9 minutes ago, Sludge Factory said:

Zar ne postoji pedagoski/nastavnicki smer na tim fakultetima, jedino ako su ih ukinuli jer ih niko zivi vise ne upisuje?

Postoji. Ja sam ga zavrsio, upravo zato sto je nesto laksi od ostalih smerova. Medjutim i dalje trebas da prodjes prijemni koji je tezak i prve dve godine koje su zajednicke za sve smerove koje su isto zajebane. A i onda ostale dve godine jeste laksi ali nije to drasticna razlika. Plus sto predmeti koji su zaista bitni, kao metodologija nastave i pedagogija, su tu da podignes prosek bubajuci iz male skripte. A tu je i osnovni problem sto matf upisuje jako malo ljudi a jos manje zavrsava.

Na kraju iscimao si se ko budala da zavrsis tezak fakuktet a nisi stekao nikakvo znanje za rad sa decom.

Druga prednost je sto ti omoguci da sa jednom nastavnikom/profesorom pokrijes vise predmeta. I to ne samo ovih ociglednih tipa mat/fizika ili recimo geografija/istorija.

7 minutes ago, Shan Jan said:

a nisi stekao nikakvo znanje za rad sa decom.

Nema fakulteta koji ce te za to istinski spremiti, rekao bih. I kad je u pitanju samo izvodjenje nastave, odnosno obrada gradiva, i kad je u pitanju odnos sa decom. Praksa je majka, kao i pomoc kolega koji to vec rade.

2 minutes ago, Shan Jan said:

Postoji. Ja sam ga zavrsio, upravo zato sto je nesto laksi od ostalih smerova. Medjutim i dalje trebas da prodjes prijemni koji je tezak i prve dve godine koje su zajednicke za sve smerove koje su isto zajebane. A i onda ostale dve godine jeste laksi ali nije to drasticna razlika. Plus sto predmeti koji su zaista bitni, kao metodologija nastave i pedagogija, su tu da podignes prosek bubajuci iz male skripte. A tu je i osnovni problem sto matf upisuje jako malo ljudi a jos manje zavrsava.

Na kraju iscimao si se ko budala da zavrsis tezak fakuktet a nisi stekao nikakvo znanje za rad sa decom.

Mislim da se tu dosta formira kasnije. Meni je svekrva bila nastavnica matematike, jedna rodjaka istorije. Izuzetno su ozbiljno i radile i znam od ove rodjake da se prvih godina polomila spremajuci lekcije uvece, pa jedne godine dobije neku prigradsku gimnaziju gde su deca preinteligentna i prezainteresovana, a sledece skolu lepote gde je za WWII postavila cilj da otprilike znaju ko su bili partizani a ko cetnici, kind of. Svaki put menjas pristup, totalno s isprofilisala u pristupu svim zivim tpovima licnosti ti kroz sam posao.

Medjutim sistem je bio ozbiljan*. Dok je ona radila u Srbiji (do pre 7-8 godina), nije mogao istoriju da menja makar ko ili tako nesto.

*nasledjeni, od SFRJ. Moje celo skolovanje je bilo takvo i 90ih i posle 2000tih, ljudi su mahom - ne svi - preozbiljno shvatali posao nastavnika. Pogotovo u "unutrasnjosti" ali cak i u BGu.

Mislim glupo mi je da pricam prosto, imala sam neku devojku iz Brazila kasnije tamo negde 2009te recimo na poslediplomskim koja mi je kao najvecu traumu detinjstva pricala kako je isla prvih nekoliko razreda u privatnu skolu, pa onda otac to vise nije mogao da joj priusti pa su je prebacili u drzavnu. Plakala je jer je mislila da od nje nece nista biti jer je razlika u kvalitetu bila drasticna. I ja koja nemam kapacitet da ukapiram o cemu mi prica, kod nas su tad privatne bile stvar sprdnje. Tek sad kapiram o cemu je dete pricalo...

7 minutes ago, Sludge Factory said:

Nema fakulteta koji ce te za to istinski spremiti, rekao bih. I kad je u pitanju samo izvodjenje nastave, odnosno obrada gradiva, i kad je u pitanju odnos sa decom. Praksa je majka, kao i pomoc kolega koji to vec rade.

Tacno je i to. Zato bi trebala ova praksa da se primenjuje. Al jbg, mnogo su okostali nasi fakulteti.

Taj finski model deluje vrlo smisleno. Za dobrog nastavnika je pre svega važno da ta osoba ima pravi pristup i voli rad sa decom, čega možda nije ni svesna dok ne proba.

Verovatno je to bitniji kriterijum od sposobnosti i upornosti da se svrše velike škole. Kao što je pomenuto, nekada su zaista preteške, recimo Bg matf za potrebe predavanja u osnovnoj školi, čak i na profesorskom smeru.

Prilično sam sigurna da se kamatni račun izučavao u gimnaziji i u našoj generaciji. I prilično sam sigurna da se ta oblast rutinski preskakala. Zašto, ne znam.

Nema potrebe za izmišljanjem novog. To gradivo ne da postoji, nego je postojalo i u to naše prastaro doba. Samo ga treba primeniti, odnosno predavati.

4 hours ago, Pixisis said:

Prilično sam sigurna da se kamatni račun izučavao u gimnaziji i u našoj generaciji. I prilično sam sigurna da se ta oblast rutinski preskakala. Zašto, ne znam.

Nema potrebe za izmišljanjem novog. To gradivo ne da postoji, nego je postojalo i u to naše prastaro doba. Samo ga treba primeniti, odnosno predavati.

Ja se nesto secam u osnovnoj. Ali to je bilo bas minimalno. Par nekih formula provrtis i aj dalje. Secam se samo na nivou da smo se nesto dotakli i toga. Prava stvar bi bila da se malo prosiri ta osnova i neki takeaway-vi rade. Izracunaj za 30 godina, osnovica kamata, kursne promene... Da malo vise odslikava najcesci RL slucaj...

U osnovnoj smo radili procente, a pravi kamatni račun u gimnaziji.

5 hours ago, Dobrila said:

Taj finski model deluje vrlo smisleno. Za dobrog nastavnika je pre svega važno da ta osoba ima pravi pristup i voli rad sa decom, čega možda nije ni svesna dok ne proba.

Verovatno je to bitniji kriterijum od sposobnosti i upornosti da se svrše velike škole. Kao što je pomenuto, nekada su zaista preteške, recimo Bg matf za potrebe predavanja u osnovnoj školi, čak i na profesorskom smeru.

✌️ Ta sam. Ništa više ne volim od klinaca, i to baš ovog profila, da kažem ovih godina - pa volela sam i one male dok sam bila u osnovnoj, rad s prvacima mi je često bilo uživanje i razonoda, a ne posao. Ono kad jedva čekaš da kreneš to da radiš. Tako mi je i s ovim sadašnjim klincima, ne doživljavam to kao obavezu - rad s njima, ne i pustu papirologiju i administraciju.

Da iz nekog razloga sad moram nešto da radim s matorcima ili drugačijeg tipa, odlepila bih.

3 hours ago, Mel said:

Ja se nesto secam u osnovnoj. Ali to je bilo bas minimalno. Par nekih formula provrtis i aj dalje. Secam se samo na nivou da smo se nesto dotakli i toga. Prava stvar bi bila da se malo prosiri ta osnova i neki takeaway-vi rade. Izracunaj za 30 godina, osnovica kamata, kursne promene... Da malo vise odslikava najcesci RL slucaj...

Baš to. Zato bi bilo dobro da se u nekom drugom predmetu pripremaju na vreme za takve stvari, konkretno za ovo bi trebalo da znaju šta je nominalna kamatna stopa, šta efektivna...čak i ako onaj ko se muči sa matematikom ne bi mogao sam sve da izračuna, trebalo bi da zna šta je to i zašto reklame na TVu ne govore sve. Isto bi, u idealnom slučaju, važilo i za pravo.

I mir u svetu.

10 hours ago, Paul Gompitz said:

Kazu da su odlicni rezultati finske djece na raznim testovima u velikoj mjeri rezultat toga sto studenti vec na prvoj godini imaju praksu u skolama i vide da li ih to stvarno zanima, pa je mala sansa da se u prosvjeti zavrsi slucajno ili preko volje. Naravno postoji i momenat zarade u prosvjeti, ali navedeni Finci u prosvjeti zaradjuju manje od Nijemaca npr. a rezultati djece su daleko bolji.

“It was harder to gain entry to the University of Helsinki’s teacher education program (6.8 percent acceptance rate) than the law program (8.3% acceptance rate) or the medical program (7.3 percent acceptance rate) in 2016.”

Kod nas na Pravnom primaju 1400 i ima mjesta i u drugom roku. Za upis na samofinansiranje je dovoljan prosjek 2,5 iz srednje skole i malo vise od 25% bodova sa testa.

@Paul Gompitz koji je to pravni?