S tim da se to pravilo o komorijentima primenjuje kad je nemoguće utvrditi tačan redosled smrti, ako je moguće, pa bili i minuti, uzima se redosled kako je bilo.

sta znam, znam za slucaj gde su majka i sin umrli od gusenja, pa se javio neki rodjak koji je hteo da dokazije da je sin umro pre majke....iz samih okolnosti je bilo ocigledno da je majka umrla prva, a i sin je imao potomstvo, tako da je sve to rodjaku propalo, ali izgleda da postoji zakonski osnov...doduse, ovo je bilo pre 80 godina, mozda je i zakon sad drugaciji

Nisam shvatio šta bi rođak time dobio. Ko god da je umro prvi, sin ili majka, on ne bi bio naslednik. Šta je tu njegov interes?

pa ako majka umre prva, sin je nasledjuje, njega dalje potomci....ako sin umre prvi, majci ostaje njena imovina, na koju je rodjak bacio oko...doduse, tu valjda i dalje sinovljevi potomci nasledjuju sve babino, al njegovo je bilo da proba da uzme deo babinog...nije mu proslo

Otac u svojim pedesetima poklonio stan kcerima iz drugog braka. Kcer iz prvog braka nije dobila nista. Stan je stecen prije ocevog drugog braka.

Svi su hvala Bogu zivi i zdravi. Otac i zena mu i dalje zive u tom stanu. Da li kcer iz prvog braka u nekom trenutku ima pravo traziti svoj nuzni dio?

6 minutes ago, Paul Gompitz said:

Otac u svojim pedesetima poklonio stan kcerima iz drugog braka. Kcer iz prvog braka nije dobila nista. Stan je stecen prije ocevog drugog braka.

Svi su hvala Bogu zivi i zdravi. Otac i zena mu i dalje zive u tom stanu. Da li kcer iz prvog braka u nekom trenutku ima pravo traziti svoj nuzni dio?

Има. Кад отац умре.

Da li je neko od pravnika raspolozen da napise nesto o ugovoru o dozivotnom izdrzavanju i nasljedjivanju imovine? U svim slucajevima za koje znam iz aviona vidljivo da je jedina svrha istog da se preskoce zakonski nasljednici. Koji su drugi razlozi za postojanje tako necega? Znam doduse i slucaj udovice bez djece koja je u poznim godinama sklopila tako nesto sa opstinom (ili centrom za socijalni rad) i funkcionisalo je dosta dobro.

Svrha je da onaj ko pomaže osobu, izdržava je, vodi kod lekara, obilazi je i stara se o njoj nasledi njenu imovinu. Često se pribegava zaključenju tog ugovora kada roditelji nisu dobri sa jednim svojim detetom ili sa više njih, da bi ono dete koje se brine o roditelju/roditeljima nasledilo sve, ali se zaključuje i sa unucima, bliskim rođacima, komšijama itd. Učestale su i situacije u kojima stariji ljudi bez potomstva žele da ih nasledi neko ko im je mnogo bliži od daljih rođaka, a ko vodi računa o njima.

Samo jedna mala ispravka. Davalac doživotnog izdržavanja ne nasleđuje primaoca izdržavanja, već imovinu koja je predmet tog ugovora stiče kao teretni pravni posao. Tačno je da se često ovaj ugovor koristi samo kao sredstvo za isključenje nužnog dela, tj. da izdržavanja zapravo ni nema, ali nesporno je ga mnogi koristi baš za to za šta je predviđen.

Naravno, nego da pojasnim šta je faktička suština ugovora.

22 hours ago, Paul Gompitz said:

Da li je neko od pravnika raspolozen da napise nesto o ugovoru o dozivotnom izdrzavanju i nasljedjivanju imovine? U svim slucajevima za koje znam iz aviona vidljivo da je jedina svrha istog da se preskoce zakonski nasljednici. Koji su drugi razlozi za postojanje tako necega? Znam doduse i slucaj udovice bez djece koja je u poznim godinama sklopila tako nesto sa opstinom (ili centrom za socijalni rad) i funkcionisalo je dosta dobro.

mislim da sam imao dva slučaja u svom životzu.

jedan u dalmaciji gde je deda takvim ugovorom pripisao ćerki jedan deo imanja jer je ona brinula o njemu do kraja života. živela s njim. ostalo je bilo delom po pravilu nužnog dela i po testamentu.

drugo, ta žena, sestra moje majke je samnom sklopila takav ugovor po kome sam ja bio dužan da brinem o njoj i mojoj majci. posle je tetka rekla da nema potrebe da brinem o njoj.

pre nego što sam sklopio taj ugovor adlokat mi je objasnila da je to najbolji način da ta imovina pripadne meni. bolje nego testament ili poklon. kod sudije, na overu tog ugovora došli su tetka, moja majka i ja. posle upoznavanja i predstavljanja ugovora, majka i ja smo napustili kancelariju i tetka je ostala u četiri oka na davanju izjave. posle njene smrti, bez ikakvog problemma i samo sa službenom procedurom postao sam vlasnik imovine.

On 4. 1. 2026. at 12:14, fillex said:

Ne mogu naslednici naslednika uglavnom ništa. Ako ja odlučim da ne jurim svoj nužni deo koji mi pripada, moja deca tu ne mogu ništa, moja stvar. Dok sam ja živ, ja sa svojom imovinom mogu šta hoću, da rasprodam šta imam, da zapalim, da se odreknem nasleđa, da ne potražujem nužni deo - to su sve manifestacije moje slobode raspolaganja imovinom koju imam. Jedino ako bi se dokazalo da imam neki psihički poremećaj, pa da budem lišen poslovne sposobnosti.

Što se izračunavanja tiče, gleda se ako se ne varam novčana vrednost zaostavštine u trenutku smrti, pa se mora raditi procena tržišne vrednosti, koliko vredi neka kuća/stan/livada.

Još jedna napomena - nužni deo, osim izuzetno, ima obligacionopravnu prirodu. Nužni naslednik nema pravo na nasledni udeo, nego da ga drugi naslednici isplate.

ovo.

taj moj deda je ostavio svoju imovinu svojoj deci. uglavnom ravnomerno. jedna tetka se odrekla zaostavštine u korist svih. moja makjka u korist one ranije pomenute sestre. posle su se potomci ove tetke koja se odrekla zaostavštine vajkali(drugo nisu mogli) zbog odluke majke, kasnije babe)

Iz nekog mog iskustva i sto vidim sta se desava sa familijom i drugarima - sve "nepravde" prilikom nasledstva se svode na emotivne rane koje se vec dugo vuku iz losih porodicnih odnosa. Zakon, sam takav kakav je, sobzirom na milijardu mogucih slucajeva koje treba da resava, je rekao bih vrlo vrlo dobar.

S tim što su te emotivne rane nakon toga nepopravljive.

14 hours ago, Svemir Zeka said:

S tim što su te emotivne rane nakon toga nepopravljive.

Ja bih rekao da to bude samo kulminacija. A i pokaze se ko je kakav.

Ima i dobrih primera. Sa kevine strane se njih troje siblingsa uvek dogovaralo izmedju sebe kako da raspodele sta god se nasledi, nevezano od obicaja i odluka starijih. Vec su dovoljno pomagali jedno drugom da nece za trecinu neke sestine da se prepiru.