12 hours ago, Mel said:

Pa ako smatras da krvna srodstva nisu bitna nego samo brak u kontekstu zakonskog nasledjivanja, onda je tvoja majka trebalo da se preuda posle oceve smrti, ostavi sve muzu po mogucstvu nekom 20godisnjem lepotanu da bi bilo zanimljivije, i ti da kao puki krvni srodnik ne dobijes u nasledstvo ama bas nista jer je zena to sto je njeno ostavila bracnom partneru a krvni srodnici nek si zarade, pa da te onda pitamo.

Mašiš loptu, ali na duhovit način so it's cool

Jer pričamo o braku i njegovom produktu a krv je u smislu, van prvog reda, po babu i stričevima, tj. širi se.

To jes, teškoće u razumevanju naslednih razreda ili kako se zovu. I evo, drage kolege pravnici kažu da su roditelji prva i znaš šta, ima smisla, totalno.

Ali ono gde je, meni lično, bez učitavanja da je moje univerzalno tačno, ima problema gde ide dalje u decu tih roditelja i decu dece tih roditelja.

I tu se upliću još dve priče koje su neke kolege spomenule. Ne prihvatanje svoga dela "jer je to red", što utiče na dalji tok.

Onda posle toga, što sve to ide samo naslednicima punog vlasnika, što neko spomenu.

I onda dođeš da nije idealno (ni fer), i iako ništa nije idealno, to znači valjda da ima prostora da bude bolje, modernije? Mislim tema je valjda nasleđivanje? A forum je diskusioni?

12 hours ago, Hamlet Strašni said:

Verovatno ću zažaliti, ali da malo pojasnim.

Naravo da je sasvim normalno da svako ima mišljenje o zakonskim rešenjima - to je i osnovno ljudsko pravo a i sasvim je uoičajeno.

Ono što mene izbezumljuje je nadobudni stav u kome se jedno rešenje, sagledava isključivo iz ugla jednog konkretnog slučaja i onda se insistira da je to rešenje pogrešno.

Potpuno se ignoriše činjenica da takvo rešenje ovde postoji preko 60 godina i da za tako nešto moraju da postoje određeni razlozi. Ne postoji nikakva volja da se ti razlozi čuju, da se sagleda šta sve postoji kao varijanta i slično, negodolazimo do situacije što manje znam, to sam ubeđeniji da sve znam i da sam u pravu. Ljudi koji su se za to školovali i bave se time u praksi su fah idioti koji nemaju dublje razumevanje kosmosa, nego su samo naučili napamet nekoliko stranica teksta, što inače svi mogu i slično. Tu se gubi svaki smisao diskusije.

Bolje ovo nego ono sa prethodne. Mislim da nije fer, jer diskusija je, i zapravo postoji, čini mi se, vrlo prostora za promenu mišljenja, no se čini takođe da sa advokatima, i kad su dobri ljudi, po pitanju zakona nema baš diskusije. A to sa ekspertima opšte prakse... ko onda sme da priča o državnom uređenju, električnim automobilima, pregrađivanju grada ili AI? Samo sa diplomom? Samo. kad to neko izvuče na tim temama to onda nije primljeno lepo.

Ne ignorišu se činjenice ali valjda diskusija dozvoljava da se dovede u pitanje, tj. kako bi izgledala "ispravna" diskusija o ovome - dođe neko kaže nije to fer, advokat kaže jeste fer i radi 60 godina i ja sam ovo studirao a ti nisi i bavim se time i onda se svi skrušeno poklone i povuku jer nisu prosto na tom nivou i prihvate da je zakon uvek ispravan i da se ne dovodi u pitanje a mogu da komentarišu samo njegovi proroci? Ozbiljno pitam Hamlete. Da li je diskusija i neslaganje nešto što nije dozvoljeno kada se tiče zakona?

10 hours ago, advjbg said:

Evo još jedne česte situacije kod nasleđivanja. Premine osoba, iza nje ostanu supružnik i deca. Onda deca dođu i kažu da se neće prihvatiti nasleđa, jer glupo je da tu sad budu neke četvrtine, šestine, ovo ono, već da sve pripadne npr. majci, a oni će svakako kad dođe vreme to naslediti. Pa se onda desi slučaj da majka sve rasproda ili zavešta. Istinit sluačaj iz moje nekadašnje kancelarije, je da je tako majka ostavila nekom desetom, jer se nije slagala sa izborom snajke. Onda dođe sin i pita da li može on da opozove nasledničku izjavu, jer eto šta se desilo. Kada sazna da ne može, onda opet kreće, hebem ti državu i sistem itd. Msm, kada čovek radi neki posao, on uoči obrazac ponašanja koji je tipičan u toj branši, a to je upravo ovo o čemu bar mi pravnici/advokati pričamo na forumu. Ako pravo posmatramo kao sport, onda tu takođe postoje pravila igre. Ne možemo se vaditi ili nervirati to što smo napravili faul, što nismo znali da se ne sme igrati rukom i slično. Taj klijent konkretno opet očekuje da zakon ostavi neku dodatnu mogućnost za njega. Imao si šansu da poentiraš, zanemario savet advokata da uzmeš polovinu, a drugu polovinu pripojiš nakon majčine smrti. Ne, njemu glupo. E pa, nema ljutiš.

Pre svega, izvini za kreten. Ali nastupio si đonom, iako kažeš da nisi - ili imaš vrlo "jak" način komunikacije, koji se nastavlja doduše. Ali vidim da su i druge kolege pravnici, mada mekše, na liniji, tako da kontam da je esnafska stvar ;D :P.

Da, ovo je česta pojava i jako malo ljudi razume problem. I ima tih stvari gde se misli da je takav red, i postoje pritisci, što je u principu jedako onome da prvi sin treba sve da nasledi, samo je osećaj da je ovo više fer, jer često je u pitanju supruga, majka, koja na svoje ime nije imala ništa, često manjih primanja i koja je "čitav život radila i uložila u porodicu i kuću", i da deca imaju barijeru da se prihvate onoga što im sleduje. Samo zar ne rade ostavinu sada pisari, nešto nisam siguran da oni kažu uopšte neprihvatačima i odricačima šta iz toga sleduje. Ali to može da se pripiše tome da nemamo kulturu da konsultujemo advokate za bilo šta.

Ono što se meni čini, u okruženju kao što je ovo, je da upravo jako malo znanja ima o ovim, vrlo neophodnim, stvarima, nasleđivanje i sve ovo što je tema. A jako je dobro, i bitno, da se o tome priča. Možda zaista jeste za školu, tj. zar nije postojao "ustav i prava građana" kao predmet u srednjoj?

Ali mislim da bi korisno bilo da bude i šire. Nema časopisa koji ne piše o zdravlju nešto, ili o psihološkim teškoćama, i pruža uvide i edukuje ljude i usmerava kome da se jave. Pa zato svako zna gde se i kako leči karcinom, i da treba tražiti pomoć, ali ne zna mnogo o tome šta treba da radi u slučaju smrti roditelja, supružnika, ili u slučaju braka.

Treba imati u vidu da smo sve starija nacija, da se u brakove ulazi kasnije, samim tim supružnici češće ulaze sa svojim nekretninama ili delovima nekretnina, a dolazimo iz vrlo uzdrmanih sredina, iz zatucanih sredina, i siromašnih, gde su u jednom domaćinstvu obitavale dve, neretko i tri, generacije. A razvodi su češći, i ima dosta kancera i mlađi umiru (samim tim roditelji su još živi). Ima potencijala za dosta problema. I lepo je što matičar čita neke tamo stavke, ali bi bilo bolje da se pre toga priča i o tome ko kome i šta, bez stigme. Barem samo da bi se razumelo šta bi se po zakonu desilo u određenim slučajevima.

Ako ništa drugo naučio sam par stvari.

Nikad se ne odriči ničega.

Lako ćeš biti dobar čovek, teško ćeš naknadno ostvariti pravo čak i kad ti sleduje.

Za sve konsultuj advokata, nisu amerikanci ludi.

Ne diskutuj pravo, nikad, izgubićeš i još ćeš biti sav ukaljan.

1 hour ago, Vapad said:

Nikad se ne odriči ničega.

Lako ćeš biti dobar čovek, teško ćeš naknadno ostvariti pravo čak i kad ti sleduje.

Za sve konsultuj advokata, nisu amerikanci ludi.

+1000

Apsolutno, u pravnim, kao i u zdravstvenim stvarima (a i generalno), mnogo je bolje sprečiti nego lečiti. Pravni savet/ugovor/testament je uvek lakša, brža i jeftinija varijanta od neizvesne parnice, ili situacije da je stvar izgubljena bespovratno.

1 hour ago, Vapad said:

Lako ćeš biti dobar čovek, teško ćeš naknadno ostvariti pravo čak i kad ti sleduje.

Kako se kaže: dobar i lud – rođena braća.

Odrekla sam se polovine roditeljske kuće u korist brata. Danas, otkako njega više nema, meni je ulaz u tu kuću zabranjen, uz obrazloženje da sam „uzela“ polovinu poljoprivrednog zemljišta, koje oni godinama nisu ni obrađivali, već davali u zakup.

Uz to, ja sam žensko, živim u Italiji, i ispada da bi trebalo da me bude sramota što sam uzela deo koji mi po zakonu pripada.

Način na koji su se ponašali prema našoj majci u poslednje dve godine njenog života – dok je nepokretna ležala u krevetu – kao da nikoga ne zanima. Nisu dozvoljavali dolazak negovateljice koju sam ja plaćala, uz objašnjenje da će se oni „brinuti o njoj“ i da njima saljem pare namenjene njoj. Kako su se brinuli, svi znamo, ali to je ostalo bez posledica.

I pored svega, prekršila sam majčinu želju u svoju štetu: ostavila sam im svoj deo kuće jer nisam želela da im zagorčavam život, s obzirom na to da u njoj žive. Nadala sam se da ćemo, kao najbliža rodbina, ipak ostati u nekakvim odnosima.

Na kraju sam ispala persona non grata. Godinama se nismo ni videli ni čuli.

Vapad, ne branimo mi zakonsko rešenje jer zakon nije dozvoljeno preispitivati ili o njemu polemisati, već mislimo da je rezon koji je doveo do tog rešenja ispravan i logičan. Pre bih rekao da sa vama nema diskusije, jer uprkos silnim objašnjenjima niko od vas nije promenio mišljenje. Ovo što je kolega rekao da se primenjuje 60 godina je pokazatelj da nešto opstaje kao ispravno. Na jednom mestu pominješ da ne možeš da prihvatiš da sa supružnikom treba da naslede deca dece itd. Obrni situaciju, zamisli da nije tako, pa da umesto toga, nasleđuju deca dece supružnikovih roditelja, koji niti su rod niti pomoz Bog. Prostim jezikom rečeno, ako je nekome glupo da sa supružnikom nasleđuju i rođaci ostavioca, još je gluplje da to nasledstvo posle supružnikove smrti završi u rukama supružnikovih rođaka. Probajte da promenite ugao gledanja, ne da se striktno držite svoje teze. Na kraju krajeva, ako tako misli pravna struka, zapitajte se da li vama tu nešto promiče.

Serena, to je klasika. I o tome sam pisao..

13 hours ago, Ayatollah said:

Ne znam samo da li shvataš to da će sve što je tvoj ujak stvorio u toku svog života, svaki pojedinačni dinar, kada ujna umre naslediti jedino i isključivo ujnini rođaci, a da ti i tvoj brat nećete naslediti ni prebijenu paru, ni njenu, ni njegovu. Štaviše, nećete biti ni pozvani na to nasledstvo. Ovo jedino ako ujnini rođaci nisu neke moralne gromade koje će da naslede tu imovinu, pa da vam je onda poklone, ali sam iz iskustva skeptičan sa tim u vezi.

Sada, ako ti je OK da tvog ujaka ne nasledi njegova rodbina ni simbolično, već samo rodbina njegove žene, onda je i meni to OK. Ne znam samo da li bi ti ujak sa tim bio komforan, ali to nikada nećemo saznati.

naravno da shvatam da necu dobiti nista ali mi je to potpuno nevazno. polazim i uvek sam polazio od toga da nasledstvo mogu ocekivati samo od roditelja i to ako nesto pretekne kad prozive jedan kvalitetan zivot. majku smo i brat i ja nagovarali da proda kucu, kupi manji stan da ne razmislja o odrzavanju kuce i dvorista i sebi olaksa zivot. a kintu koja ostane da trosi na sta god zeli. njoj je to bilo nezamislivo pa smo brat i ja ipak nasledili kucu. kad je u pitanju ujak, imam savrsene uspomene, imam fotografije, imam poklone i pokloncice, imam sve sto mi treba da ga i dalje volim kao i kad je bio ziv. kljuc od kuce mi je na privesku koji mi je on dao pre jedno dvadesetak godina i svaki put kad otkljucavam/zakljucavam setim ga se. meni dovoljno.

naravno, svi smo razliciti, razlicito gajeni, razlicite su nam zivotne okolnosti i samim tim ocekivanja se razlikuju. i kao sto ja ne ocekujem da ista nasledim, kapiram da neko drugi ocekuje i kad se izuzmu finansijski momenti.

Zato to treba rešavati testamentom. Ima tu još jedan problem kod zakonskog nasleđivanja, a to je što pravo na nasleđivanje prelazi na decu naslednika, pa nije dovoljno da se ti ne prihvatiš nasledstva, već je neophodno da i tvoja deca ne prihvate. AKo su deca maloletna CSR mora da da saglasnost, a to je onako baš sporno u praksi, jer CSR treba da štiti imovinske interese dece pa bi neprihvatanje nasledstva sa te strane bilo krajnje sporno.

23 hours ago, Boksi said:

Svakakvih priča sam se naslušala i čudila kako se to dešava, bila ubedjena da se to nikada neće desiti nama, ali desilo se: svadja u familiji oko nasledstva. Zakon je jasan, usmeni dogovor je bio jasan, ali kad je došao trenutak najednom su neki smatrali da zaslužuju više, da ne kažem sve. Nikada to neću razumeti.

Treba sastaviti testament za života pa nek se ljuti ko hoće na pokojnika.

Al pazi: kod nas pokojnik uzeo i ostavio jednom od šestoro dece, prvo se ljutili, pa se odrekli u njegovu korist da bi on podelio, pa ostalo na njegovu milost. Neverovatno.

Cela se familija i odnosi sjebali zbog toga. Kratka verzija.

Edited January 4Jan 4 by Svemir Zeka

21 minutes ago, Uskebasi said:

Zato to treba rešavati testamentom. Ima tu još jedan problem kod zakonskog nasleđivanja, a to je što pravo na nasleđivanje prelazi na decu naslednika, pa nije dovoljno da se ti ne prihvatiš nasledstva, već je neophodno da i tvoja deca ne prihvate. AKo su deca maloletna CSR mora da da saglasnost, a to je onako baš sporno u praksi, jer CSR treba da štiti imovinske interese dece pa bi neprihvatanje nasledstva sa te strane bilo krajnje sporno.

Da li dobro razumem, deca osobe koja se odrekla nasledsstva imaju prava da nakndano potražuje to nasledstvo od osobe koja je sve nasledila?

Moj utisak je da je u pozadini cele debate suštinski jedno vanpravno vrednosno pitanje - da li je u nekim situacijama pretežnija (malo dalja) krvna ili bračna veza. Rekao bih da ZoN relativno balansira te dve, s tim da daje alate da ko želi, favorizuje bračnu vezu (sloboda zaveštanja i uslovno nužno nasledno pravo braće i sestara).

Meni lično je takav pristup fer, mislim da krv nije voda, da su braća, sestre, tetke i ujaci blizak rod i da je legitimno imati naslednopravnu pretenziju ka njima kada nemaju dece. Mislim da bi njihovo potpuno isključenje iz reda naslednika bilo isuviše atomizirajuće kada se ima u vidu percepcija rodbinskih odnosa u našem društvu. Ovo pogotovo u situaciji kada je tu istu braću/sestre i njihovo potomstvo moguće u najvećem broju slučajeva isključiti iz nasledstva testamentom. Takođe, zakon poznaje institute koji štite ugroženog bračnog druga u vidu povećanja naslednog udela, što sam već pisao.

Činjenica da to zahteva neku inicijativu od ostavioca ili naslednika po mom mišljenju nije problem i mana zakona, nego posledica opšte rasprostranjene nemarnosti, ali to je širi problem.

Naravno, ova smatranja o tome da li je preči rođak ili bračni drug su subjektivna. Legitimno je da neko misli da pored bračnog druga braća/sestre i njihova deca nemaju šta da traže kao zakonski naslednici, ali ja se lično sa tim ne slažem.

Just now, Pixisis said:

Da li dobro razumem, deca osobe koja se odrekla nasledsstva imaju prava da nakndano potražuje to nasledstvo od osobe koja je sve nasledila?

Не. Када са неко одрекне наслеђа уместо ње долазе на наслеђивање њена деца. Друга ствар је ако се прихвати наслеђа и одрекнеш у корист неког од санаследника

21 hours ago, Deda Drda said:

Takav brat ti i ne treba.

Ne treba nama rođenima 70 i neke, al aj ti to objasni mojoj kevi i tetkama rođenim '41-51.

@Hamlet Strašni pa to kažem, osoba A se odrekne nasledstva, ali deca osobe A u nekim slučajevima imaju i dalje prava na nasleđivanje

Edited January 4Jan 4 by Pixisis

1 minute ago, Pixisis said:

Da li dobro razumem, deca osobe koja se odrekla nasledsstva imaju prava da nakndano potražuje to nasledstvo od osobe koja je sve nasledila?

Ako se neko odrekne od nasleđa, on se odriče u svoje ime, ali ne u ime svojih naslednika. Npr. umre moj otac a ja imam dete. Ja se odreknem nasleđa, ali umesto mene kao naslednik stupa moje dete. U takvoj situaciji zakon se ponaša kao da sam ja već umro i da na moje mesto stupa moje dete kao naslednik.

Drugo je kada se neko odrekne u korist drugog naslednika. U gornjem primeru, pretpostavimo da ja imam i brata. Ja se odreknem u korist brata, što znači da sam se prihvatio nasleđa i ustupio bratu. Tada moje dete ne stupa kao naslednik umesto mene i ono više nema prava na toj ostavini. Ako taj moj brat ima dece, ona ga nasleđuju, a mom detetu ne ide ništa.

@fillex sad je jasno, hvala!