OI Atina. Tu je postao Šestko.

Da jbt Pižon.

Proveo sam deceniju i po igrajuci u prvoj ligi svoje domovine. Oba tima za koje sam igrao imaju evropske trofeje i oba su stizala do utakmice za prvaka Evrope. Jedan od ta dva kluba ima titulu prvaka Evrope, drugi ne.

Propustio sam cak 3 repstativna takmicenja zbog povreda, na kojima bih verovatno bio u top 3 najvaznija igraca svoje repstacije

Izgubio sam oba evrofinala koja sam igrao, a oba su odigrana na istom stadionu

Imao sam saigrace iz Srbije, ali nikad iz Zvezde

Edited May 12May 12 by Ratamahatta

U ta 2 evrofinala koja sam igrao - svih 5 zgoditaka je palo u drugim poluvremenima. 1 nas i 4 protivnicka. 1 glavom, 4 nogom. 2 iz prekida, 3 iz igre. Nas iz penala koji sam iznudio, ostali iz nepenala.

Oba finala sam odigrao za isti klub - prvo u mojoj prvoj sezoni u klubu, a drugo finale je bila moja poslednja utakmica za taj klub, za sada. U prvom starter, u drugom uso.

To finale je s tribine gledao moj saigrac, koji je u tom trenutku vec imao ugovoren transfer u naseg tadasnjeg protivnika u finalu

Prvo finale sam izgubio golom u poslednjim minutima, a moj saigrac Srbinin je ranije spasao cist gol izbacivsi loptu s gol linije gotovo nemogucom intervencijom

Nije tezak task, moram da idem i nece me biti do sutra/prekosutra, cijepajte dalje

Edited May 12May 12 by Ratamahatta

Marko Rojs?

Karijeru sam proveo u dve zemlje; u domovini sa matičnim klubom imam titulu šampiona države a potom odlazim u prvi klub u inostranstvu. Iako tu stičem svetsku slavu i mnogi misle da je taj tim igrao najbolji fudbal tada u ligi, imam osvojena samo 2 kupa. Prelazim u veći klub iz iste zemlje i tu osvajam konačno titulu prvaka države kao i evro titulu i još jedno evro finale i na kraju karijeru završavam u matičnom klubu u domovini.

Što se reprezentacije tiče, najveći uspeh je finale velikog takmičenja održanog u mojoj domovini ali na žalost, nismo uzeli titulu i imam još jedno polufinale sa velikih takmičenja.

Edited May 12May 12 by vorda

Rui Kosta?

Edited May 12May 12 by Ratamahatta

Ovo je Pecelj sudeći po dresovima.

Legenda sam kluba za koji sam igrao preko 15 godina. Kao klinac sam trpao kao nezdrav, u jednoj sezoni sam dao preko 100 golova kao dete, a kao mlad debitovao kod jednog ultra poznatog trenera koji je prepoznao moj kvalitet i rekao da ću uvek da mu startujem iako je konkurencija bila paklena. Vlasnik sam mnogo rekorda i trofeja, tolika sam legenda u klubu da se na sajtu može kupiti knjiga za decu koju sam napisao.

Nisam klasičan napadač, nisam ni polušpic, ni desetka, ni krilo, pa su mi zemljaci izmislili poziciju koju igram. Otprilike imam približno isto golova i asistencija u karijeri, ali nikada nisam bio prvi strelac lige između ostalog zbog toga što sam pakovao jednom nemilosrdnom trpaču, ali bio sam prvi strelac jednog reprezentativnog takmičenja i to uprkos tome što nisam igrao eliminacionu utakmicu svoje repke. Poslednji trofej u karijeri osvojio samu jednoj egzotičnoj fudbalskoj zemlji i u gradu za koji je jedan naš pevač rekao da u njemu stoji čovek koji sve koji dođu vraća nazad uz poruku da se vrate jer nema dalje.

Svabo miler?

Rodjen sam u malom gradu, gde sam sa istoimenim klubom osvojio drugu ligu. Zatim sam presao u malo veci klub, ali se tamo nisam snasao. Odlazim u novi klub, srednje velicine, gde uspevam da budem najbolji strelac lige. To me preporucuje za najveci klub u zemlji, gde provodim 4 godine, zatim idem i do kraja karijere igram u jos jednom velikom klubu. Imam 3 titule sampiona ukupno, i dve titule kontinentalnog sampiona.

Kreće kao Vijali, ali se razilaze na pola.

Igrao sam za repstaciju 10 godina, preko 50 meceva, 3 mundijala i jedno kontinentalno prvenstvo, jedno od tih sam i osvojio, mada u sporednoj ulozi. Jedno finale sam i izgubio. Igrao sam sa mladjim bratom u istom timu jednu sezonu, sve ostale sam igrao protiv njega.

E svašta. Šikson.

Potpuno sam prevideo Parmu.