Just now, JozoMujica said:

Kako tačno zarađuje ako

Vernici koji se poklone Časnom pojasu Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save dobijaju osveštanu traku koja je napravljena prema originalnom pojasu. Trake se dele u malim kesicama i dolaze zajedno sa uputstvom za upotrebu i molitvom.

?

dobrovoljnim prilozima koje sakupljaju tokom ceremonije i za koje je porfirije vec dao objavu u medijima da ce sakupljeni novac biti doniran srbima na kosovu.

doduse, nije rekao koji procenat sakupljenog tako da mozda si u pravu. al bojim se da nisi.

1 minute ago, kronostime said:

I u svima Isus prikazan kao plavusan, pravi nordijski tip, a najverovatnije je bio kao tipicni Mediteranci: tamne kose i malo tamniji.

džej si ima svačiji lik, on je plavima plav, crnima crn, a žutima žut

1 minute ago, adam said:

ili su vernici ili nisu?

slazem se.

To uopste nije binarno. Ne postoji veliko uzdizanje bez velikog pada. Ono sto umetnost sigurno nije je bljutavost i emocionalna ravnodusnost. Nema je bez velikog haosa ili velikog reda. Ne postoji umetnik koji je non stop verujuci i non stop neverujuci. On se klacka iznad ambisa, bori se sa demonima i trazi izraz koji ce da uoblici u umetnicko delo, da strukturira svoj pogled na svet, svetu podari projekciju svog sopstva.

5 minutes ago, kronostime said:

I u svima Isus prikazan kao plavusan, pravi nordijski tip, a najverovatnije je bio kao tipicni Mediteranci: tamne kose i malo tamniji.

To je većinom protestantska novotarija. Nije bitna boja, već forma njegovog lika. Hristolikost je kanonizovana, tacno su opisane njegove crte lica i izgled jos od rane hrišćanske crkve.

29 minutes ago, Lord Protector said:

Procitaj sta sam rekao, vernici ili bogoborci. Jel znas sta su bogoborci?

Rečnik SANU, 1. tom:

2 minutes ago, Lord Protector said:

To uopste nije binarno. Ne postoji veliko uzdizanje bez velikog pada. Ono sto umetnost sigurno nije je bljutavost i emocionalna ravnodusnost. Nema je bez velikog haosa ili velikog reda. Ne postoji umetnik koji je non stop verujuci i non stop neverujuci. On se klacka iznad ambisa, bori se sa demonima i trazi izraz koji ce da uoblici u umetnicko delo, da strukturira svoj pogled na svet, svetu podari projekciju svog sopstva.

to je tvoje vidjenje s kojim se mnogi ne bi slozili. onolike knjige ispisane o umetnosti, sto filozofske, sto umetnicke i jos nema sloge po tom pitanju. nemamo jedinstveni odgovor ni na pitanje sta je umetnost a kako nastaje to tek ne znamo.

3 minutes ago, Lord Protector said:

To je većinom protestantska novotarija. Nije bitna boja, već forma njegovog lika. Hristolikost je kanonizovana, tacno su opisane njegove crte lica i izgled jos od rane hrišćanske crkve.

Kanonizovana od strane cara Konstantina koji je sazvao Sabor u Nikeji da bi se konacno uoblicilo Hristanstvo i Novi Zavet u nesto smisleno i pogodno da bi bilo drzavna religija?

I ne dugo posle toga - njegova majka naprasno nalazi krst na kome je Hrist bio raspet kao da su Rimljani cuvali krstove svih koje su raspeli sa sve imenima?

E tu pocinje ceo biznis sa hriscanskim relikvijama i traje do danas.

Edited June 2Jun 2 by kronostime

4 minutes ago, Lord Protector said:

To je većinom protestantska novotarija. Nije bitna boja, već forma njegovog lika. Hristolikost je kanonizovana, tacno su opisane njegove crte lica i izgled jos od rane hrišćanske crkve.

pa sad.. ako pričaš o drugom nikejskom saboru i srednjevekovnim uputima za ikonopisce, braon kosa, braon oči, ušat da čuje molitve... ozbiljan, ne duga brada... to? Mislim da nije to poenta... jer to su ovako, šta bi voleli da predstave iz nekih svojih razloga i ciljeva. Nema koliko znam bilo kakvih opisa JC-a bilo gde

3 minutes ago, vememah said:

Rečnik SANU, 1. tom:

šredingerov vernik!

iz ne znam kog razloga sam iščitala ovu temu, valjda jer me fascinirao red ispred hrama (a sagu o redu sam pratila iz lisabona, gde iza svakog ćoška čeka neki svetac, svaka druga ulica nosi ime nekog i javni prostor je pun religiozne plastike, sa sve replikom brazilskog hrista kralja koji dominira panoramom ).

nisam iz religiozne porodice (uhvati se za dugme protiv uroka kad vidiš popa, je jedna od anegdota iz detinjstva, više ne znam da li mog ili moje mame pa mi ona pričala, sećanje je varljivo), ali i tatini i mamini su slavili slavu (istu, pa je bilo preganjanje uvek ko će gde da ide), kad je tata umro bio je pop na sahrani (1988.) ali to je bilo nekako podrazumevano, kao deo oproštajnog obreda, a onda je neki njegov kafanski prijatelj iz dijaspore, gastarbajter, dovukao još neku gomilu popova za 7 dana ili za daću (opet je sećanje varljivo, a i klinka sam bila) pa je bio 'hor' i opšta komedija sa parohijskim popom kom je zasmetao upliv u lokalitet.

kad smo napustile roditeljsku kuću, sestra i ja smo se dogovorile da slavimo slavu u njoj, više kao još jedan od sigurnih datuma kad ćemo obe biti tu (uz rođendane, pomene, božiće i uskrse), nego zbog nekog versko religioznog zanosa. btw, ja sam samovoljno odlučila da se krstim u nekom čudnom periodu života, prilično čudno iskustvo od toga da sam kasnila na sopstveno krštenje preko sveštenika koji u prepunom crkvenom dvorištu za uskrs prilazi meni i pita me da li sam ja ta koja je zakasnila i na kraju obreda, koji je trajao 45 minuta i koji nisam osetila u nogama. nikad sebi nisam uspela da objasnim šta se to jutro desilo. (možda je bio samo mamurluk).

u srbiji je čudno sve sa crkvom, ona ima mali ili nikakav upliv u svakodnevni život nominalnih vernika* ali ima veliki uticaj na državu, što je prilično apsurdno (može se objasniti kosovom, ali nije mi to dovoljno za objašnjenje), regioni neguju svoje verske običaje (posebno pogrebne) koje spc ni danas ne može da iskoreni jer će popu da jebu majku ako se usudi da ožalošćenoj porodici kaže da taj 'zadušni ovan' nema veze sa hrišćanstvom posebno u vreme posta a i zdravica je prilično paganska (običaj iz rađevine), a ne mogu ni da ih inkorporiraju u svoj kanon, ljudi psuju i boga i popove, crkve su prazne, a onda se desi nešto ovako i bukvalno svi polude i oni koji idu u red a i oni koji red posmatraju. blagoje pantelić, kome preti ekskomunikacija jer se zamerio vrhu spc-a, dao je ovakav pogled

btw, malo je smešno iz sveta u kom se svaka treća bolnica zove po nekom svecu (marija, josif, svi sveti, sestre milosrdnice...) spočitavati srpskom puku zahvalnost bogu za izlečenje umesto medicini, mada kakvo nam je zdravstvo možda je bog i zaslužniji.

pustimo ljude da čekaju u redu za ono što im je važno, ne ugrožavaju nas ničim, a na polju politike i aktivizma, 30 godina bi trebalo da nas nauči da provokacija ništa dobro nije donela, možda je vreme da pokušamo sa afirmacijom. (i da vratimo sociologiju u škole, možda čak i da izbacimo veronauku ili da bar nateramo državu da preuzme kontrolu nad kurikulumom i nastavnim kadrom, pa polako.

*možda je 20+ godina veronauke ostavilo nekog traga, ne znam, iz mog babla crkva i sve oko nje je kao neki folklor, ljudi vole da đipaju i prate koreografiju i tu se završava njen uticaj na svakodnevni život

Samo da kažem da je Hulja ili neko njegov za ljude koji sustajali 15 minuta u tišini rekao da su zgubidani.

sociologija je i dalje u skolama, koliko znam.

25 minutes ago, Vapad said:

pa sad.. ako pričaš o drugom nikejskom saboru i srednjevekovnim uputima za ikonopisce, braon kosa, braon oči, ušat da čuje molitve... ozbiljan, ne duga brada... to? Mislim da nije to poenta... jer to su ovako, šta bi voleli da predstave iz nekih svojih razloga i ciljeva. Nema koliko znam bilo kakvih opisa JC-a bilo gde

Razlog je dublji, iskustveni... par hiljada monaha/jurodivih/pravednika/grešnika/umetnika koji u različita vremena, odvojenih vekovima imaju dodir sa istim likom... zato se on manje ili više nepogrešivo crta i danas. Bademaste oči, uzak, pravilan nos. jake jagodice, tanka usta itd. Kanon je samo zapisano svedočenje.

11 minutes ago, svashtabezneshto said:

iz ne znam kog razloga sam iščitala ovu temu, valjda jer me fascinirao red ispred hrama (a sagu o redu sam pratila iz lisabona, gde iza svakog ćoška čeka neki svetac, svaka druga ulica nosi ime nekog i javni prostor je pun religiozne plastike, sa sve replikom brazilskog hrista kralja koji dominira panoramom ).

nisam iz religiozne porodice (uhvati se za dugme protiv uroka kad vidiš popa, je jedna od anegdota iz detinjstva, više ne znam da li mog ili moje mame pa mi ona pričala, sećanje je varljivo), ali i tatini i mamini su slavili slavu (istu, pa je bilo preganjanje uvek ko će gde da ide), kad je tata umro bio je pop na sahrani (1988.) ali to je bilo nekako podrazumevano, kao deo oproštajnog obreda, a onda je neki njegov kafanski prijatelj iz dijaspore, gastarbajter, dovukao još neku gomilu popova za 7 dana ili za daću (opet je sećanje varljivo, a i klinka sam bila) pa je bio 'hor' i opšta komedija sa parohijskim popom kom je zasmetao upliv u lokalitet.

kad smo napustile roditeljsku kuću, sestra i ja smo se dogovorile da slavimo slavu u njoj, više kao još jedan od sigurnih datuma kad ćemo obe biti tu (uz rođendane, pomene, božiće i uskrse), nego zbog nekog versko religioznog zanosa. btw, ja sam samovoljno odlučila da se krstim u nekom čudnom periodu života, prilično čudno iskustvo od toga da sam kasnila na sopstveno krštenje preko sveštenika koji u prepunom crkvenom dvorištu za uskrs prilazi meni i pita me da li sam ja ta koja je zakasnila i na kraju obreda, koji je trajao 45 minuta i koji nisam osetila u nogama. nikad sebi nisam uspela da objasnim šta se to jutro desilo. (možda je bio samo mamurluk).

u srbiji je čudno sve sa crkvom, ona ima mali ili nikakav upliv u svakodnevni život nominalnih vernika* ali ima veliki uticaj na državu, što je prilično apsurdno (može se objasniti kosovom, ali nije mi to dovoljno za objašnjenje), regioni neguju svoje verske običaje (posebno pogrebne) koje spc ni danas ne može da iskoreni jer će popu da jebu majku ako se usudi da ožalošćenoj porodici kaže da taj 'zadušni ovan' nema veze sa hrišćanstvom posebno u vreme posta a i zdravica je prilično paganska (običaj iz rađevine), a ne mogu ni da ih inkorporiraju u svoj kanon, ljudi psuju i boga i popove, crkve su prazne, a onda se desi nešto ovako i bukvalno svi polude i oni koji idu u red a i oni koji red posmatraju. blagoje pantelić, kome preti ekskomunikacija jer se zamerio vrhu spc-a, dao je ovakav pogled

btw, malo je smešno iz sveta u kom se svaka treća bolnica zove po nekom svecu (marija, josif, svi sveti, sestre milosrdnice...) spočitavati srpskom puku zahvalnost bogu za izlečenje umesto medicini, mada kakvo nam je zdravstvo možda je bog i zaslužniji.

pustimo ljude da čekaju u redu za ono što im je važno, ne ugrožavaju nas ničim, a na polju politike i aktivizma, 30 godina bi trebalo da nas nauči da provokacija ništa dobro nije donela, možda je vreme da pokušamo sa afirmacijom. (i da vratimo sociologiju u škole, možda čak i da izbacimo veronauku ili da bar nateramo državu da preuzme kontrolu nad kurikulumom i nastavnim kadrom, pa polako.

*možda je 20+ godina veronauke ostavilo nekog traga, ne znam, iz mog babla crkva i sve oko nje je kao neki folklor, ljudi vole da đipaju i prate koreografiju i tu se završava njen uticaj na svakodnevni život

Ovo za PPP dodje kontroverzni post.

3 minutes ago, Lord Protector said:

Razlog je dublji, iskustveni... par hiljada monaha/jurodivih/pravednika/grešnika/umetnika koji u različita vremena, odvojenih vekovima imaju dodir sa istim likom... zato se on manje ili više nepogrešivo crta i danas. Bademaste oči, uzak, pravilan nos. jake jagodice, tanka usta itd. Kanon je samo zapisano svedočenje.

Nije.

2 minutes ago, Mel said:

Ovo za PPP dodje kontroverzni post.

Nije.