39 minutes ago, KNKNPNKN said:

Ne daj se zbuniti, ovi individualni primeri koje navode svakako postoje...

Cek samo da kinezi pocnu da prodaju italijansko maslinovo ulje i tartufe

 

I ovo ti je glupo. Ogroman deo maslinovog ulja made in italy je sastavljen od italijanskog ulja mesanog sa spanskim, marokanskim, tuniskim.... I to spanskim koji i spanci smatraju skartom. To je ono koje se ovde prodaje u supermarketima za 3-5 €. Zakon je takav da je dovoljna minimalna kolicina domaceg u sastavu boce da bi se moglo etiketirati kao made in italy. Takva ulja si i 90% izvoza po svetu (gde god sam bio) i samo od izvoza se dobija 1,5 milijarde €. A pogodi sto se prodaje skart po svim rafovima sveta? Zato sto je Italijansko. 

Slicno je i sa konzerviranim paradajizom. Ogromna kolicina se uvozi iz Kine i ovde prepakira. 

grad je nemoguć za normalan život iz mnogo razloga, moja žena je tu studirala, živela je na Lidu, često smo tamo. vlaga je za mene nepodnošljiva, za mnoge vrlo neprijatna. svi koje znamo su se preselili u Mestre, osim jednog para koji ima kuću na Lidu.
 

Tu ti se nadovezuje da svaki mali proizvodjac maslinovog ulja u ovim "vukojebinama" nema nikakvih problema da plasira svu svoju proizvodnju po mnogo visim cenama od onih u velikim trgovinskim lancima. Ja imam svog u Bazilikati, salje mi par puta godisnje vece kolicine. Kao i vino. Inace je poslednjih godina bum upisnika na poljoprivredne fakultete jer osim volje da se uzgaja na male kolicine, zelja je i da to bude na sto visem obrazovnom i inovativnom nivou. 

@KNKNPNKN

Kazes da gotivis Pulju? Ne znam koliko cesto je posecujes. Meni je Pulja najbolji primer transformacije vukojebina i preporoda juga u poslednjih 10 godina. Pulja od pre 15 godina gotovo da nema vise nista zajednickog sa sadasnjom. Stari grad Bari je bio opasniji Kabula u to vreme a sada je fantasticna turisticka destinacija. Izuzeo bih iz ovog konteksta Fodju i Taranto. Prvu zbog previse ukorenjenog kriminala a ovaj drugi zbog ekoloske katastrofe koji prezivljava svaki grad koji zivi od teske industrije.

1 hour ago, KNKNPNKN said:

Imam drugacije informacije, iz dipl krugova,

2 hours ago, lo zingaro said:

@KNKNPNKN

Kazes da gotivis Pulju? Ne znam koliko cesto je posecujes. Meni je Pulja najbolji primer transformacije vukojebina i preporoda juga u poslednjih 10 godina. Pulja od pre 15 godina gotovo da nema vise nista zajednickog sa sadasnjom. Stari grad Bari je bio opasniji Kabula u to vreme a sada je fantasticna turisticka destinacija. Izuzeo bih iz ovog konteksta Fodju i Taranto. Prvu zbog previse ukorenjenog kriminala a ovaj drugi zbog ekoloske katastrofe koji prezivljava svaki grad koji zivi od teske industrije.

Istina, bio sam u pulji 2010-te, i moguce da su se stvari dosta promenile,...

U ovu diskusiju sam usao nakon zorglubovog pitanja, o odrzivosti ekonomije u kamenjaru, sto i dalje smatram neodrzivim, retki izuzeci ekskluded....

Moze naravno neki izuzetni proizvodjac masl ulja uspesno da posluje, ali to je mali broj ljudi na velikoj povrsini, nema tu mesta za veliki broj ljudi da zive tako. Jedino da budu jeftina radna snaga

2 hours ago, halloween said:

Kazu da kad uspes zenu da nasmejes, mozes i u krevet da je odvedes

Al ne valja kad ti se žena smeje u krevetu

5 hours ago, aram said:

ignoriši lika, nije popio ivermectin danas pa ga ufatili pundravci

Ti da popijes jedan aramicid, ako ne deluje iz prve, popij jos jedan

21 minutes ago, Filozof manijak said:

Al ne valja kad ti se žena smeje u krevetu

Naravno

Lanciano

Grad na brezuljcima na nekih 15ak km od jadranske obale.  Zaista prastari grad. Arheoloski ostaci svedoce neprekidno prisustvo ljudi od 12  veka pre nove ere. Legenda kaze da su ga osnovale izbeglice iz Troje. Vazno mesto na trgovinskom putu od severa do juga jadrana na odlicnom strateskom mestu blizu mora ali dobro branjeno na brdu mnogo pre dolaska rimljana.  Naravno, svajaju ga rimljani u 3 veku pre nove ere ali i pod njihovom vlascu ne gubi nimalo svoju vaznost zahvaljujuci odlicnoj poziciji. Kasnije Vizantija, pa Normani u cije vreme postaje najvazniji i najveci grad Abruzza. Danasnji izgled i zidine koje cuvaju grad poticu iz 11 veka za vreme njihove vladavine. U 14 veku je imao nadaleko poznati sajam 2 puta godisnje na koji su se upucivali trgovci iz svih delova tada poznatog sveta.

 

 

U 16 veku pod Napuljskim kraljestvom polako propada i preuzimaju ga spanci a kasnije i francuzi. Jedan je od onih juznjackih gradova koji su jedva cekali da udju u novonastalu italijansku zbog loseg vodjenja ekonomije i drugih stvari od strane Napulja.

 

 

 

Danasnji Lanciano je prilicno lep i ocuvan srednjovekovni grad sa elegantnom pesackom zonom na cijem kraju je vidikovac s kog se vidi jadransko more. Stari centar nije uopste toliko mali i deli se na cetiri zone ciji stanovnici se ponasaju kao da su u cetiri razlicita grada. Srednjovekovni rivaliteti koji su ostali do danasnjeg dana nisu raritet u tim starim italijanskim gradovima. Narocito su cesti u Toscani. Centralni trg je taj od kog mozete krenuti prema svakom kvartu i jedinstven je po tome sto postoji na 2 nivoa. Gornji spoljni nivo gde prolaze automobili i na kojoj se nalaze ulazi za Katedralu, stare elegantne palate i donji podzemni nivo ne tako davno sredjen i otvoren za hodanje kao da je neka podzemna starinska stanica.

 

 

 

 

 

Katedrala Santa Maria Del Ponte je prilicno jedinstvena jer je napravljena na bivsem rimskom mostu iz Dioklecianovog doba i prilicno je cudan taj izlaz sa gradskog trga na spoljni deo katedrale i zid most velike visine. Unutar konstrukcije ima stakleni deo poda kroz koji se vidi podnozje i ostatak rimskog mosta dole u provaliji. Slika nije bas najjasnija ali nisam mogao bolje.

 

 

 

 

 

Iako nije katedrala, crkva San Francesco je mnogo vaznija i starija. Prva stara crkva je postavljena na ostacima rimskog hrama u 7om  veku. Kanije u 13om  dobija danasnji oblik. Srecom, unutra su uspeli u podnozju da srede i otkriju pravi podzemni grad koji je povezan i sa podzemnim trgom. Jako zanimljivo za posetu.

 

 

Ali crkve na stranu, ceo taj veliki istorijski centar je prava riznica srednjovekovnih kutaka, prelepih kamenih kuca, dekorativnih detalja i malih zanimljivih prodavnica kao i kafica i restorana. Zanimljivo je i cesto prisustvo raskosnih zgrada iz liberty perioda koje uopste ne strce uklopljene u staru arhitekturu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

La Costa Dei Trabocchi

Abruzzo je poznat po svojim starim gradovima, visokim planinama, stocarskim i poljoprivrednim proizvodima. Generalno se dozivljava kao kontinentalni region. Morska obala gotovo da se ni ne spominje. Steta jer taj donji deo italijanskog jadrana je definitivno lepsi od severnog koji belezi milionsko prisustvo turista i konacno plaze nisu samo one monotone pescane vec ih ima mnogo sa sljunkom ili stenama. U samom spicu sezone ima dosta ljudi ali nije nesnosljivo kao u Liguriji ili severnom jadranu.

 

 

Osim toga cela obala Abruzza ima jednu prilicno jedinstvenu stvar u odnosu na ostak italijanske obale.  Rec je o tz. Trabocchi-ma, drvenim plataformama koje se prostiru duz cele njegove morske obale bez obzira da li je pescana ili kamenita. Ove konstrukcije se na ovim prostorima koriste od vajkada. Legenda kaze da su ih izmislili Fenicani ali prvo dokumentovano svedocenje je iz 12 veka. Posto u ovim krajevima nisu nikada bili dicni moreplovstvu pa cak ni onom najosnovnijem, nasli su alternativu i izmislili ove konstrukcije za lovljenje ribe spustenim mrezama a usput su im sluzile kao istovarne stanice za trgovce koji su dovozili svaku vrstu roba iz svih mogucih krajeva povezanih morem.

 

 

 

 

 

U danasnje vreme ogromna vecina ovih drvnih konstrukcija je pretvorena u restorane. Klopa se najcesce samo za veceru i to iskljucivo ono sto se u danu upeca koristeci vlastite mreze.  Znaci ne postoji fiksni meni i nisu bas jeftini. Jedan dan sam se kupao ispod jednog od onih manjih i napustenijih trabocca i posmatrao pred zalazak sunca kako je vlasnik dosao sam pesice s brda u pratnji kuvara i jednog americkog bracnog para da im pravi ekskluzivnu veceru. Malo je reci da sam im zavideo. Na taj traboccho bukvalno samo jedan jedini sto moze da se stavi a cela ta atmosfera toplih boja zalaska sa smirujucim beskrajno ravnim morem u kojoj je jedini zvuk poneki sporadicni krik galeba je neka vrsta savrsenog scenarija za idealnu veceru.

 

 

 

 

 

Neki od njih se nalaze na prilicno nepristupacnim mestima i nisu u najboljem stanju dok su neki drugi malo veci odlicno rekonstruisani mada cesto i previse s turistickim vajbom sa sve velikim parkingom ispred. Neckali smo se dugo za jedan od ovih vecih ali na kraju ipak odustali. Verovatno ispravna odluka ali eto opet ostane neki zal.

 

Ako ste samo na proputovanju ka jugu i imate vremena da brzinski vidite samo jedan trabocco iz radoznalosti, meni je najspektakularnije izgledao ovaj na Punti Aderci blizu Vasta na koji se stize pesice dugim putem preko brezuljka iza kojeg se izadje na vrh litice s koje se u dnu vidi velika plaza i trabocco sa neobicno dugackim drvenim mostom kao prilazom. Nije restoran vec necije privatno vlasnistvo.

 

 

 

Sulmona

 

Stari rimski grad smesten u kotlini u srcu Abruca. Okruzen je visokim planinama koje cine ogroman prirodni bedem uocljiv iz bilo kog dela ovog malog grada. Prilicno sugestivan je pogled na sela koja se nizu na obodima ovih planina i koje je nemoguce ne primetiti pri dolasku u grad. Da bi dosli do Sulmone morate da prodjete nekih 60 km autoputem koji vodi kroz planine od Pescare do Rima. Siroka kotlina u cijem centru je smesten grad leti zadrzava nepodnosljivu vrucinu. Definitivno izbegavati u toplim danima.

 

 

 

Grad ima dugu i bogatu istoriju ali je nazalost vecinom srusen u katastrofalnom zemljostresu pocetkom 18og veka. No i to sto je prezivelo tu katastrofu je i dalje vredno posete. Najupecatljiviji istorijski spomenik je deo srednjovekovnog akvadukta koji je dostavljao vodu iz gradica Pacentro koji se nalazi na obodu planine nekih 20 km od grada. Gradjevina je iz 13og veka i do danas je ostalo nesto vise od 100injak metara sacuvanog akvadukta sa svojim karakteristicnim gotskim lukovima. Njegovo prisustvo se primecuje na svakom koraku i sa zaslugom je zastitni znak i simbol danasnje Sulmone.

 

 

 

 

Setnja kroz stari grad je prijatna i ne previse zahtevna. I dalje postoje 4 glavne kapije za ulazak u stari grad iako zidine ne postoje vec skoro 100 godina. Grad je prilicno zivahan i turisticki posecen tako da bez problema mozete da nadjete brojne prodavnice lokalnih proizvoda kao i kafice i restorane.

 

 

 

 

 

Ono po cemu je Sulmona poznata diljem Italije je proizvodnja Konfeta. Confetto je neka vrsta bombone cije jezgro cini badem i koji je oblozen sa vise vrsta glazura cija je baza naravno secer. Upotreba i poklanjanje konfeta je duboko ukorenjeno u italijanskoj kulturi i obicajima. Ne postoji ni jedna svadba, rodjenje, krstenje ili proslava diplomskog bez obaveznog poklanjanja platnene kesice sa konfetima. Konfeti imaju i razlicite boje za razlicit tip slavlja (beli za svadbu, roza za krstenje devojcice, crveni za diplomski itd itd..) mada je danas sve manje formalnosti i boje se mesaju bez problema kao i ukusi. Kao sto rekoh, Sulmona je prestonica konfeta u Italiji jer su bas u ovom gradu poceli da ih prave sa sadasnjim izgledom i receptom tamo negde u 15om veku. Iz tog razloga i prisustvo mnogobrojnih specijalizovanih prodavnica koje prodaju samo konfete svih ukusa i boja a ima ih bezbroj i sve su uvek pune kupaca.

 

 

 

 

Posebna preporuka za jedini caffe bar u celoj Italiji koji u ponudi ima “ il caffetto”, espreso kafu sa smrskanim konfetima nalepljenim na ivici salice i posutim po peni koja nastaje slicno kapucinu. Prava poslastica i jedinstven ukus. Kafic se zove “Ovidio” i nalazi se u samom centru grada.

 

 

Jezgro grada gravitira oko vec pomenutog vodovoda koji sluzi kao neka vrsta razgranicenja izmedju glavnog trga Garibaldi i uskih srednjovekovnih ulica sa malim ususkanim trgicima i najstarijim kucama.

 

 

 

Garibaldijev trg je zaista ogroman i kad ste na njemu daje osecaj da ste u nekom mnogo vecem gradu. Medjutim, cim se vratite nazad prolazeci kroz lukove akvadukta shvatite da je to ipak jedan mali slatki ususkani gradic juzne italije sa svojim uskim ulicama i ljupkim uglovima prepunih zanimljivih detalja.

 

 

 

 

 

 

Vredna Paznje je i katedrala San Panfila sa dobro ocuvanom kriptom starom nesto vise od 1000 godina.

 

 

Toplo preporucujem za obilazak kombinujuci s posetom Pacentru i isposnickoj pecini Sv. Bartolomea o kojim cu sledecom prilikom.

 

 

 

 

Ovaj topik treba ne samo da se pinuje, vec i da prvi na listi za back-up. Svaka cast zingaro!

Nego Zingaro jesi to promenio nik?







... Shiit has hit the fan