Da li ste normalni, pa u svakom tom gradiću je ekonomija jedno sto puta jača nego u nekoj Kuršumliji.

kursumlija je sa resursima bogatija sto puta od ovog kamenjara....o kakvoj ekonomiji u juznoj italiji ti pricas?

A ti si upoznat sa resursima juga Italije?

Scanno ima 1894 stanovnika, od čega 680 u radno sposobnom uzrastu. 662 su zaposleni, a 15 su bili zaposleni i trenutno traže novi posao. Kuršumlija ima oko 20 hiljada stanovnika od kojih je zaposleno manje od 4 hiljade. Pri tome, u radno sposobnom uzrastu ih sigurno ima procentualno mnogo više nego u Italiji čije je stanovništvo najstarije u Evropi.

Inače, napušteni grad Craco nije napušten jer je propao ekonomski, napušten je jer su loše urađeni vodovod i kanalizacija izazvali brojna klizišta. Stanovnici su se prosto preselili u podnožje brda, par kilometara dalje. Grad inače odlično zarađuje jer se u njemu snima gomila filmova i serija.

5 hours ago, aram said:

Scanno ima 1894 stanovnika, od čega 680 u radno sposobnom uzrastu. 662 su zaposleni...

 

Brate, gde? Koliko poštara, policajaca i ostalih zaposlenih u javnim institucijama mesto od 1900 ljudi može imati? Koliko pekara, šustera i švalja? Stanovnika koliko i jedno Kupinovo, ali bez poljoprivrede i stočarstva - ako može malo bliže o tim ekonomskim prilikama na vrh čuke?

u administraciji ima 27 zaposlenih, u uslužnim delatnostima 127, svi ostali nešto rade u proizvodnji. a ne razumem zašto misliš da je poljoprivreda moguća samo u ravnici. ja recimo u našem mestu u Ita (ima manje od 8 hiljada stanovnika) znam ženu koja živi isključivo od proizvodnje začinskog bilja u plasteniku u dvorištu kuće, plus ima jedno 40 maslina. porodica do nas mirno može da živi od tartufa, a na početku ulice je jedan proizvodni pogon u kome žena (najbogatija u mestu) proizvodi isključivo garderobu od kašmira. 4-5 porodica živi, vrlo bogato, od gajenja šafrana, isto toliko od pravljenja umbrijskih kobasica od divlje svinje, par porodica ima vinarije... ljudi, italijanska ekonomija je jedna od najjačih u svetu. njihov "siromašni jug" je svetlosnim godinama razvijeniji od Srbije.

a da ne pričam o tome da je taj isti jug bio vekovima mnogo bogatiji od severa Italije.

Niko ne spušta italijansku privredu čoveče, ja govorim o specifičnim slučajevima kakvi su ovi drevni gradići nasađeni kuća na kuću na vr' brda.

 

Gde će oni da gaje šafran, masline i začinsko bilje, pogle bre kakav kamenjar i šumetina? Ono, mogu da love divlje svinje i traže tartufe, ne kažem.

 

Opet, 127 zaposlenih u uslužnoj delatnosti?! Čime i koga bre opslužuju? Proizvodnja? Ok - čega? Ili su svi u pazovačkom fazonu pa štancaju lavore i kese za zamrzivač?

Ne znam šta očekuješ da vdiš u blizini, Fiatov pogon ili neko brodogradilište. Toga nema na svakom koraku, zemlja im živi od malih i srednjih preduzeća koja rade porodični biznis,  zanati, a i od trgovine i turizma. Ima dosta i penzionera, a svi jako vode računa o spoljašnjem izgledu kako ličnom, tako i kuće, ulice (i u stanju su da se dosta odreknu zarad toga),  obnavljaju ih, a i država ulaže.  57 lokaliteta (a to nisu samo gradovi i naseljena mesta) su na listi UNESCO, te predstavljaju međunarodnu brigu i to je bitan izvor finansiranja kapitalnih investicija.

 

Srbija nema šta da se poredi sa njima po tom pitanju, a pogotovo ovo oko UNESCO. Mi imamo samo par arheoloških lokaliteta i manastire. Čak ni Beograd nema, niti će imati išta da ponudi UNESCO u skorije vreme.

 

Edited October 3, 20214 yr by halloween

Zašto uporno u priču uvlačite celu Italiju?

Onih 600 i kusur u proizvodnji, nek' bude da dođu autobusi u dolinu, pokupe ih i odvezu u fabriku, jer koliko stolara, pintera i jorgandžija ih može biti? Opet, poenta nije u tome šta rade danas, već na koju foru su se takve zatvorene zajednice (u takvom okruženju!) održale do dolaska puteva, javnog prevoza i modernih vidova komunikacije?

20 minutes ago, zorglub said:

Niko ne spušta italijansku privredu čoveče, ja govorim o specifičnim slučajevima kakvi su ovi drevni gradići nasađeni kuća na kuću na vr' brda.

 

Gde će oni da gaje šafran, masline i začinsko bilje, pogle bre kakav kamenjar i šumetina? Ono, mogu da love divlje svinje i traže tartufe, ne kažem.

 

Opet, 127 zaposlenih u uslužnoj delatnosti?! Čime i koga bre opslužuju? Proizvodnja? Ok - čega? Ili su svi u pazovačkom fazonu pa štancaju lavore i kese za zamrzivač?

 

aman, ne mislim da spuštaš, mislim da prosto ne kapiraš. italijanska privreda ne počiva na FIAT-u i sličnima, nego upravo na malim porodičnim firmama. uslužne delatnosti su restorani, kafići, barovi, frizeri, turističke agencije, fotograf lokalni... to je sve uglavnom porodični biznis. šuma je vrlo unosan biznis, kamenjari su dušu dali za vinograde, a i maslinjake, gde si video masline u vojvodini? za ovo konkretno mesto ne znam tačno, ja ti pričam generalno.

11 minutes ago, zorglub said:

Zašto uporno u priču uvlačite celu Italiju?

Onih 600 i kusur u proizvodnji, nek' bude da dođu autobusi u dolinu, pokupe ih i odvezu u fabriku, jer koliko stolara, pintera i jorgandžija ih može biti? Opet, poenta nije u tome šta rade danas, već na koju foru su se takve zatvorene zajednice (u takvom okruženju!) održale do dolaska puteva, javnog prevoza i modernih vidova komunikacije?

pa zato što je cela italija sastavljena od tih malih mesta na vrh brda
koja su osnovana pre mnogo vekova i opstaju bez problema još od maltene rimskog carstva
 

Sad sam vani na mobilnom. Pojasnicu sutra detaljnije za ovo mesto ali i siri istorijski kontekst. Uglavnom @aram manje vise objasnio neke stvari.

Da me se ne shvati pogrešno, ne pokušam ćaći da objasnim kako se deca prave, uostalom vi ste manje-više na licu mesta i upućeni u priču, samo me džinjuili zanima. Pre svega zbog ličnih iskustava matoraca iz Like i Hercegovine koje poznajem i života od kojih su oni pobegli. Jer ako je samo bitisanje na tim mestima bilo paćenje i borba, ne mogu ni da pojmim koliko su male mogućnosti u ovakvim zajednicama, koje su se nekako ipak održale. Udri Zingaro.

14 hours ago, zorglub said:

Da me se ne shvati pogrešno, ne pokušam ćaći da objasnim kako se deca prave, uostalom vi ste manje-više na licu mesta i upućeni u priču, samo me džinjuili zanima. Pre svega zbog ličnih iskustava matoraca iz Like i Hercegovine koje poznajem i života od kojih su oni pobegli. Jer ako je samo bitisanje na tim mestima bilo paćenje i borba, ne mogu ni da pojmim koliko su male mogućnosti u ovakvim zajednicama, koje su se nekako ipak održale. Udri Zingaro.

 

Cime se konkretno bave ljudi u Scanu danas? Turizam bez pauze tokom cele godine. Ne zaboravi da se ovde i skija. Poljoprivreda i stocarstvo. Ceo region Abruzzo je opstepoznat kao stocarski sa svojim ogromnim visoravnima i zelenim pasnjacima. Skano je poznat i po svojim zlatarama i proizvodnji filigrama koji podseca na heklane stvari od lana. (postoje mnogobrojne radnje u gradu). Po okolnim sumama se krecu medvedi koji su praceni GPSom i neretko sidju i do samog grada. Znaci i sumarstvo i zoolozi. Onda tih malih proizvodjaca raznoraznih retkih ili visokokvalitetnih organskih poljoprivredih proizvoda. Sve to pojedinacno deluje sitno ali kad saberes lako se dodje do visokog broja zaposlenih.

Inace u Abruzzu je dosta razvijena i modna industrija kao gomila zanatsko industrijski srednjih i malih preduzeca. 

Cime su se bavili pre 50 godina? Pa pre 50-60 godina tokom italijanskog industrijskog buma, jug se itekako ispraznio. Ogromni perfierni kvartovi Torina i Milana i dalje imaju stanovnike koji pricaju juznim akcentom iako su rodjeni na severu. Zapravo imaju neki novi akcent koji nije ni jedno ni drugo. Scanno ne npr. do 70ih imao duplo vise stanovnika. Ali ni to praznjenje nije bilo svugde isto. Gde je ekonomija manje vise funkcionisala nije se gubilo mnogo stanovnika. Gde je bila iskljucivo poljoprivreda tu je bio pravi egzodus. Isto tako je bila vazna i geografska pozicija. Mesta na vaznijim putevima su lakse opstala.  Tako i danas kad obidjes neko mesto odmah shvatis razliku u onome cime se stanovnistvo nekad bavilo. Zanimljivo za jug je i to da nisu sve regije razvile organizovani kriminal. Abruzzo, Basilicata i Molise ga jednostavno nemaju niti su ikada imale. Sicilija, Kalabrija i Campania su ga patentirale i izvezle po celom svetu. Prisustvo mafije je takodje bilo jedno od velikih pokretaca emigracije i to jos u 19om veku. 

Zapravo je bas ujedinjenje Italije i unistavanje Napuljskog kraljevstva (tada se zvalo Kraljevstvo 2 Sicilije) dovelo do toga da jug definitivno uvene. Pijemontezani, tada jedini ozbiljno industrijalizovani u novoj drzavi su razmontirali mnogobrojne industrije prisutne u samom Napulju i preselile ih na sever. Mnogi gradovi su od centralnih postali teska periferija. U velikim delovima juga su ujedinjenje doziveli kao okupaciju. Taj sentiment i danas postoji.

Ne postoji zajednicka istorija Italije od raspada Rima pa do ujedinjenja polovinom 19 veka. Od malih gradova drzavica pa do vecih kraljevina, te drzave su cesto imale neverovatno razlicit razvoj, vrste ekonomije pa i kulturne obrasce. Da ni ne pominjem jezik koji se ovde menja na svakih 50 km. Razlika dijalekta u Napulju i Veneciji je mnogo veca od razlike ruskog i srpskog. Vecina Italijana je naucila italijanski tek 50ih godina 20og veka nastankom televizije i mogucnosti da prvi put cuju taj jezik u upotrebi.

Tesko je uniformisati sav jug Italije e gomilu ovih malih gradova koji cesto izgledaju ko jaje jajetu a ipak kriju hiljade rzlicitih prica i nacina zivota. I italijanski Mile sa severa to trpa u isti kos i njemu je to sve jedan kameni krs gde vlada mafija a ljudi lenji i korumpiarni. To je narocito bilo aktuelno 90ih u periodu ogromnog uspeha Severne Lige koja je propagirala otcepljenje od Italije. Srecom, to je zavrsena prica. Mada ta ista partija nakon ogromnih skandala i kradja drustvenih finansija umesto da bude ukinuta sad pod Salvinijem fura ultranacionalisticku pricu Italy First (ime Severna Liga prmenjeno u Lig) i naravno i italijnski Mile kao i kod nas ima pamcenje ribice iz akvarijuma svrsava na Salvinija i najverovatnije cemo ga videti ponovo na vrhu drzave posle sledecih izbora. Ali eto pomak je to sto se vise ne mrze juznjaci vec i severe i jug mrze zajedno migrante. No to je jedna druga prica.

 

Nego da se vratimo okolini Skana i povratku nazad.

 

Lago Di Scanno

 

Nalazi se par km pre grada. Letnja opustena setnja uz svezinu planinskog jezera. S obliznjeg brda na slikama jezero ima oblik srca i jedina guzva je pentranje gore zbog instagram fotke. To poslednje smo izbegli pa drugu sliku kacim s neta.

 

 

 

Eremo Di San Domenico

Vracajuci se nazad prema obali na nekoliko km naletite na ovo isposnicko mesto uglavljeno u pecinu monaha Sv. Benedeta na kojem je kasnije izgradjena i mala crkva ciji se odraz vidi u malom jezeru kad prilazite kamenim mostom s glavnog puta. Monah je tu boravio pocetkom 11 veka i nakon njegove smrti nastaje katolicki red Benediktanaca (valjda se tako na srpskom kaze). Pravo isposcnicko mesto i mir. Cak i pored ne malog prisustva turista u prolazu vlada potpuna tisina.

 

 

 

 

 

 

 

Anversa Degli Abruzzi

Nastavljajuci dalje kroz uske i niske tunele tu i tamo se otvaraju velike strmine ka obliznjem kanjonu reke Sagittario. U ovom predelu pejzas je prilicno divlji i dodje kao neka vrsta iznenadjenja iznenadni pogled s visine na ovo malo mesto s kucama poredjanim na padini prema kanjonu.

 

 

 

Naselje se spusta od podnozja stare normanske tvradjave iz 11 veka koja nije u bas najboljem stanju i pruza strminom skoro do same reke. Vredi se izgubiti i ovom u jednom od bezbrojnih malih mesta punih stepenica i kamenih kucica

 

 

 

 

Blizu podnozja se nalazi gradska kafana/bar s lokalcima dok na vrhu pored tvrdjave  i glavnog puta stoji restoran s ogromnom bastom na pogled kako na selo tako i na kanjon i obliznje planine. Toplo preporucujem. Najsporija usluga na svetu ali klopa vrhunska. Lokalni planinski proizvodi, pasta s pecurkama, ragu od divlje svinje i sl. Cena smesna.

 

 

 

 

 

 

 

On 3.10.2021. at 9:40, aram said:

A ti si upoznat sa resursima juga Italije?

Scanno ima 1894 stanovnika, od čega 680 u radno sposobnom uzrastu. 662 su zaposleni, a 15 su bili zaposleni i trenutno traže novi posao. Kuršumlija ima oko 20 hiljada stanovnika od kojih je zaposleno manje od 4 hiljade. Pri tome, u radno sposobnom uzrastu ih sigurno ima procentualno mnogo više nego u Italiji čije je stanovništvo najstarije u Evropi.

Inače, napušteni grad Craco nije napušten jer je propao ekonomski, napušten je jer su loše urađeni vodovod i kanalizacija izazvali brojna klizišta. Stanovnici su se prosto preselili u podnožje brda, par kilometara dalje. Grad inače odlično zarađuje jer se u njemu snima gomila filmova i serija.

Nisam znao ovo za craco, to mora biti jedna superiorna ekonomija koja zabrlja vodovod i kanalizaciju, pa joj nije problem da sagradi noviji, lepsiji craco....

A jesu li i u tarantu zabrljali sa vodovodom i kanalizacijom, pa su ispraznili citave kvartove?

Jesu li u brindiziju iskazali neobican oblik covekoljublja, pa rekli albancima "izvolite naseliti nas grad, i uzivajte u nasoj superiornoj ekonomiji, a mi odosmo u ameriku"?