Evo još jedne česte situacije kod nasleđivanja. Premine osoba, iza nje ostanu supružnik i deca. Onda deca dođu i kažu da se neće prihvatiti nasleđa, jer glupo je da tu sad budu neke četvrtine, šestine, ovo ono, već da sve pripadne npr. majci, a oni će svakako kad dođe vreme to naslediti. Pa se onda desi slučaj da majka sve rasproda ili zavešta. Istinit sluačaj iz moje nekadašnje kancelarije, je da je tako majka ostavila nekom desetom, jer se nije slagala sa izborom snajke. Onda dođe sin i pita da li može on da opozove nasledničku izjavu, jer eto šta se desilo. Kada sazna da ne može, onda opet kreće, hebem ti državu i sistem itd. Msm, kada čovek radi neki posao, on uoči obrazac ponašanja koji je tipičan u toj branši, a to je upravo ovo o čemu bar mi pravnici/advokati pričamo na forumu. Ako pravo posmatramo kao sport, onda tu takođe postoje pravila igre. Ne možemo se vaditi ili nervirati to što smo napravili faul, što nismo znali da se ne sme igrati rukom i slično. Taj klijent konkretno opet očekuje da zakon ostavi neku dodatnu mogućnost za njega. Imao si šansu da poentiraš, zanemario savet advokata da uzmeš polovinu, a drugu polovinu pripojiš nakon majčine smrti. Ne, njemu glupo. E pa, nema ljutiš.

@Mel pokvario ti se aparat za ironiju?

Edited January 3Jan 3 by onamonamo

5 minutes ago, advjbg said:

Evo još jedne česte situacije kod nasleđivanja. Premine osoba, iza nje ostanu supružnik i deca. Onda deca dođu i kažu da se neće prihvatiti nasleđa, jer glupo je da tu sad budu neke četvrtine, šestine, ovo ono, već da sve pripadne npr. majci, a oni će svakako kad dođe vreme to naslediti. Pa se onda desi slučaj da majka sve rasproda ili zavešta. Istinit sluačaj iz moje nekadašnje kancelarije, je da je tako majka ostavila nekom desetom, jer se nije slagala sa izborom snajke. Onda dođe sin i pita da li može on da opozove nasledničku izjavu, jer eto šta se desilo. Kada sazna da ne može, onda opet kreće, hebem ti državu i sistem itd. Msm, kada čovek radi neki posao, on uoči obrazac ponašanja koji je tipičan u toj branši, a to je upravo ovo o čemu bar mi pravnici/advokati pričamo na forumu. Ako pravo posmatramo kao sport, onda tu takođe postoje pravila igre. Ne možemo se vaditi ili nervirati to što smo napravili faul, što nismo znali da se ne sme igrati rukom i slično. Taj klijent konkretno opet očekuje da zakon ostavi neku dodatnu mogućnost za njega. Imao si šansu da poentiraš, zanemario savet advokata da uzmeš polovinu, a drugu polovinu pripojiš nakon majčine smrti. Ne, njemu glupo. E pa, nema ljutiš.

Nesto slicno je uradio jedan momak poznanik, mislim relativno fina osoba, odrekao se svog dela jer ga je majka isforsirala tako da njj pripadne cela kuca iza oca, onda mu zena popizdi i napravi sa svojima da ono sto ce oni da joj daju ide na njeno ime (kako i jeste po zakonu ali su neki imali ideju da on tu ucestvuje u nasledstvu koje njoj pripada) i sad moze da se nada da ce ikada ista dobiti mada ja nisam sigurna da majka ne ostavi sve sto je uzela preferencijalnom detetu (koje nije isforsirala da se odrekne svog dela nasledstva i koje je vec dobilo drugu clu nekretninnu koju je porodica imala btw).

Jbg, stvarno ako te nesto izmasu sa tim ugovorima o izdrzavanju itd pa da ne mozes da osporis, ali da sam sebi kuvas zaprsku... eto te za 10 godina, radna sposobnost opada, bolesti stizu, a ti prvi put u zivotu da nemas svoj krov nad glavom nego treba u podstanare.

4 minutes ago, onamonamo said:

@Mel pokvario ti se aparat za ironiju?

Slabo ja to imam, procitala sam 100% ozbiljno

57 minutes ago, adam said:

pa tako ide. al sam se ja zapanjio sto tako ide i sto ona ista deli bilo s kim. mozda sam debil al mi to apsolutno nema smisla.

Probaću još jednom. Kada je zakonodavac donosio taj propis, konkretno odredbe o naslednim redovima, ideja vodilja je da svakog čoveka treba da nasledi onaj ko mu je najbliži, dakle, kriterijum je krvno srodstvo i da tom prilikom svaki bliži nasledni red isključuje onaj dalji. Onda razmišlja na sledeći način. Najbliži su mi moja deca i supružnik. Ta nukleus porodica. Oni su moj prvi nasledni red. Ako nemam dece, ali imam supružnika, to njegovo svojstvo nije mi dovoljno da bi ostao sam u prvom naslednom redu. Logično je da želim da deo zaostavštine ode i krvnim srodnicima. Zato propisujem da pored supružnika, u drugom naslednom redu nasleđuju i roditelji (njihovi potomci). Narodski rečeno, ako nemam dece, nije mi žena preča od oca i majke, već su mi u podjednakoj ravni. Podvlačim, pričamo o zakonskom nasleđivanju, o pravilima igre kada su igrači pasivni, ne preduzimaju ništa, pri čemu postoje i određene modifikacije smanjenje/povećanje naslednog udela bračnog druga. Ako ovo nekome i dalje nema smisla, onda jednostavno dižem ruke, nema svrhe.

10 minutes ago, Mel said:

Nesto slicno je uradio jedan momak poznanik, mislim relativno fina osoba, odrekao se svog dela jer ga je majka isforsirala tako da njj pripadne cela kuca iza oca, onda mu zena popizdi i napravi sa svojima da ono sto ce oni da joj daju ide na njeno ime (kako i jeste po zakonu ali su neki imali ideju da on tu ucestvuje u nasledstvu koje njoj pripada) i sad moze da se nada da ce ikada ista dobiti mada ja nisam sigurna da majka ne ostavi sve sto je uzela preferencijalnom detetu (koje nije isforsirala da se odrekne svog dela nasledstva i koje je vec dobilo drugu clu nekretninnu koju je porodica imala btw).

Jbg, stvarno ako te nesto izmasu sa tim ugovorima o izdrzavanju itd pa da ne mozes da osporis, ali da sam sebi kuvas zaprsku... eto te za 10 godina, radna sposobnost opada, bolesti stizu, a ti prvi put u zivotu da nemas svoj krov nad glavom nego treba u podstanare.

Ili ono kad mi kažu, ja se odričem u korist sestre/brata, bolje da je 1/1 na njemu/njoj, to nije važno, kad svakako ja mogu tamo da dođem kad hoću. Onda advokat kaže, dobro, ali da znate da koliko sutra možete da poljubite vrata i da se desi... A ne ne, to možda neki drugi, kod njih je harmonija, usmena reč je važna. Toliko važna, da ta druga strana ipak jako želi da baš ona bude 1/1.

Just now, advjbg said:

Ili ono kad mi kažu, ja se odričem u korist sestre/brata, bolje da je 1/1 na njemu/njoj, to nije važno, kad svakako ja mogu tamo da dođem kad hoću. Onda advokat kaže, dobro, ali da znate da koliko sutra možete da poljubite vrata i da se desi... A ne ne, to možda neki drugi, kod njih je harmonija, usmena reč je važna. Toliko važna, da ta druga strana ipak jako želi da baš ona bude 1/1.

Zasto bilo koje resenje osim zakonskog ima prednost. Vrlo zanimljivo. Usmeno se dogovaraj sta hoces

1 hour ago, adam said:

pa tako ide. al sam se ja zapanjio sto tako ide i sto ona ista deli bilo s kim. mozda sam debil al mi to apsolutno nema smisla.

Ne znam samo da li shvataš to da će sve što je tvoj ujak stvorio u toku svog života, svaki pojedinačni dinar, kada ujna umre naslediti jedino i isključivo ujnini rođaci, a da ti i tvoj brat nećete naslediti ni prebijenu paru, ni njenu, ni njegovu. Štaviše, nećete biti ni pozvani na to nasledstvo. Ovo jedino ako ujnini rođaci nisu neke moralne gromade koje će da naslede tu imovinu, pa da vam je onda poklone, ali sam iz iskustva skeptičan sa tim u vezi.

Sada, ako ti je OK da tvog ujaka ne nasledi njegova rodbina ni simbolično, već samo rodbina njegove žene, onda je i meni to OK. Ne znam samo da li bi ti ujak sa tim bio komforan, ali to nikada nećemo saznati.

7 minutes ago, Ayatollah said:

Ne znam samo da li shvataš to da će sve što je tvoj ujak stvorio u toku svog života, svaki pojedinačni dinar, kada ujna umre naslediti jedino i isključivo ujnini rođaci, a da ti i tvoj brat nećete naslediti ni prebijenu paru, ni njenu, ni njegovu. Štaviše, nećete biti ni pozvani na to nasledstvo. Ovo jedino ako ujnini rođaci nisu neke moralne gromade koje će da naslede tu imovinu, pa da vam je onda poklone, ali sam iz iskustva skeptičan sa tim u vezi.

Sada, ako ti je OK da tvog ujaka ne nasledi njegova rodbina ni simbolično, već samo rodbina njegove žene, onda je i meni to OK. Ne znam samo da li bi ti ujak sa tim bio komforan, ali to nikada nećemo saznati.

A ionako je u prednosti familija onog sto je duze ziveo . Izvinjavam se na crnjaku

...

Edited January 3Jan 3 by vememah

38 minutes ago, advjbg said:

Evo još jedne česte situacije kod nasleđivanja. Premine osoba, iza nje ostanu supružnik i deca. Onda deca dođu i kažu da se neće prihvatiti nasleđa, jer glupo je da tu sad budu neke četvrtine, šestine, ovo ono, već da sve pripadne npr. majci, a oni će svakako kad dođe vreme to naslediti. Pa se onda desi slučaj da majka sve rasproda ili zavešta. Istinit sluačaj iz moje nekadašnje kancelarije, je da je tako majka ostavila nekom desetom, jer se nije slagala sa izborom snajke. Onda dođe sin i pita da li može on da opozove nasledničku izjavu, jer eto šta se desilo. Kada sazna da ne može, onda opet kreće, hebem ti državu i sistem itd. Msm, kada čovek radi neki posao, on uoči obrazac ponašanja koji je tipičan u toj branši, a to je upravo ovo o čemu bar mi pravnici/advokati pričamo na forumu. Ako pravo posmatramo kao sport, onda tu takođe postoje pravila igre. Ne možemo se vaditi ili nervirati to što smo napravili faul, što nismo znali da se ne sme igrati rukom i slično. Taj klijent konkretno opet očekuje da zakon ostavi neku dodatnu mogućnost za njega. Imao si šansu da poentiraš, zanemario savet advokata da uzmeš polovinu, a drugu polovinu pripojiš nakon majčine smrti. Ne, njemu glupo. E pa, nema ljutiš.

Pa jel ima u ovom slučaju to pravo na nužni deo?

7 hours ago, advjbg said:

Jesu retki slučajevi. Ja sam prošle godine imao slučaj gde je moj klijent imao testament gde otac njemu sve ostavlja, a sina iz prvog braka razbaštinjuje. Sin iz prvog braka je to saznao na samoj ostavini. Nije bilo teških reči, ništa. I dalje se druže. Ima i takvih primera.

Mene je moj otac pokušao da razbaštini. Ne testamentom, već tako što je svu svoju imovinu pretvorio u keš, koji je negde sakrio pod nadzorom njegove žene. Nije bio zadovoljan time kakav odnos imam prema njemu u smislu da ga ne zovem i ne viđam dovoljno često, iako smo se za poslednje 2 godine njegovog života videli barem 30 puta, i to u periodu dok sam radio u korpo advokaturi, brinuo o dva autistična sina i polupokretnoj majci, i imao ženu koja je putovala na posao 160 km svaki dan i dežurala 5 puta mesečno (i još mu sredila da mu urade ablaciju srca na KCS preko svih redova, debelo se zaduživši kod raznih kolega, a ja mu pomagao oko predmeta i klijenata, zakazivao notare, izvršitelje preko svojih veza, itd.). Takođe je mislio i da sam ja dovoljno zaradio do tog trenutka da mi više ništa ne treba, i generalno je bio ljubomoran što je moja advokatura bila bolja od njegove, plus da je sestri potrebnije nego meni, jer ona nije tako sposobna (njegove reči).

Naravno, za to vreme unovčavanja imovine mi niko ništa nije pričao, makar da me je pozvao i rekao da sam govnar i da neće ništa da mi ostavi, poštenije bi bilo. Doživeo sam da me njegova žena pita odakle meni ideja da sam zaslužio da nasledim bilo šta od njega. Na kraju smo se nešto dogovorili, a i to nakon što sam rekao da nikada nisam imao nameru da svoja advokatska znanja i kontakte primenjujem na rodbini, ali da njih dve mogu da saznaju šta i koga sve znam, i da imam i vremena i para da to teram godinama. I tu su mi dale možda trećinu nužnog dela, ali mi pare i nisu bile bitne (nije tu bilo ni za solidan auto), nego da me ne nasamare kao vola i doživljavaju ceo život kao slabića i tupsona.

20 minutes ago, Ayatollah said:

Mene je moj otac pokušao da razbaštini. Ne testamentom, već tako što je svu svoju imovinu pretvorio u keš, koji je negde sakrio pod nadzorom njegove žene. Nije bio zadovoljan time kakav odnos imam prema njemu u smislu da ga ne zovem i ne viđam dovoljno često, iako smo se za poslednje 2 godine njegovog života videli barem 30 puta, i to u periodu dok sam radio u korpo advokaturi, brinuo o dva autistična sina i polupokretnoj majci, i imao ženu koja je putovala na posao 160 km svaki dan i dežurala 5 puta mesečno (i još mu sredila da mu urade ablaciju srca na KCS preko svih redova, debelo se zaduživši kod raznih kolega, a ja mu pomagao oko predmeta i klijenata, zakazivao notare, izvršitelje preko svojih veza, itd.). Takođe je mislio i da sam ja dovoljno zaradio do tog trenutka da mi više ništa ne treba, i generalno je bio ljubomoran što je moja advokatura bila bolja od njegove, plus da je sestri potrebnije nego meni, jer ona nije tako sposobna (njegove reči).

Naravno, za to vreme unovčavanja imovine mi niko ništa nije pričao, makar da me je pozvao i rekao da sam govnar i da neće ništa da mi ostavi, poštenije bi bilo. Doživeo sam da me njegova žena pita odakle meni ideja da sam zaslužio da nasledim bilo šta od njega. Na kraju smo se nešto dogovorili, a i to nakon što sam rekao da nikada nisam imao nameru da svoja advokatska znanja i kontakte primenjujem na rodbini, ali da njih dve mogu da saznaju šta i koga sve znam, i da imam i vremena i para da to teram godinama. I tu su mi dale možda trećinu nužnog dela, ali mi pare i nisu bile bitne (nije tu bilo ni za solidan auto), nego da me ne nasamare kao vola i doživljavaju ceo život kao slabića i tupsona.

Smisle ljudi te narative, tako je ona njemu ispirala mozak godinama. Ali najgore sto nisi nikad imao priliku da sa ocem porazgovaras o tome.

Oh da, jasno, nikad niko ne može biti autentični nečovek, nego je uvek potreban neko iz okruženja da ga na to navede i izmanipuliše ga jadnog. Dobar je on, ali oni oko njega

1 hour ago, Mel said:

Smisle ljudi te narative, tako je ona njemu ispirala mozak godinama. Ali najgore sto nisi nikad imao priliku da sa ocem porazgovaras o tome.

Znaš kako, da sam u bilo kom trenutku njegovog života pokrenuo pitanje nasledstva, to bi bilo protumačeno kao moja želja da on umre i da ja stavim moju šapu na njegovu imovinu. Štaviše, da to jedva čekam. Zato sam se ja upadljivo držao daleko od inicijacije tog razgovora, očekujući da će on da nas jednog dana pozove i kaže šta ima ako bude hteo da deli imovinu drugačije od zakona. I generalno, bežao sam od svakog razgovora sa njim o novcu i imovini, jer je to uvek tumačeno na način da ja hoću nešto njegovo/njihovo.