Kozara nije nepregledna i neprohodna planina poput Grmeča ili Zelengore. Ona je jedno relativno malo, izolovano šumsko uzvišenje, potpuno okruženo pitomim i prohodnim dolinama reka Save, Sane i Une. Ono što je najvažnije, te doline su bile ključne saobraćajne arterije – tuda su prolazile pruge i putevi od vitalnog značaja za Treći Rajh (veza sa Grčkom i snabdevanje sirovinama).

Jeste, u Grcku se obavezno ide dolinama reka Save, Sane i Une...

Ostatak posta je po Bunjinu учено бунцање, nece se mnogo pogresiti ako se doda pseudouceno, ali jebiga Sun Cu...

Sa sve humanom zapitanoscu i zaboravljanjemtm da je otpor u tim krajevima zapoceo kao pokusaj lokalnog stanovnistva da se odupre ustaskom teroru...

Posle su dosli komunisti, i cetnici doduse, ali njima nesto nije islo...

Ostalo je istorija...

Koju se pokusava svesti na sram bilo partizane sto su se krenuli u borbu, trebalo je cekati..

Mada se pitam koji mi kurac sve ovo treba.

Ispade jebote da je (jos) jedan od Brozovih^tm zlocina to sto ga je Himler hvalio...

Sram vas bre bilo sa sve moralisanjem, u stvari - gadite mi se...

Tako svesni tragike WW2 desavanja, komunista i Mladena Stojanovica koji dizu narod na ustanak u kome se, eto, gine...

Uzalud, naravno, jer komunisti...

Samo nikako da krenete za zapitanoscu ko je i zasto taj isti narod '90-te, u ime cega dizao na ustanak : jel je ustaska opasnost bila veca tada nego '41?...

Mrs bre...

3 hours ago, Lord Protector said:

Posto je Himler hvalio JBT-a, da vidimo kako je bilo na terenu.

Svake godine idem u Prijedor. Cesto odem i na Kozaru, posetim i spomenik i stalnu izložbu. Idem preko Hrvatske, skrenem pored Jasenovca i produzim na odrediste. I uvek mi na pamet padne odluka da se u leto 1941. i proleće 1942. godine pokrene masovna pobuna na prostoru Bosanske Krajine i Kozare. To otvara jedno od najtežih pitanja Drugog svetskog rata: pitanje istorijske i moralne odgovornosti predvodnika tog ustanka. To je velika tabu tema.

Gledano iz ugla čiste vojne logike i hladne matematike, dizanje naroda na ustanak u tom specifičnom okruženju graničilo se sa potpunom neodgovornošću prema sopstvenom stanovništvu. Razlozi za to su surovo očigledni.

Kozara nije nepregledna i neprohodna planina poput Grmeča ili Zelengore. Ona je jedno relativno malo, izolovano šumsko uzvišenje, potpuno okruženo pitomim i prohodnim dolinama reka Save, Sane i Une. Ono što je najvažnije, te doline su bile ključne saobraćajne arterije – tuda su prolazile pruge i putevi od vitalnog značaja za Treći Rajh (veza sa Grčkom i snabdevanje sirovinama).

Pokrenuti gerilski rat na takvom mestu značilo je zabosti prst u oko mašineriji koja zbog sopstvenih komunikacija mora da očisti taj teren. Bilo je samo pitanje vremena kada će se i ustaški aparat i elitne nemačke divizije koncentrisati da potpuno zatvore taj kavez.

Osnovno pravilo gerilskog ratovanja, od Mao Cedunga do španskih gerilaca, glasi: udari i beži na siguran, neprohodan teren gde te neprijatelj ne može pratiti. Komunističko rukovodstvo na Kozari je, međutim, primenilo koncept "odbrane teritorije" i vezivanja naroda za vojsku.

Borbu u Krajini nisu pokrenuli komunisti nego narod, najbrojniji seljaci, borba protiv istrebljenja. Pritisak je krenuo već u nedeljama posle aprilskog rata i ubrzo prerastao u teror. U maju su krenule prve pobune pod oružjem koje su surovo gušene, a teror se zatim pojačavao. Do zvaničnog početka ustanka u julu već su stradale stotine civila.

Brzom formiranju i povezivanju narodnih četa je doprinela razmera represije, vekovna tradicija (kad je teško u šumu) i komunistička organizacija kojoj se većina viđenijih ljudi priklonila, pa i bivši oficiri kraljeve vojske.

U narodnim četama su bili svi jer su svi i bili ugroženi. Ideologija je bila preživeti - nisu seljaci u zbegovima diskutovali o svojini i sredstvima za proizvodnju nego kako da prežive pakao. U vreme dizanje (opštenarodnog) ustanka krajem jula 1941. život se već odvijao između kuća i zbega pećine-šume, pod oružjem, čitav jul i dobar deo juna. Ljudi su nestajali, jame se punile i sela spaljivana, a da ustanak nije ni počeo. 

Ustanak nije bio gerilski rat koji je pokrenuo neko spolja, nego borba za opstanak.

Do ofanzive na Kozari već je protekla cela godina takve borbe i jasno je bilo šta se desi kad položiš oružje i čekaš, a šta kad se braniš. Ofanziva radi čišćenja terena, rešavanja neposlušnih civila, jataka, porodica ustanika. Ovaj princip nije bio nov i neočekivan tada već isključivo partizanskom vođstvu. U tih godinu dana je to bila svakodnevnica.

Dileme čekati (iskrcavanje saveznika, CA, NDH renesansu,…) u Krajini, za razliku (možda) od centralne Srbije, nikad nije bilo u tih godinu dana. 

3 hours ago, Lord Protector said:

Umesto da se partizanski odredi, kada ojačaju, dislociraju prema dubini Bosne gde je teren prohodniji i bezbedniji, oni su ostali vezani za kozaračka sela. Kada je u junu 1942. godine počela velika nemačko-ustaška ofanziva, u šumu nije otišla samo vojska, već se za njom povuklo i kompletno civilno stanovništvo – starci, žene i deca. Pokretni gerilski odred je tako sam sebe pretvorio u taoca sopstvene logistike i sopstvenog naroda.

Može se postaviti pitanje: da li su Mladen Stojanović i ostali organizatori ustanka svesno žrtvovali narod ili su bili tragično naivni? Ja ne znam taj odgovor.

Kada je obruč konačno zatvoren, desila se katastrofa: vojska se u očajanju jednim delom probila kroz obruč, a narod je ostao u šumi, prepušten na milost i nemilost ustaškim i nemačkim trupama. Epilog te "neodgovornosti" ili "istorijske nužnosti" (zavisno iz kog ugla se posmatra) bio je jeziv: preko 60.000 civila je deportovano, uglavnom u Jasenovac i Staru Gradišku, a sela oko Kozare su bukvalno opustela.

Sa stanovišta revolucije, ustanak na Kozari je bio uspešan jer je stvorio mit, prekalio borce i vezao velike neprijateljske snage. Ali sa stanovišta očuvanja biološke supstance naroda koji je u taj ustanak krenuo, bio je to hazarderski potez sa stravičnom cenom, gde je ceh za političke ambicije i ideološki fanatizam rukovodstva platila najranjivija populacija.

Mladen Stojanović da se samo zapitao da li je bolje čekati i time prekinuti punjenje jama.

Da li se Gliša Raca zapitao vredi li mu sa puškom u šumu - da je čekao možda bi klanje i spaljivanje prestalo.

Da li su se zapitali Tešanović i Radić, i oni su aktivno dizali julski ustanak.

Nastavili su da biraju borbu i posle raskola, doduše u drugoj ekipi.

3 hours ago, Lord Protector said:

Ustaničko rukovodstvo je delovalo iz doktrine koja je pretpostavljala da će neprijatelj poštovati bazična pravila ratovanja, ili bar da će se zadovoljiti vojnom pobedom. Međutim, okruženje Nezavisne Države Hrvatske imalo je jasan, deklarisan genocidni cilj prema srpskom stanovništvu na tim prostorima. Dizanjem ustanka, komunističko vođstvo je dalo ustaškom režimu idealan formalni izgovor za ono što je svakako želeo da sprovede – potpunu likvidaciju i raseljavanje tog naroda pod maskom "pacifikacije pobunjeničkog žarišta".

NDH - jasan i deklarisan cilj, komunisti(!) dižu ustanak i daju formalni izgovor...Znači ili su glupi ili hoće da istrebe Srbe, trećeg nema. Izuzećemo to što NDH već sprovodi svoj jasni cilj uveliko pre ustanka. U tri meseca koja prethode ustanku je jasno gde to ide, svaka kuća ima spremljen zbeg.

Ustanici odgovorni za Jasenovac i Gradišku dok Kanalna ostrva miruju…zlo.

9 hours ago, Lord Protector said:

Čerčilov kabinet je tada izdao jasna uputstva lokalnim vlastima i preostalom civilnom stanovništvu da, kada Nemci stignu, ne pružaju nikakav otpor. Cilj je bio da se spreči bespotrebno stradanje civila i uništavanje gradova. Pre same okupacije evakuisano je oko 25.000 ljudi, ali je na ostrvima ostalo više od 60.000 civila.

Ovo da napises na PPPu dobio bi bar mesec dana. Cherchile chetniche.

4 hours ago, kozha_klima said:

Dileme čekati (iskrcavanje saveznika, CA, NDH renesansu,…) u Krajini, za razliku (možda) od centralne Srbije, nikad nije bilo u tih godinu dana. 

Za Srbiju nije mozda. Bila je najveci deo rata pod okupacijom, te je bila. U mom kraju je 41e gorelo zbog odmazde, stradali su clanovi porodice, posle se zamirilo i Nemci ih nisu dirali. Posto su bili nebitni, nisu posle ni komunisti kad su dosli, mirno su prosli tranziciju makar onu neposredno posle oslobodjenja.

Krajevi gde je bilo Hrvata su drugo. Oni nisu imali bas izbor, recimo. Ako pod izborom ne racunas neku kolaboraciju sa Nemcima da se sacuvaju zivi.

Dakle sta imamo do sada

>komunisti proklamovali cilj razbijanje Jugoslavije i gazenje hegemona

>komunisti uspostavljeni kao levicarski nacionalisticki teroristicki pokret pod direktnom komandom strane sile, sa ciljem nacionalnog oslobodjenja naroda Jugoslavije od srpskog hegemona i podizanja revolucije

>podrzavali ustaski pokret

>pred sam pocetak rata i po nalogu strane sile rekli ipak ne razbijanje, bice federalizacija kroz emancipovane nacije i ostaje gazenje hegemona. Otjkazali memorandum o saradnji sa ustasama.

>u ratu se hrabro borili protiv Nemaca i random ucitelja popova i ostalih klasnih neprijatelja, jedan jedini pokusaj kolaboracije propao jer ih je oduvao Hitler licno, za razliku od cetnika koji su kolaborirali nasiroko

>nakon rata pobili sve sto je bilo naoruzano i civila koji su se nasli u pogresno vreme na pogresnom mestu, i jos malo preko toga

>pootimali svu privatnu svojinu koja im se svidela bez razlike da li se radi o velikim industrijalcima ili obicnim zanatlijama i profesionalcima koji su je stekli

>uselili u pootimanu privatnu svojinu koju inace preziru i ne ispustali sa obadve ruke. za narodne mase poceli da prave kvalitetne zgrade u urbanim centrima.

>oko novih teritorija u Jugoslaviji posvadjali se nacionalisticki komunisti nesrpskog odjela i dogovorili se pod upravom Tita sve ako sta kome

>ugazili srpske seljake, druge seljake pazljivo tretirali

>pod pritiskom nacionalisticke KP Hrvatske ustavnim amandmanima implementirali inicijalnu komunisticku doktrinu do kraja, ojacali republike i dali im elemente drzavnosti sem srpskog hegemona koga su dodatno ulupali u skladu sa svojom doktrinom da je to ispravan nacin resavanja problema tamnice naroda.

>Uneli raspad u Ustav.

>koju godinu posle rata svesno naprimali ustasa u komunistische partaj

>drzali dobro skolovanje na liniji sa prethodnom Kraljevinom, opstu zdravsvenu zastitu.

>Nakon Titove smrti krenuli u rasturanje drzave, lokalni Savezi komunista poskidali ono socialistich iz naziva republika i rekli idemo sad u demokratiju i Evropu, srpski ostao da tripuje da ce da budu i dalje nesvrstani socijalistische.

>Lideri saveza komunista, generali SKojevci i bivsi partizani poceli gradjanski rat jedni izmedju drugih.

>Nakon pocetka rata pod savetom spoljnih sponzora, usvojen narativ kako je Savez komunista Srbije iskljucivo kriv za pocetak rata i raspad drzave. Stipe menja naslov knjig iz kako sam rusio u kako je Pera rusio.

>U Srbiji se dodatno umesto Saveza komunista Srbije za raspad krivi pok. Draza Mihajlovic a komunistima-neimpresioniranim Srbima u facu baca partizan rasinskog odreda komunista clan prekog suda u facu po sistemu ovaj je vas, jer kobajagi ne postoje nacionalisti u komunizmu koji je bukvalno uspostavljen kao nacionalisticki pokret.

Pa odlicno je.

Daj jos toga, ono ide klimatski kolaps, rat dronovima, energetska kriza, pa otuzno fale neki necional teroristi radikalne levice ako moze pod direktnom ruskom kontrolom.

Sloboda govora bezuslovno i bez ogranicenja, ali dajte, ako boga jedinoga znate, suzbite pojave poput ovih zpenusanih i tadihanih izliva svega i svacega; ako ni zbog cega drugog, ono nivoa foruma radi....

Elementarnog...

Postoji opcija ignore user ako ti toliko smeta šta drugi pišu.

Čuj, nivo foruma

Nisi u pravu druže @namenski . Čitajući ovaj topic shvatio sam zašto Vučić tako lagano jaše. Pravljenje žrtve od sebe i pasivna agresija.

Samo na drugim nivoima.

26 minutes ago, milfisland said:

Nisi u pravu druže @namenski . Čitajući ovaj topic shvatio sam zašto Vučić tako lagano jaše. Pravljenje žrtve od sebe i pasivna agresija.

Samo na drugim nivoima.

Za Vucica je na ovom forumu glasalo medjutim levo jezgro foruma. Zasto nasi gradjanisti foruma misle da su zrtve, pitanje je sad.

@kozha_klima Borbu u Krajini nisu pokrenuli komunisti nego narod, najbrojniji seljaci, borba protiv istrebljenja.

To je delimično tačno, ali ne obara moju tezu.

Narod jeste bio životno ugrožen. Ustaški teror jeste postojao pre formalnog ustanka. Srpski seljak nije čekao da mu neko objasni marksizam da bi shvatio da mu preti jama, pokolj, hapšenje i progon. U tom smislu, egzistencijalni motiv pobune nije izmislila KPJ.

Ali ja ne govorim o tome šta je osećao seljak u zbegovima, nego o tome ko je politički i vojno artikulisao tu pobunu, u kom trenutku, pod kojim komandnim okvirom i sa kakvom strategijom.

A tu stvari stoje mnogo preciznije: KPJ nije pozvala na opšti oružani ustanak u aprilu ili maju 1941, kada su zločini već počeli, nego tek 22. juna 1941, povodom napada Nemačke na SSSR. Tog dana Politbiro CK KPJ u Beogradu odlučuje da CK i pokrajinski komiteti objave proglase sa pozivom na sveopšti narodni ustanak, a CK KPJ izdaje proglas sa formulacijom da je „kucnuo čas borbe“ i da se treba spremati za „poslednji i odlučni boj“.

Dakle: narod je imao razlog da se brani, ali partijski okidač nije bio Gudovac, Glina, Ljubija, Sanski Most ili Prijedor. Partijski okidač bio je Barbarosa — napad Hitlera na SSSR.

To je suštinska razlika.

U maju su krenule prve pobune pod oružjem koje su surovo gušene, a teror se zatim pojačavao. Do zvaničnog početka ustanka u julu već su stradale stotine civila.

Ako misliš na širu Bosansku Krajinu, može se govoriti o spontanim oružanim otporima, npr. oko Sanskog Mosta 6–7. maja 1941. To je važna činjenica. Ali upravo ona potvrđuje moju poentu: to nije bio komunistički organizovani ustanak, nego spontana srpska samozaštitna reakcija na ustaški teror.

Za Kozaru i prijedorski kraj, organizaciona hronologija je drugačija. Tek 25. jula 1941. u Orlovcima na Kozari održava se sastanak na kome se prenosi direktiva CK KPJ za dizanje ustanka, razrađuje plan prvih akcija i imenuju sreski vojni štabovi. Zatim 29. jula u Međuvođu dolazi do direktive za početak ustanka, a 30. jula partizanske pripremne grupe sa Kozare izvode prve akcije.

Prema tome: da, bilo je terora i spontanog otpora pre toga. Ali organizovani kozarski ustanak pod političkom i vojnom kontrolom KPJ počinje krajem jula, nakon direktive Partije.

Ideologija je bila preživeti - nisu seljaci u zbegovima diskutovali o svojini i sredstvima za proizvodnju nego kako da prežive pakao.

Opet: za seljake, tačno. Za rukovodstvo, netačno.

Seljak u zbegovima nije raspravljao o sredstvima za proizvodnju. Ali komandanti, komesari, oblasni komiteti, vojni štabovi i partijski kuriri nisu bili samo „narod u šumi“. Oni su donosili političke i vojne odluke.

Ne može se ceo pokret objasniti psihologijom zbega, a zatim potpuno izuzeti rukovodstvo od odgovornosti. Ako nema rukovodstva, onda nema ni zasluge KPJ za ustanak. Ako ima rukovodstva, onda ima i odgovornosti za strategiju.

Ne može istovremeno: kada se govori o pobedi, onda je to genijalna organizacija Partije; kada se govori o ceni, onda je to bio samo spontani narod koji se borio za opstanak.

Ustanak nije bio gerilski rat koji je pokrenuo neko spolja, nego borba za opstanak.

Niko ozbiljan ne tvrdi da je strah od istrebljenja bio izmišljen. Ali pitanje nije da li je trebalo pružiti ikakav otpor. Pitanje je kakav otpor, gde, kada, sa kojim ciljem, sa kojom odstupnicom i sa kakvim odnosom prema civilima.

Moja teza nije: „Trebalo je sedeti i čekati klanje.“

Moja teza je: „Bilo je samoubilački vezati civilni narod za odbranu relativno malog i opkoljivog prostora koji je neprijatelj zbog komunikacija morao da očisti.“

To su dve različite stvari.

Jedno je gerilski rat: udari, skloni se, pređi na drugi teren, ne dozvoli neprijatelju odlučujući obruč. Drugo je teritorijalna odbrana sa zbegom, ranjenicima, ženama, decom i starcima u šumi. Kozara 1942. bila je ovo drugo.

Do ofanzive na Kozari već je protekla cela godina takve borbe i jasno je bilo šta se desi kad položiš oružje i čekaš, a šta kad se braniš.

Nije tačna ta binarna podela: ili položiš oružje i čekaš klanje, ili braniš Kozaru sa kompletnim civilnim zbegom.

Postojala je i treća mogućnost: mobilna gerila, evakuacija jezgra boraca, izbegavanje frontalne teritorijalne odbrane, razbijanje zbega na manje grupe, povlačenje prema dubljem i prohodnijem prostoru.

Da je ta dilema postojala, vidi se i iz samih partizanskih izvora. Posle avgustovskih borbi 1941, kada su ustaško-domobranske snage probile frontove kozarskih ustanika, naoružani borci se povlače u planinu Kozaru. Zatim se u septembru 1941. na Lisini razmatra situacija posle napuštanja frontova i vrši „puna preorijentacija na partizanski način ratovanja“.

Znači, i sami su shvatili da taktika frontova nije dobra. Problem je što se 1942. opet vraćaju logici odbrane teritorije.

I partizanska hronologija za kozarsku operaciju 1942. sama kaže ono što ja tvrdim: 2. krajiški NOP odred je, „ponesen uspesima“, ocenio da može odbraniti Kozaru; ali kada je krenuo proboj, bio je „opterećen velikim zbegom i brojnim ranjenicima“ i pretrpeo je velike gubitke.

To je suština moje kritike. Ne kukavičluk. Ne izdaja. Nego pogrešna procena: od gerile su napravili teritorijalnu odbranu sa civilnim taocima.

Ofanziva radi čišćenja terena, rešavanja neposlušnih civila, jataka, porodica ustanika. Ovaj princip nije bio nov i neočekivan tada već isključivo partizanskom vođstvu.

Upravo tako. Ako nije bio nov i neočekivan, onda je odgovornost rukovodstva još veća, a ne manja.

Ako znaš da neprijatelj ne razlikuje borca, jatakovu ženu, dete, starca i selo koje je dalo hranu — onda ne smeš voditi rat tako da sve te kategorije smestiš u isti obruč sa vojskom.

Ako znaš da NDH vodi genocidnu politiku, onda nije argument: „Morali smo braniti teritoriju.“ Naprotiv, to je argument za maksimalno izbegavanje situacije u kojoj genocidna vlast dobija savršenu operativnu priliku: zatvoren prostor, označeno pobunjeničko područje, mase civila, nemačka komanda i ustaški aparat na terenu.

Ne tvrdim da su partizani stvorili genocidnu nameru NDH. Tvrdim da su svojom teritorijalnom strategijom 1942. doveli civile u položaj u kome je ta genocidna namera mogla da bude sprovedena katastrofalnom efikasnošću.

NDH - jasan i deklarisan cilj, komunisti(!) dižu ustanak i daju formalni izgovor... Znači ili su glupi ili hoće da istrebe Srbe, trećeg nema.

Naravno da ima treće.

Nisu morali želeti istrebljenje Srba. Nisu morali biti „glupi“ u banalnom smislu. Mogli su biti revolucionarni fanatici koji su realnu patnju naroda podredili logici istorijske misije, ustanka, oslobođene teritorije i revolucionarne vlasti.

To je mnogo ozbiljnija optužba od karikature.

Mladen Stojanović nije bio običan birokrata. Bio je harizmatičan lekar, čovek iz mladobosanske revolucionarne tradicije, čovek ogromnog ugleda, lične hrabrosti i spremnosti na žrtvu. Ali upravo takvi ljudi mogu biti opasni kada svoju ličnu spremnost na žrtvu prenesu na čitav narod. Problem revolucionara nije uvek to što mrzi narod. Problem je često to što narod voli kroz apstraktnu ideju žrtve.

Izuzećemo to što NDH već sprovodi svoj jasni cilj uveliko pre ustanka. U tri meseca koja prethode ustanku je jasno gde to ide, svaka kuća ima spremljen zbeg.

Ne izuzimamo to. Naprotiv, to je polazna tačka.

NDH je jedini zločinac. Ustaše i nemačka komanda nose neposrednu krivicu za pokolje, deportacije, logore i ubistva. Oko toga nema nikakve relativizacije.

Ali pitanje o kome govorim nije pitanje krivice NDH. To znamo. Pitanje je odgovornost ustaničkog rukovodstva prema sopstvenom narodu.

Ako neko kaže: „Neprijatelj je genocidan, zato svaka naša odluka automatski postaje ispravna“, to nije istorijska analiza nego moralna ucena.

Baš zato što je neprijatelj genocidan, rukovodstvo je moralo imati još hladniju, konzervativniju i odgovorniju strategiju prema civilima.

Ustanici odgovorni za Jasenovac i Gradišku dok Kanalna ostrva miruju… zlo.

Ovo je zamena teze.

Niko ne kaže da su ustanici odgovorni za Jasenovac. Za Jasenovac su odgovorne ustaše, NDH i sistem koji ga je stvorio i vodio.

Ali jedno je pitanje ko je ubijao i deportovao, a drugo je pitanje ko je narod doveo u položaj da bude masovno opkoljen, pohvatan i deportovan.

Nije isto reći:

1. „Partizani su krivi za Jasenovac.“

2. „Partizansko rukovodstvo snosi deo moralne i strateške odgovornosti što je civilni zbeg vezalo za odbranu Kozare i time ga izložilo katastrofi.“

Prvo je glupost. Drugo je legitimno istorijsko pitanje.

Mladen Stojanović da se samo zapitao da li je bolje čekati i time prekinuti punjenje jama.

Opet pogrešna dilema.

Nije dilema bila: čekati ili se boriti.

Dilema je bila: kako se boriti.

Da li praviti pokretne gerilske grupe ili braniti teritoriju? Da li evakuisati civilno stanovništvo ranije ili ga vezati za vojsku? Da li ostati na Kozari, relativno malom i opkoljivom prostoru, ili se na vreme dislocirati prema dubini Bosne? Da li rušiti komunikacije i odmah nestajati, ili praviti oslobođenu teritoriju pored komunikacionih pravaca koje Nemci ne mogu tolerisati?

To su prava pitanja.

Da li su se zapitali Tešanović i Radić, i oni su aktivno dizali julski ustanak. Nastavili su da biraju borbu i posle raskola, doduše u drugoj ekipi.

Upravo Radić i Tešanović pokazuju da priča nije crno-bela.

Rade Radić nije bio „spoljašnji četnik“ od prvog dana. Bio je čovek iznutra. Bio je komandir Jošavske čete i kadar 4. krajiškog partizanskog odreda; u martu 1942. nalazio se u štabu 4. odreda kao zamenik političkog komesara, odnosno politički instruktor.

Zatim dolazi puč u Jošavci i ubistvo Mladena Stojanovića. To pokazuje da se srpski ustanak u Bosanskoj Krajini raspao iznutra: iz istog ustaničkog materijala nastaju dve strategije — partizansko-revolucionarna i četničko-antikomunistička.

Dileme čekati u Krajini, za razliku možda od centralne Srbije, nikad nije bilo.

Ne slažem se.

Dileme „da li pružiti ikakav otpor“ možda nije bilo. Ali dileme „kakav otpor pružiti“ bilo je i moralo je biti.

Ako je neprijatelj genocidan, ako je teren mali i opkoljiv, ako su komunikacije blizu, ako je stanovništvo masovno vezano za vojsku, ako su već poznate represalije i deportacije — onda komandant ne sme razmišljati samo kao revolucionar. Mora razmišljati kao čuvar naroda.

U tome je moja glavna optužba: kozarsko rukovodstvo nije palo zato što se borilo, nego zato što je pomešalo borbu naroda za opstanak sa revolucionarnom odbranom teritorije.

Ne sporim ustaški teror. Ne sporim da su Srbi imali razlog da se brane. Ne sporim hrabrost boraca Kozare. Ne sporim da je narod ulazio u šumu jer je znao šta ga čeka ako ostane bez zaštite.

Ali sporim mit da se iz toga automatski dobija moralna nevinost rukovodstva.

KPJ je opšti ustanički poziv vezala za 22. jun 1941. i napad na SSSR, a ne za prve ustaške zločine. Na Kozari se organizovani ustanak partijski konkretizuje tek krajem jula 1941. Godine 1942. partizansko rukovodstvo prihvata odbranu teritorije i vezuje vojsku za ogroman civilni zbeg. Kada nemačko-ustaško-domobranska operacija počinje 10. juna 1942, 2. krajiški odred se nalazi u obruču sa civilima, ranjenicima i narodom. Ishod je katastrofa: desetine hiljada ljudi internirano je, deportovano, raseljeno ili odvedeno u logore i na rad; prema jednom prikazu rasporeda civila sa kozarskog područja pominje se ukupno 68.500 osoba raspoređenih kroz Cerovljane, Prijedor, Jasenovac, Mlaku, Novsku, Jablanac, Staru Gradišku i druga mesta.

Dakle, pitanje nije: ko je kriv za ustaški genocid? Tu je odgovor jasan.

Pitanje je: da li je rukovodstvo ustanka imalo pravo da narod Kozare veže za strategiju koja je od gerile napravila opkoljeni zbeg?

To pitanje ne može se pokriti frazom „narod se borio za opstanak“. Upravo zato što se narod borio za opstanak, rukovodstvo je imalo obavezu da ne pretvori njegov opstanak u revolucionarni ulog.

Edited June 30Jun 30 by Lord Protector

Kakav je ovo generator minotaura od topika, frogs and grandmothers su level 1, a stiglo se bogami do kraljice.

Ne podtoji levičar koji bi glasao za Vučića, može on u okviru svoje patologije da ustvrdi i da je tetris za poneti ili madagaskarska žaba, ali pre je i to nego levičar. Ditto i za npr. Miloševića i komunizam, tr razne druge inceste koji se ovde mogu pročitati.

Edited June 30Jun 30 by kralj

51 minutes ago, kralj said:

Kakav je ovo generator minotaura od topika, frogs and grandmothers su level 1, a stiglo se bogami do kraljice.

Ne podtoji levičar koji bi glasao za Vučića, može on u okviru svoje oatologije da ustvrdi i da je tetris za poneti ili madagaskarska žaba, ali pre je i to nego levičar. Ditto i za npr. Miloševića i komunizam, tr razne druge inceste koji se ovde mogu pročitati.

2012te su "neki" na ovom forumu govorili glasaj Tadica, medjutim odredjeni gradjanisti ovog foruma, neki jos prisutni, su objasnjavali da se imaju glasati fasisti, i prijavili glasanje za Tomu Nikolica bez ikakve sramote.

Sad se obrce narativ, Tadicevci su naime glasali Vucica jer vole da cvile.

No pasaran.

22 minutes ago, Lord Protector said:

Niko ozbiljan ne tvrdi da je strah od istrebljenja bio izmišljen. Ali pitanje nije da li je trebalo pružiti ikakav otpor. Pitanje je kakav otpor, gde, kada, sa kojim ciljem, sa kojom odstupnicom i sa kakvim odnosom prema civilima.

Moja teza nije: „Trebalo je sedeti i čekati klanje.“

Moja teza je: „Bilo je samoubilački vezati civilni narod za odbranu relativno malog i opkoljivog prostora koji je neprijatelj zbog komunikacija morao da očisti.“

To su dve različite stvari.

Jedno je gerilski rat: udari, skloni se, pređi na drugi teren, ne dozvoli neprijatelju odlučujući obruč. Drugo je teritorijalna odbrana sa zbegom, ranjenicima, ženama, decom i starcima u šumi. Kozara 1942. bila je ovo drugo.

Nije tačna ta binarna podela: ili položiš oružje i čekaš klanje, ili braniš Kozaru sa kompletnim civilnim zbegom.

Postojala je i treća mogućnost: mobilna gerila, evakuacija jezgra boraca, izbegavanje frontalne teritorijalne odbrane, razbijanje zbega na manje grupe, povlačenje prema dubljem i prohodnijem prostoru.

Da je ta dilema postojala, vidi se i iz samih partizanskih izvora. Posle avgustovskih borbi 1941, kada su ustaško-domobranske snage probile frontove kozarskih ustanika, naoružani borci se povlače u planinu Kozaru. Zatim se u septembru 1941. na Lisini razmatra situacija posle napuštanja frontova i vrši „puna preorijentacija na partizanski način ratovanja“.

Znači, i sami su shvatili da taktika frontova nije dobra. Problem je što se 1942. opet vraćaju logici odbrane teritorije.

I partizanska hronologija za kozarsku operaciju 1942. sama kaže ono što ja tvrdim: 2. krajiški NOP odred je, „ponesen uspesima“, ocenio da može odbraniti Kozaru; ali kada je krenuo proboj, bio je „opterećen velikim zbegom i brojnim ranjenicima“ i pretrpeo je velike gubitke.

To je suština moje kritike. Ne kukavičluk. Ne izdaja. Nego pogrešna procena: od gerile su napravili teritorijalnu odbranu sa civilnim taocima.

Tebi ne pada na pamet da su ti partizani na Kozari pre svega razmišljali kako da zaštite to stanovništvo od terora i pokolja, pa su zato imali dileme kako da se bore? Hit & run taktika jeste dobra gerilska taktika kada je cilj očuvanje ljudstva u gerilskoj grupi, ali ona ostavlja civilnu bazu gerile na izvolite dominantnom neprijatelju, pogotovo ako taj neprijatelj krene na tu teritoriju sa većim snagama. Međutim, kada neprijatelj povrh svega ima i genocidnu nameru prema toj civilnoj bazi, kao što je bio slučaj sa NDH i Kozarom, onda hit & run samo dovede do toga da ti možda sačuvaš jezgro same gerilske jedinice, ali ostaviš civilnu bazu na milost i nemilost neprijatelju da orgija kako hoće i pobije sve što se miče u tim selima - što te opet vodi u negativnu spiralu da ti se ta civilna baza sužava jer ih je neprijatelj sve pobio. Takođe, da ne govorim da je gro tih ljudi iz gerile bilo iz tog kraja i imalo rođake i prijatelje po tim selima, nisu ti gerilci došli iz Kolumbije pa da neemotivno razmatraju teorijski najefikasnije taktike gerilske borbe. Stoga, pokušaj da se brani teritorija je bio pokušaj i da se zaštiti stanovništvo na toj teritoriji od genocida, koliko god on možda bio vojno neopravdan.

Dodatno, pišeš ovde o nekim mobilnim grupama, mobilnim zbegovima i prebacivanju na druge teritorije, kao da su po tim zbegovima bili sve komandosi i Ber Grilsovi koji mogu da prežive u šumi nedeljama glođući koru od drveta i loveći dabrove, a ne žene, deca i starci koji su i slabi i spori i ranjivi i zahtevni. I sada je izazov da po miru uzmeš tri autobusa dece i vodiš ih na ekskurziju tri dana na organizovane turističke lokalitete, a zamisli na šta liči kada imaš buljuk nejači u nekoj šumi koju gledaš nekako da skloniš od neprijatelja koji hoće da vas sve skupa pobije, ne znaš šta ćeš im dati da jedu, nemaš nikoga da ih leči, ne znaš da li će i kada će moži da se vrate kući i da li će tu kuću uopšte zateći, i na sve to još i neko puca po tebi i njima. Lako je nama da teoretišemo na forumu iz klimatizovane sobe...

1 hour ago, Filozof manijak said:

Postoji opcija ignore user ako ti toliko smeta šta drugi pišu.

Čuj, nivo foruma

Ignore je za pičkice i sisice, obaska sto se ne bih niposto lisio zadovoljstva da citam ova/vasa bulaznjenja sa sve moj jadni deda (nista licno naravno )

A i vajda je: autujete se, milina...

1 minute ago, namenski said:

Ignore je za pičkice i sisice, obaska sto se ne bih niposto lisio zadovoljstva da citam ova/vasa bulaznjenja sa sve moj jadni deda (nista licno naravno )

A i vajda je: autujete se, milina...

Save pet, samo je bezveze kukati kod moderacije da učini nešto i ućutka nekog ko ti se ne dopada.

ILi diskutuj ili preskroluj. Traženje da se neko učutka jer nam se ne dopada šta piše je, ono, baš ružno.

Baš u OZNA maniru...

Edited June 30Jun 30 by Filozof manijak