2 minutes ago, gone fishing said:

većina ljudi koja je bila opismenjena u vreme kraljevine je završila četvorogodišnju osnovnu školu, ti ljudi su sricali kada su čitali članak u novinama, pitanje je koliko su od pročitanog uopšte razumeli

• a onda su po završenom obrazovanju sa 12 godina krenuli da rade po fabrikama, ciglanama ili na njivama širom zemlje, venčavali su se sa 16 godina, sa 17 ili 18 postajali roditelji....

S obzirom da ih je vecina (te dece) nastavila da zivi i radi u selu, naravno da se ne moze porediti sa modernim generacijama koje imaju potpuno drugaciji zivotni setup to kako je pismenost konkretno izgledala u poredjenju sa Insta generacijama.

Znaci grafik sa televizorima tip komentara.

ali bas da su sricali ne verujem tj secam se ipak drugacije, ti ljudi iz Kraljevine su 80ih imali 50 i nesto godina, 60 i nesto godina, i imali su onih casopisa o agraru kod kuce, novina, neki kalendari itsl su se vrzmali po kucama (imala sam kao dete neki iz vremena kralja Petra, to je bila kombinacija necega tipa u prolece posej ova sorta ona sorta, uvezano sa poucnim pricama na temu simptoma i pravovremenog testiranja na tuberkulozu (bile su i poucne price, mali Petar nakon promrzline u snegu imao kuk koji ga boli, otisao kod lekara na vreme, i izlecio se, a Dusan imao probadanje, govori onije nista, kad je krenuo da kasnlj ekrv odveli ga lekaru ali bkilo kasno, bolovao umro. Taj fazon. to se delilo//prodavalo medju narodom).

Takodje zlatni standard za udaju tog vremena je verujem bio 22-23 godine. Babe su mi se udale obe nesto kao oko 25 to se smatralo za kasno. Ali sa 16 godina je mislim ostalo u XIXom veku, mozda sam pocetak XXog. verovatno i to moze negde da se nadje...

Srpkinje seljanke se nisu udavale pre 18. godine ni u 19. veku. Tradicionalno morale su da ispletu, izvezu i istkaju darove, odeću, posteljinu, za šta je bilo potrebno vreme. Muške su doduše ženili i mlađe, ali nedovoljno masovno da obore ukupan prosek.

Iz Urbanizacija Aleksandre Vuletić:

1 In 1900, the average age at marriage for men in urban areas was 27.7 years, and for women 23.2 (in rural areas, men got married at an average age of 23.2, and women at 21), SG IV (1900), p. 112

Edited Thursday at 13:585 days by Snow

11 hours ago, Mel said:

Ni Staljin ih nije pobio sve, ostave oni koliko im treba.

Kojom metodom su komunisti određivali koliko prosvetara treba ostaviti u životu. Gausova kriva? Kvadratna raspodjela? Tablice doživljenja?

9 hours ago, Televisa presenta said:

Neko vas je prevario. Prva fotografija ne govori o broju televizora po domačinstvu, već o opštinama u kojima postoji ulica Nikole Tesle.

Nemoj joj ovo radit, sad smo ga tek utulili...

5 hours ago, Mel said:

S obzirom da ih je vecina (te dece) nastavila da zivi i radi u selu, naravno da se ne moze porediti sa modernim generacijama koje imaju potpuno drugaciji zivotni setup to kako je pismenost konkretno izgledala u poredjenju sa Insta generacijama.

Znaci grafik sa televizorima tip komentara.

ali bas da su sricali ne verujem tj secam se ipak drugacije, ti ljudi iz Kraljevine su 80ih imali 50 i nesto godina, 60 i nesto godina, i imali su onih casopisa o agraru kod kuce, novina, neki kalendari itsl su se vrzmali po kucama (imala sam kao dete neki iz vremena kralja Petra, to je bila kombinacija necega tipa u prolece posej ova sorta ona sorta, uvezano sa poucnim pricama na temu simptoma i pravovremenog testiranja na tuberkulozu (bile su i poucne price, mali Petar nakon promrzline u snegu imao kuk koji ga boli, otisao kod lekara na vreme, i izlecio se, a Dusan imao probadanje, govori onije nista, kad je krenuo da kasnlj ekrv odveli ga lekaru ali bkilo kasno, bolovao umro. Taj fazon. to se delilo//prodavalo medju narodom).

Takodje zlatni standard za udaju tog vremena je verujem bio 22-23 godine. Babe su mi se udale obe nesto kao oko 25 to se smatralo za kasno. Ali sa 16 godina je mislim ostalo u XIXom veku, mozda sam pocetak XXog. verovatno i to moze negde da se nadje...

Moja baba počela da radi u fabrici sa 11 godina

30 minutes ago, April said:

Moja baba počela da radi u fabrici sa 11 godina

To je bilo protivzakonito inace. Ali je siromastvo posle wwi bilo toliko da je slabo implementirano, ratna sirocad, ili ko nije imao zemlju, nije imao opcije.

Otac i stric poginuli u ratu, ostale medalje. Majka umrla.

Hvala onom ko je zaposlio.

1 minute ago, April said:

Otac i stric poginuli u ratu, ostale medalje. Majka umrla.

Hvala onom ko je zaposlio.

Uzas. Ja kad sam to nesto gledala, i onda imas onaj zakon o decijem radu, ali ta deca nemaju sta da jedu. Nisam htela da pisem da me ne shvatis pogresno, ali bolje da su zakonom regulisali nadnice i to kontrolisali, da ta deca koja su mogla da rade makar mogu da budu sita.

Ja inace jedini razlog sto mrzim jedino Aleksandra od Tita je taj rat i to sto verujem da je da kazemo nesprecio pomaganje Mladobosancima. Sad jedan prijatelj iz naseg kraja, skoro, prica da je u njegovom selu 90 i nesto muskaraca poginulo, a kuca je bilo jedva nesto vise. Sve udovice i deca za njima.

Mislim o Aleksandru isto što i ti.

Ali baka se nikad nije žalila, a živela je 88 godina. Tito je posle WWII smestio na Banjicu, decu od 6 godina i 3 godine gajila tetka dok se nije vratila i dobila nužni smeštaj na Dušanovcu.

Ljudi bili žilaviji i zdraviji.

Imala je naravno bednu penziju, ali je svaka naša porodična akcija počinjala pozajmicom od nje. I ja sam svoj prvi stan počeo od njenih dojčmaraka, pa nastavio dok se nisam uselio.

I normalno, ćerka mi se zove po njoj.

Komunisticke zemlje udaraju po nepismenosti i srpom&cekicem, seku ga u korenu - rasha, kina, vijetnam, kuva, YU naravno, i to rapidno!

Podsecaju na severne US kolonije gde su svi pismeni jer biblija (i bizmis).

Francuska (kapitalisticka) revolucija je 1 razocaranje jer slabo ta pismenost u francuza

Jbg, dolazimo u situaciju da nam najpismeniji pisu neke kardeljevske ili memorandumske splacine; pismenost je zaista precenjena!

On 16. 6. 2026. at 18:02, đorđe geprat said:

molim @namenski da mi pomogne. negde u malom mozgu mi čuči da je jedno vreme rus/sovjet bio ministar vojske/načelnik generalštaba u poljskoj. možda sam i krivo shvatio, davno beše

Rokosovski, Konstantin Konstantinovič̣/Ksaverovič...

Poreklom sitan šljahtić, dete iz mesanog poljsko ruskog braka, posle Žukova verovatno naj CCCP vojno ime...

Po sopstvenim recima: za Ruse nedovoljno Rus, za Poljake nedovoljno Poljak...

Marsal CCCP i maršal Poljske, ministar odbrane Poljske i kao takav predmet jednog zapamcenog nabijanja u Generalnoj skupstini UN, kada je, posle IB-a, poljski UN delegat spustajuci Jugoslovenima izjavio sa govornice nesto o Jugoslaviji koja ima tamo neke marsale.

I dobio Yu repliku: kakvi su da su, mi bar nismo morali da ih uvozimo...

U cistkama hapsen, mucen, navodno ostao bez noktiju na rukama i izvodjen na streljanje...

Pocetkom '60-ih, Hruscov mu kao ministru odbrane trazio da potpise osudu Staljina...

Drug Staljin je za mene svetinja, odgovorio je i sutradan bio smenjen...

Generalno, postoji manir u srpskoj politici neuvoženja vladara. Karadordjevići, Obrenovići, Petrovići su jedine nenemačke dinastije u Evropi. Čak i u vreme komunizma tražio se autohtono jugoslovenski vladar. Nemoguće je bilo da vladar bude stranac ili stranog porekla, da se ne izjasnjava kao pripadnik jugoslovenskih naroda. Za neke nize pozicije da, za vladarsku poziciju ne.

Saće Burboni i Bragance da iziđu iz grobova i dobro te izbuzdovanče

2 hours ago, Roger Sanchez said:

Saće Burboni i Bragance da iziđu iz grobova i dobro te izbuzdovanče

Sve je dobro, dok nema Frankopana, Zrinjskih i slicnih.