@Vapad

Ma da, siguran sam da su oni uradili golem research, tj. da su imali ko zna kolike timove za sve te pojedinosti, da su prosli to sve sa njima i da su bili svesni svih kontroverzi koje se evo sad vec javljaju, nema sanse da nije tako. Hteo sam da kazem da on deluje kao neko ko se iz nekog samo njemu znanog razloga (koji moze biti ko zna sta, mozda cak i neka glupost) odluci za nesto i da to prosto posle gura bez velike dvojbe, jer ima nesto drugo sto mu je prece.

Poenta je da mislim da njegovi motivi (umetnicki, da zanemarimo za trenutak one finansijske) da snimi ovaj film mogu biti skroz drugaciji od onih koji vode ljubitelje antike i ovog konkretnog epa i mitologije, te da ocekivanja sa tim treba uskladiti.

Edited May 22May 22 by Sludge Factory

50 minutes ago, Ayatollah said:

Ovo je redovna pojava kada se priča o istoriji Starog veka, taj vremenski flattening.

Od Ilijade do Homera je proteklo duplo više vremena nego od Vuka Karadžića do danas. Od Ilijade do Aristotela je proteklo više vremena nego od Stefana Nemanje do danas.

Od piramida do Kleopatre je proteklo više vremena nego od Kleopatre do danas. I to skoro 500 godina više, što je skoro period kao od Kolumba do danas. Ogromna većina ljudi ovo potpuno zanemaruje.

Nebitan je vremenski raspon izmedju dogadjaja i interpretacije, bitna je samo preciznost, sistematicnost, detaljnost i verodostojnost istorijskih izvora. I bitka kod Azinkura, na primer, je bila pre vise od 600 godina pa se danas manje-vise zna vecina detalja. Za istoriju starog veka dva unistavanja aleksandrijske i nestanak pergamske biblioteke su nenadoknadiv gubitak u tom smislu.

Ipak, nista od toga ne vazi za Ilijadu jer je u pitanju umetnicko delo koje opisuje navodni dogadjaj ostao u kolektivnom pamcenju. Po mom misljenju, tu se trebalo jedino drzati osnovnih postavki mitova ili ono sto je @Vapad predlozio, da se te postavke zajedno stave u drugaciji kontekst kako bi logika price bila ispostovana. Niko se danas ne bavi time kako su tacno izgledali "istorijski" Raskoljnikov, Ana Karenjina ili Hamlet.

6 minutes ago, harper lee said:

Odakle ti to?

da se odmah ispravim, mislio sam na njegovu metafiziku.

ja sam to prvi put cuo od dr roja, prica je da su imali metafiziku, ali da prosto nisu razumeli sta je hteo da kaze, jer je koristio mnogo idioma, za koje niko nije znao sta ustvari znace. po toj prici ibn sina je uspeo da prevede uz pomoc al farabijevij prevoda idioma. rimljani su sve svoje biblioteke spalili/zatvorili.

1 hour ago, Sludge Factory said:

E, ali ovo ne znam bas koliko je tacno, ja tu pricu nigde nisam video (dozvoljavam mogucnost da mi je promaklo naravno). Nolan zapravo bas fura kontra filmmejker imidz od toga, kod njega se insistira na imax kamerama i filmskoj traci, prakticnim efektima i kaskaderskom radu u kreiranju vizuelnog spektakla, a briga o detaljima je u desetom planu, ako je uopste ima. Covek snima sve u par tejkova, nema second unit niti second unit direcotra i svakom kadru obavezno licno prisustvuje i mislim da je ako ne svaki onda skoro svaki film zavrsio pre roka i under budget. Prosto, neguje taj 1 independent filmmaking pristup male produkcije na skupoj razini.

Em indi filmmaker em A-lister, pa nema mu ravna

O vernosti detaljima je povodom Odiseje guslao onda kad smo saznali da će film biti baziran baš na prevodu Emily Watson, ne na bilo kom nego baš na tom remek-delu iz 2017.

Sličan narativ nam je serviran i kod Interstellara, kada je produkcija debelo platila astrofizičara Kipa Thorna da im aminuje scenario, ono kao, najverniji nauci SF film ikada

Što se tiče autentičnosti, Kjubrik je stavio Odiseju u svemir, i niko se nije bunio.

Stvarmo smo pahuljice..

@Weenie Pooh sta ces, nekom je zivot majka, nekom maceha

Čekam da odgledam film, ako je dobar, dobar je, ako je sranje, sranje, zabole me za sve ostalo.

Sranje je sigurno

1 minute ago, nenad said:

da se odmah ispravim, mislio sam na njegovu metafiziku.

ja sam to prvi put cuo od dr roja, prica je da su imali metafiziku, ali da prosto nisu razumeli sta je hteo da kaze, jer je koristio mnogo idioma, za koje niko nije znao sta ustvari znace. po toj prici ibn sina je uspeo da prevede uz pomoc al farabijevij prevoda idioma. rimljani su sve svoje biblioteke spalili/zatvorili.

To je malo simplifikovano. Da, Aristotelove knjige iz oblasti fizike i prve filozofije (metafizike) jesu dosle u Evropu preko kordobskog kalifata najpre kod Alberta Velikog u Pariz a zatim su se rasirile po Evropi ali knjige iz oblasti logike su bile sve vreme poznate u Rimu i kasnije Evropi. Nisu dosli prevodi vec grcki originali, tekst "Metafizike" na koineu (standardni starogrcki) je i kod nas objavljen. Mislim, imam ga kuci u biblioteci. Averoes, koji je najznacajniji arapski tumac Aristotela, je pouzdano poznavao grcki (Avicena i Al-Farabi su u ranom periodu uglavnom bili neoplatonicari i iz tog ugla su tumacili Aristotela), za intelektualce tog vremena koji su imali kontakt sa Vizantijom grcki je maltene bio lingua franca. Ne znam tacno sta je "Roj" (pretpostavljam da mislis na Kazagrandea) podrazumevao pod "nisu razumeli sta je hteo da kaze". Naravno da su Grci itekako dobro razumeli Aristotelovo ucenje, covek je bio najpoznatiji i najtumaceniji grcki filozof a knjige o kojima govorimo (ezotericki spisi) su mahom zapisi sa njegovih predavanja studentima.

Ono sto jeste pitanje je koliko prvi prevodi Aristotela u Evropi na latinski jezik korespondiraju sa originalnim tekstom, Naime, Katolicka crkva nije uvek imala benevolentan odnos prema Aristotelu, naprotiv. Kada su se Metafizika i Fizika rasirile kao pozar Crkva se uplasila njihovog uticaja i izdala je papsku bulu kojom se zabranjuju te knjige (non legitur libri Aristotelis de metafisica et philosophia naturalis, tako nekako), sto je tada znacilo da zajedno s njima zavrsis na lomaci. Tek kasnije, kad su shvatili da nema nacina da se izbore sa mrtvim Aristotelom dali su u zadatak jednom mladom monahu iz Akvina da "prepeva" te knjige i prilagodi ih potrebama Crkve, iz cega su nastala dva verovatno najkapitalnija dela sholastike. Koliko je Toma Akvinski u tim knjigama prekrajao Aristotela nije u potpunosti poznato, rezultat je da je nakon toga Aristotel sa stanovista Crkve postao najveci filozof u istoriji, Filozof, Ucitelj i dokaz bozije promisli koja se pojavila pre Hrista. Neki filozofi Moderne, Dekart na primer, otvoreno su dovodili u pitanje autenticnost prevoda Aristotelovih knjiga. Danas su ti tekstovi manje-vise procisceni i moze se pretpostaviti da je ono sto imamo dovoljno autenticno i blisko originalnom tekstu.

Aristotel je bez ikakve sumnje najveci i najuticajniji mislilac u istoriji covecanstva, voleli ga ljudi ili ne. Nesreca je sto je dve hiljade godina bio opste mesto koje niko nije smeo ni da pipne kriticki ali to svakako nije njegova krivica. Tuga je sto ga van struke gotovo niko ne cita jer postoji percepcija da je hermetican i nerazumljiv, da se ja pitam bar tri njegove knjige bi bile deo obavezne lektire.

23 minutes ago, nenad said:

da se odmah ispravim, mislio sam na njegovu metafiziku.

ja sam to prvi put cuo od dr roja, prica je da su imali metafiziku, ali da prosto nisu razumeli sta je hteo da kaze, jer je koristio mnogo idioma, za koje niko nije znao sta ustvari znace. po toj prici ibn sina je uspeo da prevede uz pomoc al farabijevij prevoda idioma. rimljani su sve svoje biblioteke spalili/zatvorili.

Pa nisu baš Rimljani sve svoje biblioteke spalili/zatvorili, ali jeste im se desio pad Rimskog carstva. Sa njim je bila izgubljena i većina prevoda Aristotela i Platona, ostao im valjda samo nešto o logici od onog prvog i ukupno jedan dijalog ovog drugog.

Sačuvane su grčke verzije u Istočnom carstvu ali u srednjem veku nije bilo previše interesa u Zapadnoj Evropi da se to prevodi. Arapi zato jesu prevodili, pa se početkom renesanse preko Španije i Sicilije Aristotel vratio na Zapad, i Euklid, i dr. (Platona mislim da nisu previše cenila braća muslimani, njega su zapadnjaci povratili tek kad su opljačkali Konstantinopolj.)

https://plato.stanford.edu/archives/fall2025/entries/aristotle-text/

1 hour ago, harper lee said:

Nebitan je vremenski raspon izmedju dogadjaja i interpretacije, bitna je samo preciznost, sistematicnost, detaljnost i verodostojnost istorijskih izvora. I bitka kod Azinkura, na primer, je bila pre vise od 600 godina pa se danas manje-vise zna vecina detalja. Za istoriju starog veka dva unistavanja aleksandrijske i nestanak pergamske biblioteke su nenadoknadiv gubitak u tom smislu.

Nije nebitan vremenski raspon, jaz od 600 godina je cca pet puta lakše zatvoriti nego jaz od 3,000 godina. Istorijski izvori za bronzano doba postoje tek u naznakama, tu i tamo neko pismo jednog vladara drugom, neka glinena tabla sa spiskom prodajnih artikala, itd. Kako tu ostvariti preciznost, sistematičnost, i detaljnost?

Ni u Aleksandriji ni u Pergamu nisu imali zapise iz tog vremena, ne bi znali da ih prevedu. Kolaps je bio tako ogroman da niko nije siguran kako se i zašto tačno okončalo bronzano doba.

Ali neznanje nije izgovor za nemar. Arheolozi danas bolje znaju kako su izgledali Grci u Trojanskom ratu nego što su znali umetnici iz Homerovog vremena. Kamo šlem od veprovih kljova, Nolane?!

Nema ga jer ta estetika ne odgovara modernom senzibilitetu - prosečan gledalac je u glavi izmešao autfite iz Troje, Ben Hura, i 300, bizarna kombinacija grčko-rimskim stilom... a šta prosečan gledalac želi, to prosečan gledalac ima da dobije.

Edited May 22May 22 by Weenie Pooh

5 minutes ago, Weenie Pooh said:

Nije nebitan vremenski raspon, jaz od 600 godina je cca pet puta lakše zatvoriti nego jaz od 3,000 godina. Istorijski izvori za bronzano doba postoje tek u naznakama, tu i tamo neko pismo jednog vladara drugom, neka glinena tabla sa spiskom prodajnih artikala, itd. Kako tu ostvariti preciznost, sistematičnost, i detaljnost?

Nikako, to ce ostati trajno izgubljeno.

Moja poenta je da vreme nije uvek odlucujuci faktor. Mi, na primer, veoma dobro znamo kako izgleda Keopsova piramida ali nemamo pojma kako su tacno izgledali viseci vrtovi u Vavilonu.

10 minutes ago, harper lee said:

Tuga je sto ga van struke gotovo niko ne cita jer postoji percepcija da je hermetican i nerazumljiv, da se ja pitam bar tri njegove knjige bi bile deo obavezne lektire.

Nije bas tako strasno, citaju se Nikomahova etika, Metafizika i Politika, pa i Retorika. Poetiku uglavnom studenti knjizevnost i dramskih um.

Nije naravno citan kao Agata Kristi i pitanje je koliko ga i kako razumeju ti koji ga citaju van struke (sta reci tek za masovno citanje Niceovog Zaratustre), ali nije skroz zamro Stagiranin.

18 minutes ago, Weenie Pooh said:

Pa nisu baš Rimljani sve svoje biblioteke spalili/zatvorili, ali jeste im se desio pad Rimskog carstva. Sa njim je bila izgubljena i većina prevoda Aristotela i Platona, ostao im valjda samo nešto o logici od onog prvog i ukupno jedan dijalog ovog drugog.

Sačuvane su grčke verzije u Istočnom carstvu ali u srednjem veku nije bilo previše interesa u Zapadnoj Evropi da se to prevodi. Arapi zato jesu prevodili, pa se početkom renesanse preko Španije i Sicilije Aristotel vratio na Zapad, i Euklid, i dr. (Platona mislim da nisu previše cenila braća muslimani, njega su zapadnjaci povratili tek kad su opljačkali Konstantinopolj.)

https://plato.stanford.edu/archives/fall2025/entries/aristotle-text/

Nije nebitan vremenski raspon, jaz od 600 godina je cca pet puta lakše zatvoriti nego jaz od 3,000 godina. Istorijski izvori za bronzano doba postoje tek u naznakama, tu i tamo neko pismo jednog vladara drugom, neka glinena tabla sa spiskom prodajnih artikala, itd. Kako tu ostvariti preciznost, sistematičnost, i detaljnost?

Ni u Aleksandriji ni u Pergamu nisu imali zapise iz tog vremena, ne bi znali da ih prevedu. Kolaps je bio tako ogroman da niko nije siguran kako se i zašto tačno okončalo bronzano doba.

Ali neznanje nije izgovor za nemar. Arheolozi danas bolje znaju kako su izgledali Grci u Trojanskom ratu nego što su znali umetnici iz Homerovog vremena. Kamo šlem od veprovih kljova, Nolane?!

Nema ga jer ta estetika ne odgovara modernom senzibilitetu - prosečan gledalac je u glavi izmešao autfite iz Troje, Ben Hura, i 300, bizarna kombinacija grčko-rimskim stilom... a šta prosečan gledalac želi, to prosečan gledalac ima da dobije.

Svaki mit prolazi obradu i džinovsko romantizovanje sve vreme do danas. Ne postoji način da se rekonstruiše kako bi stari Grci pravili film o starim Grcima za globalno tržište. Treba razumeti da je naše insistiranje na autentičnosti vrlo savremena pojava, gde milioni nas stručnjaka za ovo ili ono imaju pristup komentarima i medijima.

Ti oklopi nisu baš samo iz filmova. Klasično slikarstvo, ilustracija, na prvom mestu pozorište jer kostimograf koji drži do sebe rad tipično bazira na istoriji kostima, imaju debele knjige i sve video sam svojim očima. Mislim i film, ali valjda je prvo bio pozorišni kostim. Kanonizivano je to mnogo pre Holivuda. Imam neke ortake koji rade ilustraciju po tim knjigama, imao sam drugaricu koja je radila kostime. Štajaznam, nije to samo istorija kostima, nego i istorija kostimografije. Svaki artist želi da da nešto novo u svom polju, nije nužno ono što bismo mi voleli. Ili jeste, što kažeš niz dlaku prosečnom gledaocu, ipak su u pitanju velike pare.

Edited May 22May 22 by Hermetico

1 hour ago, Hermetico said:

Svaki artist želi da da nešto novo u svom polju, nije nužno ono što bismo mi voleli. Ili jeste, što kažeš niz dlaku prosečnom gledaocu, ipak su u pitanju velike pare.

Tačno, ali umetnost nije samo izbor između masturbacionog solipsizma koji ne apeluje ni na koga i brutalne komercijale koja apeluje na najšire moguće mase. Postoji valjda i nešto između, da čovek može istovremeno i da se umetnički izrazi i da pogodi određeni broj recepijenata u žicu.

Problem je u tome što su visokobudžetna producentsko-režiserska izdrkavanja obično duboko cinična, pa nam pod maskom arty-farty autershipa prodaju suve marketinške trikove. Neće me niko ubediti da je Nolanova umetnička interpretacija Odiseje zahtevala Emily Watson, Lupitu Nyong'o, Elliota Pagea, i Travisa Scotta. Naprotiv, to je zahtevao marketing koji pokušava da film nahajpuje među masama, i u tome uspeva.

Edited May 22May 22 by Weenie Pooh

Bas naprotiv. To su njegova izdrkavanja, zbog kojih je masa ljuta. Sto ce se odraziti i na ucinak filma na blagajnama..