4 hours ago, Hele said:

Teško da ćemo se mi ikad mrdnuti.

Šta ćemo sa činjenicom koliko je ova epizoda okrenuta gotovo u potpunosti ka kritici samo jedne strane?

Mi ovde imamo ćacije sa jedne strane i sa naše strane one koji će nekog poput mene koji sada iznosi činjenice napasti.

Malo je sredine, normalnosti i objektivnosti.

Milošević jeste, po meni, krivac broj jedan, ali i ovi drugi su bili gadni. I ozbiljan i pošten i progresivan predsednik Srbije bi imao ozbiljne, gotovo nepremostive probleme.

Da je naša emisija više bi mi bilo ok, treba uvek poći od sebe.

Gde je Tuđman? Sva ta govna ne treba razdvajati.

Nikako normalan narod da se ujedini protiv ćacija svih vera i nacija, uvek neko poturanje da su jedni ćaciji veći ćaciji od drugih ćacija.

@Lord Protector

Sve te prave srpske disidente si lepo naveo, pogotovo Grola (btw, Kostunicinog idola), ali mislim da si omasio kod nekih, za mene, jako bitnih stvari:

• Srpski liberali su uklonjeni po sistemu pariteta - strada Savka u HR, mora i Latinka u SRB;

• Govnarisanje Latinke Perovic, sto kroz naknadni rad, sto kroz tetosanje 1 Mila Dj. i OKG iz CG pogresno nazvanog DPS, zajedno sa "intelektualcima" tipa dr Zarko Korac ili Canak dipl. ecc Nenad;

• Sve sam vise siguran u to - Vuk Draskovic je 1 Udbin agent. Nikog ta sluzba nije pustila da se izvuce, od Krcuna do Djindjica su ubili svakoga. Da su zaista njega hteli da ubiju - ubili bi ga. A nisu to hteli - jer im je zavrsavao posao.

Inace, niko da mi odgovori: sto se bre raspadose ČSSR i SSSR? Oni nisu imali, koliko se dade videti: ni Dobrice, ni Slobe, ni mosti kneza Lazara, a ni velikoceski ili velikoslovacki nacionalizam.

Nisu se raspali, razdvojili su se i nastavli da žive skladno, u miru i veselju. Bar ČSSR, a i dobar deo SSSR-a. I Višegradska grupa je nastala pre raspada Čehoslovačke. Prvo su odličili kakvu budućnost hoće, a tek onda da je možda bolje odvojeno. A kod nas obrnuto - prvo da se pobijemo, a posle ne znamo šta ćemo

@Lord Protector ide samo jako!

Ustav iz ‘74. izgleda jedini EU ustav tada (osim SSSR) koji dozvoljava secesiju;

1 interesantna komparti prevrtljivost od tamnice naroda pa (posle)ratnog bratstva&jedinstva pa branimo svaki pedalj teritorije do trsta pa do povratka na staaare SSSR ustave.

Ukratko, Titu ne jebe niko ni 2% ni za vreme Maspoka a ni posle Maspoka, slabo je u posedu lopte a igraci mu dosta driblaju; ne treba zaboraviti velikosrpski shovinizam

6 hours ago, G. L. said:

Inace, niko da mi odgovori: sto se bre raspadose ČSSR i SSSR? Oni nisu imali, koliko se dade videti: ni Dobrice, ni Slobe, ni mosti kneza Lazara, a ni velikoceski ili velikoslovacki nacionalizam.

Uopste nije problem raspad (bar za mene) , problem je ONAKAV raspad, u krvi sa 100k+ mrtvih, milionima raseljenih.

Kamo srece da se SFRJ raspala kao SSSR ili Cehoslovacka.

Jednostavno u spletu istorijskih okolnosti, pada Berlinskog zida i propasti komunizma, to je bilo neminovno. Ja mislim da rat nije bio neminovnost, neki misle da jeste.

Ni u Kraljevini stvari nisu funkcionisale, kad je bila da kazem demokratija. Ubijani poslanici, zabranjivane stranke, suspendovana demokratija, bila diktatura, imali puceve. Izgleda da je mogla da opstane samo u autoritarnom rezimu. Ja sam u 'timu' koji misli da je u SFRJ, takvoj kakva je bila, bilo vise dobrih nego losih stvari. Da je morala da se raspadne, ali ne na onaj nacin.

11 hours ago, Lord Protector said:

Titoizam je čist istorijski promašaj...uludo ulupane decenije

Organska, uspešna društva se kroz istoriju razvijaju na bazi jasnih stubova: neprikosnovenosti privatne svojine, vladavini prava, pozitivna kadrovska selekcija (meritokratija), razvoj institucija i poštovanje slobode svakog građanina. Titoizam je svesno suspendovao svaki od ovih stubova i zamenio ih partijskim monopolom, despotijom i fiktivnom ekonomijom.

Privid ekonomskog uspeha i visokog standarda šezdesetih i sedamdesetih godina nije bio rezultat unutrašnje produktivnosti ili genijalnosti rukovodstva, već čiste geopolitičke rente. Zapad je, prvenstveno kroz administraciju SAD, decenijama ubrizgavao milijarde dolara bespovratne pomoći i jeftinih kredita kako bi Jugoslaviju održao kao tampon zonu prema Varšavskom paktu. Onog trenutka kada je ta ekonomska infuzija počela da presušuje krajem sedamdesetih, titoistički sistem je odmah pokazao svoje pravo lice: sistemsku neefikasnost, tehnološko zaostajanje, galopirajuću inflaciju, spoljni dug i akutne nestašice osnovnih životnih namirnica, goriva i struje.

U tom kontekstu, Josip Broz Tito nije bio menadžer koji koordinira stručnjake, već apsolutni arbitar unutar jedne političko-ideološke sekte. On je te partijske fanatike držao oko sebe jer su govorili istim dogmatskim jezikom i jer su sopstveni opstanak vezivali za njegov kult ličnosti.

Kada bi ekonomska realnost demantovala njihove teorije, problem se nikada nije rešavao strukturalnim reformama i povratkom normalnim zakonima tržišta – jer bi to značilo odricanje od komunističkog monopola. Umesto toga, krize su rešavane čistim bonapartizmom: Tito bi prosto eliminisao onu frakciju partijskih funkcionera i "intelektualaca" koja bi u datom trenutku postala pretnja za njegovu ličnu vlast, prelivajući šuplje u prazno i kupujući vreme novim zaduživanjem.

Krajnji bilans ovog bolesnog društvenog eksperimenta je porazan. Kada se ta neodrživa utopija konačno srušila, iza sebe nije ostavila funkcionalne institucije niti modernu građansku klasu, već ekonomski devastiran prostor, razorene moralne vrednosti i društvo koje je potpuno izgubilo kompas za snalaženje u realnom, razvijenom svetu.

Izvinite kolega, al čist nonsens.

Titoizam nije ni postojao, a taj sistem tad nije suspenova ništa, toga nije ni bilo, što zbog rata ali ponajviše od ranije. Čuj neprikosnovenost privatne svojine, nije ni generacija prošla od prethodnih "redistribucija" i naseljavanja

Vladavina prava... diktatura pod velom koje je ubijeno nešto političkih protivnika, pa rat, osim ako ne misliš na neke njemačke propise - Achtung, achtung! Daje se na znanje!?

Da si rekao da je crvena buržoazija zamenila (i pobila) prethodnu oligarhiju pa ajd. Mi generalno imamo smenu i rotaciju elita, prave demokratije nismo imali dvaes godina u istoriji celoj.

Niste ni u pravu za "čistu geopolitičku rentu", tj.nije čista, i nije jednosmerna, samo USA, uzimali smo od svakog od kog smo mogli, ništa nepoznato niti loše as such. A da je iskorišćena, jeste, i nismo goreli žarulje od pet vati nego je i na najdaljoj čuki sinulo svetlo. Masovno se... u stvari, to je već milion puta rečeno, nepobitno dokumentovano, ti samo ne želiš da čitaš.. u nekom zanosu. Bob zna čemu, osim za echo chamber. Za demagogiju.

Čuj tehnološko zaostajanje, zato su valjda kohorte stručnjaka tako lako našle uhlebljenje preko kad je krenulo sranje, jer su ljudi cenili ta zaostala znanja... I kad se sve završilo stranci potrčali da kupe razne goše i svašta nešto, sećajući se valjda tog nekvaliteta i u velikoj želji da i oni propadnu. Jedino što su se preračunali, pa taj sistem i ti ljudi više nisu bili ovde i uvideli su da u modernijem dobu Srbija više nema ono što je pre imala, i da je trenutni domet motanje kablova, ali nemojte da vas to zaustavi u rentovanju, takoje, zaostalo!!!

Znaš te nepostojeće funkcionalne institucije, taj krš, lom i jad, što mi onda kukamo da su... da su uništene?

Pa nikad ih nije ni bilo, sada je, zapravo, veća sloboda nego tad. Živeo Aleksandar Vučić i slobodna srbija!

Jugoslavija se ne bi raspala da je bila privredno uspesnija ali nije bila. U proseku je bila na dnu Evrope. Ona je imala znacajne dostignuca, narocito za krajeve koji su do Agrarne reforme u Kraljevini bili pod feudalizmom, a to nisu samo bivsi osmanlijski krajevi vec Dalmacija i BiH. Ali i van tih krajeva je imala znacaj, konkreno Hrvatska-Slavonija(kako se zvala oblast u Austro-Ugarskoj) je dobila na znacaju u Jugoslaviji. Vec sam napisao koliko je Zagreb izgradjen za vreme Kraljevine jer je od totalnog provincijskog grada u A-U postao znacajan privredni centar. Razvoj teske industrije u Srbiji i BiH krece jos u Kraljevini a dobija na zamahu posle 1945. U Hrvatskoj kasnije jer kao oblast Hrvatska nikada nije imala znacajne rude ali SR Hrvatska je imala znacajnu laku industriju u turizam, da bi kasnije doslo i do tekse industrije. Obrazovanje, nauka, sport...sve je to napredovalo ali su i drugi napredovali. Jugoslavija nije napravila dovoljno veliki kvalitatvni iskorak, da dodje iznad Grcke u rang Italije.

Tokom osamdesetih je usledila velika privredna kriza koja je trajala 10 godina i nije cudno da su ljudi trazili izlaz iz toga a nasli su u opoziciji komunistima. Ta opozicija je cesto bila sa najmracnim nasledjima proslosti ali ljudi su hteli promenu sa rusenjem komunizma i pricama o stoljecu sedmom gde ih Europa samo ceka i bice kao Austrija. Slovenija nije losa, Hrvatska nesto manje, ali su te zemlje i dalje u donjem delu Evrope. Slovenija i dalje ima 2000 evra nizu prosecnu neto platu od susedne Austrije, cak i kada se dodaju troskovi zivota u racunicu. Odnosno, razlike izmedju Srbije i Slovenije je manja nego Slovenije i Austrije, kada se gledaju plate, i to znacajno manja.

Edited June 28Jun 28 by Emerald

40 minutes ago, radnik said:

Ni u Kraljevini stvari nisu funkcionisale, kad je bila da kazem demokratija. Ubijani poslanici, zabranjivane stranke, suspendovana demokratija, bila diktatura, imali puceve. Izgleda da je mogla da opstane samo u autoritarnom rezimu. Ja sam u 'timu' koji misli da je u SFRJ, takvoj kakva je bila, bilo vise dobrih nego losih stvari. Da je morala da se raspadne, ali ne na onaj nacin.

Nisu.

A i tamo gde jesu, nekako su krenule u drugom, tada u Evropi poprilicno popularnom pravcu: koncentracioni logori, tzv. 'Korosecovi zakoni', paket antijevrejskih mera, oktobar '40, vlada Cvetkovic - Macek, poznati nezni anglofil knjaz Pavle...

Onako, iz glave, ali demokratski^tm: drasticno ogranicenje ili potpuna zabrana jevrejskim veletrgovcima da trguju odredjenim prehrambenim proizvodima, psenica, kukuruz, brasna, masti, ulja...

Pa bese valjda, neki oktobar '40. neka Uredba o upisu lica jevrejskog porekla za djake i studente koja je svela broj Jevreja koji mogu da se upisu u srednje, uciteljske skole i fakultete na % srazmeran % Jevreja u ukupnoj populaciji Jugoslavije, sto ce reci otprilike nekih 0.5%...

Onaj cuveni numerus clausus tako li se bese to zvalo...

Istini za volju, preteklo je bilo nesto malo obraza pa su izuzeta deca Jevreja odlikovanih u Balkanskim ratovima i WW1...

7 hours ago, G. L. said:

@Lord Protector

Sve te prave srpske disidente si lepo naveo, pogotovo Grola (btw, Kostunicinog idola), ali mislim da si omasio kod nekih, za mene, jako bitnih stvari:

• Srpski liberali su uklonjeni po sistemu pariteta - strada Savka u HR, mora i Latinka u SRB;

• Govnarisanje Latinke Perovic, sto kroz naknadni rad, sto kroz tetosanje 1 Mila Dj. i OKG iz CG pogresno nazvanog DPS, zajedno sa "intelektualcima" tipa dr Zarko Korac ili Canak dipl. ecc Nenad;

• Sve sam vise siguran u to - Vuk Draskovic je 1 Udbin agent. Nikog ta sluzba nije pustila da se izvuce, od Krcuna do Djindjica su ubili svakoga. Da su zaista njega hteli da ubiju - ubili bi ga. A nisu to hteli - jer im je zavrsavao posao.

Inace, niko da mi odgovori: sto se bre raspadose ČSSR i SSSR? Oni nisu imali, koliko se dade videti: ni Dobrice, ni Slobe, ni mosti kneza Lazara, a ni velikoceski ili velikoslovacki nacionalizam.

Ima simetrije, naravno, ali ispod je tinjao dublji ideološki i ekonomski sukob. Smene iz 1972. godine nisu bile samo političko odstranjivanje jedne frakcije; to je bio direktan, svestan masakr nad jedinim slojem unutar komunističkog aparata koji je imao elementarnu ekonomsku pismenost i pragmatizam. Kada je Tito sasekao liberale i proglasio krstaški rat protiv "tehnomenadžerstva", on je zapravo potpisao smrtnu presudu modernizaciji.
Srpski "liberali" (Nikezić i Latinka) su vrlo rano shvatili da se sa Kardeljevim utopijskim traktatima i partijskim ćelijama ne može ući u modernu svetsku ekonomiju. Zato su svesno pustili i gurali privrednu elitu – ljude koji su vodili džinovske sisteme poput Geneksa, EI Niša, Prve iskre ili Crvene zastave.

Ti direktori, takozvani "tehnomenadžeri", počeli su da se ponašaju po zakonima tržišta, prioritet im je bio profit, efikasnost, tehnološki razvoj i izvoz na Zapad, a ne slepo ispunjavanje petogodišnjih planova.

Počeli su da akumuliraju stvarnu finansijsku i društvenu moć, nezavisno od Centralnog komiteta.

To je ono što je prestrašilo Tita, Kardelja i dogmatsko krilo partije. Shvatili su da ako privredni direktori i stručnjaci preuzmu kontrolu nad novcem, partijska sekta gubi svoj osnovni smisao postojanja. Optužba za "tehnomenadžerstvo" postala je ekvivalent za veleizdaju, a stvarni stručnjaci su pometeni sa svojih pozicija kako bi se sačuvala čista, nepatvorena kontrola KPJ nad ekonomijom.
A onda na scenu stupa ekipa čiji je jedini kvalitet bio taj što su bili intelektualno bezopasni i bolesno lojalni maršalu. Nastupilo je zlatno doba ljudi koji su državne poslove vodili između jagnjećeg pečenja i partijske discipline. Draža Marković, Petar Stambolić, Nikola Ljubičić.
Ovo što nazivaš "govnarisanjem" je zapravo fascinantna sociološka transformacija. Kompletna ta ekipa oko Latinke&Co je u postkomunizmu primenila potpuno istu matricu delovanja koju su naučili u Centralnom komitetu: dogmatizam, isključivost i eliminaciju neistomišljenika.

Promenili su samo ideološki predznak, ali je mehanizam ostao isti. Nekada je svako ko skrene sa linije bio "klasni neprijatelj, buržuj i agent CIA", a u njihovom drugom poluvremenu je svako ko ne deli njihove stavove postao "fašista, kleronacionalista i ruski agent".

Vrhunac tog licemerja jeste njihovo ideološko pokroviteljstvo nad Milom Đukanovićem i njegovim DPS-om. Čitava ta beogradska salonska leva svita je godinama hodočastila u Podgoricu, dajući intelektualni i moralni alibi jednoj OKG. Paket je bio genijalan u svojoj podlosti: dok god Milo fura antisrpski narativ i glumi regionalni svetionik evroatlantskih integracija, Latinka i ekipa mu peru biografiju i proglašavaju njegovu autokratiju za vrhunac prosvećenosti. To je čist dokaz da njima nikada nije bilo stalo do vladavine prava i demokratije, već isključivo do trijumfa sopstvene, rigidne ideološke agende.

Vuk Drašković je najkorisni idiot Službe pre nego saradnik. Sigurno su imali neke kompromitujuće materijale za njega. A i pustili su namerno SPO da lapaju. Služba ga je pustila da preživi jer im je završavao posao veka: preuzeo je ulogu lidera anticrvene, nacionalne i monarhističke Srbije, a onda je tu istu Srbiju pretvorio u cirkus, kompromitovao ideju i obezbedio da se stvarna, opasna i strukturisana desna opozicija nikada ne formira.

On 27.6.2026. at 11:05, Lord Protector said:

I to je sve što imaš da kažeš na gomilu neoborivih brojki i istorijskih činjenica?

Niti vam šta fali, niti ste od koga stradali, a ponajmanje od te Srbije i Rusije kojima bi, istorijski i ekonomski gledano, stope trebalo da ljubite. Rusija vas je kroz istoriju vekovima finansijski i vojnički održavala u životu, a o Srbiji i platama srpskih radnika iz kojih se decenijama zidao svaki metar primorja, infrastrukture i hotela posle zemljotresa svedoče zvanični zakoni i brojke, a ne nekakve kafanske tirade.

Nema tu nikakvog stradanja, nego čiste, ogoljene matematike. Najlakše je prosuti jeftinu demagogiju i glumiti žrtvu onda kada prođe desetogodišnji samodoprinos i kada se sve popravi i izgradi srpskim parama. Navikli ste da se živi na tuđ račun, da se uzmu milijarde, a da se onda, čim Srbiji bude najteže, okrenu leđa i pretrči u tabor onih koji joj rade o glavi. To je ta vaša prava politička konstanta i oportunizam, neki pametni bi rekli kurvarluk. Vazda bilo. Starocrnogorski.

Davaše i drugi pare, ma ih niko ne oplaka ka Srbijanci. Toliko o solidarnosti. Svaka pomoć iz te dvije zemlje na nos izađe. Razmotri rusko savezništvo od Prvog srpskog ustanka i kasnijih ratova. Pripale da se zaletiš jer oni ratuju. Poptišu mir i niz vodu te pušte. I ubiju svakoga vladara koji neće da bude njihov uđiguz i proba da ih otkači. Obrenoviće, Petroviće, a možda i Đinđića...

Doprinos od zemljotresa se pominje i kad je kafana na primorje skupa, i kad mora ležaljka da se plati.

Infrastruktura se nije previše pravila od tih para na cg primorje. Ključni projekti, Jadranska magistrala koja je pokrenula turizam prošla je 20 godina prije zemljotresa, reagionalni vodovod početkom 2000-tih...

Kupovala je cijela Jugoslavija raspala Zastavina auta i preskupe zastarjele EI Niš skalamerije kako bi time finansirala Kragujevac i Niš sa okolinom. Da se uveze novo auto plaćalo se 100% dažbina, niški tv u boji kao i gorenje da se ne izdvajamo bili su upola jeftiniji u inostranstvu nego u Jugoslaviji.

Sve je to bila posledica setovanja prilično zatvorenog ekonomskog sistema, što nije bio neki izuzetak ni za kapitalističke zemlje.

Štitila se sopstvena proizvodnja, što su na kraju plaćali kupci time što su kupovali preskupe proizvode ili manje kvalitetne.

Što se pretrčavanja tiče i okretanja leđa, bilo je toga sa svake strane, da sad ne ulazimo u sitna crevca.

Ono što stoji jeste da se Crna Gora prilični jeftino izvukla iz devdestih sa par stotina poginulih nesretnika dostina od prijateljske vatre.

Imajući u vidu mentalitet, Bogu fala da je jednom prošla neka frtutma pored nas, a da se nismo međusobno poklali, što je veliko. A bilo je baš blizu.

I svim političarima iz Crne Gore hvala tome, posebno Milu Đukanoviću i, pajsad, Peđi Bulatoviću. O kurvanluku ne razmišljaš kad kopaš nekoga bliskog.

Mihiz u "Autobiografiji o drugima"

Kad se otvori Autobiografija o drugima, tačno se vidi taj prelom, taj gorki, naknadni blesak svesti gde Mihiz sa zastrašujućom, hirurški hladnom distancom secira i sebe, i Dobricu, i ceo taj njihov beogradski krug. On ne kuka, nego konstatuje istorijski deficit.

O stvaranju i prirodi Dobrice Ćosića

Mihiz bez uvijanja opisuje kako je izgledao susret te dve Srbije i kako su od njega pravili instituciju, svesni njegove privlačne snage za narod, ali i sopstvenog uloga u toj igri:

„Mi smo od Dobrice napravili instituciju mnogo pre nego što je to zvanično postao. Trebao nam je neko ko ima težinu na toj strani, neko ko miriše na zemlju i barut, a ne na beogradske salone i predratne biblioteke. Mi smo u njemu videli onaj zdravi, seljački i ustanički koren Srbije, a on je u nama tražio pismenost i formu. Ali, ta privlačnost suprotnosti imala je svoju cenu. Mi smo mu čistili rečenice od partijskih fraza, a on je u našu građansku skepsu unosio veru u masu. Na kraju se ispostavilo da smo mi njemu dali formu, a on nama iluziju da preko njega možemo uticati na istoriju.“

O salonskom disidentstvu i "buntovnicima sa dopuštenjem"

Ovo je verovatno najpoštenije i najsurovije priznanje o granicama njihovog beogradskog otpora, gde Mihiz skida oreol mučeništva sa svoje generacije:

„Naše disidentstvo je bilo jedno prilično udobno stradalništvo. Mi smo se bunili u granicama koje je režim prećutno odobrio kao ventil za elitu. Sedeli smo u elitnim institucijama, primali plate od te iste države, izdavali knjige, putovali u inostranstvo i na tribinama prosipali hrabrost, dok su stvarni, nepopustljivi ljudi sa kičmom trunuli u potpunoj anonimnosti zatvorskog betona. Bili smo salonska opozicija kojoj je dopušteno da talasa, jer je naš talas bio suviše otmen da bi pokrenuo dno.“

O porazu u susretu sa devedesetim i buđenjem naroda

Trenutak kada snovi iz Simine 9 o vaskrsu građanske Srbije udaraju u realnost Miloševićevog populizma i estrade:

„Kada se taj sistem konačno urušio i kada smo pomislili da je kucnuo čas da Srbiju vratimo njenom građanskom, evropskom i demokratskom matici, doživeli smo najteži poraz. Ispostavilo se da narod koji je proizašao iz pedeset godina titoističkog inženjeringa više ne razume naš jezik. Mi smo mu ponudili Grola i Pekića, dostojanstvo i proceduru, a on je izabrao kafanski nacionalizam, juriš ostrašćenih masa i prepackovani udbaski aparat. Shvatio sam tada, sa jezivom jasnoćom, da smo mi decenijama čuvali plamen u Siminoj 9 za društvo koje je u međuvremenu potpuno oslepelo.“

Mihizov lični potpis pod kapitulaciju cele te intelektualne parade:

„Ceo život smo proveli verujući da sedimo u rediteljskoj loži i da vaspitavamo one koji će voditi ovu zemlju. Pred kraj, kada su se zavese podigle, video sam da smo bili samo otmeni dekor u tuđem pozorištu. Služba je menjala komesare, uniforme i parole, a mi smo ostali večiti statisti koji su svoju pismenost potrošili na to da ulepšaju sopstvenu nemoć.“

Edited June 28Jun 28 by Lord Protector

Kad smo kod kurvanluka zašto se to uvijek spočitava Crnogorcima, a nikad Makedoncima npr.

Srpska vojska preuzela^tm je na pušku Makedoniju od Turaka.

Pa je isto odradila 1918. zajedno sa Francuzima na kraju WWII.

Kad je bio zemljotres 1962 čini mi se u Skoplju isto je posle pomagala Makedoniju. I prije i poslije toga kao nerazvijeno područje.

Pa je Makedonija otpili 1991 kad je bilo najteže.

Pa je 1999 kad je bilo još teže tamo sjedjela NATO vojska i odatle ušla na Kosovo. Čak je u Kumanovu potpisana kapitulacija sporazum.

Istog dana kad i Crna Gora priznala Kosovo.

Uspjela čak i da oposli da preuzme crkvu na svojoj teritoriji.

I nikad priča u makedonskoj izdaji. Vazda o crnogorskoj .

Inače, kada pričamo o izdvajanju za manje razvijene, isto to radi danas i EU. I niko se previše ne buni, jer bolje razvijene zemlje koje sada zaostaju sjutra su bolja tržišta za ekonomiju bogatijih članica.

I na kraju, last bat not list, da se nadovežem na tvoju priču o disidentima, čime se vraćemo na naslov teme, druga Titu, kako ga po padežima lomiše Bosančerosi.

Elem, njemu se pripisuje izjava kako je opozicija previše ozbiljna stvar da bi se prepustila slučaju.

Imajući u vidu jednopartijski sistem, disidenti su bila neka vrsta opozicije.

Tito ih je pažljivo birao, njegovao, gojio, mazio i pazio.

Ovi su zauzvrat vrlo delikatno kenjali protiv vlasti, taman da mogu sebe nazvati disidentima, uredno su putovali vani i tamo pomalo seruckali. Taman koliko treba da zapadnjaci primjete kako Tito ima veoma civilizovan odnos prema političkim protivnicima, za razliku od drugih komunističkih diktatora.

Namazani Tile, super je to odigrao.

Edit. Počeo sam pisanje posta, prije nego što je kolega izbacio o Mihizu. To je to dakle. Bravo ja

Edited June 28Jun 28 by milfisland

Mihiz u "Autobiografiji o drugima"

Trenutak kada snovi iz Simine 9 o vaskrsu građanske Srbije udaraju u realnost Miloševićevog populizma i estrade:

„Kada se taj sistem konačno urušio i kada smo pomislili da je kucnuo čas da Srbiju vratimo njenom građanskom, evropskom i demokratskom matici, doživeli smo najteži poraz. Ispostavilo se da narod koji je proizašao iz pedeset godina titoističkog inženjeringa više ne razume naš jezik. Mi smo mu ponudili Grola i Pekića, dostojanstvo i proceduru, a on je izabrao kafanski nacionalizam, juriš ostrašćenih masa i prepackovani udbaski aparat. Shvatio sam tada, sa jezivom jasnoćom, da smo mi decenijama čuvali plamen u Siminoj 9 za društvo koje je u međuvremenu potpuno oslepelo.“

Mihiz nije kapira da je vraćanje Srbije građanskoj, evropskoj i demokratskoj matici nije bilo moguće, jer Srbija ni ranije nije bila tamo, izuzev u njihovim glavama.

Nije shvati da Srbiju nije zajebao titoistički inžinjering (kako ga SLO i ostali preživješe), već iatorijski utemeljeno radikalstvo, koje je danas 37 godina nakon pada Berlinskog zida nikad jače. Od Pašića do Vučića.

13 minutes ago, milfisland said:

Kad smo kod kurvanluka zašto se to uvijek spočitava Crnogorcima, a nikad Makedoncima npr.

Srpska vojska preuzela^tm je na pušku Makedoniju od Turaka.

Pa je isto odradila 1918. zajedno sa Francuzima na kraju WWII.

Kad je bio zemljotres 1962 čini mi se u Skoplju isto je posle pomagala Makedoniju. I prije i poslije toga kao nerazvijeno područje.

Pa je Makedonija otpili 1991 kad je bilo najteže.

Pa je 1999 kad je bilo još teže tamo sjedjela NATO vojska i odatle ušla na Kosovo. Čak je u Kumanovu potpisana kapitulacija sporazum.

Istog dana kad i Crna Gora priznala Kosovo.

Uspjela čak i da oposli da preuzme crkvu na svojoj teritoriji.

I nikad priča u makedonskoj izdaji. Vazda o crnogorskoj .

Inače, kada pričamo o izdvajanju za manje razvijene, isto to radi danas i EU. I niko se previše ne buni, jer bolje razvijene zemlje koje sada zaostaju sjutra su bolja tržišta za ekonomiju bogatijih članica.

I na kraju, last bat not list, da se nadovežem na tvoju priču o disidentima, čime se vraćemo na naslov teme, druga Titu, kako ga po padežima lomiše Bosančerosi.

Elem, njemu se pripisuje izjava kako je opozicija previše ozbiljna stvar da bi se prepustila slučaju.

Imajući u vidu jednopartijski sistem, disidenti su bila neka vrsta opozicije.

Tito ih je pažljivo birao, njegovao, gojio, mazio i pazio.

Ovi su zauzvrat vrlo delikatno kenjali protiv vlasti, taman da mogu sebe nazvati disidentima, uredno su putovali vani i tamo pomalo seruckali. Taman koliko treba da zapadnjaci primjete kako Tito ima veoma civilizovan odnos prema političkim protivnicima, za razliku od drugih komunističkih diktatora.

Namazani Tile, super je to odigrao.

Edit. Počeo sam pisanje posta, prije nego što je kolega izbacio o Mihizu. To je to dakle. Bravo ja

Drz` se ti Obale Lozovace, a ostavi Makedoniju na miru.

6 minutes ago, milfisland said:

Kad smo kod kurvanluka zašto se to uvijek spočitava Crnogorcima, a nikad Makedoncima npr.

Većini je slabost ono čime se hvali i čemu teži: Srbi junaštvom i slobodom, Jevreji da su Božji narod, Crnogorci čojstvom i junaštvom, Hrvati kulturom...
Suprotnost čojstva je kurvarluk...to je kamen spoticanja sa kojim se treba boriti

Edited June 28Jun 28 by Lord Protector