14 minutes ago, Tsai said:

Sve je to tacno ali istina je da gorak ukus u ustima ostavlja cinjenica da nije bilo projugoslovenske kriticne mase u ostalim republikama, koja bi, recimo dosla u Beograd na veliki miting protiv Milosevica.

Pre tog Milosevia medjutim Hrvati su u medjuratnom periodu hteli svoje i bili antijugoslovenski, pa su u wwii napravili svoju drzavu koja jeste bila njihova tisucljetnja zelja, pa su 60ih imali maspok i istupili bi jos tad da Titu nije bilo stalo da jos koju godinu vlada celovitom drzavom itd.

Pripisivati raspad Jugoslavije pojavi Milosevica je bas onako... retardirano. To je vestacka tvoevina drzana zajedno silom citavom duzinom svog trajanja. Svaki put kad bi suveren popustio pritisak isla je ka krvavom raspadu. Prosto to nije ni metastabilno nesto nego inherentno nestabilna sklopocija.

Ono gde je Milosevicev greh je sto je bio komi retard bez postovanja za ljudski zivot onako u maniru svoje partije, pa je taj raspad bio mnogo krvaviji nego sto je imo morao da bude da je bio neko kao Stambolic na celu drzave tada.

Ne kazu bzvz da su svaki izbori ovde izmedju raznih frakcija komunjarskih unuka

21 minutes ago, Tsai said:

Sve je to tacno ali istina je da gorak ukus u ustima ostavlja cinjenica da nije bilo projugoslovenske kriticne mase u ostalim republikama, koja bi, recimo dosla u Beograd na veliki miting protiv Milosevica.

A tko bi je predvodio da je i postojala? Stipe Šuvar? Taj ni u okrilju i pod zaštitom partije nije uspio reći ništa, ni bobu ni popu, a kamoli napraviti.

Kad smo već kod tog potpunog istorijskog mulja, biografija Milana Grola je još jedan brutalan dokaz koliko je cela ta posleratna politička postavka bila trula do srži. Dok su se partijski drugovi decenijama kasnije durili i glumili nekakve neshvaćene disidente jer im je Tito uzeo jednu od tri fotelje, čovek koji je bio sinonim za autentičnu građansku, demokratsku i evropsku Srbiju prošao je kroz tihi, sistemski pakao koji ga je na kraju koštao i zdravlja i života.

Pre nego što su ga komunistički jurišnici uzeli u mašinu, Milan Grol je bio apsolutna intelektualna i kulturna elita Beograda.

Vrhunski književni istoričar, pozorišni kritičar i dugogodišnji, legendarni upravnik Narodnog pozorišta. Čovek stare, gospodstvene škole, koji je od 1940. godine bio na čelu Demokratske stranke. Tokom Drugog svetskog rata bio je član jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu. Upravo na insistiranje zapadnih saveznika, pre svega Čerčila, Grol se u proleće 1945. godine vratio u okupirani Beograd kako bi kao potpredsednik ušao u privremenu zajedničku vladu sa Josipom Brozom Titom. Ideja Zapada je bila naivna – verovali su da će Grol i šačica građanskih političara obezbediti privid pluralizma i garantovati prve slobodne, posleratne izbore.

Grol je bukvalno uleteo u osinje gnezdo i vrlo brzo shvatio da je ustavna demokratija u režiji KPJ najobičnija farsa. Rankovićeva OZN-A je već uveliko kontrolisala svaki kutak zemlje, a crne trojke su sekle svaku pomisao na opoziciono delovanje. Grol je ipak pokušao da pruži otpor unutar sistema i u septembru 1945. godine pokrenuo je opozicioni nedeljnik Demokratija. Režim mu novine nije zabranio zvaničnim dekretom – komunisti su bili suviše namazani za to pred stranim posmatračima. Umesto toga, primenili su jeziv ulični i sindikalni bojkot. Komunistički sindikat grafičara je "spontano" odbio da štampa novine "izdajnika i buržuja", ulični jurišnici i skojevci su presretali, otimali i palili pakete sa tiražom, a ljude koji su na kioscima viđeni da kupuju Demokratiju prebijale su nepoznate grupe u mračnim haustorima. Nakon samo sedam brojeva, svestan da rizikuje živote svojih saradnika i čitalaca, Grol je ugasio list i podneo ostavku na mesto u vladi, odbijajući da daje legitimitet jednopartijskoj diktaturi.

Tada nastupa faza potpunog, sadističkog uništavanja ovog čoveka. Pošto je bio previše poznat na Zapadu da bi ga prosto streljali ili javno osudili na višegodišnju robiju kao dr Đuru Đurovića, komunisti su primenili metod "živog sahranjivanja". Pokrenuta je stravična medijska haranga kroz Borbu i Politiku, gde je ovaj stari demokrata i antifašista proglašavan za engleskog špijuna, saradnika okupatora i narodnog neprijatelja. Oduzeta su mu apsolutno sva građanska prava, konfiskovana imovina, a njegova kuća u Beogradu stavljena je pod danonoćnu, otvorenu blokadu UDBA-e. Niko nije smeo da mu uđe u kuću niti da ga poseti, a da odmah ne bude legitimisan, priveden i obeležen.

Milan Grol je proveo poslednje godine svog života u potpunoj, jezivoj kućnoj izolaciji, u bedi i nemaštini, ostavljen od svih i pod neprekidnim psihološkim pritiskom tajne policije. Čovek koji je decenijama bio stub kulture i demokratske misli u Srbiji, preminuo je 1952. godine u tom nametnutom mraku i zaboravu. Dok su ti salonski disidenti i partijska deca koje smo pominjali u tom periodu mirno studirali, pisali režimske hvalospeve i uživali u vilama na Dedinju, stvarna opozicija i kičma ove zemlje je bukvalno satirana do istrebljenja.

5 hours ago, Filozof manijak said:

Može to da se posmatra i sa druge strane:

Kada je rahmetli Juga bila tako sjajna država, što ste svi potrčali i jedva dočekali da izađete iz nje? Pa dan kad ste otišli slavite kao nacionalni praznik.

A da, bežali svi od Srboćetnika da ih ne pokolju i ne pretvore u ćosičevce

A ovamo, ko nas zavadi

Hipokrozija level beskonačno.

Koliko je samo ljudskih života izgubljeno i krvi proliveno zarad propale ideje

Eto kako se primi pelcer, vakcina MStP-90: sve se slozi, samo naglavacke - nisu svi^tm bezali iz Jugoslavije, nego su - na vecitu srpsku sramotu - bezali od Srbije...

One i onakve Srbije s kraja '80-ih i pocetka '90-ih koja se pojavila na nekim tamo osmim sednicama, Gazimestanima, miniranju mera Ante Markovica, ekskurzija kurira Jovice u Ljubljanu, umotvorina raznih Dobrica i njemu slicnih, zlom semenu zasejavanom po raznim SANU-ima, ma ima toga onoliko, Srbije koja bi i da se bije...

Ukratko, jednom probudjenom izmamuzanom, galopirajucem nacionalizmu koga tzv, elite uobicajeno potezu kada treba skrenuti paznju, sa sve onim uobicajenim drz'te komuniste lopova...

Srbija je zamenila elektricne stednjake i mikrotalasne rerne za - vekovna ognjista...

I, prirodno, begunci, pobegulje pohrili su, pali u narucje sopstvenim pandanima pustog srpskog: naionalistickom sljamu najgore vrste, prizivateljima slavne proslosti kojima je Srbija upravo davala alibi za sve sto rade upravo podgrevanjem straha od srpske opasnosti...

Ostatak price je poznat, a iz govana se posle, ovako ili onako vadio kako je ko znao, umeo i snasao se.

Neki bogami, bice i vecina, sasvim dobro..

Jedino, gle cuda, Srbiji oslobodjenoj svih balasta najvece greske, zabluda u njenoj istoriji - Jugoslavije - jos uvek bas nesto i ne ide...

Sta li mu je to, kakav je defekt u pitanju, da mi je znati...

Mora da su komunisti...

Ali, sve u svemu, buduci da se ovde smatranja umnozavaju, da zakljucimo: sve na stranu, Jugoslaviju su sanjali i stvarali najbolji medju Zapadnobalkancima - rusili su je i srusili najgori medju njima...

3 hours ago, milfisland said:

Reče li ti to da je Jugoslavija bila srpska država? Ili su je Ćosićevci planirali takvu?

Jugoslavija je apsolutno nastala kao srpska drzava, ili preciznije kao tvorevina u kojoj je srpski hegemon Aca hteo da dominira. Ne dadose mu zadugo doduse.

Komunisti su Jugoslaviju videli kao tamnicu naroda i kao vestacku tvorevinu, i to je i bio osnovni uzrok toga sto su posle wwii potpuno drugacije koncipirali i Jugoslaviju i jugoslovenstvo. Nacije su snazene sem srpske koju je trebalo slabiti da ne bi hegemonisticki dominiral i ugnjetavala druge nacije. Staljin je trazio posle wwii neko ukrupnjavanje i zato je
YU i krpljena opet, ali sama ideologija je zahtevala snazenje individualnih delova i nacionalnu emancipaciju.

E sad mali problem je sto je igrica preigrana i sto je vec 70te - pre Milosevica - postalo jasno da od jedinstvene Jugoslavije za dugo nema nista.

Tad je i bio ustav u kome se ubacila prica o otcepljenju, znaci nije Milosevic to pisao, nego neki drugi komunisti, i nije to ubaceno tek tako u taj Ustav jer su se eto svi voleli i hteli da zive zauvek srecno. Prosto, tad je vec bilo jako ocigledno da je islo ka tome.

Miloseviceva krivica nije izazivanje tog raspada koji se vec video dok je on bio maji bebo u AFZu, negova krivica je sto je neko razumniji na njegovom mestu neumitni raspad mogao ishendlovati milion puta bolje, ali u komi partiji bilo je vise imbecila nego pametnih ljudi pa nije statisticki pala kocka na manju nego na vecu verovatnocu da bude neki nasilni imbecil.

Reci cu jos i ovo pa nek shvati ko kako hoce - Tito je tu bio jos i najnormalniji, okupio je doduse low quality ekipu ali samo takvu je i mogao. Malo kvalietetniji narod recimo one kao sto je covek gore morao je u startu da eliminise kao narodne neprijatelje. Ni kod Kralja takvih nije bilo previse ali tek kod komunista nisu od onog sto je preteklo cistke imali od cega da prave quality ljudski materijal. Da nije bio toliko mator i da je mogao da pozivi jos koju godinu do pada berlinskog zida, nisam sigurna da bi opet komandovao onakvu klanicu kakvu su njegovi partijci izveli. Ali sve je to ipak samo sbbkbb.

35 minutes ago, namenski said:

Eto kako se primi pelcer, vakcina MStP-90: sve se slozi, samo naglavacke - nisu svi^tm bezali iz Jugoslavije, nego su - na vecitu srpsku sramotu - bezali od Srbije...

to je bio jedno petnaesti pokusaj bekstva, a forme Srbije su se menjale, 74te je iseckana na delove da se umilostive maspokovci pa ni to nije pomoglo.

U jednoj stvari si u pravu a to jeste da su bezali od Srbije koja je=Jugoslavija, ali ne zato sto je 80te bila nesto specijalno grozna pa se vlasi tek tad dosetili. Naprotiv, pre Milosevicaraspad drzave unet je u ustav, a decenijama su zapadnjaci razmatrali kako ce taj raspad izgledati.

kao sto rekoh bekstvo iz ludare trajalo je od samog nastanka ludare. I nikakva Srbija u njoj nije valjala onima koji taj brak nisu zeleli niti ih je iko ako cemoposteno, ni pitao da u njega stupe, ni sa Aleksandrom, ni bez njega, ni sa banovinama, ni prebijena posle wwii, ni iseckana na parcice 74te, pa ni ta sa komi Milosevicem drugom kamaradom.

Edited June 27Jun 27 by Mel

Dobro je, sad malo opustanja:

Ich möchte noch ein anderes Beispiel anführen, das Beispiel des Marschalls Tito. Ich muß sagen, der Mann ist ein alter Kommunist, dieser TITO, ein sehr harter Mann. Leider ist er unser Gegner. Er hat seinen Marschallsnamen wirklich verdient...

Ich wollte, wir hätten in Deutschland ein Dutzend solcher Männer, Männer mit einer solchen Entschlossenheit und mit so harten Nerven, daß sie sich niemals ergeben, wenn sie auch noch so umzingelt sind. Dieser Mann hat absolut nichts. Er war immer umzingelt, und der Mann hat immer wieder einen Weg gefunden, sich durchzuschlagen. Er hat nie kapituliert.

Wir wissen am besten, wie er uns in Jugoslawien quält, weil er leider in der russischen Schule des Partisanenkampfes gelernt hat.

Otprilike:

Želeo bih da navedem još jedan primer - primer maršala Tita. Moram reći da je on stari komunista, taj čovek Tito, da je veoma čvrst čovek. Nažalost, on je naš protivnik. On je zaista zaslužio svoju titulu maršala...

Voleo bih da imamo tuce takvih ljudi u Nemačkoj, ljudi koji bi bili vođe sa takvom odlučnošću i sa tako prekaljenim živcima da se nikada ne predaju, iako su potpuno opkoljeni. Taj čovek nema apsolutno ništa. Uvek je bio opkoljen, a taj čovek je uvek pronalazio način da se probije. Nikada nije kapitulirao.

Mi znamo najbolje kako nas on muči u Jugoslaviji, jer je, nažalost, naučio da se bori u ruskoj školi partizanskog ratovanja.

Heinrich Himmler

Reichsführer-SS, Reichsministerium des Innern...

Izjava data 21. septembra '44, na konferenciji sa najvišim vojnim komandantima teritorijalnih odbrambenih uoblasti Nemačke (Wehrkreise) i načelnika vojnih akademija i škola Vermahta, odrzanoj u Jägerhöhe, odmaralištu i komandnom kompleksu u Istočnoj Pruskoj, koje se nalazilo u neposrednoj blizini Hitlerovog glavnog štaba Wolfsschanze.

Vodi se u nemackim dokumentima kao Rede des Reichsführers SS vor den Wehrkreisbefehlshabern und Schulkommandeuren (govor Rajhsfirera SS-a komandantima vojnih oblasti i načelnicima vojnih škola).

U nirnberskim dokumentima kao Nuremberg document L-70, i kao takav koriscen na Nirnberskom procesu...

3 hours ago, Mel said:

to je bio jedno petnaesti pokusaj bekstva, a forme Srbije su se menjale, 74te je iseckana na delove da se umilostive maspokovci pa ni to nije pomoglo.

U jednoj stvari si u pravu a to jeste da su bezali od Srbije koja je=Jugoslavija, ali ne zato sto je 80te bila nesto specijalno grozna pa se vlasi tek tad dosetili. Naprotiv, pre Milosevicaraspad drzave unet je u ustav, a decenijama su zapadnjaci razmatrali kako ce taj raspad izgledati.

kao sto rekoh bekstvo iz ludare trajalo je od samog nastanka ludare. I nikakva Srbija u njoj nije valjala onima koji taj brak nisu zeleli niti ih je iko ako cemoposteno, ni pitao da u njega stupe, ni sa Aleksandrom, ni bez njega, ni sa banovinama, ni prebijena posle wwii, ni iseckana na parcice 74te, pa ni ta sa komi Milosevicem drugom kamaradom.

daj malo vise o tom bezanju 70-ih, moji su tada redovno bezali na more po mesec dana minimum ali smo se uvek vracali iz izbeglickog kampa u Zaostrogu

6 hours ago, Tsai said:

Sve je to tacno ali istina je da gorak ukus u ustima ostavlja cinjenica da nije bilo projugoslovenske kriticne mase u ostalim republikama, koja bi, recimo dosla u Beograd na veliki miting protiv Milosevica.

Nije tada mitingasenje bilo metod: socrealisticki mitinzi su tada vec bili proslost, povampirio ih je Milosevic sa Gazimestanom, a izjasnjavanje oko sudbine Jugoslavije se svelo na besomucno pracenje pretezno TV...

Atmosfera je bila takva da niko nije verovao sta ce da se dogodi i da je onako nesto moguce...

Poslednji trzaj buntovne Srbije bio je 9. mart koji je rezim ishendlovao i onda je sve krenulo nizbrdo...

Koliko je bilo gadno kada se posmatra, pokusa da vidi drugim ocima, sa strane: na dan Slobinog Gazimestana, vozim iz Italije i u Ajdovscini primim stoperku, studentkinju, vraca se u Ljubljanu, mislim da je bila nedelja popodne, ne secam se, nije ni bitno. Vozimo se, radio u kolima, slovenacki, idu vesti, cujem pominje se Gazimestan, pitam 'koliko ih ima?'

Milion, ogovara, i shvatis sta znaci milion na mitingu nasiroko najavljivanom za narod od jedva 2 miliona ukupno...

3 hours ago, namenski said:

Dobro je, sad malo opustanja:

Otprilike:

Želeo bih da navedem još jedan primer - primer maršala Tita. Moram reći da je on stari komunista, taj čovek Tito, da je veoma čvrst čovek. Nažalost, on je naš protivnik. On je zaista zaslužio svoju titulu maršala...

Voleo bih da imamo tuce takvih ljudi u Nemačkoj, ljudi koji bi bili vođe sa takvom odlučnošću i sa tako prekaljenim živcima da se nikada ne predaju, iako su potpuno opkoljeni. Taj čovek nema apsolutno ništa. Uvek je bio opkoljen, a taj čovek je uvek pronalazio način da se probije. Nikada nije kapitulirao.

Mi znamo najbolje kako nas on muči u Jugoslaviji, jer je, nažalost, naučio da se bori u ruskoj školi partizanskog ratovanja.

Heinrich Himmler

Reichsführer-SS, Reichsministerium des Innern...

Izjava data 21. septembra '44, na konferenciji sa najvišim vojnim komandantima teritorijalnih odbrambenih uoblasti Nemačke (Wehrkreise) i načelnika vojnih akademija i škola Vermahta, odrzanoj u Jägerhöhe, odmaralištu i komandnom kompleksu u Istočnoj Pruskoj, koje se nalazilo u neposrednoj blizini Hitlerovog glavnog štaba Wolfsschanze.

Vodi se u nemackim dokumentima kao Rede des Reichsführers SS vor den Wehrkreisbefehlshabern und Schulkommandeuren (govor Rajhsfirera SS-a komandantima vojnih oblasti i načelnicima vojnih škola).

U nirnberskim dokumentima kao Nuremberg document L-70, i kao takav koriscen na Nirnberskom procesu...

Može se i poslušati. 28:10

Titoizam je čist istorijski promašaj...uludo ulupane decenije

Organska, uspešna društva se kroz istoriju razvijaju na bazi jasnih stubova: neprikosnovenosti privatne svojine, vladavini prava, pozitivna kadrovska selekcija (meritokratija), razvoj institucija i poštovanje slobode svakog građanina. Titoizam je svesno suspendovao svaki od ovih stubova i zamenio ih partijskim monopolom, despotijom i fiktivnom ekonomijom.

Privid ekonomskog uspeha i visokog standarda šezdesetih i sedamdesetih godina nije bio rezultat unutrašnje produktivnosti ili genijalnosti rukovodstva, već čiste geopolitičke rente. Zapad je, prvenstveno kroz administraciju SAD, decenijama ubrizgavao milijarde dolara bespovratne pomoći i jeftinih kredita kako bi Jugoslaviju održao kao tampon zonu prema Varšavskom paktu. Onog trenutka kada je ta ekonomska infuzija počela da presušuje krajem sedamdesetih, titoistički sistem je odmah pokazao svoje pravo lice: sistemsku neefikasnost, tehnološko zaostajanje, galopirajuću inflaciju, spoljni dug i akutne nestašice osnovnih životnih namirnica, goriva i struje.

U tom kontekstu, Josip Broz Tito nije bio menadžer koji koordinira stručnjake, već apsolutni arbitar unutar jedne političko-ideološke sekte. On je te partijske fanatike držao oko sebe jer su govorili istim dogmatskim jezikom i jer su sopstveni opstanak vezivali za njegov kult ličnosti.

Kada bi ekonomska realnost demantovala njihove teorije, problem se nikada nije rešavao strukturalnim reformama i povratkom normalnim zakonima tržišta – jer bi to značilo odricanje od komunističkog monopola. Umesto toga, krize su rešavane čistim bonapartizmom: Tito bi prosto eliminisao onu frakciju partijskih funkcionera i "intelektualaca" koja bi u datom trenutku postala pretnja za njegovu ličnu vlast, prelivajući šuplje u prazno i kupujući vreme novim zaduživanjem.

Krajnji bilans ovog bolesnog društvenog eksperimenta je porazan. Kada se ta neodrživa utopija konačno srušila, iza sebe nije ostavila funkcionalne institucije niti modernu građansku klasu, već ekonomski devastiran prostor, razorene moralne vrednosti i društvo koje je potpuno izgubilo kompas za snalaženje u realnom, razvijenom svetu.

Edited June 27Jun 27 by Lord Protector

Lothar Rendulic, Generaloberst, komandant 2. oklopne armije (2. Panzerarmee) od avgusta '43. do juna '44, stacionirane u Jugoslaviji u svojim memoarima 'Borili se, pobedjivali, izgubili' (Gekämpft, gesiegt, geschlagen):

Nikada u celom Drugom svetskom ratu, ni na jednom ratištu, nisam doživeo ništa slično borbama u Jugoslaviji. Moji vojnici i oficiri stalno su podnosili molbe za premeštaj na Istočni front (u Rusiju)*).

Kada bih ih pitao zašto žele da idu na ruski front — gde su borbe bile masovne i strahovite — odgovor je uvek bio isti: Tamo se barem zna gde je linija fronta, zna se gde je neprijatelj i ratuje se vojnički. Ovde, u Jugoslaviji, čovek nije siguran ni sekunde. Svaki žbun puca, svaka čuka je neprijatelj, a pozadina ne postoji. Borba sa partizanima razara nervni sistem naših ljudi na način koji nijedan regularni front ne može da izazove.

Podvukao autor.

Inace, pored ostalog, kreator^tm takozvanog Desanta na Drvar...

*) Istocni front je inace mesto kojim inace u filmovima, a i sire, plase nemacke vojnike diljem Evrope kada su neposlusni, nesto zajebu..., taj rad, inace se smatralo kaznom...

Maksimilijan fon Vajks (Maximilian von Weichs), feldmarsal, komandant Jugoistoka (komandant Grupe armija F) od avgusta 1943. do marta 1945. godine, izvestaj OKW-u od 1. novembra 1941. godine:

„Situacija na Jugoistoku se u poslednjih nekoliko meseci dramatično pogoršala... Borbene snage Tita su se organizovale u operativne formacije, divizije i korpuse, koje su odlično vođene i stalno se dopunjuju ljudstvom.

Komunizam na Balkanu ima najjače oružje: on ima fanatičnu ideologiju i strogu disciplinu. Njihov sistem obaveštavanja je prosto neverovatan; oni znaju za svaki naš pokret pre nego što uopšte otpočne. Najveća greška koju bismo mogli da napravimo jeste da potcenimo ovog neprijatelja.”

Iz Operativnog dnevnika:

Nemački vojnik je naučen da se bori protiv vidljivog neprijatelja koji drži položaj. Ovde je neprijatelj nevidljiv. On izbegava odlučujuću bitku kad god mu to ne odgovara, a napada tamo gde smo najslabiji.

Kada pokrenemo veliku operaciju opkoljavanja, oni se prosto razbiju u manje grupe, provuku se kroz naše linije noću ili preko planinskih bespuća, i ponovo se okupe iza naših leđa. Mi zapravo udaramo pesnicom u prazno.

Svedocenje u Nirnbergu, 1947. godine:

To je bio najprljaviji i najokrutniji rat koji se mogao zamisliti. Tamo niste imali liniju fronta koju možete nacrtati na mapi. Svako selo je moglo biti neprijateljsko uporište, svaka žena ili dete prenosioci informacija za partizane. Za moje štabne oficire i mene, Balkan je bio teži ispit od zapadnog ili istočnog fronta, jer tamo nikada nismo znali gde prestaje mir, a gde počinje borba.

Izvor: Vojni arhiv, Frajburg (Bundesarchiv-Militärarchiv)