Zakoni se zapravo bave pojedinačnim situacijama u meri u kojoj je to moguće i prilagođavaju se brojnosti tih situacija. Zbog toga npr. porez na nasleđe u drugom naslednom redu ne postoji ako je predmet nasleđivanja stan, ako naslednik nema drugi stan i ako je živeo zajedno sa ostaviocem.

Ako se zakoni ne bi bavili životnim situacijama, njihovo postojanje bi bilo plod filozofskih rasprava pravnika otuđenih od stvarnog života. Na sreću, nije tako.

Sa druge strane, broj različitih situacija je ogroman i nije moguće pokriti svaku. Zato propisi uvek imaju za cilj da pokriju sve situacije koje mogu da se predvide, a da to ne bude besmisleno. Naravno, uvek će nekome neka norma ili njeno nepostojanje biti nepravedni, ali o tome treba da se priča, a ne da se primedbe odbacuju zbog toga što nešto jeste ili nije propisano važećom regulativom, kao da je to što je trenutno na snazi oduvek formulisano na taj način, a ne da se menjalo ko zna koliko puta tokom istorije.

1 hour ago, Mel said:

Pa zakon pokriva celu populaciju, i sigurna sam da je zakon o nasledjivanju/ostavini vrlo neka debela knjiga. Ne znam tj nije mi jasno na sta mislis ustvari....

Nije bas debela knjiga (240 Članova), ali pokriva sve moguće situacije. I u praksi to manje više funkcioniše bez problema

18 minutes ago, advjbg said:

Rekao sam više puta. Zakoni ne uređuju situacije na način na koji ti zamišljaš, niti bi trebalo. Zakonodavac kaže, kada osoba umre, nasleđuje taj i taj sa tolikim i tolikim udelom. Ne bavi se hipotetičkim situacijima, međusobnim odnosima u konkretnim slučajevima, šta ako je ova emotivno vezana za stan, šta ako je onaj posetio roditelja 5x, a ovaj nijednom, šta ako je ovaj star, onaj loša osoba.. Ne znam kako drugačije da ti objasnim. Ti si fiksirao taj problem osobe koja je u godinama i neke neprijatnosti koje ona može da ima, ali ja sam ti predočio da je mogla sama to da reši. Ne može zakonodavac misliti na nju više nego ona sama na sebe. Drugo, što sam takođe rekao, ne možeš ti zbog njene starosti onom drugom suvlasniku negirati/uskratiti njegova prava. To je jednostavno nonsens, ili ako baš hoćeš da upotrebim tu reč koju voliš, nepravda prema tom drugom suvlasniku.

to mi je jasno. al mi nije jasno zasto zakon izlazi u susret (u ovom slucaju meni i bratu) a ne toj starijoj osobi kad je situacija na terenu takva da sam ja manjina.

zakon je, recimo, u skladu sa situacijom na terenu, izjednacio bracne i vanbracne zajednice (uz odgovarajuci vremenski rok trajanja zajednice, to se valjda podrazumeva) kad je doslo do toga da ima dovoljno parova koji zive zajedno bez tog papira. zato mi nije jasno kako ova anomalija nije prilagodjena stanju na terenu.

Nisam ja ni mislio da se ne bave životnim situacijama uopšte, to je očigledno, već da se ne bave na taj način kako on zamišlja.

Nije to nikakva anomalija, to je tvoj konstrukt, baziran na konkretnoj životnoj situaciji tvoje ujne. U 10 drugih slučajeva, kada je u pitanje suvlasništvo sa starijom osobom, nema nikakvih problema, ili ta starija osoba uopšte nije ugrožena, itd. Ti si na osnovu jedne situacije umislio pravilo, model koji je zakonodavac prevideo da reši. Da ne govorimo, da je zakonodavac i predvideo mogućnost smanjenja/povećanja naslednog dela u drugom naslednom redu, ali ti to prosto zanemaruješ. A u svemu tome, nismo čuli šta je tvoj predlog, kako bi ti regulisao to.

3 hours ago, Hamlet Strašni said:

Апсолутно ништа не спречава људе да направе тестамент и да тако покрију супружника у случају смрти.

Nisam do sada uopšte razmišljao niti išta znao o naslednim redovima niti o nužnom delu, ali sve ovo me plaši, konkretno vidim sebe u priči koju spominje adam u svom primeru...

Stekao sam laički utisak da je pisanje testamenta uzaludan posao, zato što svako ko ima pravo na nužni deo može da obara testament.

Tražeći odgovor na pitanje ko sve ima pravo na nužni deo, našao sam ovo:

Nužni deo u zakonu o nasleđivanju je zakonom zagarantovani minimum imovine koji pripada određenim bliskim srodnicima ostavioca, bez obzira na testament, kako bi se zaštitili njihovi osnovni životni i porodični interesi, a pravo na njega ostvaruju nužni naslednici (potomci, bračni drug, roditelji) i drugi pod određenim uslovima, na osnovu Zakona o nasleđivanju (član 41-55). Ostavilac ne može slobodno raspolagati nužnim delom putem testamenta, a ako mu ga testamentom uskrati, nužni naslednik može tražiti njegov povraćaj. 

Ko su nužni naslednici?

• Prva grupa (uvek nužni naslednici): Ostaviočevi potomci (i njihovi potomci), usvojenici (i njihovi potomci), bračni drug i usvojilac (iz potpunog usvojenja).

• Druga grupa (pod uslovima): Ostaviočeva braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci, ali samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život. 

Imam konkretno pitanje: da li još neko spada u nužne naslednike? Konkretno, da li potomci ostaviočevih braće i sestara, takođe spadaju u drugu grupu nužnih naslednika?

Па пише у овоме што си сам поставио. Једино што недостају родитељи. Они су увек нужни наследници. Потомци браће и сестара нису нужни наследници.

Треба да одеш код неког ко може да ти да правни савет и да разрешиш питања која те муче.

Исто као што се не треба лечити преко интернета и разговора са људима тако не треба доносити одлуке о важним имовинским питањима на основу стицања утиска.

2 hours ago, adam said:

to mi je jasno. al mi nije jasno zasto zakon izlazi u susret (u ovom slucaju meni i bratu) a ne toj starijoj osobi kad je situacija na terenu takva da sam ja manjina.

zakon je, recimo, u skladu sa situacijom na terenu, izjednacio bracne i vanbracne zajednice (uz odgovarajuci vremenski rok trajanja zajednice, to se valjda podrazumeva) kad je doslo do toga da ima dovoljno parova koji zive zajedno bez tog papira. zato mi nije jasno kako ova anomalija nije prilagodjena stanju na terenu.

u tvom slucaju je umro vlasnik imovine, udovica nasledjuje....nesto, po zakonu

kako bi resio slucaj kad vlasnik imovine postane udovac, pa, sto se neretko desava, dovede novu, mladju zenu (mada i dalje staru)?

njegov interes je da se ona brine o njemu, kuva/pere, a njen interes je da preuzme njegovu penziju kad on umre....bude takav dogovor, ali ne stave na papir....

45 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Потомци браће и сестара нису нужни наследници.

To, hvala!

46 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Исто као што се не треба лечити преко интернета и разговора са људима тако не треба доносити одлуке о важним имовинским питањима на основу стицања утиска.

Slažem se , nego do sada mi nije ni padlo na pamet da pri nasleđivanju (u mom slučaju) mogu postojati neke "neočekivane" situacije

13 hours ago, adam said:

moji ujak i ujna nisu imali dece. ujak je umro pre cetiri godine, napunio 82. ujna ostala udovica sa 78. oboje naravno u penziji, prosecna porodica, nisu imali nikakvu vecu ustedjevinu, nesto oko 4 soma evara za nedajboze. njihovi roditelji odavno umrli, brat i ja smo morali da potpisemo da se odricemo nasledstva u njenu korist.

ako dobro kapiram, ti i brat niste nužni naslednici, pa do svega ovoga ne bi došlo da je ujak napisao testament kojim sve ostavlja svojoj supruzi?

12 hours ago, advjbg said:

Nije to nikakva anomalija, to je tvoj konstrukt, baziran na konkretnoj životnoj situaciji tvoje ujne. U 10 drugih slučajeva, kada je u pitanje suvlasništvo sa starijom osobom, nema nikakvih problema, ili ta starija osoba uopšte nije ugrožena, itd. Ti si na osnovu jedne situacije umislio pravilo, model koji je zakonodavac prevideo da reši. Da ne govorimo, da je zakonodavac i predvideo mogućnost smanjenja/povećanja naslednog dela u drugom naslednom redu, ali ti to prosto zanemaruješ. A u svemu tome, nismo čuli šta je tvoj predlog, kako bi ti regulisao to.

ti kreces od toga da se radi o suvlasnistvu sa starijom osobom a ja od toga da tog suvlasnistva ne bi trebalo biti i da bi sve trebalo biti njeno do smrti. a nas da ukljuce u nasledstvo (najblize rodjake s obe strane) posle njene smri.

ja i dalje ne verujem da vecina parova bez dece pravi testament i/ili uredjuju suvlasnicke odnose pre smrti jer podrazumevaju da u trenutku smrti partnera vise nisu vlasnici onog sto su kroz zivot stekli nego postaju suvlasnici s rodjacima supruznika. mi smo kolektivno bili prilicno zateceni tim razvojem dogadjaja. da zena mora da zove decu sestre svog muza da se odreknu svog dela nasledstva da bi joj pripalo ono sto je citav zivot sticala sa svojim muzem umesto da direktno nasledi muzevljev deo imovine po istom principu kao sto deca nasledjuju roditelje. posle njene smrti nek se to cepa na rodjake s obe strane ali ne pre.

ja nisam bas ubedjen da parovi bez dece listom prave testamente i regulisu nasledstvo uvek pre smrti pa je moj slucaj zaista anomalija i na jedan moj dodje deset drugih slucajeva gde su se ljudi na vreme obezbedili.

10 hours ago, Frile said:

ako dobro kapiram, ti i brat niste nužni naslednici, pa do svega ovoga ne bi došlo da je ujak napisao testament kojim sve ostavlja svojoj supruzi?

tako nekako. i to me zacudilo. jer sam ocekivao da ujna sve nasledjuje po difoltu a da ostala familija ulazi u tu pricu posle njene smrti a ne obrnuto.

Svakakvih priča sam se naslušala i čudila kako se to dešava, bila ubedjena da se to nikada neće desiti nama, ali desilo se: svadja u familiji oko nasledstva. Zakon je jasan, usmeni dogovor je bio jasan, ali kad je došao trenutak najednom su neki smatrali da zaslužuju više, da ne kažem sve. Nikada to neću razumeti.

Treba sastaviti testament za života pa nek se ljuti ko hoće na pokojnika.

O ovome sam i pisao ranije. Laik ima svoju istinu, njemu ne bi mogla da promeni mišljenje ni čitava sednica odeljenja Vrhovnog suda, a kamoli advokati na forumu. Ne vredi se nastavljati, jednostavno, nisi u pravu, nisi kompetentan a nemaš ni kapacitet ili ne želiš da prihvatiš to i vrtiš svoju priču do besvesti. Kažeš "jer sam ocekivao da ujna sve nasledjuje po difoltu a da ostala familija ulazi u tu pricu posle njene smrti a ne obrnuto". Tvoja očekivanja su jedno, realnost i zakon je potpuno drugo. Ne samo da ne može samo ujna da nasledi sama, već tek ne možete vi da nasledite iza nje.

9 minutes ago, Boksi said:

Treba sastaviti testament za života pa nek se ljuti ko hoće na pokojnika.

To bi pojednostavilo mnoge stvari nakon što vlasnik više nije živ, činjenica.

Ali u nekim slučajevima se nasledstvo koristi i kao instrument kontrole, pa uređivanje tih odnosa pre smrti izbija taj alat za kontrolu iz ruku onih koji ostavljaju imovinu iza sebe. Odnosno, nekad ni sam vlasnik nema motivaciju da pre smrti uredi te odnose kroz testament.