On 5. 5. 2026. at 14:22, Weenie Pooh said:

Ali realno je najveći problem temeljno nekapiranje drevnih mitova. "No one can stand between me and home, not even the gods" - ovo je neki Milton, neki Gete, neki Bajron, a nikako Homer. Takva kurčevitost je kod Grka hibris, fatalna mana. Tamo nema mesta herojskoj pobuni protiv sudbine, svakako ne uspešnoj. Tamo Odisej deset godina okajava grehe protiv Posejdona, da bi se najzad Atina smilovala i odvela ga na Itaku.

Odiseja adaptirana za modernu publiku (osamnaestog veka)

Replika je bezvezna, ali to je Nolan.

Inače, Nolanove najbolje replike postmoderne su, njegovi likovi najčešće i govore načinom uređenim iz vizure savremenog čoveka. To mu je i bilo vrlo uspelo u Openhajmeru.

Međutim, ovo boldovano ti je preterano. Marks slavi herojsku pobunu, doduše titana kod najstarijeg tragičara Eshila u Okovanom Prometeju. Kod njega i Orestova pobuna završava uspešno.

Ajant je u Ilijadi ranio boga rata i odhebao ga sa bojnog polja oko Troje.

Upravo Sofoklov Ajant nastaje u isto doba kada se prosvetljuje Sidarta i nastaje Knjiga o Jovu. U njemu se vidi da je gotovo mistično preobražujući odnos koji je Odisej ostvario sa Atenom.

Naravno, pobuna nije najsretniji izraz za teomahiju - borbu protiv bogova - kao osnovni princip tragedije: junak odbija sudbinu koju su mu bogovi namenili i tako čini hibris (greh) kroz koji strada dok se ne pomiri sa sudbinom. To je sudbina Ahilova, ali ne i Odisejeva.

U Sofoklovoj tragediji Ajant sluti se mistično preobraženje koje donosi upravo Odisej kao veliki junak antičkog politeizma. Ono završava Ajantovim samoubistvom, ali ono je oličeno probijanjem sopstvenih grudi sopstvenim mačem. Ajant sam sudi o sopstvenom herojstvu ne prihvatajući nikakvu intervenciju sumnjivih bogova, tajno provociran iluzijom koju su stvorili Atena, rođena bez majke, i njegov najveći rival, Odisej. Otuda i Platon na kraju Države primećuje da Ajant ne mari za Zevsove kočije, već postoji kroz reinkarnacije kao kralj životinja.

Motiv kroz koji će i pozni posrnuli politeizam prihvatati hrišćane kao one koje su pojeli lavovi. Drugim rečima, pozni Homer kakav piše Odiseju, upravo preko naslovnog lika otvara najviše moguće domete politeizma. Ajant je simbol najvišeg stepena antičkog heroja, onaj koji je oslobođen htonske sudbine. U nju ostaje zarobljen Ahil: liminalan, petom vezan za subdbinu od majke boginje supruge Okeana.

Fažizam je preko Platonove Države koketirao upravo sa tim politeističkim misticizmom, dobacujući jednako kao i politeizam sa tim da uspeh poistoveti sa Ajantovim inkarnacijama lavova. Životinjama na koje su svodili i hrišćane, odnosno bacali ih njima.

Drugim rečima, politeizam u Odiseji složeniji je od toga kako si ga ti pojednostavio. Isto kao što je i hrišćanstvo mnogo šire od te jedne mistike militantnom promenom.

Obzirom na Homerove opise nasilja eventualno Tarantino da je režirao. I to da je raspoložen mladalački

On 14. 5. 2026. at 21:04, Filozof manijak said:

Meni se sviđa kako nas vara tim svojim vremenskim zavrzlamama

Lančoooo

On 15. 5. 2026. at 19:13, Sludge Factory said:

Kao Nolanov fan^TM tipujem da ce Odiseja, kao i prakticno sve drugo sto je radio do sada, biti igranje sa vremenskim tokovima i protokom vremena u paralelnoj montazi^TM i da ga ne interesuje autenticna interpretacija helenskog duha i mitologije.

Možda je scenario po Simonsovom Ilionu i Olimpu, to bi bilo to (mada je to Ilijada al nema veze, likovi su uglavnom isti)

Tu bi mogao da bude i interstelaran

3 hours ago, Ajant23 said:

Međutim, ovo boldovano ti je preterano. Marks slavi herojsku pobunu, doduše titana kod najstarijeg tragičara Eshila u Okovanom Prometeju.

Preterano ili simplifikovano, stvar interpretacije. Bitnije je to što Marks, čovek modernog kova, nema pojma. Od njega do Nolana cca 100 godina, a od njega do Eshila cca 2,500. Doživljavati Prometeja kao pobunjenika, revolucionara, mučenika za prava potlačene ljudske rase/radničke klase, to je neumesno.

Prometej je kolaboracionista, titan koji izda druge titane da bi ih olimpski bogovi lakše zbacili, i za to bude nagrađen preživljavanjem. Kasnije, čim se zameri bogovima krađom vatre, biva brutalno kažnjen - stena, orao, jetra i sve to. Iz Tartara ga oslobađa Herakle, Zevsov sin, koji nedugo potom šalje Hirona tamo da zameni Prometeja tj. preuzme njemu propisane večne muke na steni, kako se tata ne bi ljutio! Zevs oprašta Prometeju tek kad ovaj pokajnički nastavi da mu služi, posavetuje ga da ne pojebe Tetidu jer je sudbina njenog sina da nadmaši oca; ovaj ga posluša i uda je za Peleja, pa se tako rodi Ahil.

Eshilov je samo taj poslednji detalj, sve ostalo postoji i kod par vekova starijeg Hesioda, Homerovog savremenika. Ni kod jednog ni kod drugog Prometej ne remeti božanski poredak, za svako talasanje se plaća najveća moguća cena. On čak nema ni pozitivnu ulogu u razvoju čovečanstva, krađa vatre je ono što će kod hrišćana biti prvobitni greh, remećenje blažene sudbine koju su im bogovi namenili. Umesto da rade jedan dan a ostatak godine se odmaraju, oni ovako moraju da se muče & kuluče a pride im je uvaljena čak i Pandora - thanks, Obama!

Prometej je Loki, Prometej je Anansi, Prometej je zmija u rajskom vrtu. Takve figure doživljavati kao prkosne simbole revolucije, to je ultramoderno tumačenje mita koje potpuno ignoriše tragičan ishod u originalnom kontekstu.

Nolan izgleda ide korak dalje i hoće da predstavi Odiseju kako primer nekakve teomahije, što je za red veličine gluplje.

3 hours ago, Ajant23 said:

Ajant je u Ilijadi ranio boga rata i odhebao ga sa bojnog polja oko Troje.

Upravo Sofoklov Ajant nastaje u isto doba kada se prosvetljuje Sidarta i nastaje Knjiga o Jovu. U njemu se vidi da je gotovo mistično preobražujući odnos koji je Odisej ostvario sa Atenom.

A nije ni jedini, Diomed isto pegla bogove kad mu Atina nabudži statistike.

Ipak, u Ilijadi se to kurčenje smrtnika predstavlja kao uzaludno. Kad Apolonu (valjda) Posejdon predloži da i oni ulete dole u fajt, ovaj kaže da nema smisla jer svaka božija rana zarasta, za razliku od ljudske. Dakle, čak i ratnički ep kao što je Ilijada slika tragičnu postavku u kojoj se bogovi zajebavaju dok smrtnici plaćaju cenu.

Ajant posle zglajzne kad Atina namesti da Ahilovo oružje umesto njega dobije njen favorit Odisej, dakle sve se vraća, sve se plaća.

Diomed isto najebe posleratno, ali IIRC postoje i verzije u kojima ga Atina voznese na Olimp kao neko omanje božanstvo. To je jedini moguć pozitivan ishod u grčkoj mitologiji - da ti se neki bog smiluje jer si ga dobro služio za života, pa da te posthumno počastvuje. Svi ostali, svi koji nešto probaju na svoju ruku a ne u ime olimpskih bogova, budu kažnjeni.

3 hours ago, Ajant23 said:

Naravno, pobuna nije najsretniji izraz za teomahiju - borbu protiv bogova - kao osnovni princip tragedije: junak odbija sudbinu koju su mu bogovi namenili i tako čini hibris (greh) kroz koji strada dok se ne pomiri sa sudbinom. To je sudbina Ahilova, ali ne i Odisejeva.

Drugim rečima, pozni Homer kakav piše Odiseju, upravo preko naslovnog lika otvara najviše moguće domete politeizma. Ajant je simbol najvišeg stepena antičkog heroja, onaj koji je oslobođen htonske sudbine. U nju ostaje zarobljen Ahil: liminalan, petom vezan za subdbinu od majke boginje supruge Okeana.

Upravo tako, prepredeni Odisej je primer poslušnog povijanja glave pred božjom voljom, nikako prkosnog tragičnog heroja. On svoj hibris pred Posejdonom okajava i okajava, strpljivo kuka Atini deset godina, i ona mu na kraju završi to što je hteo.

Nolanov "ne može mi niko ništa jači sam od sudbine" Met Dejmon jednostavno nije Odisej. Mogao bi da bude neki drugi mitološki lik, ali taj ne bi video Itake.

Istini za volju, u pitanju je samo jedna lajna iz trejlera. Nije isključeno ni da se Dejmon pokaje i na hladnim, maglovitim mediteranskim obalama padne na kolena pred Zendajom.

Nemam problem što su tamnoputi.

51 minutes ago, Svemir Zeka said:

Možda je scenario po Simonsovom Ilionu i Olimpu, to bi bilo to (mada je to Ilijada al nema veze, likovi su uglavnom isti)

Tu bi mogao da bude i interstelaran

Uf kakva bi to bila spejs opera, high-concept treš

Post-singularity bića igraju se bogova, izvode trojanski rat na Marsu, rekreiraju odavno mrtve istoričare da im nadgledaju utakmicu, čak i aktere iz grčkog mita.

Na zemlji post-scarcity eloi počinju da rezonuju da možda ne bi trebalo da bleje i uživaju dok im mašine rade o glavi.

Autonomni roboti istražuju sunčev sistem, u slobodno vreme debatuju jal je bolji bio Sartr jal Šekspir.

U orbiti se dešava nešto u vezi sa Burom, Prospero, Kaliban, kurac palac, ne sećam se tačno šta.

Odisej izbegne sa Marsa na Zemlju, kopljem lovi džinovske ptice, jebe sve živo, trenira eloi luzere da postanu nekakav pokret otpora.

Gledalo bi se.

1 hour ago, Weenie Pooh said:

Istini za volju, u pitanju je samo jedna lajna iz trejlera. Nije isključeno ni da se Dejmon pokaje i na hladnim, maglovitim mediteranskim obalama padne na kolena pred Zendajom.

Bas htedoh da pitam, analizirate na osnovu trejlera koji je kasapljen toliko da su mozda cak i razne scene i recenice seckane pa spajane tako da izgleda da jedan lik prica sa nekim sa kim mozda u samom filmu nece ni da se sretne ili da izgovara recenice koje u filmu nece ni izgovoriti, upravo sa ciljem da privuku modernu publiku.

Naravno, moze film da ispadne sranje, mada i to zavisi od namera i od ocekivanja. Kao sto rekoh, mislim da je njemu helenizam nebitan.

Errrrr...nema nikakvog helenizma u Homerovom dobu. (Fact nazzi)

@Weenie Pooh

Delovi teksta u kojima si u Nolanomahiji su shvatljivi, mada jeretički na nekim delovima interneta.

Bilo kako bilo, Nolan ko Nolan. Ipak, priče o religioznom nisu samo priče koje se svode na činjenice, pa prezrenje prema njima, na tragu hegelijanskih moći suđenja.

Replicirao sam ti pre svega čisto da, ako naiđe neko dete, može da vidi i malo razmišljanja povodom kritika razuma. Internet se često ponaša kao da filozof umetnosti Šeling nije zahvalan za dalje misli...

38 minutes ago, Filozof manijak said:

Errrrr...nema nikakvog helenizma u Homerovom dobu. (Fact nazzi)

Har har

Jebiga kriv je taj Homer što im je prodao prava

Slepac obični

9 hours ago, Hermetico said:

Obzirom na Homerove opise nasilja eventualno Tarantino da je režirao. I to da je raspoložen mladalački

Meni je ovo totalno sumanuto, ako je u pitanju neki novi trend ne dopada mi se.

Da li u nas pogrešno učili šta je kulturno nasleđe belog čoveka pa sad ispravljaju tu grešku ili je sad sve zajedničko?

ili je ovo uravnoteženje samo usamljeni pokušaj?

Neki crnci ne vole da vide belce sa dredovima, kažu da im se krade identitet

ne znam šta da mislim, toliko nedoumica.