Pietrapertosa (Basilicata)

Opstina na najvisoj nadmorskoj visini (preko 1000m) u regiji i situirana u centru zasticenog parka prirode opstepoznatog nezvanichnim imenom “Piccole Dolomiti Lucane”. Ime dobijeno zahvaljujuci slicnosti sa daleko poznatijem alpskom imenjaku.

Shiri prilaz mestu je veoma prijatan, serpentine uglavljene u beskrajno zelenilo, shume i gola brda koje se smenjuju naizmenicno sa stalno novim i zanimljivim detaljima. Prilicno spektakularan prvi pogled na selo. Put vas dovede na susedno brdo s kojeg prakticno vidite sve krovove starih kucica ushuskanih oko spektakularne gole spicaste stene.

 

 

Jos zanimljiviji osecaj je kad se uputite u uske ulice i dodjete do same stene. Iz blizine se vide ostaci staaarog sela koje je nastalo praveci bukvalno ognjista unutar stena, pecina. Iako prilicno zabaceno, ovo mesto je dozivelo pravi turisticki bum u poslednjoj deceniji.

 

 

 

 

 

Na turistickom uspehu sigorno moze da se zahvali na svojoj lepoti i specificnoj poziciji koja je vredna kratke posete. Medjutim najveci broj ljudi dolazi samo zbog velike atrakcije “Volo dell’angelo”. Radi se zici razapetoj izmedju 2 sela, Pietrapertosa i Castelmezzano koja se nalaze na 2 razlicita brda i izmedju kojih stoji ogromna provalija. Na zicu se kacite samo visecim pojasem i spustate slobodnim padom od sela do sela. Moze i u paru ako ne prebacite odredjenu tezinu. Obavezno se rezervisite preko neta da ne bi izvisili za let kao mi koji smo bili sigurni da radnim danom nije guzva. U Castelmezzo vas cheka minibus i vraca nazad u Pietrapertosu gde ste ostavili auto.

 

 

 

To su ukratko manja mesta Basilikate koju sam video i preporucujem. Sutra o Materi.

 

 

Matera

Deo svetske i italijanske kulturne bastine pod zastitom Unesca smatra se najvecim biserom Bazilikate kao i jedno od top 5 mesta koja treba posetiti u Italiji.

Za razliku od Rima, Venecije, Firence koji se smatraju svetskom riznicom vec vekovima, Matera je neka vrsta ruznog paceta koje se pretvorilo u labuda tek pre nesto vise od jedne decenije.

Iako se radi o jednom od najstarijih naseljenih mesta na planeti, Matera je do skoro bila potpuno nepoznata sirokim narodnim masama cak i u samoj Italiji. Sama konfiguracija grada na kamenu i delimicno bukvalno u pecinama je omogucivala da ljudi ovde zive neprekidno jos od praistorije. Nazalost, ne nalazivsi se direktno na glavnim srednjovekovnim putevima nikada nije stekla veliku slavu kao neki mnogo manji gradovi u istoj regiji. Taj neki vanvremenski izgled, zadrzala je i danas zahvaljujuci svojo jedinstvenoj arhitekturi uspesne kombinacije ljudske inventivnosti i prilagodjavanja prirodnoj konfiguraciji terena.

U poslednje vreme cesto koriscena u holivudskim filmovi zbog spektakularnog izgleda bez potrebe koriscenja specijalnih digitalnih efekata. Mel Gibson je pretvorio Materu u Jerusalim iz Hristovog doba bez imalo muke a novi James Bond juri njenim kamenim ulicama sa neizbeznim Aston Martinom.

 

 

 

 

 

 

Kad dolazite iz daljine i vidite sve te bele kucice nacickane po kamenim brdima, neverovatan sklad arhitekture i prirode vas baca u neko stanje blage hipnoze koje vas drzi svo vreme dok se priblizavate gradu. To stanje ne prolazi ni kad upadnete u lavirint malih kamenom poplocanih krivudavih ulica nakicenih starim jednostavnim ali i jedinstvenim kucama. Mozak zeli da upije svaki detalj sa zanimljivih fasada i jednostavno u jednom trenutku prokljuca i trazi neku vrstu resetovanja. Sav stari centar je neka vrsta ogromnog kratera podeljenog na dve ogromne rupcage koje sa svojim kucama i ulicama cine 2 razdvojena kvarta. Zovu su Sasso Barisano i Sasso Caveoso.

 

 

Vecina kuca u ova 2 kvarta su bukvalno polupecine u smislu da je vecina zidova iskopano u kamenu i imaju prozore i vrata samo na jednoj strani. Mi smo odseli u B&B bas na najnizoj kvoti Sassa Barisana i stan je bio jako zanimljiv jer je bio u pecini ali i na sprat (od dnevne sobe i kuhinje se stepenicama ide u spavacu sobu. Samo ulazna vrata i jedan prozor na ulaznom zidu ali i privatno dvoriste opasano kamenim zidom.

 

 

 

 

 

 

Zivot u ovakvim uslovima je bio nepromenjen do kasnih 50ih godina proslog veka i cak je postao nacionalni problem nehigijenskih uslova zivota jer je vecina stanovnika delila svoje kuce pecine sa stokom od koje su prezivljavali. Postoje tv snimci gde novinari posecuju kuce gde u istom ambijentu zivi krava i dete u kolevci. Nakon mnogih zaraza ali i “nacionalne sramote” napravljen je novi urbani plan 60ih i izgradjeni su novi kvartovi na brdima oko rupcage. Poslednjih decenija proslog veka, vecina stanovnistva se iselila u nove kvartove a centar je poceo da se urusava i propada gotovo totalno nenaseljen. Tek pre 10-15 godina je otkriven pravi potencijal ovog jedinstvenog mesta i pocela masovna rekonstrukcija starih kuca koje vecinom sluze kao BB ili hoteli i koji su ovaj grad lansirali medju orbitu najpozeljnijih mesta za posetu u ovom veku.

 

 

 

 

Ne znam koliko poznajete brdovitu centralnu Italiju i njen region Abruzzo. Zbog kovida i problematicnog putovanja van Italije odlucili smo da obidjemo mesta za koja inace ni bi imali dovoljno vremena. Za nas je to putovanje bilo pravo otkrovnjenje i 3 nedelje koje smo mu posvetili nisu bile dovoljne da obidjemo sve ono sto vredi videti. Iako je region relativno male velicine (negde velicina Kosova), on je prilicno raznovrsan i obuhvata kako pescane i kamene plaze jadrana tako i jednu od najlepsih planina Italije Gran Sasso. Nema prevelikih gradova ali svi manji gradovi i seoca su zanimljivi na svoj nacin i sadrze uvek nesto zbog cega su vredni barem brzinske posete.

  L’Aquila, grad u podnozju Gran Sassa ali ipak na visini od preko 700 m nadmorske visine je zvanicno glavni grad ove regije ali realno prilicno otudjen i dalek u odnosu na vecinu mesta koja su bliza jadranskoj obali. Cak nema ni neku posebno dugu istoriju kao grad jer je osnovan tek oko 13 veka. Doduse, nastao je kao ujedinjenje 99 malih zamkova i istobrojnih komandujucih porodica. Kao svedocanstvo tog ujedinjenja nastao je i jedinstveni spomenik  Fontana Delle 99 Cannelle, jedna od najlepsih i najcudnijih u celoj Italiji. Napravljena je kao trg zatvoren zidovima sa crvenom belim mozaikom i iz kojih izviru 99 kamenih glava razlicitog oblika iz cijih usta izlazi vodeni mlaz koji se uliva u zajednicko kameno korito u podnozju zidova dugo nekoliko desetina metara.

 

 

 

Nakon nastanka grad je ubrzo usao u sastav Napuljskog kraljevsta a potom i Spanske imperije. Otvoren je univerzitet vec u 15 veku. Na najvisoj tachci grada se nalazi ogroman park iz kojeg imate vidik 360 stepeni na okolne doline i planine i u cijem centru i dalje stoji spanska tvrdjava. Cak i u pola leta ovde je stvarno prijatno za setnju i relaks.

 

 

Nazalost, L’Aquila je poznata i po tome sto je vise puta bila pogodjena razornim zemljotresima i poslednji od njih se desio pre samo 10ak godina. Ceo istorijski centar je bio ispraznjen i zabranjen za stanovanje do pre par godina. Prvi utisak kad vidite gradi iz daleka je da se radi o jednom ogromnom gradilistu. Kad pridjete izbliza shvatite o cemu se zapravo radi i osetite jezu na sopstvenoj kozi pri pomisli sta su ovde ljudi preziveli pre samo nekoliko godina. Celi kvartovi su jos uvek zatvoreni i nepristupacni osim radnicima koji polako sredjuju kucu po kucu.

 

 

 

Ipak jedan deo grada, pesacka zona sa glavnim trgom su prakticno skroz sredjeni i sveze ulickane zgrade i ulice s novim radnjama ocekuju konacan povratak toliko zeljenih gostiju i turista. To se vidi i po ponasanju prodavaca i ugostitelja. Cesto se moze uci i u dvorista tek renoviranih raskosnih zgrada koje su ponovo dobile svoj sjaj nakon 300-400 godina. Zapravo, toliko je sve sredjeno i renovirano da deluje kao fejk a ipak se radi o zgradama starih vise stotina godina.

 

 

 

 

U samom centru nalazi se i dosta monumentalnih zgrada iz fasistickog perioda sa sirokim pokrivenim galerijama. Ja sam inace veliki fan arhitekture iz Musolinijevog perioda. Centralna Italija je prava riznica ovog za ljubitelje ovog tipa arhitekture.

 

 

 

Vredna spomena je crkva Basilica di San Bernardino iz 15 veka koja se nalazi takodje na uzvisenju u samom centru i prema kojoj se prblizavate kameno poplocanom sirokom ulicom pod ubitacnim (za misice) i spektakularnim (za oci) uglom od 30 stepeni i koja ima barokni izgled iz pocetka 18 veka zahvaljujuci rekonstrukciji nakon jednog od mnogih razornih zemljotresa.

 

 

Medjutim najvaznija i najlepsa crkva je Basilica di Santa Maria di Collemaggio iz 13 veka, nacionalni spomenik i pod zastitom Uneska. Mesto gde je Papa Celestino V krajem 13 veka stupio na funkciju i prvi u katolicanstvu uveo tzv. Giubileo ili Jubilej oprosta ritualom prolaska kroz sveta vrata. Velika ulazna vrata ove crkve su prva takve vrste.

 

 

Sve u svemu, zanimljivo mesto bogato istorijskim spomenicima ali i svezim dramaticnim oziljcima sa ljubaznim domorocima zeljnim da se vrate u nekadasnji "spokojni" zivot. Odlicna klopa i niske cene za italijanske prilike. Jedan celi dugi letnji dan dovoljan za opusten obilazak.

 

 

Jel ste išli do Pescare i da li tamo tresu zemljotresi?

 

Voleo bih da tamo navratim i posebno obiđem vinarije (Masciarelli definitivno.)

 

 

Otkrovnjenje 

Prastajte ljudi na nepismenosti. Ja to onako iz cuga. 

17 minutes ago, Indy said:

Jel ste išli do Pescare i da li tamo tresu zemljotresi?

 

Voleo bih da tamo navratim i posebno obiđem vinarije (Masciarelli definitivno.)

 

 

Sediste nam je bio Hotel u Chieti-ju koji je 10ak minuta voznje od Pescare. Bice u jednoj od sledecih epizoda, ako se opismenim.

Chieti

 

 

Kad vidite grad koji strci na visokom bregu i i u pozadini ogromnu planinu Maiella ne bi vam nikad palo napamet da ste na 10min ili 10km od najblize plaze na jadranskoj obali. Iz tog razloga smo ga i izabrali kao bazu za celokupni boravak u Abrucu.

Mesto koje ima dugacku istoriju i koje je ratovalo s Rimom vec u 4om veku pre nove ere i izgubivsi bitku ipak postaje jedno od vaznih delova imperije. Imali su 60.000 stanovnika (vise nego sto ih ima sada) i izmedju ostalog poznati su i po tome da su ucestvovali u cuvenoj Pirovoj pobedi kao saveznici rimljana. Ostaci rima se vide nedavno renoviranim termama koje se nalaze u nizem delu brda u pravcu prema moru a i zanimljivim parcetom velikog teatra koji viri na jednoj raskrsnici na najvisim delovima grada. Arena ili amfiteatar je prilicno sacuvan i nalazi se u sastavu velikog parka a tu si  i ostaci 3 rimaska hrama kasnije pretvorena u crkve. Teatar koji je prima 5000 ljudi nije srusen, vec su jednostavno u unutrasnjosti sagradili novi grad kako je to cesto bivalo u srednjem veku diljem Italije.

 

 

 

 

Kanije slicno L’Aquili,  Napuljsko kraljevstvo, Spanci, Napoleon, Vatikan i Piejemontska Italija. Svako od njih je ostavio neko arhitektonsko svedocanstvo svoje vladavine.

Centar grada i pesacka zona se prostiru na par km na visim delovima brda i nisu siri od 100ak metara. Cim skrenete levo ili desno pocinje strmo silazanje kroz uske ulice, stare kuce i stepenista. I slobodnom setnjom se vide vremenske ali i socijalne gradjevinske razlike od kvarta do kvarta.

Glavna ulica kao glavna arterija grada je okruzena elegantnim zgradama iz vise istorijskih perioda, od srednjeg veka do Musolinijeve Italije od kojih se najlepsom smatra Palazzo Majo iz 16 veka. Nacickana prodavnicama, kaficima i stalnim protokom lokalaca i turista ali nikad sa prevelikom guzvom. Na nekoliko mesta ispresecana omanjim trgovima i lepim detaljima.

 

 

 

 

 

 

 

 

Zemljotres od pre nekoliko godina je i ovde ostavio traga mada ne toliko razornog kao u Aquili. Trg gde se nalaze katedrala i gradska vlada je pod rekonstrukcijom i na mnogim zgradama su vidljivi oziljci ali ipak nista ne izgleda bog zna kako dramaticno.

Katedrala iz 10og veka je impozantna gradjevina, mozda i prevelika za trg ispred kojeg stoji i poslednje ostecenje zemljotresom je samo jedno u nizu tokom dugovecne istorije ovih teritorija koje se cesto tresu sa katastrofalnim posledicama

 

 

 

 

Sugestivan je silazak pod velikim nagibom uskom ulicom prema crkvi San Francesca iz 13og veka. U tom donjem delu grada se iza teatra iz 18 veka se udje u gusto naseljeni kvart sa niskim kucama i kratkim stepenicama koji se stgmoglavo spusta prema dolini, mini trgovima i cini mi se prilicno autenticnim zivotom lokalaca koji izgleda nepromenjen decenijama. Mene inace "ubija" taj easy pristup zivotu i opustenost na jugu. ubija u smislu da im zavidim na tome sto su miljama daleko od svakodnevnog stresa i jurnjave koja je svakodnevnica nas severnjaka.

 

 

 

Jedan od zanimljivijih malih trgova je Piazza Malta koja me podseca na neko mesto sa divljeg zapada i na kojoj se nalazi jedna od gradskih pijaca. Od pijaca je zanimljiva i Esedra Della Pescheria u obliku teatra.

 

 

 

Za mene vredna paznje i ova zgrada iz fasistickog perioda, danas sediste muzeja biomedicinskih nauka. Ove 2 kule u obliku snopa (fascio) su mi neverovatno moderne za taj period. Jako retka vrsta zgrade a ja ih kao ljubitelj trazim na svakom koraku.

 

 

 

Na vise mesta u gradu i na koju god stranu krenete na kraju neke ulice vas ceka vidikovac na obliznje doline i planine. Imate klupice i hlad i ne ostaje nista drugo nego maksimalno opustanje uz povetarac i prekrasan pogled.

Restorani i kafici kao i u ostatku ove regije jeftini ali i odlicni. Lokalna vina, crno Montepulciano i belo Trebbiano se nude na svakom koraku i tesko cete nabasati na nesto nekvalitetno, pa cak ako narucite i bokal u refuzi  (narocito u selima).

Za obilazak grada, jedan opusten dan je dovoljan.

 

Pescara

 

Nema bas mnogo toga da se napise o Pescari. Grad ima bogatu istoriju ali je u WW2 bio totalno razoren od strane saveznika tako da je sa estetskog aspekta jedan zaista ruzan grad u odnosu na italijanske standarde. Naravno, njegovo najvece bogastvo je pozicija na samom moru i plaza duga 6 km. Toliki prostor je ipak nedovoljan u avgustu jer je nacickan suncobranima i lezaljkama i  gomila domorodaca bukvalno sidje iz stana i na minut setnje ima svoj sezonski rezervisan krevetic i ucine da plaza poslepodne izgleda kao kosnica bez hlada. More na pescanim plazama u ovom delu italije nije neki poseban spektakl a sama cinjenica da je ova plaza prakticno u centru grada ne ide nikako u prilog ljubiteljima netaknute prirode.

Ako izuzmemo tu “sitnicu” cela ta obala je lepo sredjena i jako prijatna za setnju u svezijim satima ili voznju biciklom kao i ostalim sportskim aktivnostima na otvorenom. Vredna paznje je velika umetnicka mermerna fontana modernog dizajna autora poznatog vajara Pietra Cascelle i koja simbolizuje razne vrste brodova koji su vezani za ovaj grad. Uklopljena je u trg uglavljen u samu plazu a na koji se dolazi pesackom zonom sa glavnog gradskog trga.

 

 

 

Arhitektura u centru je raznolika i u trenucima prilicno jadna i otuzna a narocito glavni trg odise tugom i ima taj neki socijalisticki sarm institucionalne neestetike. Jedina stvar koja mi se svidja je kako je poplocana pesacka zona i zivahnost po kaficima i prodavnicama. Postojao je i prelepi gradski park tik uz plazu, oaza hladovine starih visokih borova posvecen pesniku D'Annunziu koji je rodom iz Pescare ali je izgoreo u velikom pozaru ovog leta.

 

 

 

Zanimljiv je i novi pesacki most koji spaja 2 dela grada odvojena kanalom i s kojeg se pruza lep pogled na plazu i na more.

Srecom ima odlicnih ribljih restorana i gomila kafica na obali pa se preko nekih stvari vrlo lako moze preci. Ako se ne planirate suncati ili kupati na plazi ceo jedan dan je previse za obilazak ovog grada.

 

meni su u materi dolazili panduri u sred noci u hotel jer imam isto ime kao neko sa poternice.....engleski nemaju pojma, a ja slab sa italijanskim....i jos vide da nemam veze sa onim sa slike, ali su svejedno dosli jos jednom posle pola sata, valjda da mi vide golu zenu, jer se pre toga tusirala....

8 hours ago, lo zingaro said:

Grad ima bogatu istoriju ali je ... sa estetskog aspekta jedan zaista ruzan grad u odnosu na italijanske standarde.

kao da si Brindisi opisao... inače, super su ti ovi postovi, i baš ti hvala na istima, jelte. ja sam veliki zaljubljenik u Italiju, a ono o čemu najradije maštam (i ponekad realizujem do oko 10% tih maštarija) jeste upravo ovo što ti radiš silom kovid-prilika - obilazak turistički manje izvikanih djelova Italije gdje i dalje nema greške sa ićem, pićem, ljepotama za vidjeti, itd.

 

samo nastavi s ovim postovima, moliću lijepo! 

 

 

 

Scanno

 

Nek digne ruku ko je cuo za ovag gradic? Ja prvi nisam a zivim ovde duze od 30 godina. Ne znam da li bi mi ikad palo napamet pre pandemije da se zavlacim medj planincuge juzne italije di nije bilo pandemije ali Scanno je ipak vredan tog “mucenja” a i sam put od obale do planine (nekih 100km) je raznovrstan sa drasticnim promenama pejzaza i nekoliko usputnih malih mesta u kojima se vredi napraviti pauza za klopu, osvezenje ili jednostavnu setnju iz radoznalosti.

 

 

Grad se nalazi na 1000m nadmorske visine i iz daljine izgleda zaista spektakularno sa svojim bezbrojnim kamenim kucama uglavljenim izmedju 2 velika brda. Kad se priblizite na nekoliko stotinaka metara od prvih kuca imate osecaj da ste negde u Alpima ali vas taj osecaj prodje cim udjete u srednjovekvno jezgro mesto sa tipcnom arhitekturom juga italije iz tog doba.

 

 

 

Mesto postoji jos iz rimskog doba ali je u tom periodu bilo totalno odseceno i nebitno. Medjutim, mnogo vekova kasnije je bilo interesantno prvo arapima pa posle turcima koji su ga drzali pod kontrolom poduzi period sto se da videti i po tradicionalnoj narodnoj nosnji koja ima orijentalni vajb.

 

 

Setkajuci po uskim ulicama ovog malog grada koji broji manje od 2000 stanovnika shvatate da je ovo bilo prilicno bogato i vazno mesto u vreme kad je bilo deo Napuljskog kraljevstva. Mnogim zgradama bi zavideli i mnogo veci vazniji gradovi italije i narocito su lepe one iz baroknog perioda 18 veka koje cesto prelaze i u rokoko stil.

 

 

 

 U samom sredistu mesta, ulice se sire, zgrade imaju vise spratova i neretki su mali elegantni trgovi sa fontanama i spomenicima . Zapravo kad ste u samom centru generalno  imate osecaj da ste u nekom velikom gradu ali vam se ta iluzija razbije cim krenete u neku obliznju usku ulica koja se na nekoliko desetina metara zavrsava na nekoj terasi i vidikovcu na provaliju van zidina grada.

 

 

 

 

 

Zacudila me je i zivost mesta sa gomilama prodavnica i lokala kao dokaz da je mesto jako posecivana meta turista tokom cele godine bez obzira na geografsku poziciju klasicne nedodjije. Cini mi se da ima i neka ski staza a ovakav sarmantan gradic pod snegom mora da ima poseban smek.

 

 

 

 

 

Gradski karatker se uocava kad gledate kuce iz podnozja mesta i shavtite da su gradjene po nekom urbanom organizovanom planu i nisu stihijske kao sto se iz daljine cini.

 

 

Provesti ceo dan proveden ovde ukljucujuci klopu i opustanje je mozda previse ali srecom uz put ili u povratku ima par bisera koje cu nabrojati kasnije tako da vam bude u potpunosti ispunjen jedan dugi letnji dan.

 

 

 

 

 

 

PPP Talijani - šta radi, od čega živi taj narod po tim prastarim gradićima na vrh čuke u tri lepe?

Penzioneri mozda?

verovatno penzioneri, postar, policajac i sl.... ostali verovatno beze negde

ostao mi je u secanju craco, napusten grad, tada pre 10 godina je bio ogradjen zicom, ne znam kako je sad....