7 hours ago, Peter Fan said:

Ovaj topik treba ne samo da se pinuje, vec i da prvi na listi za back-up. Svaka cast zingaro!

Hvala!

22 minutes ago, Frank Pembleton said:

Nego Zingaro jesi to promenio nik?







... Shiit has hit the fan
 

Jesam

 

Okolina Sulmone

 

Sulmona je okruzena planinskim vencima na cijim obodima se nalaze mnogobrojni gradici i vazna katolicka svetilista. Neka od njih mozete ukombinovati uz jednodnevnu posetu Sulmoni.

 

 

 

Eremo Di Santo Spirito

 

je jos jedna isposnicka pecina centralne i juzne Italije, nastala pre cirka 1000 godina nakon posete buduceg pape Viktora III. Papa Celestino V ga je prosirio i danasnji izgled ovog svetilista je ostao nepromenjen od tog vremena. Osim toga, katolicki red celestijanci je zapocet bas ovde. Od sulmone treba nesto manje od sat vremena lagane voznje uzbrdo kroz sume (50ak km) ka planini Maieli. Parking je na par stotina metara od ulaska u crkvu i pecinu tako da nije zahtevno ni za starije ni za sitnu decu.

 

 

 

Ispred crkve se nalazi omanji park sa hladovinom i cesmom i koji sam po sebi zraci nekom duhovnoscu zbog neverovatnog mira i tisine cije prisustvo osetite prilazeci i udisuci cist planinski vazduh. Nisam ni najmanje religiozan ali volim mir i atmosferu ovakvih mesta diljem planete. Za ljubitelje trekinga po sumama i gorama postoji i parking mnogo nize u dolini i s kojeg treba nesto oko 2 sata pesacenja kroz planinske staze.

 

 

 

Svetiliste i celije su napustene od strane monaha vec nesto vise od 100 godina tako da se njegova unutrasnjost moze posetiti. Ulaz se placa i potrebno je nesto vise od pola sata da se prodje kroz sve prostorije uklesane u kamenu i izadje na drugu stranu. Kad ste vec dobacili do ovde preporucujem vam da je posetite i iznutra.

 

 

 

 

Ono sto najvise impresionira nije cinjenice da je sve isklesano i udubljeno u kamenu, celi jedan mali kvart. Barem mene je vise impresionirao taj osecaj neverovatne izolacije u mestu koje je i danas prilicna vukojebina sa sve asfaltiranim putem, tako da ne mogu da zamislim koliko je to bilo daleko od svega pre 1000 godina.

 

 

 

 

 

 

 

Pacentro

 

 

Mali srednjovekovni grad na brdima iz kojeg je u srednjem veku voda silazila starim akvaduktom ka centru Sulmone. Poslednjih godina dozivljava pravi turisticki bum zahvaljujuci svojoj poziciji i nesvakidasnjim skladom srednovekovnih gradjevina sa okolnim pejzazom. Neko ce reci da je Italija puna takvih mesta i nece mnogo ni pogresiti ali ipak svako od ovih mesta je lepo na svoj nacin i ima nesto jedinstveno po cemu ga se secamo.

 

 

 

 

Gradic je niknuo oko tvrdjave koju su izgradili normani u 11om veku i prostire se na nekoliko obliznjih brda i iz kojeg se pruza zaista fantastican pogled na veliku dolinu u cijem centru se nalazi Sulmona. Gomile isprepletanih ulicica, crkvica, trgica….klasican italijanski lavirint starih malih mesta. Impresiju upotpunjuje prisustvo impozantnog zvonika crvke Santa Maria Maggiore iz 13og veka.

 

 

 

Ako se slucajno zateknete u blizini prve nedelje u septembru, obavezno otidjite da vidite cuvenu trku Corsa Degli Zingari. Najsnazniji mladici ovog mesta a neretko i iz cele italije trce bosonogi iz obliznje sume na visokom brdu vratolomnom strminom divljim puticem kroz trnje do podnozja grada da bi se potom slicnim puticem velikom uzbrdicom nekako u poluumirucem stanju i izmasakriranim stopalima doteturali do crkve i time odali pocast Madoni iz Loreta. Vrata crkve se zatvaraju tek nakon sto je i poslednji ucesnik trke uspeo da udje u nju i tek onda je dozvoljeno da se cele i previjaju rane svim onima kojima je to potrebno (prakticno svim). Pobednik dobija vise metara dragocene vrste tekstila za novo odelo (tako od vajkada) a tri prvoplasirana se nose na ledjima sugradjana po gradu kao procesija i sve zavrsava bancenjem na glavnom trgu. S kim god sam u ovom mestu kratko procaskao pomenuo mi je ovo kao nesto za sto svi stanovnici zive celu godinu. kliknite ispod na kratki video od 1 min, jako zanimljivo. 

 

CORSA DEGLI ZINGARI

 

Nazalost, to sam propustio jer sam tamo bio u avgustu ali sam imao srece da uhvatim drugu zanimljivu festu u mestu Popoli.

 

 

 

Popoli

 

 

U povratku iz Sulmone ka autoputu vidi se na brdu s desne strane ovaj gradic. Stariji od Pacentra, potice jos iz rimskog doba. Da ne ponavljam klasican opis tipicnog mesta ovog podrucja dodajem samo zanimljivost da je ovo rodno mesto inzinjera Corradina D’Ascania izumitelja prvog prototipa helikoptera 20ih godina 20og veka i pre svega tvorca italijanskog besmrtnog mita, dvotockasa Vespe. U centru postoji ova cudna skulptura dzinovske sarene vespe na kojoj ni ja nisam odoleo poziranje. Ujedno vas i pozdravljam s ove fotke po prvi put jer nisam nikada kacio slike na pers pik.

 

 

Ovde smo imali srecu da zakacimo avgustovsku festu “Sagra del gamberi di fiume” posvecenoj recnim rakovima. Kroz ovag grad prolazi planinska reka bogata rakovima i pamstrkama. Mnogo restorana u gradu i okolini svoj meni baziraju na njima i imaju goste koji prelaze i stotinak km da bi ih isprobali. Uz to u avgustu par vikenda celo mesto pravi slavlje na glavnom trgu i pripremaju se lokalni specijaliteti. Skroz neformalno u plasticnim tanjirima na drvenim klupama. Malo je reci da sam bio odusevljen ukusom ogromnih lokalnih recnih rakova. Ukusniji od skampa koje smo jeli dole na obali. Tako da zaista preporucujem ako ikad nabasate.

 

 

 

U gradu definitivno ima stosta videti ali smo mi nazalost stigli kad je vec padao mrak.

 

 

 

 

 

 

 

 

Penne

 

Gradic koji se prostire na dva breuljka u brdovitoj zaledjini jadranske obale i Pescare. Nalazi se u svim anglosasonskim turistickim vodicima kao idealno mesto za zivot u Evropi i zahvaljujuci tome ima prilacan broj dobrostojecih stranih penzosa kao fiksne rezidente. Blizina jadrana (20ak km od plaze) ga cini prilicno posecenim u letnjem periodu i samim time nudi bogatu turisticku i gastro ponudu.

 

 

 

Stari rimski grad i vazan regionalni centar u srednjem veku. Srednjovekovna, struktura sa sve zidinama je ostala netaknuta i do danasnjih dana tako da se u grad moze uci samo kroz jednu od 5 kamenih kapija.

 

 

 

Prilicno zahtevan za setnju i obilazak u vrucim letnjim danima zbog svojih strmih i uskih ulica i konstantnom penjanju i silazenju pod velikim uglom. Mnoge ulice su zapravo stepenista. Uz to, prostire se na dva siroka brezuljka pa obilazenje svih kvartova i nije bas brzo. U svakom slucaju vredan posete i barem poludnevnog zadrzavanja. Najpametnije je kombinovati sa ruckom ili vecerom. Spagetti alla chitarra su tipicni za ovu regiju i zovu se tako jer se testo provlaci kroz zice razapete kao na gitari. Zbog toga imaju cetvrtast oblik. Sluze se sa svim klasicnim italijanskim sosevima. Ovde najcesce sa malim cufticama.

 

 

 

 

 

 

Grad je mala riznica srednjevekovne gradjanske arhitekture srednje italije. Mnogobrojne su stare crkve od kojih se istice katedrala Santa Maria Degli Angeli iz 10og veka napravljena na temeljima rimskog hrama iz 4og veka i koja se nalazi na najvisoj tacki jednog od dva brezuljka. Treba napomenuti da je zemljotres od pre par godina i ovde ostavio svoje posledice pa nisu retke ostecene kuce ili neki radovi u toku.

 

 

 

 

  

 

Ceo srednji vek ovde ima bogatu ali i previse komplikovanu za ovaj tekst istoriju koja dotice ne samo vladare koji su se redom pojavljivali, vec i crkvene razmirice direktno u Vatikanu.  Zanimljivo je i to da ovde od pocetka 13 veka ima svoje sediste jedan od ogranaka organizacije Malteskih Vitezova, koji su dosli direktno iz Jerusalima. U Penni su napravili svoju crkvu koja nije podlezala durektno Vatikanu kao i jedini zenski samostan pod njihovom kontrolom u Abrucu

 

 

 

 

 

Za vreme ratova za ujedinjenje Italije, Pene je bio jedini grad u zoni koji je otvoreno minirao Napuljsko kraljestvo i surovao sa Pijemontezima. A kako to obicno biva, nakon razocarenja u nacin vladavine Pijemonteza i nove Italije, Pene postaje sediste hajduckog otpora novim vlastima. Briganti su bili neka vrsta italijanskih hajduka sa juga koji su se borili gerilski u mannjim grupicama protiv novih vlasti. Krili su se po sumama ili zabacenim selima.

 

   

 

  

 

 

 

 

 

 

Edited December 3, 20214 yr by Poludziber

Kad mi budu nasli neizlecivu smrtonosnu bolest, sve prodajem i idem u Italiju da mrem.

1 hour ago, Milosh76 said:

Kad mi budu nasli neizlecivu smrtonosnu bolest, sve prodajem i idem u Italiju da mrem.

Bas bi ti bilo do Italije 😁

On 27.11.2021. at 22:56, Poludziber said:

Jesam

Bre bre, mogao si neku lepu zabarsku rec za nick  ne odgovara ti nikako.

6 minutes ago, Lancia said:

Bre bre, mogao si neku lepu zabarsku rec za nick  ne odgovara ti nikako.

 

Otkud znas? 

 

Salu na stranu, to mi nik diljem neta vec 20 godina pa eto reko da uniformisem. Pitali me neki za slike na instagramu ili flickru pa da olaksam. 

 
Pitali me neki za slike na instagramu ili flickru pa da olaksam. 

Samo "mazohisti" mogu da gledaju tvoje slike Italije, u trenutku kad se ne moze tamp otici

6 minutes ago, Milosh76 said:

 

 

Samo "mazohisti" mogu da gledaju tvoje slike Italije, u trenutku kad se ne moze tamp otici

 

 

Ja sam mislio da si ti ozbiljan i studiozan turista. Valja se pripremiti, a kad bolje nego za vreme pandemije kad se ima vise vremena. 

Jesam, lova spremna, imam pripremljene planove za februar, Uskrs, posle 1.maja i sredinu juna:
Spanija, Holandija/Slovenija, Francuska/Italija i Kipar/Istra.

Gran Sasso i Campo Imperatore

 

 

Najvisa planina centralne i juzne Italije (ako izuzmemo Etnu), najjuzniji evropski glecer sa svojih 2900m visine i ogromnom visoravni koja se prostire na 18 km duzine i koju nazivaju mali Tibet. Nisam ljubitelj planina, ali Campo Imperatore je zaista vredan posete u letnjim danima. Osim svezine vazduha na toj visini, pejzas je tesko opisiv i zaustavlja dah.

 

 

 

 

 

 

Netaknuta priroda, pasnjaci i kamen su idealan scenario za vestern filmove. To nije promaklo ni reziserima spaghetti westerna koji su na ovim prostorima 60ih i 70ih snimili mnogobrojne filmove.

Neverovatan osecaj da na tih 18 km duzine i 8 sirine visoravni ne postoje naselja niti bilo kakve kuce ili vikendice. Ono sto se kaze, ozbiljan nacionalni park. U netaknutoj prirodi postoji samo odlican asfaltirani put. Na pola puta se nalazi jedina turisticka destinacija i mesto za odmor. Radi se o prodavnici mesa i lokalnih proizvoda. Jako zanimljivo mesto iz dva razloga. Prvi je taj sto je ta koliba nastala 70ih godina kao deo seta jednog horror filma sa Frankom Nero ambijentovanog u nekoj pustari u Texasu. Konkretno je bila benzinska stanica sa motelom. Umesto da je razmontiraju, neki lik je zamolio da je otkupi i od tada je postala kultno mesto.

 

 

 

 

Kultno jer (to je ujedno i drugi razlog zasto je zanimljivo) umesto da napravi restoran, tip je napravio nekih 50ak rostilja na otvorenom, permanentno upaljenih i prodaje meso koje kupci sami rostiljaju i kasnije konzumiraju na drvenim klupama koje je ostavi ona raspolaganje. Tesko je opisati kolike kolicine mesa se ovde vikendom konzumiraja, prava klanica. 95% konzumiranog mesa su Arrosticini Abruzzesi, jagnjeci raznjici koji su zastitni znak regije i neizostavni u bilo kom jelovniku od kioska preko kafica pa do ozbiljnih restorana od mora do planina. Nesto kao cevapi kod nas.

 

Jedina ozbiljna gradjevina je stari hotel Campo Imperatore sagradjen 30ih godina zajedno sa zicarom u vreme zlatnog doba fasizma i na Musolinijevo insistiranje. Ironijom sudbine, nakon prevrata 1943 i skidanja Musoliniji sa vlasti, ovaj hotel je izabran za njegovu rezidenciju i kucni pritvor.

 

 

Spektakularna akcija nemackih komandosa koji su aterirali na kratki prostor ispred hotela i oslobodili Musolinija u kicoskom odelu i odveli ga do Hitlera u Bec je istorija. Hotel se danas renovira i na tom mestu se zimi skija.

 

 

Par stotinaka metara od glavnog puta (postoji putokaz) se moze otici u improvizovanu kucicu gde lokalni seljak prodaje 2 vrste sira, pecorino i  cacciocavallo. Nisu bas dzaba ali vrede svakog centa.

 

 

 

 

 

Castel Del Monte

 

Nekih 10ak km pre nego stignete do Campo Imperatore, penjuci se uz planinu od silazka s autoputa Rim-Pescara, prolazi se pored gradica Castel Del Monte. Klasican planisnski izolovani gradic sa uskim ulicama, stepenistima i srednjovekovnim kucama slican mnogima koje sam vec opisivao.

 

 

 

U ovom mestu su se snimali mnogi holivudski blokbasteri od kojih, Lady Hawke, Crvena Sonja sa Svarcenegerom, U ime ruze…. Jedan od poslednjih je The American sa Dzordzom Klunijem od pre 10ak godina. Iako je imao problema s skorasnjim zemljotresom, gradic je sredjen ko bombonica i vredan posete. Zbog pozicije, uvek je pun turista ali su mene ovi penzosi lokalci koji vise u kafani i posmatraju dodjose odusevili stajlingom.

 

 

 

 

 

 

 

 

I Campo Imperatore i Castel Del Monte moze sve u jednom danu bez prevelike zurbe.

 

Evo da se i ja upišem u grupu ovih što se nadaju da ce Italija da olabavi ulazak bar na leto.

 

Bio sam 2019 na kratko do Napulja i Procide i toliko mi se svidelo da sam utefterio povratak nazad za letovanje. Par Korona godina kasnije ima nade da se to i ostvari tokom 10ak dana sredinom Juna 

 

Akcenat mi je na Amalfi obali i okolini. Doduše sve sem Sorenta i Poisitana mi je praktično nepoznato, tako da sam manje, više slučajno za bazu stavio free cancelation hotel u Castellammare di Stabia. Gledala se i Ischia ali nisam bas siguran da je bolje biti na ostrvu nego na obali.

 

Tako da ako ima saveta za tu regiju, ponajviše koje mesto najbolje za taj period u smislu plaža, povezanosti i da nije prevelika gužva bio bih vrlo zahvalan 

Napoli u maju!

Bio sam u Napulju na jedan ceo dan... to je plan za Amalfi obalu svakako.