Galerija Subalpina

 

Galerija Umberto I

 

Edited April 20, 20188 yr by halloween

Da dodam da se netrpeljivost između južnjaka i severnjaka vidi i kroz imena kojima jedni druge krštavaju- južnjaci severnjake i polentoni(bednici koji nemaju hleba nego samo palentu), a severnjaci južnjake i terroni  (seljačine).
Kuća Feta di polenta.

 

Edited April 20, 20188 yr by halloween

Istinsko remek delo Mole Antonelijana.

 

Nacionalni muzej filma, uživanje za sve uzraste.

 

Pogled sa vrha zgrade, do koga se dolazi panoramskim liftom.

Kafe Torino

 

Edited April 20, 20188 yr by halloween

Egipatski muzej

 

Dvorana kraljeva

 

Ramzes II

Egipatska knjiga mrtvih

 

Venaria Reale, kraljevska rezidencija. Dugo godina stajala zapuštena, kao skladište, a onda obnovljena i sada je pod tzaštitom UNESCO.

Galerija Grande

 

 

 

Kavez za ptice

Stolica 18. vek

Edited April 20, 20188 yr by halloween

Ove godine u maju, opet Italija Prosle godine je bila juzna Toskana, ove smo planirali Emiliju Romanju u kombinaciji sa Toskanom.

 

Dakle, ideja je otprilike ovakva... Beograd - Udine, spavanje, pa ceo dan u Udinama, ne znam da li vredi, (prosla 3 puta sam nalazio smestaj oko Venecije u nekim mestima blizu autoputa), pa spavanje, pa odlazak u Modenu i onda do smestaja. Smestaj, recimo u Parmi, mada sam otvoren za druge predloge.

 

Ono sto je plan da se obilazi je Pjacenca, Kremona, Parma, Emilija Romanja,Maranello, La Spezia i park Cinque Terre, mozda i Torino.  U povratku do Trsta, spavanje, ceo dan u Trstu, spavanje i povratak za BG.

 

Vremenska odrednica je 8 nocenja, od subote 4.5. i u nedelju 12.5. povratak u BG.

 

Otvoren sam za predloge i promenu plana, ovo je samo nacrt, moze se menjati.

 

Bio sam u Mantovi, Kremi, Bolonji, Raveni, Ferari,  2 puta u Toskani, Lombardiji ... tako da sam video dobar deo te severne Italije.

Emilija Romanja a bez Bolonje?

 

Moj savet ti je da se smestiš negde na pola puta, a da je vozom, jer vozovi su jako jeftini, dobro povezano sa svime što želiš da obiđeš. Pjaćenca npr.

Mogu ti samo reci za ono gde sam bio - Udine je kao Vozdovac, gradic, trgic, ali nista posebno. No to ti je (kao i meni sto je bilo) samo usputna stanica, tako da nema veze.

 

E sad, La Spezia. Ima lep deo grada u brdu, probaj da nadjes i smestaj tamo, ima fina ulica za setnju i picerija (Al Settimo Cielo) sa koje puca pogled ka luci i moru, lepo je da se sedne predvece, pice su odlicne. Ovaj centralni deo je bzvz, ima mnogo lepsih u Italiji, ne moras gubiti vreme na to.

 

Uglavnom tamo ne ides zbog La Specije, ides zbog Cinque Terrea, kola ostavi u LS, imas dnevnu kartu za voz do svih sela 5T. Ja sam isao od najdaljeg (Monteroso) ka najblizem (Riomadjore), sasvim je legitiman i drugi smer.

 

Ljudi kazu da je lepo setati izmedju sela, ja ti to ne bih preporucio. Isli smo od Monterosoa do Vernance, staza ide kroz brdo, ima uspona, siblja, kamenjara, preznojis se i izmucis, nije kao lepa setnjica. Najlaksa trasa za setnju je sa druge strane, od Riomadjorea do Manarole, ima poplocano setaliste uz more, ali ja kad sam bio ta staza je bila zatvorena zbog odrona, ne znam da li su je do sada popravili (sumnjam).

 

Racunaj da ces provesti oko 45min-sat vremena u svakom selu, malo prosetas, vidis, slikas, u jednom das solidne novce na rucak, lepo je stvarno, ali se zamoris vec kod treceg sela jer je sve jako slicno.

Druga, izuzetno bitna stvar - pored La Specije se nalazi i mali gradic Portovenere, nekih 15-20min kolima, obavezno tamo da ides. Svi turisti se zalepe za 5T, meni je ovo bilo lepse, pravi primorski italijanski gradic, i obavezno se popni na brdo kod groblja i crkve, ima prelep pogled na neku tvrdjavicu i kamenu uvalu (ovde dides).

Ostalo sto planiras nisam obilazio, ono sto bih ti preporucio je dalje juznije, ne znam da li ti se ide tamo, a mozda si vec i bio 

Ne odustaj od Ligurije, taman ti je tih 8 dana dovoljno da natenane sve obidjes. Od Emilije moze Parma. Ako si toliki fan Toskane mozes u regiju Marche koja je neotkrivena Toskana, ultrapreporucujem.

 

Odoh za Bolonju doduše ne vozom, nego sa Konstantina Velikog na Guljelmo Markoni.

 

...

Edited August 5, 20196 yr by Venom

 

Po povratku iz Classe i Ravene. Juče portici di San Luca pešice, ne busom (ko zna- jasno mu je o čemu pričam) i San Michele in Bosco, isto delom pešice. Sad ċu malo da se posvetim centru grada. Due torri su otmeni i  nagaravljeni vremenom, iako ima i starijih spomenika po celoj zemlji malo šta im može parirati u veličanstvenosti.

Nema alkoholičara?

Nema, makar ne na javnom mestu.

Vode računa kako se ponašaju i šta pričaju. 

Od sredine jula, Air Serbia dva puta nedeljno leti na relaciji Niš- Bolonja. Let kao i svaki drugi, da nije Kvarnerskog zaliva, hrvatskih ostrva preko kojih se preleće (posebno izdvajam Cres i Vransko jezero) i bezbrojne nijanse zelene i plave delte reke Po u Jadransko more. Pri sletanju na aerodrom Guglielmo Marconi, može se dogoditi da vidite i follow-up automobil, ali ne Ducato ili Fiat, nego Lamborgini Huracane. Za slučaj da se to ne dogodi, sigurno ćete pri izlazu sa aerodroma videti Lamborgini Aventador, a i Urus .

Ako i to nije dovoljno, ima i Lamborgini muzej, koji ću posetiti drugi put, jer je zatvoren tokom avgusta. Pored Lamborginija, u regiji Emilia Romagna postoji još nekoliko fabrika automobila- Ferrari, Pagani, Ducato, a verovatno ima još neka.

Za organizaciju putovanja po Emilia Romagna, postoji i aplikacija kojom se olakšava organizacija prevoza svih vrsta, a mogu se kupiti i karte za bus i voz i platiti parking.

https://rogerapp.it/

Sama Bolonja nema metro, celokupan gradski saobraćaj čine autobusi, a prigradski i vozovi. U centru grada primećeni su ostaci tramvajskih šina. Gradski saobraćaj stalno trpi izmene, pa se za linije, stanice i cene traba informisati na sajtu TPER, a za vozove zna se, Trenitalia. Cena karte za jednu vožnju busom (75 minuta, može se menjati bus, svaki put se otkucati pri ulazu) je 1,5 evro, giornaliero (dnevna karta, samo prvo otkucavanje) je 5 evra. Od aerodroma do grada snaći se za prevoz je prava kalvarija. Svesni toga, u toku su završni radovi na specijalnoj liniji voza Marconi express od aerodroma do centra grada, koji je trebalo da počne da radi u junu 2019, ali se još uvek testira. Ko se odluči za prevoz gradskim autobusom, kupuje kartu online ili odmah u samoj zgradi aerodroma u prizemlju u samoposluzi Carefour express. Pored taksija (koji se isplati ako ide 3-4), postoji BLQ gradska linija koja ide od aerodroma do glavne železničke stanice Bologna Centrale (a u blizini je i autobuska stanica), čini mi se na svakih 11 minuta, a cena je 6 evra.

Ko propusti da kupi kartu za Aerobus BLQ online ili u aerodromskoj zgradi, nego se odluči za automat van zgrade, rizikuje da ga spopadnu coro di zingarelle, sa nedvosmislenom namerom da odžepare.

Na aerodromu je (pored Piazze del Nettuno i gradskog prevoza) najlagodnije mesto za secikese. Tome se nisu oduprli ni u prodavnici Carrefour u zgradi aerodroma, gde su za čokoladu, čija je istaknuta cena bila 2, 79 evra, kasi naplatili 4, 44 evra. Verovatno računaju da svi na aerodromu žure, pa ne gledaju ili se pomire sa sudbinom. Mene su našli... Naravno da sam reklamirala, malo se pravili blesavi, „ispravili grešku“ tako što su rotirali istaknute cene, ali su na kraju vratili novac. To u gradskim prodavnicama nije slučaj i vode računa, ali aerodrom je druga priča. Dalje, na internetu postoje iskustva putnika koja su zabavna kad čitate tuđa iskustva- da vozača BLQ autobusa mrzi da proda kartu u autobusu (postoji i ta varijanta cena je veća od 6 evra), već uputi putnika da kupi kartu na automatu i kaže „ ima još vremena do polaska“ a kad putnik ode do automata, zatvori vrata i ode. Neki su se jadali i da vozač putnicima zatvori vrata ispred nosa, jer je procenio da je sasvim dovoljno ušlo u bus, a na lupanje na vrata, doda gas i dovikne da uskoro ide sledeći bus. Ima i treća, najjeftinija varijanta (posebno ističem da njom idu bolonjski pankeri), ako nemate puno stvari, ne žurite nigde ili jednostavno mislite da novac treba racionalno trošiti. Od aerodroma (i ka aerodromu) postoji biciklističko-pešačka staza obeležena crvenom bojom(koja se povremeno zbunjujuće prekida), a kreće od izlaza levo pa dužinom ispod buduće trase Marconi expressa, pored parkinga i kružnog toka na ulazu u aerodrom, gde obeležavanje crvenom bojom konačno prestaje ali nastavlja se izdignuti trotoar, pa preko raskrsnice i ispod podvožnjaka do naselja Birra i istoimene autobuske stanice odakle autobusi 81 i 91 voze do centra grada (prethodno kupiti kartu online ili u Carefouru na aerodromu), sve je ravno, popločano i asfaltirano, pa može i prtljag na točkiće tako da se može i za 1,5 evro do grada. U samom busu, povremeno se čuje upozorenje na engleskom jeziku da putnici vode računa o svojim stvarima, novčanicima i ostalim vrednostima. S obzirom da se to dešavalo kad god u bus uđe neko crnpurast i niži, sklona sam da poverujem (à la Ko to tamo peva) da vozač prepoznaje linijske džeparoše i samo pritisne dugme sa obaveštenjem, a ovaj mu kroz zube psuje sve po spisku i gleda ga kroz trepavice. Dobro, verovatnije je da je reč o automatu, ali je ovako zabavnije (dok te ne odžepare). Priličan je broj video nadzora, što na raskrsnicama, ulazima u zgrade ili poslovnim objektima, niko ti ružnu reč neće reći, a možeš da spavaš i napolju niko te neće dirati, niti uštinuti za dupe, tj. kao u SFRJ za vreme Tita.

Zaista, u samom gradu ima izvestan broj prosjaka, naročito oko crkava. Ni onih koji spavaju na trotoaru ispod portika (idealna mesta za spavanje leti, ko stisne petlju) nema mnogo, ali postoje. Ponegde se naleti na gomilice - ćebe, flaša vode i ostale beskućničke potrepštine, ostavljene u portiku kako čekaju vlasnika da se vrati na popodnevni odmor ili prenoćište.

 

 

Možda je suvišno naglasiti da pauzu u roku radnog vremena, riposo, Italijani strogo poštuju (ako se izuzmu Zara, H&M, Sephora i slično koji rade orario continuato) i ne daju ga ni za šta na svetu, dok se nasuprot tome može desiti da ne dođu na sam početak radnog vremena ili posle isteka pauze. Podrazumeva se da svi posetioci znaju za ovo njihovo pravo i ako ste sa njima zakazali neki sastanak u toku dana, dolazak i slično sa fleksibilnim vremenom, očekuje se da znate da na njih ne računate u ovom periodu koji je fleksibilan od 12.30 do 16.30. Bolonja i okolina srećom nisu baš turističke meke kao Cinque Terre, Venecija i Firenca, ljudi imaju svoje redovne poslove od kojih žive, a što se turista tiče, najviše vole da ih sateraju u Quadrilatero, u slobodnom prevodu- obor za turiste. To jeste istorijski centar grada, lepe stare zgrade, samo treba preživeti narod koji je došao da se najede i napije, kupuje u specijalizovanim prehrambenim radnjama samo za turiste i gde, osim prodavaca, Bolonjezi očito ne zalaze. Veliki broj zgrada i spomenika obnovili su Rotari klub i Štedionica u Bolonji (koju je osnovalo stotinak građana 1837. godine i koja je bila orijentisana ka narodskim potrebama, a nakon rekonstrukcije bankarskog sistema prestala je da postoji i pripojena je grupi Intesa Sanpaolo). Rotari klub nosi prezime svog člana, nobelovca i Bolonjeza, Guljelma Markonija.

Uži centar Bolonje ima oblik nepravilnog sedmougla, oivičen bulevarima i srednjovekovnim ulazima u grad- portama (ukupno 10), od kojih je San Felice prva kroz koju se prolazi idući od aerodroma. Slede: Porta Saragozza, Castiglione, Santo Stefano, Porta Maggiore, San Vitale, san Donato, Mascarella, Galliera i Lame. Zaštitni znak Bolonje, pored dva tornja Asigneli i Garisenda, su portici (jednina portico), koji su kandidat Italije za zaštitu UNESCO. Sama Bolonja za sada nema nijednu lokaciju pod zaštitom UNESCO. U regiji Emilija Romagna, lokacije koje su pod zaštitom UNESCO nalaze se u Ravenni (i Classe), Ferrari, Modeni, delta reke Po i Sasso Fratino.

Postoje dva odlična mesta sa kojih je divan pogled na Bolonju. Najpre, Il Santuario della Maddonna di San Luca , a drugo San Michele in Bosco.

Prvo je možda poznatije, s obzirom da do njega vode najduži portiči u celoj Bolonji (oko 3,8 km), preko Arco del Meloncello. Do njih se najlepše stiže preko Via Saragozza, preko Porta Saragozza. Može i pešice ako ste blizu, a idu i busevi. Odatle postoje dve mogućnosti- busom br. 58 ili hodočasničkim putem, pešice uz portiči boje dinje sa manjim ili većim usponom, širokim stepeništem zaštićenim od sunca i vremenskih nepogoda, sa 666 arkada, duž kog se nalazi 15 kapela sa misterijama Krunice (I Misteri del Rosario). Jednostavno, tim putem treba proći bez obzira na verska uverenja. Ko ne želi fizički napor (a nije iscrpljujući, osim za bolesne), može i obrnuto- da se popne busom, a da siđe pešice. Bus 58 ide kružnom putanjom, pa nije isti pravac put naviše i nizbrdo. Red vožnje nije tako čest, a pogotovo u letnjem redu vožnje postoji pauza od cca 14 do 17 časova, za oba smera. Kako se penje, perspektiva dugog niza beskonačnih portika deluje hipnotišuće, a pogled na Bolonju se širi i biva sve lepši.

 

 

 

Na kraju portika su zajapureni šetači i Svetilište Bogorodice sv. Luke. Na prvi pogled, njena spoljašnost je raskošnija nego unutrašnjost. U bazilici se nalazi ikona Bogorodice sa Isusom i navodno ju je naslikao Sv. Luka, a zbog ove ikone sama Bazilika je postala svetilište i povod za hodočasnički put.

Drugi, San Michele in Bosco, malo je bliži centru grada, nekadašnji olivetanski samostan koji je kupio grad Bolonja i pretvorio u Ortopedsku bolnicu Rizzoli, a dolazi se ili pešice ili busom br.30. Tu se nalazi i poznata biblioteka.

 

U dvorištu crkve nalazi se belvedere, gde postaje jasno zašto Bolonju zovu crvena i tornjevita.

Na treći vidikovac, toranj Asineli, studenti neka zaobiđu, pošto postoji verovanje da ko se popenje, neće diplomirati (logično- knjigu u šake, a ne pentranje po tornjevima).

 

Dominikanska crkva, u kojoj se nalazi sarkofag sa osnivačem reda sv. Dominikom (Arca di San Domenico), u istoimenoj kapeli. Sv. Dominik Guzman, rođen u Španiji, preminuo u samostanu uz ovu baziliku. Opisan je kao „dolce come madre, duro come il diamondo“- sladak kao majka i tvrd kao dijamant.

Sarkofag je rad Nikole Pizana i nekoliko drugih umetnika, a ukrašen sa strane mermernim skulpturama anđela koji drže sveće, kao i Sv. Prokulom i Sv. Petronijem, zaštitnicima Bolonje, rani rad Mikelanđela Buonarotija. Dominikanci imaju karakeristični beli habit sa kapuljačom i kožnim opasačem. Onaj baldahin u uglu to je tomba di glossatore, grob glosatora. Ima ih nekoliko u Bolonji, a o njima u nekom od narednih postova.

 

Bolonja je puna street arta, grafita i murala, a ovo su neki preko puta Palazzo Poggi u Via Zamboni, studentskom kvartu.

Ovaj je iz 1988. posvećen je Južnoj Americi.

 

U sećanje na Annu Campbell iz 2018.