7 hours ago, mraki said:

Mislio sam na nesto poput FIRE pokreta, dosta popularna priča na zapadu... san mnogih milenijalaca i gen z.

Ideja je štedeti i investirati tako da se povučeš do 40. i živiš od pasivnih prihoda. Nije neostvarivo u Americi, ne samo zbog većih prihoda već i zbog strukture istih i lakšeg investiranja. Neka opšteprihvaćena racunica je da 4% porftolija možeš povlačiti u nedogled… i kad ti je 4% dovoljno za život, možeš u penziju.

Ima i kod nas takvih, mahom IT-jevaca, ali ne mnogo.

Uglavnom onih koji su prodali neki biznis, ne znam koliko je ovde izvodljivo samo sa platom kolika god da je.

Mada, trenutno se čini moguće i sa par stanova recimo.

Mislim da je to problematicna ideja iz vise razloga kada se radi za platu. Drugo je kada neko proda svoj biznis.

Po meni je problem u matematici. Ako imas prihod od 50k eur bruto godisnje (u SAD pomnozi sa 2, 3 ili 4). Kada odes u tu "prevremenu penziju" te bi trebao da imas slican pasivan prihod. Ako je to iz 4% prinosa koji ti donosi kapital, onda ti je osnovica oko 1M eur + 25% samouvecanje kapitala. Da bi skupio taj kapital za 20ak godina trebas da ustedis u tom periodu celu svoju bruto platu tj 50k godisnje na period od 20 godina.

Jedina opcija je da ti je pasivni prihod nizi od prihoda koji si imao dok si radio, npr. 20k eur bruto sto dobijas iz 500k eur kapitala.

Ali onda imas veliko sranje, ziveo si kao skot 20 godina i stedeo na svemu. Onda odes u prevremenu penziju i opet zivis siromasno zato sto imas mali prihod, ali ne radis. Hebes takvu racunicu.

Ljude koje ja znam su privremeno radili ekstremne poslove gde su uslovi za rad los, potencijalno im je ugrozeno zdravlje i zivot, ali imaju priliku da zarade dobro. Ekstra pare sacuvaju i pametno uloze. I na kraju promene profesiju i opet rade, ali nesto drugo.

Na drugoj strani su osobe poput Meg Whitman, ima 69 godina i preko 4G usd, i jos uvek radi. Voli

Ma ja kao što rekoh i da imam mogućnosti da ne radim uopšte, mislim da to nikako ne bi bilo dobro za mene.

Samo sam eto konto priče da je bogat onaj ko ne mora da radi i računice koliko je dovoljno, pitao da li znate nekoga ko je stvarno to uradio, skupio odredjenu sumu i batalio posao…

U tvojoj kalkulaciji izmiče i to da uštedjeni novac od prvog radi za tebe i umnožava se, a to u periodu od 20 godina može napraviti čudo.

U Americi je, bar u tehnološklim kompanijama i startapovima struktura prihoda takva da zaposleni često dobijaju akcije kompanije ili udeo u valsnišvu koji kroz par godina potencijalno vredi mnogo više… mnogi su se tako obogatili, pre nego kroz samu platu i uštedjevinu.

Srpski san je više na liniji imati par stanova/lokala, ali to je tek nesigurna priča…

Edited Thursday at 12:314 days by mraki

17 minutes ago, mraki said:

U tvojoj kalkulaciji izmiče i to da uštedjeni novac od prvog radi za tebe i umnožava se, a to u periodu od 20 godina može napraviti čudo.

Mislis da sam taj deo propustio:

4 hours ago, x500 said:

Ako je to iz 4% prinosa koji ti donosi kapital, onda ti je osnovica oko 1M eur + 25% samouvecanje kapitala

25% na onaj milion je ugrubo 4% godisnji prinos akumulirano.

Imas specijalne slucajove poput zaposlenih u nvidia koji su se usrali od para. Ali to su specijalni slucajevi i Meg Whitman, koju sam pomenuo, je deo te specijalne price, ustvari double spec kao CEO u tech firmama.

Ovde je kalkulacija pre svega za obicne ljude. Kako i da li moze da ode u prevremenu penziju.

Mozda jos vaznije, zasto bi to radio?

Zasto bi jedan bankar, lekar, advokat, inzenjer i sl to uradio. Skolovao se za svoju profesiju, radio i sada kaze - odoh ja na kauc isped TVa.

Moze da uspori i predje sa autoputa na sporedni - radi kao konsultant 3 dana u nedelji, i dalje ima prihod i uziva u razgledanju okoline. Ili radi 6 meseci, a drugih 6 ladi mooda po svetu.

Ljudi koje znam su vecinom naftasi, ili po belim svetu i busili za dobre dnevnice (i solidne plate). Sacuvali i u ulozili pare i sad im je mrsko da opet idu u razne pustojebine. Jedan je kupio kucu u Grckoj, izdaje 6 apartmana i u 7om zivi. Od maja do oktobra se zeza sa turistima. Zimu provodi u Srbiji, malo raducka kao konsultant i uziva.

Najveci benefit pasivnih primanja, koji ja vidim, je da manje brines ako izgubis posao i sta ces ako ne nadjes lako drugi. To je nesto sto sada pogadja i nas iz ITa. Lepe su to pare ali kad ne znas sutra dal ces imati posao stres je i dalje tu.

2 hours ago, Shan Jan said:

Najveci benefit pasivnih primanja, koji ja vidim, je da manje brines ako izgubis posao i sta ces ako ne nadjes lako drugi. To je nesto sto sada pogadja i nas iz ITa. Lepe su to pare ali kad ne znas sutra dal ces imati posao stres je i dalje tu.

To se rešava promenom mnogo poslova. Tad shvatiš da ĆEŠ NAĆI POSAO i ako ga izgubiš. Sad, druga je stvar da li je to posao iz snova, najverovatnije ne. Jedino što moraš da imaš je način da premostiš par meseci.

Ljudi se ne plaše toliko gubitka posla koliko gubitka standarda na koji su navikli, ili na olakotni život s pnim što imaš, šta god da je to

3 hours ago, x500 said:

Zasto bi jedan bankar, lekar, advokat, inzenjer i sl to uradio. Skolovao se za svoju profesiju, radio i sada kaze - odoh ja na kauc isped TVa.

Moze da uspori i predje sa autoputa na sporedni - radi kao konsultant 3 dana u nedelji, i dalje ima prihod i uziva u razgledanju okoline. Ili radi 6 meseci, a drugih 6 ladi mooda po svetu.

Kao korpo advokat koji se bavi investiranjem mogu da ti kažem da mi je ideal da u jednom trenutku moj prihod od kapitala prevaziđe prihod od rada, kako bih mogao da svesno oborim intezitet posla kojim se bavim, a naročito da mogu da ne radim stvari koje mi se ne rade. Evo, sada je 6 i 15 popodne, ja još uvek ne znam kada ću tačno doći kući sa posla, juče je bilo tako, sutra će opet biti tako, a pedeseta mi već kuca na vrata i pitanje je koliko ću moći u tom ritmu. Svakako imam nameru da radim dok sam živ, što u mojoj profesiji nije problem, ali ako hoću da sebi povećam dugovečnost moram da oborim intezitet, a da sa druge strane ne ugrozim finansijsku održivost kuće i porodice.

A znam i za advokate koji su strateški sagoreli u dugogodišnjem burnout-u, do nivoa da su neupotrebljivi za bilo kakav posao, ne samo advokatski. Ne bi ih ni konjima odvukli ponovo u kancelariju. Imam koleginicu koja je bila sasvim solidan korpo advokat u Beogradu, totalno prolupala i eno je kelneriše u restoranu, nema nameru da se vraća u advokaturu. E, ako takvi ljudi nemaju neki kapital ušteđen, oni su jednostavno najebali.

17 minutes ago, Svemir Zeka said:

To se rešava promenom mnogo poslova. Tad shvatiš da ĆEŠ NAĆI POSAO i ako ga izgubiš. Sad, druga je stvar da li je to posao iz snova, najverovatnije ne. Jedino što moraš da imaš je način da premostiš par meseci.

Ljudi se ne plaše toliko gubitka posla koliko gubitka standarda na koji su navikli, ili na olakotni život s pnim što imaš, šta god da je to

Nije to baš tako u svim strukama. U korpo advokaturi ako nemaš neki solidan CV do nekih godina ispadaš iz priče jer je konkurencija ogromna sa puno klinaca sa masterima koji govore po tri jezika i rade za pola tvoje plate. Možeš naravno da radiš solo, ali ako si se gradio u korpo okruženju biće ti ekstremno tešlko jedno vreme sigurno, i pitanje je da li ćeš do kraja izaći na zelenu granu. Ovo sam na svojoj koži osetio.

10 minutes ago, Ayatollah said:

Kao korpo advokat koji se bavi investiranjem mogu da ti kažem da mi je ideal da u jednom trenutku moj prihod od kapitala prevaziđe prihod od rada, kako bih mogao da svesno oborim intezitet posla kojim se bavim, a naročito da mogu da ne radim stvari koje mi se ne rade. Evo, sada je 6 i 15 popodne, ja još uvek ne znam kada ću tačno doći kući sa posla, juče je bilo tako, sutra će opet biti tako, a pedeseta mi već kuca na vrata i pitanje je koliko ću moći u tom ritmu. Svakako imam nameru da radim dok sam živ, što u mojoj profesiji nije problem, ali ako hoću da sebi povećam dugovečnost moram da oborim intezitet, a da sa druge strane ne ugrozim finansijsku održivost kuće i porodice.

A znam i za advokate koji su strateški sagoreli u dugogodišnjem burnout-u, do nivoa da su neupotrebljivi za bilo kakav posao, ne samo advokatski. Ne bi ih ni konjima odvukli ponovo u kancelariju. Imam koleginicu koja je bila sasvim solidan korpo advokat u Beogradu, totalno prolupala i eno je kelneriše u restoranu, nema nameru da se vraća u advokaturu. E, ako takvi ljudi nemaju neki kapital ušteđen, oni su jednostavno najebali.

Nije to baš tako u svim strukama. U korpo advokaturi ako nemaš neki solidan CV do nekih godina ispadaš iz priče jer je konkurencija ogromna sa puno klinaca sa masterima koji govore po tri jezika i rade za pola tvoje plate. Možeš naravno da radiš solo, ali ako si se gradio u korpo okruženju biće ti ekstremno tešlko jedno vreme sigurno, i pitanje je da li ćeš do kraja izaći na zelenu granu. Ovo sam na svojoj koži osetio.

Ok, ali ja sam radila i poslove van struke.

Kao što rekoh, posao možeš naći. Možda ne i u struci.

Mislim da je onaj ko u ovoj zemlji radi striktno posao za koji se školovao, prilično privilegovan.

Edited Thursday at 16:344 days by Svemir Zeka

Bog je stvorio svet i zakone, a Djavo advokate.

43 minutes ago, Svemir Zeka said:

To se rešava promenom mnogo poslova. Tad shvatiš da ĆEŠ NAĆI POSAO i ako ga izgubiš. Sad, druga je stvar da li je to posao iz snova, najverovatnije ne. Jedino što moraš da imaš je način da premostiš par meseci.

Ljudi se ne plaše toliko gubitka posla koliko gubitka standarda na koji su navikli, ili na olakotni život s pnim što imaš, šta god da je to

Jako je stresno (bar meni) doci na novi poso u novi kolektiv, posebno nakon duzeg perioda (nekoliko godina ili 5+ godina) drugde. Nekako je unsafe AF, mrzeo sam svaki put da prolazim kroz to. Ima neki meme na tu temu, fazon ti si novi lik u sedmoj sezoni serije

Nekad sam ostajao i duze u komfort zonu na gorem poslu samo da ne bi moro da trpim taj stres ponovo

Evo sad sam iskoristio vreme bez posla da izucim kurseve i pokupim gomilu sertifikata iz potencijalno nove struke, apliciram i molim boga da ne dobijem poso jer sam 5x srecniji kad ne radim

I to verovatno sve jer se i svesno i podsvesno uzasavam tog stresa od novog. Nisam jedno 7-8 godina bio tu

Kao kad treba da upoznam devojkinjinog caleta ili tako nesto, onaj odvratni gut-wrenching

A mozda me je i burnout za bas bas iskido, ne znam tacno da kazem. Radi mi se jer purpose, ne radi mi se jer... sve ostalo

Mnogo me vise raduje sloboda od para, ljudi oko mene me u zadnje vreme percipiraju kao solidnu budalu

Volo bi da mogu ko u Titovo doba, 30 godina ista firma i u kurac, bez tih lomova. Nije mi bio problem u dvadesetim, sad jeste, promenila mi se glava

Edited Thursday at 16:554 days by Ratamahatta

I ja sam to mislila, pa evo, gulim sedmi posao. Ako ne računam honorarne, onda je tipa dvadeseti (mada su oni bili paralelni.

Da sutra pošalju ćacija pa neki ćaci mi uskoči na mesto, sutra bih otišla u DM da se prijavim. Pa do daljeg.

Inače, moj prvi posao posle fakulteta je bio: sekretarica