24 minutes ago, Boksi said:

Ne slažem se. Nestaje jedinstven i neponovljiv spoj znanja i iskustva. I ostaje praznina.

Meni najviše nedostaje ne znanje, nego oštroumnost, zdrav rezon i bistrina koje je moja mama imala do poslednjih dana i njena sposobnost da nađe očigledna i prosta rešenja za neke kompleksne probleme. Ja nisam nasledio tu njenu sposobnost, niti je ima moja žena ili bilo ko koga poznajem, i to je po meni veći gubitak nego znanje - znanje se može zapisati negde, ovo se ne može nigde zapisati.

Inače, ja sam imao dve dosta depresivne višemesečne epizode u vezi smrti - prvi put kada sam imao oko 20 godina, drugi put pre otprilike 5 godina. Obe su i došle i nestale skroz spontano, ali je period trajanja bio jeziv, svaki dan sam se budio i legao sa istim mislima o uzaludnosti života i svega što radim generalno - ne samo ja, već i svi ostali. Da stvar bude još bizarnija, nakon što su mi oba roditelja umrla unutar godinu dana, ja sam prestao potpuno da razmišljam o ovoj stvari, a dok su bili živi i zdravi razmišljao sam svaki dan.

1 hour ago, Ayatollah said:

svaki dan sam se budio i legao sa istim mislima o uzaludnosti života i svega što radim generalno - ne samo ja, već i svi ostali. Da stvar bude još bizarnija, nakon što su mi oba roditelja umrla unutar godinu dana, ja sam prestao potpuno da razmišljam o ovoj stvari, a dok su bili živi i zdravi razmišljao sam svaki dan.

+1

Nisu roditelji, ali tek posle ovakvih trauma prestala sam da budem depresivna na tom nivou koji si opisao. Sad mnogo više cenim svaki dan i svaki doživljaj, i ništa mi više nije besmisleno, ako je deo života.

8 minutes ago, Svemir Zeka said:

+1

Nisu roditelji, ali tek posle ovakvih trauma prestala sam da budem depresivna na tom nivou koji si opisao. Sad mnogo više cenim svaki dan i svaki doživljaj, i ništa mi više nije besmisleno, ako je deo života.

to mi je moja sestra rekla pre neki dan

On 4. 10. 2025. at 8:10, makaronee said:

Za sada se držim onih poznatih uvida Epikura iz pisma Menekeju, gde posle prostranih smatranja vrhuni - najužasnije zlo, smrt, nema sa nama nikakve veze; dok mi jesmo, nje nema - kad ona priđe, nas više biti neće.

Čuveni... Ja se rodio klinički mrtav, već su odustali od reanimacije kad sam ja proplakao. Uvek kažem šta ima da se plašim smrti ja sam se mrtav rodio. Ne plašim se ispisao sam svoj životopis maestralno, svašta sam uradio za sebe i za druge bio sam loš bio sam dobar iznad ispod svuda sam bio sve obišao. Ne fali mi ništa u životu, lepo je živeti a lepo je i umreti. Ja se držim rečenice Timotija Lirija: Postoje dva značajna dana u životu - dan kad si se rodio i dan kad umireš. Možda je i neko drugi to reko, al mislim da je Liri... A što reko Orson Vels jer svi znamo da je on smislio taj naslov za dokumentarac o sebi: They'll love me when I'm dead. Vole me i sad ne kažem, ali to je ništa za kad umrem biću proverbial dead artist. Bolje nego

Edited October 20, 2025Oct 20 by Hermetico

On 17. 10. 2025. at 19:10, Boksi said:

Ne slažem se. Nestaje jedinstven i neponovljiv spoj znanja i iskustva. I ostaje praznina.

Može da ostane praznina za nekog pojedinačno, ali znanje i iskustvo mogu da steknu i drugi isto kao što su ga oni prethodni stekli. Dok nas ima tj. Osim toga, mogu da ga steknu na bolji način, jer nisu opterećeni nečim iz prošlosti što je navodno važno, ali možda više nije važno, jer određeni preduslovi više ne postoje, a možda i nikad nije bilo važno samo nismo znali bolje. Da sad izmisle besmrtnost, ovaj forum bi za hiljadu godina i dalje pričao o četnicima i partizanima. Ne znam kome to suštinski treba, ali takvi smo i nema nam spasa. Po toj logici da smo besmrtni od početka verovatno bi se i dalje smrzavali u nekoj pećini, jer takvo nam je bilo iskustvo. Ja sam u nekom predavanju vezan za svoj posao jednom čuo da loše ideje često uđu u našu profesiju, i da nam treba oko 20 godina da ih se ratosiljamo, i da se to dešava tako što jedna generacija ode u penziju i napravi mesta za bolje ideje. I mislim da je to istina.

Ljudi koji pređu određeni broj godina uglavnom nisu više u stanju da se menjaju, ali ako je nešto konstanta u istoriji to je promena. Opet smrt, kad je umro Gene Hackman, odgledao sam par filmova, između ostalog i Mississippi Burning, gde ima scena gde neka baba govori u kameru i priča zašto neće da žive sa crncima. Pa kaže "drugačiji su, smrde" itd. Mislim da je retko koja od tih osoba doživela neki momenat da promeni mišljenje i zaključi da nije bila u pravu. Nego su prosto umrli. I tako ćemo i mi kad našim idejama i zamislima prođe rok trajanja.

Imam neki umereni, razuman strah od smrti, kao i vecina verovatno tj. nije cak ni strah nego razmisljanje o tome, kad sta kako zasto. Otprilike, ako docekam 60+ sigurno cu zaliti sto sam glupavo protracio zivot (razmisljam odavno vec ali me sve manje pogadja s godinama) ali je bilo tu i mnogo zanimljivih perioda a ako odem prerano onda mi je frka da mi neko ne dira hard diskove pa eto ako se to ne daj Boze desi posaljite nekog da mi upadne u stan i spali komp ili baci na dno Save

Osim toga sve kul, manje vise

Edited October 25, 2025Oct 25 by Zli Gli

7 hours ago, Venom said:

Može da ostane praznina za nekog pojedinačno, ali znanje i iskustvo mogu da steknu i drugi isto kao što su ga oni prethodni stekli. Dok nas ima tj. Osim toga, mogu da ga steknu na bolji način, jer nisu opterećeni nečim iz prošlosti što je navodno važno, ali možda više nije važno, jer određeni preduslovi više ne postoje, a možda i nikad nije bilo važno samo nismo znali bolje. Da sad izmisle besmrtnost, ovaj forum bi za hiljadu godina i dalje pričao o četnicima i partizanima. Ne znam kome to suštinski treba, ali takvi smo i nema nam spasa. Po toj logici da smo besmrtni od početka verovatno bi se i dalje smrzavali u nekoj pećini, jer takvo nam je bilo iskustvo. Ja sam u nekom predavanju vezan za svoj posao jednom čuo da loše ideje često uđu u našu profesiju, i da nam treba oko 20 godina da ih se ratosiljamo, i da se to dešava tako što jedna generacija ode u penziju i napravi mesta za bolje ideje. I mislim da je to istina.

Ljudi koji pređu određeni broj godina uglavnom nisu više u stanju da se menjaju, ali ako je nešto konstanta u istoriji to je promena. Opet smrt, kad je umro Gene Hackman, odgledao sam par filmova, između ostalog i Mississippi Burning, gde ima scena gde neka baba govori u kameru i priča zašto neće da žive sa crncima. Pa kaže "drugačiji su, smrde" itd. Mislim da je retko koja od tih osoba doživela neki momenat da promeni mišljenje i zaključi da nije bila u pravu. Nego su prosto umrli. I tako ćemo i mi kad našim idejama i zamislima prođe rok trajanja.

Da, da, mi mislimo na potpuno različite stvari. Ja na životno iskustvo pojedinca i ono što ga čini jedinstvenim, a ti na iskustvo u delanju koje nekoga čini ekspertom. Grešim?

On 20. 10. 2025. at 18:35, Hermetico said:

Ja se rodio klinički mrtav, već su odustali od reanimacije kad sam ja proplakao

Ti kao Pablo Pikaso.

Po legendi - rođen mrtvim, proplakao kad mu je stric, lekar inače, dunuo duvanski dim u lice.

Edited October 25, 2025Oct 25 by makaronee
Slovce

Skoro svaki dan razmisljam o smrti. To je nesto cega ne mogu da se otresem, nema sanse. Sto je najgore, to razmisljanje mi oduzima fokus od trenutaka u sadasnjosti koji su dragoceni. To mi je i gore od cinjenice da cemo umreti svi

On 25. 10. 2025. at 5:37, Zli Gli said:

Imam neki umereni, razuman strah od smrti, kao i vecina verovatno tj. nije cak ni strah nego razmisljanje o tome, kad sta kako zasto. Otprilike, ako docekam 60+ sigurno cu zaliti sto sam glupavo protracio zivot (razmisljam odavno vec ali me sve manje pogadja s godinama) ali je bilo tu i mnogo zanimljivih perioda a ako odem prerano onda mi je frka da mi neko ne dira hard diskove pa eto ako se to ne daj Boze desi posaljite nekog da mi upadne u stan i spali komp ili baci na dno Save

Osim toga sve kul, manje vise

Sto mislis da si ga protracio? Za cim zalis?

9 hours ago, Shan Jan said:

Sto mislis da si ga protracio? Za cim zalis?

Čovek trenutno uživa na Sejšelima a ti ga fasuješ ovakvim pitanjima

Nemam strah od smrti, ne razmišljam o tome. Samo želim da umrem dostojanstveno, da se ne povlačim nemoćan po bolnicama i da me guraju po kolicima. Dakle, duboka starost ne dolazi u obzir.

Neće mnogo toga ostati iza mene, ništa bitno nisam postigao i verovatno neću, al nema veze, ne žalim ni za čim i ne kajem se, živeo sam i živim po svojim pravilima, nikome ne polažem račune.

Sve u svemu, stabilna sam osoba i imam zdrav pogled na život i smrt

Edited November 22, 2025Nov 22 by Nikodije

Ne znam dal je do godina ili do depresije ali ja na smrt pocinjem da gledam kao na veliki odmor. Dosta sam postigao, svasta radio, sto se mene tice nije mi puno toga ostalo da uradim. Tako da sada kruzujem.

Ja imao malo jaču depresivnu epizodu pre 5-6 godina i odem u stan "na kafu" kod jednog staaaarog neuoropsihijatra, pukovnika, očevog prijatelja i raspričao se ja kako razmišljam o toj smrtnosti, protraćenosti života, kaže mlad si da razmišljaš o tim glupostima, nema tu neke velike tajne- "dok si živ ti si živ a kada dođe vakat, samo zatvoriš oči i ne znaš da si mrtav". Pita matori kako je bilo, rekoh ekstra. Ja se sjebo skroz, nisam iz kreveta deset dana ustajao.

Ja retko razmisljam o smrti. Verovatno vise covek razmislja o tome, kad i ako se razboli opasno ili dodje u godine, pa mu je vakat, sto rece taj pukovnik.

Secam se prvog razmisljanja o tome. Imao sam 6-7 godina i kod nas je zivela zbog skole, sestra od ujaka, 8 godina starija. Ona je rekla 'svi jednog dana umru'. Ne mogu vam opisati koliko je to mene tada pogodilo. Bilo mi nekako krivo. Izmislice nesto naucnici, ja lupim. Ona kaze nece, izmislili bi do sad. Uvece kad sam legao, bio sam uznemiren i lomatao misli o tome. Jednostavno, nekako sam to vece prelomio, to se mora desiti. Mozes li nesto da uradis? Ne. Prihvatio i utonuo u san.

Pre nekih 15tak godina, iz nekog razloga sam mislio da je kraj blizu. Napisao 3 pisma, bratu i roditeljima jedno, zeni drugo i detetu trece

Iscepao i bacio relativno skoro, pre 2-3 godine.

Dok ovo kuckam setih se jos jednog straha vezanog za umiranje. Verujem da ima veze sa gledanjem nekih filmova. To je da ce me zivog (greskom) sahraniti. Pa sam imao ideju da me sa nozem sahrane, ako se probudim da prekratim muke

A verovatnije i zelja za kontrolom, stvari koje ne mozes i trebas kontrolisati.