Transakciona analiza i psihološke igre

[Pixie]

22 minutes ago, Malkmus said:

Može da se reguliše u APR-u ko želi, ako ima kvalifikacije. To što do ove godine zvanično nije postojala profesija psihoterapeuta ne znači da kvalifikovani nisu mogli registrovati savetovalište ili ordinaciju. 

 

A na osnovu čega se tj. ko procenjuje ko je kvalifikovan, a ko ne? Meni to nekako nije postalo jasno. Ordinaciju verovatno specijalista? A savetovalište?

Edited August 20, 2021 by Pixie

[Malkmus]

Na osnovu toga da li ima završen kurs, ili je bar pod supervizijom, kod nekog od legitimnih terapeutskih udruženja. Ko je legitiman, to je pitanje.

 

I da ima diplomu Medicinskog fakulteta ili sa humanističkih nauka, ili sa Faspera (Defektološki).

 

Edit. Mislim da sad može da se završi psihologija i van BU, ali treba pitati nekog da potvrdi.

 

Edit 2: Ko procenjuje... Ne znam.

Da li sam APR ili meta- udruženje terapeuta, to treba pitati nekog ko se tim bavi.

 

 

Edited August 20, 2021 by Malkmus

[harper]

28 minutes ago, Pixie said:

 

A na osnovu čega se tj. ko procenjuje ko je kvalifikovan, a ko ne? Meni to nekako nije postalo jasno. Ordinaciju verovatno specijalista? A savetovalište?

 

Za svaku sifru pod kojom se registrujes su propisani uslovi koje moras da ispunis, to moze lako da se nadje na sajtu APR-a. Problem je to sto su mnogi registrovani pod siframa pod kojima se prakticno registruju nevladine organizacije koje se bave raznim vrstama edukacije da bi zaobisli uslove koje nemaju ili im je komplikovano da nabave, pa idu linijom manjeg otpora. I taj deo oko registracije bi trebalo da bude predmet tog famoznog zakona koji samo sto nije vec godinama, odredjene norme kod registracije su bas zastarele. Ako se ne varam, za pojedine sifre jos uvek je potreban polozen drzavni ispit, pored ostalog.

[Malkmus]

Juče je An Mari Ćurčić podnela peticiju Ani Brnabić o donošenju zakona o psihološkoj delatnosti i pravljenju registara ustanova koje se bave mentalnim zdravljem. Žena nije svesna kakav će bes da izazove kod izvesnog dela terapeuta.

[Hamlet Strašni]

Узгред, Закон о условима за обављање психолошке делатности постоји.

 

Spoiler

Закон о условима за обављање психолошке делатности

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 25/96. Види: чл. 75. Закона 101/2005-28.

Члан 1.

Овим законом уређују се услови за обављање психолошке делатности и надзор над стручним радом психолога.

Члан 2.

Послови психолошке делатности обављају се у складу с овим законом, ако, за поједине области, посебним законом није другачије уређено.

Члан 3.

Психолошка делатност обавља се у складу с резултатима савремене психолошке науке, стручно-доктринарним ставовима за обављање психолошке делатности и Кодексом етике психолога.

Кодекс етике психолога доноси Друштво психолога Србије.

Психолошка делатност обухвата психолошка испитивања (индивидуална и групна), психолошке третмане и саветовања.

Забрањено је обављање послова психолошког испитивања, психолошког третмана и саветовања који нису засновани на психолошкој науци и струци.

Члан 4.

Подаци о личности који могу да штете угледу и интересу личности или су личне природе, а које психолог сазна у обављању делатности, професионална су тајна.

Члан 5.

Послове психолошке делатности може обављати дипломирани психолог с положеним стручним испитом, а за одређене послове психолошке делатности и с одговарајућом специјализацијом.
+ Правна мишљења

Члан 6.

Стручни испит полаже се по обављеном приправничком стажу који траје једну годину.

Струни испит полаже се пред испитном комисијом коју образује министар надлежан за послове социјалне заштите.

Програм приправничког стажа, начин обављања приправничког стажа и начин полагања стручног испита споразумно прописују министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове просвете и министар надлежан за послове социјалне заштите.
+ Правна мишљења

Члан 7.

Дипломирани психолог може се специјализовати ако има завршен приправнички стаж и положен стручни испит.

Послове психолошке делатности за чије обављање је неопходна специјализација, врсте, програме и трајање специјализација и начин полагања испита, споразумно утврђују министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове просвете и министар надлежан за послове социјалне заштите.

Члан 8.

Послови психолога с испитаником могу се обављати само у засебној просторији.

Психолошки мерни инструменти могу се користити ако су обезбеђени услови за безбедно чување мерних инструмената и резултата испитивања.

Члан 9.

Лице које самостално обавља психолошку делатност (у даљем тексту: предузетник) може почети с радом и обављати делатност ако, поред услова из члана 5. овог закона, има обезбеђену просторију за рад с испитаником, а кад је та делатност везана за коришћење мерних инструмената и неопходне психолошке мерне инструменте и услове за безбедно чување мерних инструмената и резултата испитивања.

Ближе услове из става 1. овог члана прописују споразумно министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове просвете и министар надлежан за послове социјалне заштите.

Испуњеност услова за самостално обављање психолошке делатности из члана 5. овог закона и става 1. овог члана утврђује министарство надлежно за послове социјалне заштите у року од седам дана од дана подношења захтева.

Члан 10.

Психолози могу користити мерне инструменте, ако су обучени за њихову употребу.

Проверу обучености за коришћење мерних инструмената у смислу става 1. овог члана обавља Институт за психологију у Београду.

У обављању послова психолошке делатности психолози могу користити психолошке мерне инструменте чије је мерне карактеристике и квалитет утврдила организација из става 2. овог члана.

Члан 11.

Резултати мерења овлашћених психолога могу се користити као налази у сврху за коју се издају, ако посебним законом није другачије прописано.

Члан 12.

Надзором над стручним радом психолога утврђује се да ли се стручни рад у обављању послова психолошке делатности заснива на савременим научним и стручним методама и достигнућима за ту врсту делатности.

Надзор над стручним радом обавља се непосредним увидом, контролом и другим облицима провере начина организовања и примене одговарајућих стручних поступака и метода у обављању послова психолошке делатности.

Члан 13.

Надзор над стручним радом психолога организује и спроводи министарство надлежно за послове социјалне заштите, ако посебним законом није другачије уређено.

Надзор над стручним радом психолога обавља психолог који је положио стручни испит, има одговарајућу специјализацију и најмање исти степен стручности као и психолог над чијим радом се обавља надзор.

Организацију и начин обављања надзора над стручним радом психолога ближе уређује министар надлежан за послове социјалне заштите.

Члан 14.

Извештај о обављеном надзору над стручним радом психолога ради предузимања мера за отклањање недостатака у стручном раду доставља се установи или другој организацији у којој је психолог запослен, односно предузетнику.

Члан 15.

Забрањено је рекламирање и оглашавање стручних поступака у обављању психолошке делатности у средствима јавног информисања.

Резултати у примени психолошких поступака и метода могу се саопштавати само на стручним скуповима и објављивати у стручним и научним часописима и публикацијама.

Члан 16.

Надзор над спровођењем овог закона обавља министарство надлежно за послове социјалне заштите.

Члан 17.

Новчаном казном од 10.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако обавља психолошку делатност супротно одредби члана 8. овог закона.

Новчаном казном од 1.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу.

Новчаном казном од 5.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник.
+ Види:
чл. 75. Закона - 101/2005-28.

Члан 18.

Новчаном казном од 2.500 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) обавља послове психолошког испитивања, психолошког третмана и саветовања који нису засновани на психолошкој науци и струци (члан 3. став 4. овог закона);

2) обавља послове психолошке делатности а не испуњава услове из члана 5. овог закона;

3) користи психолошке мерне инструменте супротно одредби члана 10. овог закона;

4) врши рекламирање и оглашавање стручних метода и поступака супротно одредби члана 15. овог закона.

Новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник.

Новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако обавља послове психолошке делатности а не испуњава услове из члана 9. овог закона.

За прекршај из става 1. и 3. овог члана предузетнику се може поред новчане казне изрећи и заштитна мера забране обављања делатности у трајању од три месеца до једне године.
+ Види:
чл. 75. Закона - 101/2005-28.

Члан 19.

Предузетник који на дан ступања на снагу овог закона обавља психолошку делатност подноси надлежној општинској управи доказ о испуњености услова за самостално обављање психолошке делатности у року од 90 дана од дана ступања на снагу прописа којима се ближе утврђују услови из чл. 5. и 9. овог закона.

По истеку рока из става 1. овог члана предузетник који не поднесе доказ о испуњености услова из става 1. овог члана престаје с радом и брише се из регистра.

Члан 20.

Психолози који на дан ступања на снагу овог закона обављају психолошку делатност а немају положен стручни испит могу да наставе да обављају послове психолошке делатности ако положе стручни испит у року од једне године од дана ступања на снагу прописа из члана 6. став 3. овог закона.

Психолози који су на дан ступања на снагу овог закона запослени на пословима психолога, односно самостално обављају психолошку делатност у звању специјалисте, магистра или доктора психологије, а немају положен стручни испит, могу наставити да обављају психолошку делатност без обавезе да полажу тај испит.

Члан 21.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

 

[Malkmus]

Bio sam neprecizan i pisao sam o Zakonu o psihoterapiji. To je ono što ne bi odgovaralo mnogima, što zbog poreza, što zbog, pretpostavljam, ipak malo veće odgovornosti koje bi im zakon nametnuo.

 

O apelu organizacije u kojoj je An Mari Ćurčić znam samo iz medija. Nisu navedeni detalji.

 

Edit

Pretpostavljam da misli na izmene i dopune tog zakona.

Edited August 20, 2021 by Malkmus

[Malkmus]

Izvinjavam se, moram da napišem ne baš zanimljivu ispravku, čisto sebe radi.

U neko skorije vreme je ažurirano i brojno umanjeno rukovodstvo Saveza društava psihoterapeuta i sad je, od pomenutih kriminalaca, ostala samo kriminalka koja je profesorka na VMA i ona je trenutni potpredsednik Milivojeviću. Ispravka bi glasila: medicinari u bivšoj, široj i donedavnoj formi predsedništva Saveza su kriminalci.

 

 

 

[pt 2.0]

19 hours ago, harper said:

Odnos terapeut - klijent je toliko osetljiv i kompleksan da bi svaka zloupotreba od strane terapeuta morala biti makar prekrsajno delo, ako ne i krivicno. U pitanju je ljudsko zdravlje, sa tim nema igranja.

Da li postoje zloupotrebe od strane klijenta? 
 

P.S. Na osnovu ličnog iskustva iz 2012. godine mogu da kažem da mi je prepisani lek, koji sam pila u petiodu od 2 meseca, kao i terapija vratila život. Imam to jedno, izuzetno pozitivno, iskustvo. 

[harper]

20 minutes ago, pt 2.0 said:

Da li postoje zloupotrebe od strane klijenta? 
 

P.S. Na osnovu ličnog iskustva iz 2012. godine mogu da kažem da mi je prepisani lek, koji sam pila u petiodu od 2 meseca, kao i terapija vratila život. Imam to jedno, izuzetno pozitivno, iskustvo. 

 

Gde god su ljudi u odnosu oni povremeno pokusaju da ga zloupotrebe. Ne treba praviti mitove od profesija, mi smo kao ljudi svi podlozni svemu i sposobni smo za sve za sta smo sposobni bez obzira na okruzenje i prirodu odnosa. Niti su terapeuti superosobe "bez mane i straha", niti su klijenti pas od plastelina koji legne na ledja i digne sve cetiri uvis u znak predaje cim predje prag savetovalista.

 

Drago mi je da se dosta ljudi javilo da podeli svoja pozitivna iskustva sa terapijom jer su ponekad zbog losih pojedinacnih licnih iskustava ljudi skloni da nipodastavaju citave profesije i pravce unutar profesija, ukljucujuci i ljude koji su priznati na svetskom nivou, objavljivali u najrelevantnijim svetskim casopisima, predavali na prestiznim univerzitetima i slicno. Psihoterapija nije magic fix, kao sto nije i nista drugo u zivotu, ima ih uspesnih i neuspesnih, jednostavnih i komplikovanih, besprekornih i traljavih. Kao i u svim drugim profesijama postoje vrhunski terapeuti i oni drugi, zato je vazno temeljno joj pristupiti ako je potrebna. Medjutim, veoma je bitno da se ljudi ne ustrucavaju da potraze profesionalnu pomoc kad i ako im je potrebna jer cinizam i nepoverenje kao nacin zivota imaju svoja ogranicenja, od kojih se neka mogu pokazati kao jako bolna i opasna.

Edited August 21, 2021 by harper

[Malkmus]

Da dodam, kad je trajanje psihoanalitičke terapije, ili čiste psihoanalize u pitanju, postoji Gugl, engleski poznaju manje-više svi, pa mogu da nađu i izaberu sajt kome veruju i vide šta piše. Meni su izlazili sajtovi koji navode prosečna trajanja od 5 do 7 godina (češće 5), pritom podrazumevajući tri do četiri seanse nedeljno.

Svako može da se uveri.

Ovde je više zastupljena psihoanalitička psihoterapija jednom nedeljno.

Edited August 21, 2021 by Malkmus

[Malkmus]

Btw, za druge, bitno je da znaju, a i to mogu da pogledaju da sad ne spekulišem o farmacima koji su propisani drugima, da se antidepresivi propisuju vrlo retko na tri meseca, obično to bude od šest meseci, pa mogu da se piju neograničeno, u zavisnosti šta je čiji problem.

Teorijski bi mogli za hronični bol na tako kratki period da se daju, ili za IBS. Za neuroze i depresije ne na tako kratke periode.

Psihoarmaci iz nekih drugih klasa već mogu da se daju na kraće staze.

Edited August 21, 2021 by Malkmus

[Svemir Zeka]

On 20.8.2021. at 15:35, Malkmus said:

1. Zato što je pravo klijenta ili pacijenta da zna čemu se podrvgava i to je deo etičkog kodeksa. Naročito ako postoje kraći i istraživanjima podržani putevi za kraću, a efikasnu vrstu terapije. Možda i postoje terapeuti koji tako postupaju, ali su u debeloj manjini.ž

 

2. Ovde, u Srbiji, takođe nije običaj da se prave finansijske konstrukcije.

 

1. Nisi u pravu.

2. Ako misliš na prilagodjavanje cena klijentima (ili besplatno), opet nisi u pravu.

[Malkmus]

1. Mislio sam na dubinske terpeute. Kažu li, recimo, psihoanalitički terapeuti da će prosečan tretman traje 5 godina? Kažu li da rešavaju takve i takve probleme u nekom okvirnom roku, na primer 2-5 godina?

Bihejvioralni govore, oni tu poštuju kodeks, za psihoanalitičke nisam čuo, imam lično iskustvo, a dobro sam ispitao i druge. Postoje i njihovi sajtovi koji maglovito govore o procesu znatno ga ublažavajući.

 

2. Ko to prilagođava? Kako ćemo da dokažemo ko je u pravu? Nudim svoju reč da ni za sebe ni za druge o tome nikad nisam čuo i imam višegodišnji staž u čitanju komentara (foruma) na internetu, što i nisu neki dokazi, ali rekao bih da sam pročitao komentare ne malog broja ljudi kome je nestalo novca za terapiju, pa su se preorijentisali na državne recepte. Cene su fiksne, i trebalo bi da budu fiksne, a besplatne u privatnom sekstoru ne postoje, ukoliko nisu pod okriljem NGO organizacija.

 

 

edit: Da li može neki link za sajt ili za nečije opisano iskustvo ko je kod svog ne-NGO terapeuta dobio ili finansijsko planiranje ili besplatnu terapiju? Ili bar nešto podrobnije. Ili bar nego da se oglasi da takvim iskustvom?

I kako se uopšte može tvrditi da nisam u pravu za rečenicu da ovde nisu uobičajene finansijske konstrukcije? Pa ne znam da li sam ikada pročitao nešto o tome i na internacionalnim forumima, Redditu i sl.

Ono što je često je da se ljudi žale da ostanu bez novca za psihiće.

Edited August 21, 2021 by Malkmus

[Malkmus]

Isteklo mi vreme za dalji edit. Jeste, bila je ona sa Vice-a koja je pričala o višegodišnjem, a možda i višedecenijskom iskorišćavanju prilika za NGO besplatne seanse.

[Taihoskopija]

Ja imam u okuženju bar pet primera da su terapeuti izlazili u susret i smanjivali cene, čekali novac, radili bez ikakve nadoknade, što tokom studija i onih prvih tranzicija i traženja posla, što sada, u vreme epidemije. Znači bliže okruženje, u pitanju su moji prijatelji. 

 

Imalo je i potpuno besplatnih akcija u kojima su učestvovali edukanti pod supervizijom i volonterskog rada, nisam odavno čeprkala po netu. 

 

I što se isto pitanje ne postavlja za ginekologe? Privatne kardiologe? Oftalmologe?