - naravno, što je osnovno pravo svakog suvlasnika da traži razvrgnuće. Promeni ugao gledanja. Taj neko zapravo živi u tuđem stanu, svestan je da nije njegov u celini, tako da nema govora ni o kakvoj nepravdi. Da ne govorimo o tome kako je za života ostavioca postojala mogućnost da urede odnose drugačije, pa da do povrede nužnog dela ni ne dođe.

58 minutes ago, advjbg said:

Opet upadaš u standardnu laičku zamku i potvrđuješ pravilo. Nijedan propis, pa tako ni Zakon o nasleđivanju se ne bavi pojedinačnim, konkretnim životnim situacijama. Ti u jednom konkretnom životnom primeru, događaju, zbog ličnog poznanstva, rodbinskih odnosa, uočavaš "nepravdu" i donosiš svoj sud o tome kako je zakon nepravedan. Pri tome, zakon ne poznaješ, jer je moguće povećanje udela nadživelog supružnika, kao i zahtev da se uspostavi doživotno plodouživanje u njegovu korist.

"Ladno smo mogli da insistiramo da prodamo stan" - naravno, što je osnovno pravo svakog suvlasnika da traži razvrgnuće. Promeni ugao gledanja. Taj neko zapravo živi u tuđem stanu, svestan je da nije njegov u celini, tako da nema govora ni o kakvoj nepravdi. Da ne govorimo o tome kako je za života ostavioca postojala mogućnost da urede odnose drugačije, pa da do povrede nužnog dela ni ne dođe.

pa ne bas. kako je logicka zamka ako ocekujem da zakon radi za vecinu stanovnistva a da se anomalije pokrivaju dopunama i ostalim mogucnostima?

zakon koji je pravljen da pokriva anomalije a ne vecinu je problem iz kog god ugla da gledas. kao sto vec rekoh, pogledaj prosecni zivotni vek stanovnistva i bice ti jasno da je procenat onih koji se mogu naci u situaciji koju sam naveo neuporedivo veci od onog sto taj zakon pokriva. zasto je to tako, ne znam al meni je to van pameti.

i da, slazem se da ljudi koji zive u stanu veci deo zivota (30+godina generalno) mogu smatrati da stan u kojem zive nije njihov ali moja ujna je (kao i vecina ljudi u njenoj situaciji) nekim cudom taj stan dozivljavala kao svoj i u njemu zivela kao svoja na svome.

e, sad, ti si potpuno u pravu kad kazes da je sve moglo da se resi dok je ujak bio ziv ali cinjenica je da vecina ljudi jednostavno ne razmislja o tome sta kome pripada posle smrti. mnogi nisu svesni sta se moze desiti, o tome se ne prica, nema reklama, nemaju decu koja bi ih upozorila da se organizuju na vreme, nemaju porodicne advokate koji vode racuna o tome, a familija se u to ne mesa. recimo, mogli smo brat i ja da sednemo i iz najbolje namere pitamo jesu li resili vlasnistvo stana u slucaju smrti jednog od njih al nam nije padalo na pamet jer bismo rizikovali da ljudi pomisle da siljimo zube na njihovu imovinu dok su jos u punoj snazi. pri tom, moj ujak i ujna su bili (ujna je jos) fakultetski obrazovani ljudi, nesto ne verujem da je situacija bolja u vecinskom srednje obrazovanom stanovnistu ili u ruralnim sredinama.

da, u pravu si kad kazes da se zakon ne treba baviti pojedinacnim konkretnim zivotnim situacijama ali bi morao zahvatiti najsire sto moze diljem populacije i 'donese pravdu' najvecem broju ljudi. i to bas zato sto ne pokriva pojedinacne situacije.

Edited January 2Jan 2 by adam

8 minutes ago, adam said:

pa ne bas. kako je logicka zamka ako ocekujem da zakon radi za vecinu stanovnistva a da se anomalije pokrivaju dopunama i ostalim mogucnostima?

zakon koji je pravljen da pokriva anomalije a ne vecinu je problem iz kog god ugla da gledas. kao sto vec rekoh, pogledaj prosecni zivotni vek stanovnistva i bice ti jasno da je procenat onih koji se mogu naci u situaciji koju sam naveo neuporedivo veci od onog sto taj zakon pokriva. zasto je to tako, ne znam al meni je to van pameti.

i da, slazem se da ljudi koji zive u stanu veci deo zivota (30+godina generalno) mogu smatrati da stan u kojem zive nije njihov ali moja ujna je (kao i vecina ljudi u njenoj situaciji) nekim cudom taj stan dozivljavala kao svoj i u njemu zivela kao svoja na svome.

e, sad, ti si potpuno u pravu kad kazes da je sve moglo da se resi dok je ujak bio ziv ali cinjenica je da vecina ljudi jednostavno ne razmislja o tome sta kome pripada posle smrti. mnogi nisu svesni sta se moze desiti, o tome se ne prica, nema reklama, nemaju decu koja bi ih upozorila da se organizuju na vreme, nemaju porodicne advokate koji vode racuna o tome, a familija se u to ne mesa. recimo, mogli smo brat i ja da sednemo i iz najbolje namere pitamo jesu li resili vlasnistvo stana u slucaju smrti jednog od njih al nam nije padalo na pamet jer bismo rizikovali da ljudi pomisle da siljimo zube na njihovu imovinu dok su jos u punoj snazi. pri tom, moj ujak i ujna su bili (ujna je jos) fakultetski obrazovani ljudi, nesto ne verujem da je situacija bolja u vecinskom srednje obrazovanom stanovnistu ili u ruralnim sredinama.

da, u pravu si kad kazes da se zakon ne treba baviti pojedinacnim konkretnim zivotnim situacijama ali bi morao zahvatiti najsire sto moze diljem populacije i 'donese pravdu' najvecem broju ljudi. i to bas zato sto ne pokriva pojedinacne situacije.

TI zakoni o nasledjivanju su donekle razliciti svuda, ocigledno ne postoji jedno jedinstveno najbolje resenje ali ocigledno postoji potreba da se nasledjuje u okviru porodice i cudno mi je da neko osporava makar pokusaj deteta Bridzit Bardot da dodje do nekog dela imovine svoje pokojne jel majke.

A gde je imovina tu su i razne mahinacije i problemi, nema tu idealnih resenja, mogucnosti totalne zastite i totalne pravde za svaki slucaj itd.

Tebi je van pameti jer imaš već predubeđenje i bilo šta što ti ja kažem ti nećeš usvojiti, ja sam na to navikao, jer se sa time susrećem svakodnevno. Ti prosto polaziš od toga da je nepravedno licu koje je staro tražiti razvrgnuće imovinske zajednice, ali ti si vođen emocijama, a ne pravom. Ali opet, to je tvoje poimanje pravde, za mene nije pravda blokirati drugog suvlasnika, bez obzira na broj godina, imovno stanje itd. Primera radi: ta stara osoba, supružnik ostavioca može da poživi još 20,30 godina. Kakva bi pravda bila za onog drugog suvlasnika kada on ne bi mogao da koristi/unovči deo svoje imovine. Evo još jednog tipičnog primera "nepravde" iz prakse. Iza roditelja ostaje dvoje dece, od kojih jedno nema ni dinara, drugo je dobrostojeće. To drugo dete se prihvata nasleđa i želi svoju polovinu, a onda nastaju ti komentari, proklet, nepravda, zakon nije dobar. Ne, zakon jeste dobar i on se bavi pravom, a ne pravdom koja je ustvari filozofska kategorija koju svako doživljava na svoj način.

Kada sam ja bio pripavnik, moj principal je često govorio strankama (nakon što razočarano ili sa čuđenjem kažu da nešto nisu znali) da neznanje škodi - košta. Ljudi sami sebe dovedu u takve situacije. Znaju to dobro kolege sa foruma, ogroman broj naših predmeta je nastao kao posledica toga što su stranke bile pasivne oko svojih prava, što su same radile bez ikakve potpore i znanja. Evo nedavno sam imao stranku koja ne može da dođe sebi da vanbračna supruga nije zakonski naslednik. I sve vreme ona čak pokušava da nagovesti da sam možda ipak ja pogrešio.

U tom konkretnom primeru, ujaka i ujne, oni su toliko dugo živeli zajedno, bez dece i da nisu za sve to vreme postavili pitanje imovine nakon smrti je velika greška, ali samo i isključivo njihova. Može neko da kaže, da, ali oni nisu znali. Ja mogu da kažem, da ih je zanimalo, lako bi saznali. Msm, kapiraš suštinu.

Moj deda je podelio za zivota, svima dao bar nuzni deo(6 dece, jbg), i opet je bilo tuzbi posle smrti... jer je moja tetka mislila da pola placa sto je bilo prilikom podele, nije isto sto i pola kuce (kuca nije bila na sredini placa, natlravno) koliko je ona zamislila da treba da dobije... jbg, ljudi su pizde...

11 minutes ago, Mel said:

TI zakoni o nasledjivanju su donekle razliciti svuda, ocigledno ne postoji jedno jedinstveno najbolje resenje ali ocigledno postoji potreba da se nasledjuje u okviru porodice i cudno mi je da neko osporava makar pokusaj deteta Bridzit Bardot da dodje do nekog dela imovine svoje pokojne jel majke.

A gde je imovina tu su i razne mahinacije i problemi, nema tu idealnih resenja, mogucnosti totalne zastite i totalne pravde za svaki slucaj itd.

ja samo kazem da zakon treba da pokrije najsiri deo populacije a ostalo da se pokriva dopunama, amandmanima i alternativnim resenjima. a ne obrnuto. i ako nije tako, mozda treba nesto preduzeti. to je sve sto zelim reci.

6 minutes ago, advjbg said:

Tebi je van pameti jer imaš već predubeđenje i bilo šta što ti ja kažem ti nećeš usvojiti, ja sam na to navikao, jer se sa time susrećem svakodnevno. Ti prosto polaziš od toga da je nepravedno licu koje je staro tražiti razvrgnuće imovinske zajednice, ali ti si vođen emocijama, a ne pravom. Ali opet, to je tvoje poimanje pravde, za mene nije pravda blokirati drugog suvlasnika, bez obzira na broj godina, imovno stanje itd. Primera radi: ta stara osoba, supružnik ostavioca može da poživi još 20,30 godina. Kakva bi pravda bila za onog drugog suvlasnika kada on ne bi mogao da koristi/unovči deo svoje imovine. Evo još jednog tipičnog primera "nepravde" iz prakse. Iza roditelja ostaje dvoje dece, od kojih jedno nema ni dinara, drugo je dobrostojeće. To drugo dete se prihvata nasleđa i želi svoju polovinu, a onda nastaju ti komentari, proklet, nepravda, zakon nije dobar. Ne, zakon jeste dobar i on se bavi pravom, a ne pravdom koja je ustvari filozofska kategorija koju svako doživljava na svoj način.

Kada sam ja bio pripavnik, moj principal je često govorio strankama (nakon što razočarano ili sa čuđenjem kažu da nešto nisu znali) da neznanje škodi - košta. Ljudi sami sebe dovedu u takve situacije. Znaju to dobro kolege sa foruma, ogroman broj naših predmeta je nastao kao posledica toga što su stranke bile pasivne oko svojih prava, što su same radile bez ikakve potpore i znanja. Evo nedavno sam imao stranku koja ne može da dođe sebi da vanbračna supruga nije zakonski naslednik. I sve vreme ona čak pokušava da nagovesti da sam možda ipak ja pogrešio.

U tom konkretnom primeru, ujaka i ujne, oni su toliko dugo živeli zajedno, bez dece i da nisu za sve to vreme postavili pitanje imovine nakon smrti je velika greška, ali samo i isključivo njihova. Može neko da kaže, da, ali oni nisu znali. Ja mogu da kažem, da ih je zanimalo, lako bi saznali. Msm, kapiraš suštinu.

i opet. ja smatram da zakon treba da pokrije najsiri deo populacije. ako to nije slucaj, nesto nije u redu.

9 minutes ago, adam said:

ja samo kazem da zakon treba da pokrije najsiri deo populacije a ostalo da se pokriva dopunama, amandmanima i alternativnim resenjima. a ne obrnuto. i ako nije tako, mozda treba nesto preduzeti. to je sve sto zelim reci.

Pa zakon pokriva celu populaciju, i sigurna sam da je zakon o nasledjivanju/ostavini vrlo neka debela knjiga. Ne znam tj nije mi jasno na sta mislis ustvari....

Ja shvatam šta on želi da kaže, ali je to naravno totalno pogrešno, jer on polazi od pogrešne pretpostavke, pa ni zaključak ne može biti drugačiji. Ta pretpostavka je da će se u praksi češće javiti situacija da supružnik u drugom naslednom redu deli imovinu sa mlađima od sebe, tj. da je supružnik po pravilu starija osoba, te bi bilo "nepravedno" prema njoj da se imovina deli. U skladu sa tim, on misli da zakonodavac to treba da uredi drugačije.

Baš tako, zakon pokriva celu populaciju i ne ulazi se u konkretne životne sudbine Pere i Mike, i to što u konkretnom slučaju zakonsko rešenje može nekom da oteža život.

Edited January 2Jan 2 by advjbg

28 minutes ago, radisa said:

Moj deda je podelio za zivota, svima dao bar nuzni deo(6 dece, jbg), i opet je bilo tuzbi posle smrti... jer je moja tetka mislila da pola placa sto je bilo prilikom podele, nije isto sto i pola kuce (kuca nije bila na sredini placa, natlravno) koliko je ona zamislila da treba da dobije... jbg, ljudi su pizde...

Niko ne može da utiče na to da li će biti tužbi, ali može da se pobrine da one budu neosnovane.

2 minutes ago, advjbg said:

Ja shvatam šta on želi da kaže, ali je to naravno totalno pogrešno, jer on polazi od pogrešne pretpostavke, pa ni zaključak ne može biti drugačiji. Ta pretpostavka je da će se u praksi češće javiti situacija da supružnik u drugom naslednom redu deli imovinu sa mlađima od sebe, tj. da je supružnik po pravilu starija osoba, te bi bilo "nepravedno" prema njoj da se imovina deli. U skladu sa tim, on misli da zakonodavac to treba da uredi drugačije.

da, to zelim da kazem. ali najiskrenije ne razumem zasto je to totalno pogresno. jesam laik kad je pravo u pitanju ali sam do sad najiskrenije smatrao da je logicno i pravedno da ako je supruznik po pravilu starija osoba (hocu reci vecinski deo populacije kojoj se to moze desiti), zasto se toj starijoj osobi ne izadje u susret, odnosno zasto zakon ne bi pokrivao najsiri deo populacije kojoj je namenjen.

verovatno ti delujem kao tvrdoglavi bolid al mi najiskrenije nije jasno i voleo bih da mi argumentujes svoj stav - ako smatras da je moguce. potpuno sam otvoren za promenu misljenja, zaista nisam zadrt al jednostavno ne razumem.

5 minutes ago, advjbg said:

Ja shvatam šta on želi da kaže, ali je to naravno totalno pogrešno, jer on polazi od pogrešne pretpostavke, pa ni zaključak ne može biti drugačiji. Ta pretpostavka je da će se u praksi češće javiti situacija da supružnik u drugom naslednom redu deli imovinu sa mlađima od sebe, tj. da je supružnik po pravilu starija osoba, te bi bilo "nepravedno" prema njoj da se imovina deli. U skladu sa tim, on misli da zakonodavac to treba da uredi drugačije.

Baš tako, zakon pokriva celu populaciju i ne ulazi se u konkretne životne sudbine Pere i Mike, i to što u konkretnom slučaju zakonsko rešenje može nekom da oteža život.

Mozda je u nekim zemljama drugacije uredjeno. Negde je bilo ok da "dodje zena" i odnese sveukupnu imovinu od originalne porodice da tako kazem u slucaju smrti supruznika, a negde tj u SR se mozda smatralo da je fer a dele zena i bioloska porodica do nekog reda. U tim dr zemljama moj utisak je da nije bilo ni onoga da ako nasledis npr stan od roditelja u toku braka, da je to tvoja izdvojena imovina. Pa si tako u slucaju razvoda morao da das pola stan koji ti je otac kupio muzu koji je dosao gologuz jer eto tako, a ti sa decom izvoli na ulicu ili u garsonjeru ako mozes da je kupis od pola vrednosti stana koji ti je otac kupio da imas krov nad glavom.

Ja sam generalno pod utiskom da srpski zakon malo vise stiti originalnu biol. porodicu i individualnost osobe koja ulazi u brak recimo u odnosu na supruznika sa kojim nije doslo do stvaranja nove bioloske porodice/dece, a da se na zapadu nekad sve zivo smatralo zajednickom bracnom imovinom. Sa porastom razvoda zadnjih decenija, na zapadu se kako sam stekla utisak jako menja ta nasledna praksa (mesam klasicno nasledjivanje kad neko umre, i podelu imovine pri razvodu, ali po meni je to povezano npr u slucaju koji sam opisala).

Po meni je "prirodniji" srpsi pristup, a nepravde, i prevare, su moguce u bilo kom zakonodavstvu oko ovoga. Ovde bas nije one size fits all, i mislim da je najbolje imati svest i praviti neki prihvatljiv dogovor za zivota, gde je moguce ( a cesto nije...)

То да жена иде у други наследни ред ако нема деце је чињеница 60 година најмање.

Браћа и сестре и остали су нужни наследници само ако немају нужних средстава за живот и не могу да зарађују. Једино су родитељи увек нужни наследници у другом наследним реду, што је у случају када су оставоци 60+ само теоретска ствар.

Апсолутно ништа не спречава људе да направе тестамент и да тако покрију супружника у случају смрти.

52 minutes ago, adam said:

da, to zelim da kazem. ali najiskrenije ne razumem zasto je to totalno pogresno. jesam laik kad je pravo u pitanju ali sam do sad najiskrenije smatrao da je logicno i pravedno da ako je supruznik po pravilu starija osoba (hocu reci vecinski deo populacije kojoj se to moze desiti), zasto se toj starijoj osobi ne izadje u susret, odnosno zasto zakon ne bi pokrivao najsiri deo populacije kojoj je namenjen.

verovatno ti delujem kao tvrdoglavi bolid al mi najiskrenije nije jasno i voleo bih da mi argumentujes svoj stav - ako smatras da je moguce. potpuno sam otvoren za promenu misljenja, zaista nisam zadrt al jednostavno ne razumem.

Rekao sam više puta. Zakoni ne uređuju situacije na način na koji ti zamišljaš, niti bi trebalo. Zakonodavac kaže, kada osoba umre, nasleđuje taj i taj sa tolikim i tolikim udelom. Ne bavi se hipotetičkim situacijima, međusobnim odnosima u konkretnim slučajevima, šta ako je ova emotivno vezana za stan, šta ako je onaj posetio roditelja 5x, a ovaj nijednom, šta ako je ovaj star, onaj loša osoba.. Ne znam kako drugačije da ti objasnim. Ti si fiksirao taj problem osobe koja je u godinama i neke neprijatnosti koje ona može da ima, ali ja sam ti predočio da je mogla sama to da reši. Ne može zakonodavac misliti na nju više nego ona sama na sebe. Drugo, što sam takođe rekao, ne možeš ti zbog njene starosti onom drugom suvlasniku negirati/uskratiti njegova prava. To je jednostavno nonsens, ili ako baš hoćeš da upotrebim tu reč koju voliš, nepravda prema tom drugom suvlasniku.