I posle ja manijak

Manijak, a drugi perverzniji

Moraćeš više da se potrudiš.

1 minute ago, Svemir Zeka said:

Manijak, a drugi perverzniji

Moraćeš više da se potrudiš.

Lozi te Zeka uopste nisam znao da je takva.

I ovaj topik ste pokvarili, bezbožnici

2 minutes ago, Filozof manijak said:

I ovaj topik ste pokvarili, bezbožnici

6 hours ago, Klara said:

Iritira me pritisak našeg društva oko odlaska na groblje i raznih rituala kako bi se iskazalo poštovanje prema pokojniku, jer osećam da svako od nas ima prava na svoj doživljaj života i smrti, bez nabijanja krivice.

Meni je potpuno neshvatljiva potreba za nametanjem sopstvenog mišljenja/doživaljaja na tako osetljivu stvar poput gubitka i smrti. Od očekivanja kako treba ožalošćeni da se ponaša, da li dovoljno plače, ili previše tuguje, koliko dugo nosi crninu (ili ej, uopšte ne nosi!). Pa tek onda ako planira neku veselu aktivnost, na manje od mesec dana, 3 meseca, 6 meseci , godinu dana.

Bio sam sa drugarom u kafiću, gde je "proslavio" rođendan sa najbližih 10 ljudi, manje od nedelju dana nakon što mu je otac iznenada preminuo u 50 i nekoj godini, a nakon 6 meseci sam sa drugaricom viđao svaki dan bar 2 meseca nakon što joj je umro ćale, jer nije mogla da dođe sebi. I uvek je bilo nekoga kome je nešto neobično i da pita "Kako to?".

6 hours ago, Klara said:

Skoro sam nekom rekla da su mi groblja zanimljiva, svi ti epitafi, načini iskazivanja ljubavi i tuge. Tišina. Prastari spomenici.

Sadnice cveća umesto hladnih ploča, zasađeno drvo sa klupom za prolaznike, sama ideja onog ko je to poželeo.

Toliko nečijih sudbina na jednom mestu.

Naravno, sagovorniku je to bilo wtf i morbidno. Ali meni nije.

Sličnu reakciju sam i ja izazvao, kada sam u nekom društvu izjavio da mi je Topčidersko groblje najlepše u BG. Manje bi čudnih pogleda dobio da sam rekao da otkopavam grobove u slobodno vreme.

6 minutes ago, Profesionalac said:

Sličnu reakciju sam i ja izazvao, kada sam u nekom društvu izjavio da mi je Topčidersko groblje najlepše u BG. Manje bi čudnih pogleda dobio da sam rekao da otkopavam grobove u slobodno vreme.

Slusati naduvan nocu na parkingu ispred Topciderskog groblja

@Klara @Profesionalac U Hamburgu se nalazi najveće park-groblje na svetu (Ohlsdorf), koje je stvarno lepo. Dok smo studirale jedna moja drugarica je živela u blizini, pa smo išle povremeno tamo u šetnju. Ja volim da razmišljam o smrti kao o delu života, a ne kao o nekom posebnom stanju, tako da mi se dopada ta ideja prirodnog dodirivanja onog što je bilo i što je deo nas i onog što i sada jeste.

A ne razmišljam posebno o svojoj smrti, već i ja više o tome kako živim život do tada, kako bi to vreme između života i smrti dobilo smisao i lepotu, kada sam ga već dobila na poklon. A bliska su mi i Yalomova egzistencijalistička razmišljanja.

Edited October 8, 2025Oct 8 by Pixie

sada iščitah ovaj topik pa, pošto sam tu negde, da kažem koju.

• prvo, nema potrebe da ikome išta ostavljam testamentom. skoro sve je već dogovoreno i razdeljeno.

• drugo, sada kada su mi umrli sestra i brat od tetke, moj je red da se smestim na novom groblju, parcela 24. svestan sam toga i par puta sam to već rekao. isplanirao sam već i raspored pisanja po mermeru.

• treće, pošto je ona prostorija ispod ploče popunjena sa 6 sanduka i jednom kasetom, dogovoreno je u familiji da ja i moja gospođa idemo u peć. pepeo mog brata već je u toj "sobi" pa će i naše dve urne.

• četvrto, nemam nikakav zort od smrti, mislim da sam se već naživeo i pominjem "zaustavno vreme". voleo bih samo da ne bude bolno. šurak se napatio sa kancerom, i još par njih. moja majka je umrla u polusnu od starosti a znam dvojicu koji su "otputovali" u sekundi. tromb.

• peto, mislim da bi dobrovoljna eutanazija mnogima olakšala mrcvarenje čekajući da dođu na red.

Hvala, @Pixie , tebe baš volim da čitam, smirena si i jasna. 🌸

da, i ovo. volim da s vremena na vreme obiđem novo groblje. da iščitavam imena, sudbine, slažem rodoslov po datumima upisnim na mermer. neki put naletim na poznato ime. nedavno na grob ksenije vučić. smatram novo groblje spomenikom, imam sve brošure koje su izdate. grobnica jednog rusa (ne sećam se imena) mi je baš lepa a uvek se nasmejem nušićevoj piramidi ("da niko ne može da mi se posere na grob")

prilikom odlaska ne nečiju sahranu, obiđem i to groblje. nađe se neki posebno interesantan. sećam se da sam nekom prilikom na bežanijskom naišao na grob bračnog para partizana gde je na ploči bio urezan čitav prikaz NOB.

1 hour ago, Profesionalac said:

Meni je potpuno neshvatljiva potreba za nametanjem sopstvenog mišljenja/doživaljaja na tako osetljivu stvar poput gubitka i smrti. Od očekivanja kako treba ožalošćeni da se ponaša, da li dovoljno plače, ili previše tuguje, koliko dugo nosi crninu (ili ej, uopšte ne nosi!). Pa tek onda ako planira neku veselu aktivnost, na manje od mesec dana, 3 meseca, 6 meseci , godinu dana.

Bio sam sa drugarom u kafiću, gde je "proslavio" rođendan sa najbližih 10 ljudi, manje od nedelju dana nakon što mu je otac iznenada preminuo u 50 i nekoj godini, a nakon 6 meseci sam sa drugaricom viđao svaki dan bar 2 meseca nakon što joj je umro ćale, jer nije mogla da dođe sebi. I uvek je bilo nekoga kome je nešto neobično i da pita "Kako to?".

Sličnu reakciju sam i ja izazvao, kada sam u nekom društvu izjavio da mi je Topčidersko groblje najlepše u BG. Manje bi čudnih pogleda dobio da sam rekao da otkopavam grobove u slobodno vreme.

Ima groblja i groblja koja su bukvalno umetnička dela, a neke grobnice su ušle i u popularnu kulturu, npr.

Inače, nedavno sam čula komentar za devojčicu koja je izgubila majku ovog leta (spominjala sam), da nije plakala na sahrani, pa kako to. Aj sad ti objasni poricanje, zamrznutost i ostale vrste potiskivanja...ili samo najbolje pustiti.

A što se tiče odeće, poznajem ekipu koja se isvađala i izzamerala jer su na sahrani neki bili nedolično obučeni: letnja plava haljina umesto crnine, u avgustu na 45 stepeni (jedva se preživelo). I sad je opšti fajt i to su trajni prekidi zbog haljine s maramom preko leđa. Naši su ljudi većinom toliko opterećeni tim primitivnim provincijskim običajima, koji nemaju veze s ritualizacijom, već "šta će selo da kaže".

Ja sam nosila 40 dana crninu kad je brat poginuo, i u nekom trenutku je počela da me steže. Istovremeno, i dan danas se savetujem s njim, pounutrenim. I kad treba da me iskritikuje, i podrži. I svakodnevno razmišljam šta bi on sada i danas, u vezi s protestima, za to je živeo. Još sam dobila neke poslove u centru, tačno gde je radio, i sad kad imam malo vremena da izblejim, svaki put izrazmišljam kako ne mogu da ga pozovem da prekratimo vreme, što sam imala običaj. Svakog dana je ta praznina prisutna, dočeka me ako ne ovde, onda onamo. I sve tako.

Edited October 8, 2025Oct 8 by Svemir Zeka

A kad sam kod protesta, imam potrebu da kažem i ovo kao nastavak posta....ostao je nikad završen film o rušenju u Hercegovačkoj i smrti čuvara. Niti su preuzeli da ga završe. Otvoren u montaži na kompjuteru, kad sam ušla u stan.

Jebiga...izvinjavam se

Nastavite s načinima da se sarani....da ne zapečatim topik žalovanjem.

5 hours ago, đorđe geprat said:

nedavno na grob ksenije vučić.

Neko je napisao ,možda i ovde na forumu ,da taj grob ima obezbeđenje ,da ga čuvaju od vandala . Jel bilo tamo namrčenih tipova?

Da li je neko imao problema sa spavanjem ,strah da neće da se probudi ,meni se to dešavalo ,tako sam se navukao na lekove za spavanje