46 minutes ago, destiny said:

Zanimljivo zapazanje, na uzorku od nekoliko prijatelja, rodjaka - imaju mnooogo para, bas mnogo, kupuju vrlo skupe stvari (auto, za kucu, odecu...), ali istovremeno idu u prodavnuce hrane gde je e.g. mleko 5 centi jeftinije, sipaju gorivo u drugom gradu, jer je 10 centi jeftinije, parkiraju negde u materini jer nece da plate parking...

Meni, licno, ta logika sitnicarenja nikad nije bila jasna i ne smatram ih bogatim ljudima, ako stede na jeftinim stvarima i pate se oko 3 eura za parking (ne volim ni ja, ali ako odem negde turisticki, ne razmisljam - toliko je, pa cu platiti).

Ja sam bogata, jer nemam pojma koliko jogurt kosta - ako mi treba, kupim ga u prvoj prodavnici na koju naidjem. I pocela sam da se smatram bogatom kad mi se desilo da sam se u po leta smrzla u Edinburgu, usla u prodavnicu i kupila jaknu zato sto mi je tad bilo hladno, a ne zato sto stize jesen, pa mi treba jakna.

Kriterijumi bogatstva su vrlo individualni

pa kazu, bogati kontrolisu pare a siromasni su kontrolisani parama. bez obzira o kojim ciframa govorimo.

Ali, svrha para je da ucinis sebi zivot laksim i lepsim.... valjda

Nas prijatelj iz US, advokat, silne nekretnine, pare, vozni park, ne zna sta ima....visok 2 m, tezak 120 kg.....leti za Srbiju ekonomskom klasom, skvrci se u onom sedistu 15 sati.

Cemu pare?!?

(izuzimam sad pricu o humanitarnim davanjima, da ne bude da se pare trose samo "use, nase i podase")

Mozda su oni srecni sa tim svojim izborima? Vole da imaju skupo, da se pokazuju i za to su spremni negde drugde da se skupe. Ko smo mi da sudimo?

Ja se godinama kanim dal da uzmem auto dal ne jer mi je skupo i smatram to bahacenjem. A nije mi bahacenje sto toliko para svake godine potrosim na putovanja. Volim da jedem po restornima a smatram bahacenjem da narucujem hranu. Svako ima neku svoju listu prioriteta i vrednosti.

32 minutes ago, Shan Jan said:

Mozda su oni srecni sa tim svojim izborima?

I narkoman je srećan kada se odluči da proda nešto iz kuće i kupi par grama

Da budeš srećan što si odabrao ekonomsku klasu i kao toliki čovek se lomataš po sedištu umesto da se malo otvoriš (ako već možeš) - sumnjam da to tako ide. U tom slučaju može da bude srećan jer je uštedeo a i za takve ima ime. Čemu bogatstvo ako ga nećeš uložiti da sebi ulepšaš i olakšaš život? To je bukvalno sva poenta novca.

Za mene je auto magična stvar. Imam moć ovog sekunda da sednem u isti i vozim 10 sati i budem u Austrijskim alpima ili da vozim 5, 6 sati i budem na obali mora. Imam drugara koji troši nenormalne sume na taxi decenijama, mogao je kupiti 5 automobila. Kapiram da je to nekome stres, opasno, naporno, sve ok, ali ne bih nikad rekao da je to bahaćenje, naprotiv, ne bih mogao da živim bez njega, što zbog prirode posla, što zbog X nekih drugih stvari.

Za mene je uvek bilo krov nad glavom i auto /apsolutno nebitne cene/, sve ostalo je manje važno.

Pa eto vidis, ja se zlopatim po GSPu jer nikako da kupim taj auto. Zao mi para a i nesto mi se ne vozi po BGu. Jesam ja onda cicija?

pošto vidim da je skrenulo na "šta bih radio kada bi imao kamaru para" da se izjasnim:

za početak, nekom brodicom bih obišao sva jadranska ostrva i na to potrošio koliko mora i 2 godine

onda bih otišao na nord kap ili na island da vidim onu zelenu šaru na nebu

posle toga bih sve spiskao na zbrinjavanje napuštenih i nezbrinutih životinja. (azili za pse, konje, magarce.....)

Odgovor je u tome da to očigledno nije poenta novca 😉. Da je to poenta ne bi se gurali u ekonomskoj klasi ako mogu da si priušte nešto bolje.

Iako se načelno slažem, odnos prema novcu je nešto što je individualno i veoma oblikovano iskustvima iz prošlosti. Nekim ljudima nije npr. ni jasno da mogu da si priušte jer su mentalno još u prošlosti, a razbacivanje parama im nije bio cilj u životu. To sam recimo ja. Rekoh da sam pre desetak godina imao 0,0 na računu. Na prvom poslu sam posle toga imao normalnu platu, ništa posebno i za jedno osam meseci sam uštedeo skoro 10k jer sam nastavio da živim kao da imam 500e mesečno na raspolaganju. Doduše bio je neki program za posle studija pa sam mogao da putujem još 6 meseci za male pare vozom i da jedem u menzi. Al sam i dalje jeo u menzi uglavnom :-). Trebalo mi je neko vreme sa počnem da živim normalno i ne gledam svaki dinar ili evro. Za neke stvari se i dalje nisam oporavio i verovatno neću nikad. Npr. često se pitam da li je vredno vremena da tražim nešto najjeftinije moguće iako to može da mi pojede vreme. Pokušavam da se ubedim da je bolje uštedeti pare ako možeš, al da nije nužno ako je previše komplikovano, ali mi nekako teško pada :-).

"Gušt je dati, a ne stiskati!

Pa čekaj,
Nije gazda kesa šuplja, što budzašto novce skuplja,
Gazda je ko ume spiskati"

E, to je moje vidjenje i dozivljaj materijalnog bogatstva 😀

26 minutes ago, Shan Jan said:

Pa eto vidis, ja se zlopatim po GSPu jer nikako da kupim taj auto. Zao mi para a i nesto mi se ne vozi po BGu. Jesam ja onda cicija?

Pa da ti kažem iskreno, ako ti se ne vozi po BG-u mi je skroz legit razlog jer to je pakao.

Ako je "žao mi je para" jedini razlog, a znaš da bi ti to olakšalo život, i uštedelo vreme npr a šta je bitnije od vremena u životu - onda si cicija

26 minutes ago, Shan Jan said:

Pa eto vidis, ja se zlopatim po GSPu jer nikako da kupim taj auto. Zao mi para a i nesto mi se ne vozi po BGu. Jesam ja onda cicija?

Nisi cicija. Ako auto ne bi koristio regularno iz prakticnih razloga, gubis lovu da ti spava na parkingu, a opet moras da mislis o njemu.

A ono nije ni protivzakonto biti cicija.

Edited Wednesday at 12:205 days by Moonwalker

Meni smaranje sa odrzavanjem auta i voznjom po BGu >>> voznja GSPom. Kad se jos namlatim para pa budem vagao dal da idem taksijem javicu vam se opet

Jedna stvar gde mi je i dalje tesko da se nateram da trosim je garderoba. Jedva sam se za patike naterao da ne kupujem vise jeftino. Traume iz 90tih

3 minutes ago, Moonwalker said:

A ono nije ni protivzakonto biti cicija.

nije ofc al je mnogo gadna osobina

tipa neću da kupim vodu, imam kući na slavini

ilustracija je svakakao ekstremna al opisuje situaciju, jebo takav život

zar novac nije samo sredstvo da si omogućimo što lagodniji život

Prilicno dobar indikator toga da li je neko stedljiv covek je, ako nekog pitam koliko nesto kosta, a kao odgovor dobijem 2436 din. A gde iskopa onih 6 dinara?

Da ne bude zabune, nije lose biti stedljiv (cuvaj bele pare za crne dane), ali ne na ustrb nekog zadovoljstva, koliko god malo bilo.

Nisam ni ja u Nemackoj imala auto - ziveli u centru, na dalja putovanja avionom, na bliza voz ili rent-a-car, ali kad su postala stvarna potreba - kupljena su, nije bilo preracunavanja, ima li finansijskog smisla ili ne

Just now, kud u maglu Simoviću said:

nije ofc al je mnogo gadna osobina

tipa neću da kupim vodu, imam kući na slavini

ilustracija je svakakao ekstremna al opisuje situaciju, jebo takav život

zar novac nije samo sredstvo da si omogućimo što lagodniji život

Dobro ja se malo zezam.

Ali me je zivot naucio koliko mi ( generalizacija) nekad besmisleno rasipamo tj nismo nauceni sa novcem. Posmatrala sam ljude iz razlicitih kultura. Stedljivosti ima svuda.

Poprilicno se prepoznajem u ovome sto je @Venom pisao. Ono kad bas nemas, pa dodjes do relativnog komfora, pa se polako opustas, ali nikad sasvim. No ,to ne znaci da sebi ne bih priustila neki meni prihvatljiv luksuz.

U principu ja izbegavam da komentarisem u RL na sta ljudi trose i ne volim da me uvlace u tu vrstu razgovara, a toga dosta ima.

Mogu da razumem logiku trosenja koja je razlicita od moje jer prosto individualne situacije i potrebe su razlicite.

Edited Wednesday at 12:545 days by Moonwalker

Voleo bih da imam para da bukvalno ne razmišljam šta će se dešavati u sledećih npr. dve godine. Što je naravo nemoguće.

I onda kad bih to dostigao. voleo bih da svojim parama pomažem ljudima bar malo...

Tad bi mogao da kažem da sam bogat.

I naravno neostvarivo je...