Evo šta tačno kaže NBS:

Нема сметњи за трговину хартијама од вредности у иностран...

Законом о девизном пословању прописано је у које хартије од вредности резиденти могу да улажу у иностранству, док се средства по основу куповине страних хартија од вредности преносe у складу с прописи

Par isečaka:

Сходно изнетом, а како би се обезбедило законито поступање резидената у случајевима када тргују финансијским инструментима у иностранству, укључујући и резиденте који тргују преко америчког брокера Interactive Brokers (преко платформе која омогућава и трговање дериватима, страним валутама и другим финансијским инструментима који нису у складу с важећом регулативом у Републици Србији), неопходно је да резиденти приликом реализације плаћања према иностранству по наведеном основу доставе документацију на основу које банка може утврдити да ће резидент трговати само оним финансијским инструментима који су дозвољени законом.

Поред тога, указујемо и на то да резиденти само у изузетним случајевима, који су прописани Одлуком о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству, могу држати девизе у иностранству, и то само код страних банака, из чега произлази да резиденти не могу пренети средства на своје рачуне отворене код иностраних брокера и тамо их држати све док не одлуче (ако одлуче) да ли ће предметна средства уложити у одређене финансијске инструменте или ће ова средства с брокерског рачуна пренети на рачуне код банака у иностранству супротно наведеној одлуци и искористити за плаћања у иностранству која нису дозвољена важећим прописима.

Из наведених разлога, још једном понављамо да нема сметњи да резиденти тргују хартијама од вредности у иностранству које су дозвољене законом, али су дужни да банци доставе документ из кога се може утврдити да се ради о законитом трговању, нпр. уговор са иностраним брокером или било који други документ из кога се може утврдити којим хартијама од вредности ће резидент трговати у иностранству и у ком износу, а који се може утврдити на основу оквирне цене хартија од вредности које резидент купује у иностранству (нпр. цене акција одређене компаније у претходном периоду) или лимита који резидент одреди за улагање у ове хартије од вредности.

Iz drugog bolda sledi da je NBS svesna da se tačna cena ne može znati unapred, ali to onda dovodi do toga da će na računu kod brokera ostati nešto viška sredstava jer je nemoguće tačno pogoditi iznos za transfer pre kupovine ili,ako se ide na limit order da bi se pogodila tačna cena, može da se desi da order ne prođe indefinitely, pa opet pare stoje na ibkr računu. A to se, jelte,kosi sa boldom 1.

Moje neko shvatanje je da im je cilj da spreče trgovinu derivatima, forex itd, a da ako ideš na pošteno i odradiš best effort da minimizuješ pare na računu kod brokera i prijavljuješ sve poreskoj pri prodaji, onda si ok. Ali that's just, like, my opinion.

Hah, a Zakon o tržištu kapitala kaže:

Član 203

Lice koje pruža investicione usluge i aktivnosti ili dodatne usluge, na teritoriji Republike, mora da posluje u skladu sa ovim zakonom i da poseduje odgovarajuću dozvolu Komisije.

Pružanje investicionih usluga i aktivnosti ili dodatnih usluga, od strane inostranih investicionih društava ili organizatora trgovanja koja ne poseduju dozvolu Komisije, dozvoljeno je samo uz posredovanje investicionih društava koji imaju dozvolu Komisije.

Samo investiciona društva sa dozvolom Komisije mogu sa teritorije Republike da za inostrana investiciona društva nude investicione usluge i aktivnosti ili dodatne usluge, licima u inostranstvu.

Oglašavanje, reklamiranje, obuke za trgovanje preko elektronskih platformi za trgovanje kao i druge oblike promovisanja usluga inostranih investicionih društava ili organizatora trgovanja, mogu da obavljaju samo subjekti koji poseduju odgovarajuću dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom, nezavisno od toga da li predmetnu uslugu nude rezidentima ili nerezidentima Republike.

Pa jebo ih pas, a NBS veli 'nema prepreka ako se prilože dokazi'.

Edit: irelevantno, odnosi se samo na ino brokere i sl. koji žele da pružaju usluge na teritoriji Srbije, ne na investitore (koji investiraju iz Srbije).

Komentari sa javne rasprave: https://www.mfin.gov.rs//upload/media/cPmOjd_619ba4a0e0f13.docx

Edited December 27, 2025Dec 27 by jezovuk

Ajd da ispamujem još malo. Jorgovankin dopis NLB banci, sa pojašnjenjem: https://mega.nz/file/jclGBTYT#HGaxgeHv8Ql-7lXCwvL9wSLKy4jstsw8yWZJsW3Fy0Y

Kaže može, ok je i da ne bude ista cena kao na instrukciji za prenos, ali stoji na kraju da je banka dužna da pribavi dokumentaciju vezano za transakciju (koliko sam razumeo online iskustva, a i bankarku iz RF, banke ovo ne rade u praksi, ali i da rade nije tragedija poslati potvrdu). A onda na samom kraju dokumenta dosoljava sa 'rezident je dužan da na račun u Srbiji vrati iznos koji je preostao nakon izvršenja transakcije'. Srećna nova 1982.

@Shan Jan kako si kupovao tozla, kao ETP (xetra/euwax/...) preko Erstea ili fizički metal? Zanima me da li sme ETP ili se to kosi sa Jorgovankinom whitelistom (stocks & eu/oecd bonds), a ako si kupovao metal u Srbiji, zanima me kod kog prodavca i kakvo ti je iskustvo tu

I prestajem da privatizujem temu, majkemi.

Tozla samo kao metal.

2 hours ago, jezovuk said:

@Shan Jan kako si kupovao tozla, kao ETP (xetra/euwax/...) preko Erstea ili fizički metal? Zanima me da li sme ETP ili se to kosi sa Jorgovankinom whitelistom (stocks & eu/oecd bonds), a ako si kupovao metal u Srbiji, zanima me kod kog prodavca i kakvo ti je iskustvo tu

I prestajem da privatizujem temu, majkemi.

Metal u kovanicama jer moze da se prenese preko grane bez problema. Plus ne placas pdv kad trgujes. Ja sam becku filharmoniju kod tavexa.

Otvorila je Inteza fond koji kupuje zlato (i još pomalo druge plemenite metale). Meni je to dobro jer ne mora da se kupi ceo zlatnik, već može da se uplaćuje pomalo.

37 minutes ago, salerokada said:

Otvorila je Inteza fond koji kupuje zlato (i još pomalo druge plemenite metale). Meni je to dobro jer ne mora da se kupi ceo zlatnik, već može da se uplaćuje pomalo.

Te domaće fondove tipa Intesa najbolje zaobilaziti u širokom luku, jer su im performanse diskutabilne u najmanju ruku.

U kom smislu diskutabilne? Loši prinosi?

Onako generalno - ako postoji mogućnost da se ulaže a da banke ne posreduju, to treba iskoristiti. Pa ako hoće da zadrže neku ulogu, neka se malo potrude oko klijenata. Ako neće, neka im ta uloga isklizne iz ruku, što da ne.

1 hour ago, salerokada said:

U kom smislu diskutabilne? Loši prinosi?

Uglavnom se svodi na visoke naknade zbog višestrukog ugrađivanja. A i investicione odluke su često upitne. Naplaćuju (zavisno od konkretnog fonda, ne uvek sve): ulazni fee, izlazni fee, godišnji maintenance fee. Raiffeisen npr. ma fond koji ulaže značajan deo kapitala u, pazi sad, investicione jedinice ('akcije') drugog fonda, čiji je organizator/menadžer Raiffeisen Austria, koji se onda takođe ugradi. Pa onda RF Austria ulaže u akcije na berzi, pri čemu se ugrade i broker i berza i sve banke u lancu. Deo toga se ne može izbeći (broker/berza), ali deo i može ako ideš mimo bankarskih inv fondova. Udobnost im je malo veća, ali su troškovi dosta veći. A dodatno, uglavnom su (isključivo?) u pitanju aktivni inv fondovi, gde neki portfolio menadžeri odlučuju u šta se kad ulaže (postoje naravno opšta pravila konkretnog fonda, ali su ona rastegljiva - od x do y % u američke akcije, od p do q % u eu obveznice itd). Prinosi su najčešće ispod prinosa uporedivih ETF-ova (koji 'pasivno' prate određeni index, bez mnogo pametovanja uprave) ili konkretnih akcija jer višestruka ugradnja/provizije, ako ništa drugo. Izuzetak su 'altetnativni investicioni fondovi' koji omogućavaju poresku olakšicu za godišnji porez na dohodak građana (do 50% iznosa poreske obaveze, uplatom u fond u visini iste), to ima smisla jer koji god da je prinos (ili čak i mali minus), 50% je garantovani benefit i nije lako ubosti alternativu sa garantovanih 50% prinosa.

Ja stvarno ne razumem zasto bi neko ulagao u te investicione fondove.

A jbg, ja sam ulagao nešto u RF Cash dinarski fond, koji u principu ulaže u oročenja i državne obveznice. Prinos nije garantovan i ulog nije osiguran kao klasičan depozit, ali je rizik minimalan i može da se podigne na klik za razliku od oročene štednje. Naravno, tad nisam imao pojma o drugim opcijama, poredio to i oročenu štednju. Ne treba potcenjivati strah od nepoznatog

Btw AIK ima sad ok akciju za oročenje na 12 meseci. Za nove depozite 5% za RSD, 3.75% za EUR (NKS), sa mogućnošću podizanja do 99% uloga pre isteka oročenja uz pripis kamate na podignuti deo do momenta povlačenja. Do 31.01.2026 traje akcija. Deluje mi ok za likvidni 'fond za ne daj bože', umesto čuvanja na običnom računu ili u slamarici.

8 minutes ago, Shan Jan said:

Ja stvarno ne razumem zasto bi neko ulagao u te investicione fondove.

Evo da ti dam moj primer, treba da kupim stan sa precim pravom kupovine kada se ukaze prilika, i treba mi neko mesto da mi ne propadaju pare a da mogu da ih povucem danas za sutra. Za 3 godine imao sam prinos od 8%. Nije idealno al daj sta das.

18 minutes ago, Choda said:

Evo da ti dam moj primer, treba da kupim stan sa precim pravom kupovine kada se ukaze prilika, i treba mi neko mesto da mi ne propadaju pare a da mogu da ih povucem danas za sutra. Za 3 godine imao sam prinos od 8%. Nije idealno al daj sta das.

Zasto ne bi ulozio jednostavno u SP500?