Panduracija u Srbalja

[Đipalo Junuz]

Ovo valjda pripada ovde... Nova zakletva Žandarmerije: Bez Kosova i ja ne postojim...

Zakletva Žandarmerije:Bez Kosova ne postoji moj srpski narodBez Kosova ne postoji moja SrbijaBez Kosova i ja ne postojimNarode srpski, braćo i sestreZaklinjem se pred BogomPobediću ili časno poginutiZa moju častZa moje porekloZa moju porodicuZa moju Srbiju...

Hteo bih da nešto i prokomentarišem, ali nemam pojma šta... Valjda mi je prevruće pa mi svašta prolazi kroz glavu...Učinilo mi se, na primer, da u žandarmeriji mogu da budu samo pravoslavni Srbi, po mogućnosti dverjani?Prošlo mi je kroz glavu i nešto kao pravoslavni džihad... Sigurno mi se samo učinilo, veoma je vruće danas...Btw, autor teksta je Bratislav Dikić, komandant Žandarmerije.

[ion]

Žandarmerija ne treba više da koristi zakletvu u kojoj se navodi da Srbije i srpskog naroda nema bez Kosova da ne bi bilo nedoumica da li njen tekst predstavlja metaforu ili prijetnju, rekao je danas ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.

[Ryan Franco]

Policajac siluje nekažnjeno

[Аврам Гојић]

ova prica mi je malo onako nategnuta.

[Papovac]

ova prica deluje glupo

[Ryan Franco]

ne znam. ja sam samo preneo. izbegavam da se odnosim prema ovim stvarima ali mislim da se treba osvrnuti ako je već objavljena.

[TheBigFlegma]

Zajeban ovaj nindža pandur. Šunja se kroz žbunje neprimetno i penetrira.

[copkillah]

Ne znam šta da mislim, nivo uverljivosti je kao kada je Ivan Gavrilović opisivao seks sa Marijom Milošević.

[fonTelefon]

Novinarima svako moze da penetrira devojcicu. Pera Lukovic i dno srpskog novinarstva, Miki Vujovicu vrati se sve ti je oprosteno.

[JozoMujica]

Pa jeste, vi se smejete dok nas policija jebe. Neprimetno.

[Lezilebovich]

SRPSKA policija uhitila je nekadašnjeg bliskog suradnika zloglasnog Zemunskog klana Mlađana Mičića Pacova. Tanjugu su iz srpskog Ministarstva unutarnjih poslova rekli da su Pacova uhitili pripadnici Službe za borbu protiv organiziranog kriminala. Srpski mediji pišu da je Mičić nekadašnji bliski suradnik zemunskog klana na izdržavanju kazne u zatvoru Zabela, gdje je dospio zbog trgovine drogom. Uhićen je dok je bio na produženom slobodnom vikendu, a kod njega je pronađen arsenal oružja. B92 piše da je Mičić zbog dijalize često izlazi iz zatvora.

dali su mu duži vikenda da bi mogli da ga uhapse ? Edited July 11, 2012 by Lezilebovich

[Аврам Гојић]

kako su meni objasnili neki ljudi koje zivot nije mazio: produzeni slobodni vikend je eufemizam za pustanje na slobodu, platis upravniku i odobri ti produzeni vikend - ides kuci. jedino sto moras da se povremeno javljas u zatvor, da ne bude da si skroz na slobodi.inace koncept produzenog vikenda ne postoji u zakonu. postoji obican vikend, i on je nagrada za izuzetno dobro vladanje. osoba koja pripada zemunskom klanu, nosi nadimak Pacov i trguje drogom sasvim sigurno ne moze da legalno stekne privilegiju slobodnog vikenda.

Edited July 11, 2012 by Marko M. Dabovic

[ion]

[zorglub]

Kako da ne. Otišla lambda sonda ili tako nešto. Evo ga ovaj iza, do pola na pešačkom.

[Quince]

mislim da za ovo treba da ide posebna tema, ali ne znam u kom pravcu bi se ona mogla razviti, te stavljam ovo ovde (nije ovo panduracija, ali mi je nekako najbliza od postojecih). (ako moderacija misli da moze da ide, neka cepa)Naletela sam na blog koji me je vrlo zainteresovao, zove se Zatvorska priča: CZ.

Zatvorska priča je blog na kome će biti objavljivana istinita iskustva jednog momka koji je tokom prošle godine proveo šest meseci u Centralnom zatvoru u Beogradu. Priče mi stižu neredovno, pismima, a ja ih objavljujem kada mi obaveze dozvole. Ovde nema laži, samo surova realnost.

Rekla bih da momak više nije u zatvoru, iako je to nije do kraja jasno Na pomenutom blogu ima tek nekoliko postova u kojima se opisuju užasi života u CZu. Ne znam pozadinu price, ali mi je vrlo zanimljivo da ovo citam, pre svega jer sa zatvorima nisam nikada imala dodira, o njima znam samo iz filmova (al to nisu zatvori u nas) i ako nesto dodje do medija. Na primer, znam da Vreme ume da izbaci zanimljive price, kao sto je recimo ova.Medjutim, najveci utisak mi je ostavila ta sistemska dehumanizacija kojoj su zatvorenici podvrgnuti, koja se odvija u jednoj paralelnoj realnosti u kojoj funkcionisu drugacija pravila, ali koja svakako nije izolovan od spoljasnjosti:

U nekim sobama su se čak dešavale i tuče oko tih ručkova od kuće, pa čak i otimanja, ako je onaj čiji je ručak neka sisa i ne suprotstavi se nekim kretenima koji hoće da mu otmu ručak. Nisu ti koji bi da otmu neki loši likovi, njih su život i društvo (okruženje) učinili takvima – naučili ih je da „svako svakom otima jer čovek je životinja“, što je realno, jer je u današnjem društvu policijske kontrole i državne represije sila jedini stvarni arugment.

Čovek u zatvoru ima priliku da oseti kako „pada“ i bez prestanka otkriva kako je moguće pasti još dublje i dublje, i to sve kao rezultat delovanja takvog sistema, koji je izmislio neljudsku instituciju zatvora i njegovih takozvanih „kazeno-popravnih mera“, koje nikoga i ništa ne popravljaju, već samo teže da unište svaku želju za životom i svaku inicijativu u čoveku.

Dok sam citala ovo, setila sam se Zimbardove knjige "The Lucifer Effect" i desavanja u Abu Greib zatvoru u Iraku. Iako tu u fokusu nisu zatvorenici, vec cuvari, mislim da sistem deluje pogubno i na jedne i na druge.Evo par upecatljivih isecaka sa bloga:

Dok sam bio u CZ-u, shvatio sam da, što se tiče psihičkog stanja, tamo postoje dve vrste ljudi. Oni koji podignu imaginarni zid oko glave i prosto ne dozvole da ih bilo šta od milion zatvorskih užasa dodirne, i oni koji upadnu u jednu rupu bez dna, jedan psihički pakao koji slomi, izmrcvari i na kraju „ubije“ čoveka u pojam. Pretvori ga u biljku koja nije sposobna ni za kakvu smislenu konverzaciju, u biće koje se konstantno trese i muca dok je budno, a dok spava, vrišti u snu. Ta užasna izolacija, neizvesnost, ograničenost i ceo zatvorski sistem psihičke torture sa svim svojim idiotskim pravilima, stvoren je kako bi ubio svaku inicijativu u čoveku, svaku želju i svaki pokušaj da se radi nešto smisleno što bi pomoglo pojedincu da sačuva svoje psihičko zdravlje, da ne poludi, da ne pukne poput većine pritvorenika.

Uvek ću pamtiti ulazak u sobu. Kod sebe sam imao jednu kesu sa odećom i sve one stvari koje sam zadužio na ulasku u CZ. Mislio sam da će me staviti u jednu od onih standardnih soba sa 12-18 ljudi (u kojima realno nema mesta ni za 10 ljudi), međutim stavljen sam u sobu za osam ljudi, u kojoj realno ima mesta za četvoro. Ne može rečima da se opiše taj nadrealan osećaj kada čovek ulazi u sobu sa 7, 10, 15, ili koliko god, nepoznatih ljudi o kojima nema predstavu kakvi su, da li će ga maltretirati, napasti, pokušati na neki način da mu smeste da ima problem sa pandurima ili mu izaći u susret, pomoći mu da se smesti, prilagodi paklenom okruženju itd. Tih prvih par minuta po ulasku u sobu su presudni kada je u pitanju odnos starih pritvorenika prema pridošlici, ali o tome i stotinama pravila ponašanja među pritvorenicima ću pisati nekom drugom prilikom.

Kada bismo zanemarili ukuz zatvorske hrane, pojavljuje se jedan još veći problem – činjenica da je ta hrana jednostavno užano nezdrava. Ljudi dobijaju ozbiljne zdravstvene probleme već nakon 5 – 6 meseci života održavanog isključivo na toj hrani: raste im pritisak, holesterol, gomilaju se masne naslage, pojavljuju se problemi sa bubrezima, srcem i želucem. Ljudi non-stop imaju stomačne tegobe: naduvene stomake, gasove i u glavnom leže u krevetu po ceo dan, jer nemaju snage ni za šta osim da spavaju nakon tih obroka, čija je hranjiva vrednost zanemarljiva.