Vikendice / bekstvo iz grada

[Bambula]

Ja sam se maksimalno prebacio na selo i to ženino  sa lokalcima je lako,izbaciš turu pića ispred prodavnice i vole te kao drugara iz detinjstva 

 

Ima sve što je potrebno za život, a ima i dosta omladine tako da nikad nije dosadno.Sredio sam i malu radionicu jer volim da se zanimam, provalili to i lokalci pa svaki čas nešto donose da se popravlja.I kad te vide u radionici da nešto radiš uvek proradi ona draž sela da se napravi "majmunsko ostrvo" pa bude 5-6 ljudi od kojih jedan radi, a ostali pametuju.

 

Hteo sam da odem u moje selo, ali to bi već bilo ekstremno jer je čisto planinsko selo na 980mnv i tačno bi podivljao  makismum koji sam izdržao je bio 20dana,zanimljivo je prvih par dana,posle toga dosadi.

 

 

[Eleniko]

možda sam imao previše sreće ali dosta tih problema nemam na ostrvu

 

meni je glavni triger za delimičnu selidbu na otok /gore pomenutih 200 dana okvirno/ bilo to što sam u mom selu prepoznao život i svet koji sam lično doživeo i u kome sam odrastao kao dete ranih 70-tih u natalincima. dobre komšije, uzajamno poštovanje, običaji,  ispomaganje, ok ogovaranje iza leđa ali bez ružnih akcija, ide se nedeljom u crkvu ali te niko ne tera, dečja graja na ulici, devojčice igraju fudbal, zovu te na proslave i slavlja.... ja sam totalno izneverovao kada sam to video, mislio sam da haluciniram a onda sam počeo da dovodim najbolje prijatelje i prijateljice - ko god ima kliker za društvene relacije me pitao - kako si ovo pronašao, svi su mislili da je tj destruktivni proces svuda na svetu ali jadac...

 

sad, poznanik je kupio neku luđaćku kuću iz 18 veka na pilionu pa razmenjujemo iskustva, on je nedavno bio opljačkan, došli sa kamionom bukvalno da nose, srećom nisu uspeli da zahvate puno toga... mi jedva uspemo da zaključamo vrata jednom od tri odlaska, bude otključano - nema uređaja sem da iznose frižider od 100 kila i štrokavi šporet na plin koji tek treba da potopim u sonu kiselinu - ne bi rekao ni da su nam krali drva čije dve tone stoje u dvorištu na izvolte a plac je otvoren, ne mili mi se da ograđujem 30 metara zidom od kamena a i nema zida koji će da te zaštiti

 

komšije nas vole, elisavet divna žena prva komšinica nas obožava, ne prođe dan da mojoj ženi ne kaže da smo joj omiljeni u selu. i tako.

 

grčka braćo samo grčka, nigde nećete naći to što tražite u srbiji a što više ne postoji nego u grčkoj.

 

 

[Mel]

Na konto ovoga da ne treba ici medju "tudje" seljane - od drugarice roditelji stigli do kombinacije penzije i nekog remote rada od kuce. Godinama su prichali da bi shli u neku vikendicu, negde u Srbiji, ali nikako nishta od toga jer bukvalno gde ici.

Dok se nije otvorila prodaja jedne kuce i okucnice u selu u kraju odakle sam ja, oni nisu originalno odatle ali su tu "doshli" kad su bili oni ratovi kod jednog dobrog choveka, ziveli neko vreme i onda otishli za BG. Na slavama kod tog choveka dok je bio ziv su valjda upoznali i neke od tih seljana, tako da znaju se skoro 30 godina, i kupe oni tu kucu tamo.

Non stop su sad tamo, mislim da zimu malo vishe provode u BG, u stanu im je sad cerka. Imaju sad i neku zivinu mislim, bashtu u startu.

[Eleniko]

e da, mi smo imali jednu situaciju kad smo došli, jedan komšija - koji je u međuvremenu postao deo našeg inventara u kući, odlepio je na to da smo na grčku filokseniju odgovorili srpskim gostoprimstvom, kao diskretno nas pitao da li sam musliman, kao jugoslavija /uopšte ne koristi termin srbija nego jugoslavija/ pa kao musliman. ja se zacepio od smeha, bukvalno, brate svetoliče /fotis/ mi srbi koljemo muslimane, nemamo ti mi to više, nešto si pogrešno čuo. izgleda da ga je selo bilo poslalo da to proveri, posle toga bukvalno sva vrata otvorena. sad me zovu iz sela u beograd kad ostavim upaljenu sijalicu u kući da mi jave.

Edited February 25 by Eleniko

[dùda]

ja sam sticajem okolnosti među ''svojim'' seljanima

 

ali, naš primer nije za svakoga, ja sam u hercegovini uglavnom, od aprila do skoro kraja novembra, na 1150 mnm

 

za moga muža nije postojala druga opcija, tj. roditeljska kuća je u jednom momentu morala da se popravi, da se ne bi srušila, i tako, malo po malo, napravili smo od te kuće i okoline lepo mesto za život

 

daleko je od svega, 30 km, od toga pola makadama, do prve prodavnice, daleko je isto toliko i do lekara, kada sam slomila ruku, moralo je da se ide do Mostara ili do Foče, tu su veći centri, tu je tek bio ortoped, dakle na nekih 80 km.

 

e sad, nama je predivno gore, dok je tu rođaka i uopšte dok je ljudi u selu, a svake godine ih je sve manje, šta da se radi, selo se prazni, kao i svuda

 

predeli su fantastični, metafizički, visoravan koja je u blizini je raj za šetanje, odmor za dušu

 

za taj ugođaj plaćamo cenu da ceo dan bukvalno treba da putujemo do tamo (od Bg), ali za sada, vredi 

 

ove godine biće u proseku jedno putovanje mesečno, tamo i ovamo, ali šta da se radi, još uvek to možemo, kada ne budemo mogli, živećemo na domak lekara, tj u bg i to je to

[đorđe geprat]

14 hours ago, Braća Strugacki said:

živeo sam u selu, varošici i gradu

 

ništa mi nije jasno gde je problem

 

održavanje kuće/imanja nije problem i sad su potpuno sređena oba

blizina lekara je potrebna u određenim situacijama, kada to bude presudno vratiću se u neki stan blizu lekara

postoji sam jedna osoba važna u selu, a to je prvi komšija, ostale ne jebem 2%

 

sve ostalo što pišete je nepotrebno komplikovanije

 

i da, bitan detalj - za raspaljivanje vatre su super ona zrakopuhala kojima inače čistim kućišta

ovo je ključno. da se nije uz seosko domaćinstvo. svinjokolji, slavlja, mehanizacija, štale. to je nama bio prvi uslov. oko nas je šuma na dve suprotne strane. na preostale dve su vikendice beograđana. odnosi sa njima su super. što se meštana tiče, komuniciramo sa tri domaćinstva, onim mojim pajtosom vučićevcem oko rakijeimajstorisanjem i sa druga dva na nivou kajmak, sir, jaja, uzgredna viđenja. sasvim dovoljno. zamo još njih bez bližih odnosa.

 

lekar je manje potreban no u gradu jer je zdraviji život. u nedelju ulazim u 75tu pa vi vidite. košenje trave je super zanimacija, isto kao i skupljanje lišća. da ne pdetaljišem koliko je praktičnije kada otvorite vrata i paščad izleti na livadu umesto da ih 2-3 puta spuštate liftom i na povodcu ih držite pola sata.

[Eleniko]

2 minutes ago, đorđe geprat said:

da ne pdetaljišem koliko je praktičnije kada otvorite vrata i paščad izleti na livadu umesto da ih 2-3 puta spuštate liftom i na povodcu ih držite pola sata.

 

nas je u fullu na ostrvo preselila žozefina. kad smo je uzeli 2019 posle teške saobraćajne nesreće koju je preživela kao težak invalid u kolicima, bio sam spreman na svaku žrtvu samo da kučetu bude bolje. onda se ispostavilo da par sati trčanja po pesku psu radi čuda, oporavila se čak i van granica očekivanog za to što je preživela /smrskana karlica, obe noge višestruko slomljene i iščupane iz kukova/. ta njena /i kasnije bubujeva/ sreća dok su na ostrvu se zarazno prenela na nas.

 

ok pridonela je i korona, fazon kad uđeš u hermetički zatvorenu državu kao što je u karantinu bila grčka, pa još uspeš da se ukrcaš na brod koji prevozi samo legalne rezidente ostrva, ne vraćaš se nazad. imam baš luđačke uspomene iz leta 2020 ali bizarno jedno od najlepših ikada. sedim na seoskom trgu kod vasilisa u kafani, pijem ginger gin koktel, u pozadini tiho idu khruangbin, mazzy star i slično, zvezdano nebo nadamnom. o bože kako smo se opijali, hvala ti bože da sam preživeo.

[Svemir Zeka]

11 hours ago, JozoMujica said:

 

To sa prijateljima je nezgodno ako se odseliš baš daleko, meni je to bio jedan od većih problema kada sam se premišljao da odem iz Srbije kad sam imao solidnu priliku.

Bez dece, grad je super, posebno ako nemaš neku veliku potrebu za prevozom pa ne moraš da se cimaš kolima, ali sa decom i non stop voženjem negde (vrtić, škola, treninzi, rođendani...) mnogo je lakše ako imaš opuštenu bar polaznu tačku.

Moj dobar prijatelj živi na nezgodnom (za parkiranje) mestu, centar grada, parking zgrade je odavno pretvoren u gradski parking koji se naplaćuje, on ima kola, žena mu vozi službeni auto sa BG tablicama pa ne može da dobije stanarsku parking kartu, a i da može ništa ne znači jer mesta na parkingu u blizini zgrade skoro nikad nema.  Po ceo dan se organizuju kad će ko da krene od kuće da ovo drugo dođe da uskoči na oslobođeno parking mesto. I to samo ako ona uspe da se parkira u zonu 1, u zoni 0 (granica je oko njihove zgrade) ona svejedno ne može da se parkira duže od dva sata. Imaju i dvoje dece što umnogostručuje komplikovanost cele situacije.

 

To je centar grada. 

Naselja imaju parkinge koja uglavnom mogu da te opsluže ako imaš auto.

 

Imala sam ja ideju kad je bila samo ćerka, sin još nije bio rođen, da se beži van Beograda (i u Bosnu sam htela da idem). Kuća, dete da se navikne tu...

Vrtić i škola najviše zavise od toga koliko su ti blizu. 

Sad kad su već porasli, lakše je, realno. Sami se odvode. To je period od nekoliko godina, i prođe brže nego što očekuješ. 

 

 

7 hours ago, kipo said:

Moj cale ima 77 god. Sa svojih 30-ak je definitivno preelio na selo i sve sto zivot nudi prica... Danas je jos uvijek neuporedivo sposobnijij od mene da zakuca ekser, popravi nesto, rijesi problem. Ja mu, romanticno, zavidim zaista. Dobar lik inace. U svakom slucaju, kad pogledas one Mountain men gnjavaze, zaista su ti ljudi goli celik. Mi smo previse pickasti pa jebiga.

E vidiš....kad smo kupovali gajbu mojim roditeljima, nudili smo kuću van Beograda. Nisu hteli. 

 

Mama mi je odrasla na 1000m nadmorske visine kod Sarajeva, ćale iz banatskog sela, prošao je peške celu Bosnu i Srbiju kao geolog. Ali što kaže moja tetka (takože s Nišića), kad se navučeš te zime, traži ti se stan u starosti, i toplota. 

 

[đorđe geprat]

da dodam za skupljanje lišća. imam 200 metara puta kroz šumu koji mora da se očisti od lišća da se ne bi ono tokom zime pretvorilo u trulež i otežalo/onemogućilo prolaz autom. grabuljanje i izduvavanje tretiram kao rekreaciju. ono na placuinosim u šumu kada je van livade (oko kuće, bašta) on na livadi usitnim kosačicom da lakše istrune. košenje je rekreacija. čak je i ova moja ŠNJŠLJ sa6.5 godina prešla 40 metara sa motornom kosačicom.

[kud u maglu Simoviću]

22 minutes ago, đorđe geprat said:

lekar je manje potreban no u gradu jer je zdraviji život

[Bambula]

Ja sam se preporodio kad sam uzeo motorni duvač, za 5 min svo lišće je u livadi sa druge strane ograde,koja je isto naša.

 

Jedno vreme sam skupljao i palio lišće,dobar radni vikend se izgubi.

 

Da se ostavlja da truli uglavnom nema nikakve koristi,još imam dva oraha uz ogradu koji je pun joda i ako se ostavi lišće od trave ne ostane ništa.

[JozoMujica]

15 minutes ago, Svemir Zeka said:

To je centar grada. 

Naselja imaju parkinge koja uglavnom mogu da te opsluže ako imaš auto.

 

U Kragujevcu ne, u skoro svim naseljima sa zgradama parkinge su pretvorili u gradske, najjače je što se u naselju Aerodrom koje je u suštini periferija zone vode kao u strogom centru grada. Kod nas praktično ne postoji besplatan parking.

[Mel]

38 minutes ago, Eleniko said:

 brate svetoliče /fotis/ mi srbi koljemo muslimane, nemamo ti mi to više, nešto si pogrešno čuo.

 

 

10 minutes ago, Bambula said:

Ja sam se preporodio kad sam uzeo motorni duvač, za 5 min svo lišće je u livadi sa druge strane ograde,koja je isto naša.

 

Jedno vreme sam skupljao i palio lišće,dobar radni vikend se izgubi.

 

Da se ostavlja da truli uglavnom nema nikakve koristi,još imam dva oraha uz ogradu koji je pun joda i ako se ostavi lišće od trave ne ostane ništa.

 

Motorni duvach je gospodska stvar, naravno u kombinaciji sa slushalicama. Kapiram da je totalni zen razduvati to sve uokolo.

[Sandradjer]

Za mene je zen nesto ovako. Nista bez bazena. Volim bazene. Uopste nemam predstavu koliko novca "jede" bazen 

Edited February 25 by Sandradjer

[đorđe geprat]

15 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

moš se smejati al' je tako. ako nijei navučena neka hroničnu bolest od ranije.

vazduh, buka, vreme provedeno unutar 4 zida, nekretanje,........ u gradu samo zveram pred kojom je kasom manji red, u lazarevcu ili aranđelovcu opušteno čekam dok kasirka i stalna mušterija ćaskaju. nema žurbe, stresiranja.