Ono što je zanimljivo, masovna okupljanja i protesti su u komunističkim zemljama skoro uvek dirigovani od neke frakcije u vlasti, dakle odozgo, i to je bio puzajući državni udar.
Maova kulturna revolucija je klasičan primer. Mao je uz pomoć vojske i omladine uništio ceo partijski aparat koji mu nije bio po volji.

Ono sto je trebalo da posluzi stabilizaciji (more of samoaktualizacija i emancipacija individualnih nacija, less of potencijal i snaga Srbije - zato seckanje i veta, po inicijalnoj komunistickoj doktrini) bekfajerovalo je jer je Srbija nakon 74te toliko posrana da su se lokalne srpske komi velmoze osetile ponizeno i oslabljeno u odnosu na hrvatske ekvivalente koji im vise nisu bili ekvivalenti, i to je trigerovalo i poslednji nacionalizam u zajednici.

Ovi ostali su tu bili i ohrabrivani od starta (Hebrang e.g.) ali to je ta osnovna postavka kako ce se ovim sistemom izbeci problem dominacije u prvoj Jugoslaviji (tamnica naroda).

1 minute ago, Lord Protector said:

Ono što je zanimljivo, masovna okupljanja i protesti su u komunističkim zemljama skoro uvek dirigovani od neke frakcije u vlasti, dakle odozgo, i to je bio puzajući državni udar.
Maova kulturna revolucija je klasičan primer. Mao je uz pomoć vojske i omladine uništio ceo partijski aparat koji mu nije bio po volji.

Pa sto je Tito toliko besneo oko Maspoka. I posle preduzeo sve mere da ih zamiri do svoje smrti i sebe osigura cak i kroz ustav, sto mu do tad nije ni padalo na pamet jer se podrazumevalo.

15 minutes ago, Mel said:

Kllice narod i sad i ljubi slike pa to ne vredi nicemu. To nije receno da bih abolirala narod, nego zato sto to jeste tako. Slobodan je komunisticki vodja. Izabran na sednici Saveza komunista, dok je neki drugi komunista izleteo iz kombine.

nije isto. sada se ljubi zarad sendviča i radnog mesta.

onda, zbog višeg cilja^(TM). bacalo se cveće na tenkove sa novobeogradskih nadvožnjaka.

Just now, đorđe geprat said:

nije isto. sada se ljubi zarad sendviča i radnog mesta.

onda, zbog višeg cilja^(TM). bacalo se cveće na tenkove sa novobeogradskih nadvožnjaka.

Ne. Sad >50% naroda Srbije ide ulicama vec 2 godine, skuplja se u neke proteste i opasnost po rezim od svega toga je minimalna. da ne kazem skoro nikakva.

Sam narod ako nema podrsku odozgo mora mnogo i dugo da buce da bi nesto sitno izbukao, i sad, a kamoli tad u mopartijskom komunistickom sistemu diktature.

5 minutes ago, Lord Protector said:

Ono što je zanimljivo, masovna okupljanja i protesti su u komunističkim zemljama skoro uvek dirigovani od neke frakcije u vlasti, dakle odozgo, i to je bio puzajući državni udar.
Maova kulturna revolucija je klasičan primer. Mao je uz pomoć vojske i omladine uništio ceo partijski aparat koji mu nije bio po volji.

Neko vrijeme je Tito tapšao SKH proljećare kao izraz popularnosti decentralizacije i đamahirizacije, tendencije koju je vodio Kardelj, u narodu.

"Neprihvaćanjem kritike koja je na Desetoj sjednici CK jednodušno izražena, drug Žanko je izabrao poziciju koja nije u skladu s politikom SK Hrvatske, a time i Saveza komunista Jugoslavije." Žanku je najteže palo to što je takav zaključak podržao i predsednik Tito kad su ga telefonom pozvali da ga obaveste kakvu odluku predlažu.

Posmicao ih je tek nakon što im je rekao da pozatvaraju Budiše i Đodane, a oni su se femkali.

Edited June 29Jun 29 by Roger Sanchez

3 hours ago, Roger Sanchez said:

Neko vrijeme je Tito tapšao SKH proljećare kao izraz popularnosti decentralizacije i đamahirizacije, tendencije koju je vodio Kardelj, u narodu.

Posmicao ih je tek nakon što im je rekao da pozatvaraju Budiše i Đodane, a oni su se femkali.

Pa pokusao je da ih resi kao onu studentariju u Srbiji po sistemu da su studenti u pravu, red pohvale, red a sad se razilazite i to je to.

Ali pobuna u Hr je bila drugacijeg karaktera i nije se mogla lagano prevazici. Pritom nije vise bila 40neka pa da ih posalje na hladjenje na neki otok. Tako da je imao ozbiljnu akciju protiv njih,ali takodje i prihvatio sve Maspok zahteve i napravio velike adaptacije Ustava cime je pokusao da smiri nezadovoljstvo u Hr i spreci neku eventualnu pobunu protiv samoga sebe. Nije sad da ih je totalno podrzavao nego je prvo pokusao da ih zedne prevede preko vode ko srpske studentice, samo srpski studentici su dejstvovali solo a hrvatskoj pobuni core and heart su bili hrvatsko komunisticko vodjstvo. Eto ta neka sitnicica.

Federalizaciju Jugoslaviju nisu gurali samo Sovjeti, oni su menjali pozicije u skladu sa svojim potrebama. Pa 1920ih traze rusenje Jugoslavije a 1935, posle pakta sa Francuskom, se bore za Jugoslaviju.

Britanija se zalagala za decentralizovanu Jugoslaviju, vrsili su pritisak na Aleksandra 1920ih, pa tako posle ubistva Radica se stvaraju banovine, uglavnom bez nacionalne odrednice. Ali Britanci su trazili da se Hrvatima da oblast, sto se desilo 1938, jer su smatrali da ce tako pacifikovati Hrvate i izvuci ih italijanskog uticaja, kasnije nemackog

Jedan od razloga zasto su Britanci podrzali Broza je federalizacija Jugoslavije

9 minutes ago, Emerald said:

Federalizaciju Jugoslaviju nisu gurali samo Sovjeti, oni su menjali pozicije u skladu sa svojim potrebama. Pa 1920ih traze rusenje Jugoslavije a 1935, posle pakta sa Francuskom, se bore za Jugoslaviju.

Britanija se zalagala za decentralizovanu Jugoslaviju, vrsili su pritisak na Aleksandra 1920ih, pa tako posle ubistva Radica se stvaraju banovine, uglavnom bez nacionalne odrednice. Ali Britanci su trazili da se Hrvatima da oblast, sto se desilo 1938, jer su smatrali da ce tako pacifikovati Hrvate i izvuci ih italijanskog uticaja, kasnije nemackog

Jedan od razloga zasto su Britanci podrzali Broza je federalizacija Jugoslavije

Inicijalna pozicija komunista je rusenje Jugoslavije aka imperijalisticke vestacke tvorevine. Rusenje Jugoslavije i stvaranje 5 nezavisnih drzava plus nezavisnost Albanaca itd su proklamovani ciljevi komunista.

Takodje odluceno je da se podrzi ustaski pokret. Gorkic je kasnije cak kritikovao lokalne komunisticke vodje sto se nisu pridruzile ustaskom ustanku 32ge.

3 hours ago, Emerald said:

Federalizaciju Jugoslaviju nisu gurali samo Sovjeti, oni su menjali pozicije u skladu sa svojim potrebama. Pa 1920ih traze rusenje Jugoslavije a 1935, posle pakta sa Francuskom, se bore za Jugoslaviju.

Britanija se zalagala za decentralizovanu Jugoslaviju, vrsili su pritisak na Aleksandra 1920ih, pa tako posle ubistva Radica se stvaraju banovine, uglavnom bez nacionalne odrednice. Ali Britanci su trazili da se Hrvatima da oblast, sto se desilo 1938, jer su smatrali da ce tako pacifikovati Hrvate i izvuci ih italijanskog uticaja, kasnije nemackog

Jedan od razloga zasto su Britanci podrzali Broza je federalizacija Jugoslavije

Demokratska Jugoslavija nije mogla da opstane. Ni federalna, ni unitarna. A obe su mogle da opstanu, samo u autokratiji i diktaturi. Cim toga nije bilo - raspad je sledovao.

As we know, all actions in Yugoslavia must in fact be attributed to the Partisans. However, we see no harm if, for public use, a certain part of this is credited to Mihailovic.

Oktobar 1942, izvod iz memoranduma koji je lord Glenconner, Christopher Grey Tennant, 2nd Baron Glenconner, glava balkanskog odeljenja SOE, London, uputio Južnom departmanu Ministarstva spoljnih poslova (Southern Department of the Foreign Office)...

Edit

Izvor: FO 371 (Foreign Office: Political Departments: General Correspondence) (Yugoslavia: Files 371/33441 do 33460 za 1942. godinu).

Edited June 29Jun 29 by namenski
Izvor

23 minutes ago, namenski said:

Oktobar 1942, izvod iz memoranduma koji je lord Glenconner, Christopher Grey Tennant, 2nd Baron Glenconner, glava balkanskog odeljenja SOE, London, uputio Južnom departmanu Ministarstva spoljnih poslova (Southern Department of the Foreign Office)...

Edit

Izvor: FO 371 (Foreign Office: Political Departments: General Correspondence) (Yugoslavia: Files 371/33441 do 33460 za 1942. godinu).

Kako je islo sa gerilskim ratom u okupiranoj Francuskoj u tom periodu, ili na okupiranim engleskim teritorijama u to vreme?

Ima li neki arhiv da zabelezi kakva su ocekivanja bila od svojih stanovnika pod nemackom okupacijom?

@Mel

Reč je o Kanalnim ostrvima (Channel Islands), tačnije o ostrvima Džerzi (Jersey), Gernzi (Guernsey), Alderni (Alderney) i Sark. To su bili jedini delovi britanske teritorije koje je Nacistička Nemačka okupirala tokom Drugog svetskog rata.

U junu 1940. godine, nakon pada Francuske, britanska vlada na čelu sa Vinstonom Čerčilom shvatila je da su ova ostrva strateški neodbranjiva zbog blizine francuske obale. Kako bi se izbegli ogromni vojni gubici koji su Britaniji bili kritični za odbranu matičnog kopna, doneta je odluka o potpunoj demilitarizaciji. Sva vojska i oprema su povučeni, a ostrva su proglašena nebranjenim zonama.

Čerčilov kabinet je tada izdao jasna uputstva lokalnim vlastima i preostalom civilnom stanovništvu da, kada Nemci stignu, ne pružaju nikakav otpor. Cilj je bio da se spreči bespotrebno stradanje civila i uništavanje gradova. Pre same okupacije evakuisano je oko 25.000 ljudi, ali je na ostrvima ostalo više od 60.000 civila.

Pošto Britanci iz taktičkih razloga nisu odmah javno objavili da su ostrva prazna, nemačko vazduhoplovstvo je krajem juna bombardovalo luke na Džerziju i Gernziju, misleći da je vojska još tamo, i tom prilikom je poginulo 44 ljudi. Kada su shvatili da nema odbrane, Nemci su se iskrcali bez otpora 1. jula 1940. godine. Okupacija je trajala skoro pet godina, a ostrva su oslobođena tek 9. maja 1945. godine, dan nakon zvaničnog završetka rata u Evropi.

Edited June 29Jun 29 by Lord Protector

O svemu ce, jebote, da smatraju^tm samo nece na bilo sta konkretno, a sto se odnosi na temu, pogotovo ako je sa navedenim izvorima.

Ili - hoce: mrsomudjenjem o uzrocima raspada Jugoslavije, sto ucenijim , prosvetiteljski nastrojenim, ono, nije mi jasno kako neki^tm ne vide ocigledne stvari i tuznim, srceparajucim reminiscencijama na tuznu, pretuznu sudbinu napacenog srpskog naroda koga nije zajeb'o samo ko nije hteo...

I kako je moglo da bude tako lepo, samo da nije...

Posto je Himler hvalio JBT-a, da vidimo kako je bilo na terenu.

Svake godine idem u Prijedor. Cesto odem i na Kozaru, posetim i spomenik i stalnu izložbu. Idem preko Hrvatske, skrenem pored Jasenovca i produzim na odrediste. I uvek mi na pamet padne odluka da se u leto 1941. i proleće 1942. godine pokrene masovna pobuna na prostoru Bosanske Krajine i Kozare. To otvara jedno od najtežih pitanja Drugog svetskog rata: pitanje istorijske i moralne odgovornosti predvodnika tog ustanka. To je velika tabu tema.

Gledano iz ugla čiste vojne logike i hladne matematike, dizanje naroda na ustanak u tom specifičnom okruženju graničilo se sa potpunom neodgovornošću prema sopstvenom stanovništvu. Razlozi za to su surovo očigledni.

Kozara nije nepregledna i neprohodna planina poput Grmeča ili Zelengore. Ona je jedno relativno malo, izolovano šumsko uzvišenje, potpuno okruženo pitomim i prohodnim dolinama reka Save, Sane i Une. Ono što je najvažnije, te doline su bile ključne saobraćajne arterije – tuda su prolazile pruge i putevi od vitalnog značaja za Treći Rajh (veza sa Grčkom i snabdevanje sirovinama).

Pokrenuti gerilski rat na takvom mestu značilo je zabosti prst u oko mašineriji koja zbog sopstvenih komunikacija mora da očisti taj teren. Bilo je samo pitanje vremena kada će se i ustaški aparat i elitne nemačke divizije koncentrisati da potpuno zatvore taj kavez.

Osnovno pravilo gerilskog ratovanja, od Mao Cedunga do španskih gerilaca, glasi: udari i beži na siguran, neprohodan teren gde te neprijatelj ne može pratiti. Komunističko rukovodstvo na Kozari je, međutim, primenilo koncept "odbrane teritorije" i vezivanja naroda za vojsku.

Umesto da se partizanski odredi, kada ojačaju, dislociraju prema dubini Bosne gde je teren prohodniji i bezbedniji, oni su ostali vezani za kozaračka sela. Kada je u junu 1942. godine počela velika nemačko-ustaška ofanziva, u šumu nije otišla samo vojska, već se za njom povuklo i kompletno civilno stanovništvo – starci, žene i deca. Pokretni gerilski odred je tako sam sebe pretvorio u taoca sopstvene logistike i sopstvenog naroda.

Može se postaviti pitanje: da li su Mladen Stojanović i ostali organizatori ustanka svesno žrtvovali narod ili su bili tragično naivni? Ja ne znam taj odgovor.

Ustaničko rukovodstvo je delovalo iz doktrine koja je pretpostavljala da će neprijatelj poštovati bazična pravila ratovanja, ili bar da će se zadovoljiti vojnom pobedom. Međutim, okruženje Nezavisne Države Hrvatske imalo je jasan, deklarisan genocidni cilj prema srpskom stanovništvu na tim prostorima. Dizanjem ustanka, komunističko vođstvo je dalo ustaškom režimu idealan formalni izgovor za ono što je svakako želeo da sprovede – potpunu likvidaciju i raseljavanje tog naroda pod maskom "pacifikacije pobunjeničkog žarišta".

Kada je obruč konačno zatvoren, desila se katastrofa: vojska se u očajanju jednim delom probila kroz obruč, a narod je ostao u šumi, prepušten na milost i nemilost ustaškim i nemačkim trupama. Epilog te "neodgovornosti" ili "istorijske nužnosti" (zavisno iz kog ugla se posmatra) bio je jeziv: preko 60.000 civila je deportovano, uglavnom u Jasenovac i Staru Gradišku, a sela oko Kozare su bukvalno opustela.

Sa stanovišta revolucije, ustanak na Kozari je bio uspešan jer je stvorio mit, prekalio borce i vezao velike neprijateljske snage. Ali sa stanovišta očuvanja biološke supstance naroda koji je u taj ustanak krenuo, bio je to hazarderski potez sa stravičnom cenom, gde je ceh za političke ambicije i ideološki fanatizam rukovodstva platila najranjivija populacija.