Transakciona analiza i psihološke igre

[Malkmus]

Da, samo što oni nikome ne kažu da će trajati duže, niti nude tu informaciju u sredstvima informisanja. Kao što ne daju informacije o samom procesu, kakve su to intervencije, koji im je cilj, koji su putevi i sredstva kojima se vrši intervencija na ličnosti  klijenta i da li se klijent sa svime time slaže. A to je bazična etika psihoterapije.

 

edit 

Dok statistiku o broju nezavršenih terapija, naravno, niko ne nudi.

Edited August 20, 2021 by Malkmus

[Pixie]

9 minutes ago, Malkmus said:

Da, samo što oni nikome ne kažu da će trajati duže, niti nude tu informaciju u sredstvima informisanja. Kao što ne daju informacije o samom procesu, kakve su to intervencije, koji im je cilj, koji su putevi i sredstva kojima se vrši intervencija na ličnosti  klijenta i da li se klijent sa svime time slaže. A to je bazična etika psihoterapije.

 

edit 

Dok statistiku o broju nezavršenih terapija, naravno, niko ne nudi.

 

OK, pretpostavljam da pričaš o Srbiji, ali kako misliš "nikome ne kažu"? Meni se podrazumeva da klijent i terapeut na početku sklope neku vrstu pogodbe, za to je neophodno i da klijent zna šta mu terapeut nudi i zbog čega, da bi mogao da da neku vrstu "informisanog pristanka" za "intervenciju". Ni psihoterapija nije bez neželjenih dejstava (iako su često nužni deo terapije). 

[Malkmus]

Zato što je pravo klijenta ili pacijenta da zna čemu se podrvgava i to je deo etičkog kodeksa. Naročito ako postoje kraći i istraživanjima podržani putevi za kraću, a efikasnu vrstu terapije. Možda i postoje terapeuti koji tako postupaju, ali su u debeloj manjini.

Ovde, u Srbiji, takođe nije običaj da se prave finansijske konstrukcije.

[harper lee]

23 minutes ago, Pixie said:

 

Za psihoterapiju i jesu, pored motivacije tj. neke unutarnje muke za koju više ne nalazimo kompromisno rešenje, važni i trenutno raspoloživi resursi. To "krpljenje" može nekome da bude dovoljno ili samo trenutno dovoljno, tj. može da pomogne nekome da kasnije uopšte dođe u situaciju da može da podnese veće "intervencije". Zato na primer ovde postoji određena fleksibilnost, tako da recimo analitičari (mogu da) rade krizne intervencije od 12 termina, kratke terapije od 25, "standardne" od 50, 80 ili 100, ili duže višegodišnje analize od 200-300 i više sati, prilagođeno potrebama i resursima klijenta. Neretko se tek "u hodu" formira odluka o formi i dužini terapije, jer kada se podnosi zahtev osiguranju za određeno trajanje terapije, ovo treba i da se obrazloži, a neke stvari nisu uvek na početku očigledne. Osim toga, potrebe klijenta i procena terapeuta mogu da se u toku terapije promene, zbog čega rigidno poštovanje neke forme/modela često nema smisla i donosi više štete nego koristi.

 

Ma, naravno. Ko ozbiljan drzi klijenta deset godina u terapiji samo da bi ga drzao u terapiji? Nije mi poznat nijedan takav slucaj u poslednjih 20 godina koliko sam sticajem okolnosti i posredno upoznat sa psihoanalitickom praksom, mada verujem da ih ima. Svakakvih ljudi ima u svim profesijama.

 

Ono sto je izvesno je da bi na nivou drzave i odgovarajucih asocijacija moglo da se jos malo zategne oko eticke komponente terapije kako bi se sto je moguce bolje izbegla zloupotreba od strane raznih "terapeuta". Ne kazem da toga ima mnogo ali priroda intervencije je takva da sa eticke strane ona mora biti besprekorna.

[Malkmus]

Npr., dve osobe koje sam znao ili još uvek poznajem, jedna 15 godina geštalta, druga 17 analize.

[Malkmus]

Inače, evo spiska udruženja koja su članovi "Milivojevićevog" Saveza društava psihoterapeuta. harper pokušava da minimizira značaj ovoga društva i da ga prikaže irelevantnim. Ja tvrdim da su za loše stanje u psihoterapiji oni i njihovi članovi najveći krivci edit: i da je Savez i te kako relevantan, kao i da bira osobu poput Milivojevića za predsednika dugi niz godina unazad.

https://savezpsihoterapeuta.org/udruzenja/

Edited August 20, 2021 by Malkmus

[harper lee]

6 minutes ago, Pixie said:

 

OK, pretpostavljam da pričaš o Srbiji, ali kako misliš "nikome ne kažu"? Meni se podrazumeva da klijent i terapeut na početku sklope neku vrstu pogodbe, za to je neophodno i da klijent zna šta mu terapeut nudi i zbog čega, da bi mogao da da neku vrstu "informisanog pristanka" za "intervenciju". Ni psihoterapija nije bez neželjenih dejstava (iako su često nužni deo terapije). 

 

Naravno da znaju sve to do detalja, zaboga, to se definise jos na prvim seansama. Ako su mala deca u pitanju taj razgovor se obavlja sa roditeljima. Ne mogu da zamislim situaciju da neko tek tako dodje na terapiju i prepusti joj se bez ikakvih informacija o prirodi, toku i ishodistu procesa. Ko to radi? Terapeut koji takvu vrstu informacija ne pruzi klijentu na samom pocetku bi morao da dobije nogu u dupe iz branse. Odnos terapeut - klijent je toliko osetljiv i kompleksan da bi svaka zloupotreba od strane terapeuta morala biti makar prekrsajno delo, ako ne i krivicno. U pitanju je ljudsko zdravlje, sa tim nema igranja.

 

Psihoanaliticka psihoterapija obicno traje duze od vecine ako ne i svih drugih pravaca, ali kao sto putovanja do mesta koje je udaljeno 300 kilometara traju duze od mesta koje je udaljeno 20, 50 ili 100 kilometara. Prirodno je da proces duze traje ukoliko je opseg intervencije veci. Takodje, kao sto si vec napisala, trajanje terapije umnogome zavisi od kapaciteta klijenta. Znam iz prve ruke slucajeve da su neke terapije tog tipa uspesno zavrsene (sa stanovista klijenta i njegovog/njenog daljeg zivota) za nekoliko nedelja. Ko god se lecio od bilo cega, narocito od hronicnih oboljenja, veoma dobro zna da ne postoje datumi u kalendaru kada nuzno dolazi do izlecenja vec samo prognoze. Brojni su kriterijumi koji uticu na skracenje ili produzenje tog procesa, neki zavise od kvaliteta terapije, neki od klijenta, neki od neposrednog okruzenja klijenta, neki cak i od opsteg drustvenog okruzenja.

[morgana]

2 hours ago, Taihoskopija said:

 

A meni je kombinacija farmako lečenja i terapija doslovno spasila život, samo što ih nisam posmatrala kao magično rešenje, nego kao lekove koji se piju da bi ti bili fizička podrška i dobar temelj za ostatak teškog posla.

 

 

 

 

 

 

isto, preporodila sam se. da sada imam problem, ne bih cekala nimalo, ponovo bih kod ljekara i terapeuta.

imala sam nuspojave pri uvodjenju terapije i pri skidanju sa nje; ove prve su mi vise smetale ali trajale su poar nedelja, to se da izdrzati, a kada sam lijek izbacivala isla sam jako postepeno, nije mi se zurilo, bas da bi sebe postedila neprijatnosti.

psihoterapija mi se, uz to sto mi je pomogla, svidjela kao proces.

imala sam srece da mi je terapeutkinja odgovarala, ali i princip da necu da trazim idealnu, nego dovoljno dobru.

 

razumijem da odredjenom procentu osoba farmakoterapija koju su dobili ne prija, rjesenje moze da bude gradiranje ili promjena lijeka, a ako je smisleno, i napustanje. 

meni npr ne prijaju antihistaminici, umrtve me, iovako imam nizak pritisak i bliza sam lamuru nego tigru, kamoli bromazeam i sl, a pila sam ga zbog hronicne nesanice. no, sta tu ima da se uopstava na primjeru jedne osobe.

[Malkmus]

Just now, harper said:

 

Naravno da znaju sve to do detalja, zaboga, to se definise jos na prvim seansama. Ako su mala deca u pitanju taj razgovor se obavlja sa roditeljima. Ne mogu da zamislim situaciju da neko tek tako dodje na terapiju i prepusti joj se bez ikakvih informacija o prirodi, toku i ishodistu procesa. Ko to radi? Terapeut koji takvu vrstu informacija ne pruzi klijentu na samom pocetku bi morao da dobije nogu u dupe iz branse. Odnos terapeut - klijent je toliko osetljiv i kompleksan da bi svaka zloupotreba od strane terapeuta morala biti makar prekrsajno delo, ako ne i krivicno. U pitanju je ljudsko zdravlje, sa tim nema igranja.

 

Psihoanaliticka psihoterapija obicno traje duze od vecine ako ne i svih drugih pravaca, ali kao sto putovanja do mesta koje je udaljeno 300 kilometara traju duze od mesta koje je udaljeno 20, 50 ili 100 kilometara. Prirodno je da proces duze traje ukoliko je opseg intervencije veci. Takodje, kao sto si vec napisala, trajanje terapije umnogome zavisi od kapaciteta klijenta. Znam iz prve ruke slucajeve da su neke terapije tog tipa uspesno zavrsene (sa stanovista klijenta i njegovog/njenog daljeg zivota) za nekoliko nedelja. Ko god se lecio od bilo cega, narocito od hronicnih oboljenja, veoma dobro zna da ne postoje datumi u kalendaru kada nuzno dolazi do izlecenja vec samo prognoze. Brojni su kriterijumi koji uticu na skracenje ili produzenje tog procesa, neki zavise od kvaliteta terapije, neki od klijenta, neki od neposrednog okruzenja klijenta, neki cak i od opsteg drustvenog okruzenja.

Neistina.

[Pixie]

8 minutes ago, Malkmus said:

Neistina.

 

Pretpostavljam da to jeste pitanje kontrole tj. koje bi bile posledice nepoštovanja etičkih kodeksa, kojih bi neko morao da se pribojava. Terapeuti, kao i lekari, ovde moraju da budu osigurani (u slučaju "štete"), kako stojimo sa tim u Srbiji (ako neko zna)? I zanimalo bi me šta je to što nekome u Srbiji daje pravo da se zove terapeutom i bavi psihoterapijom? 

[Malkmus]

Ne postoji zakon. Ne odgovara im da postoji, jer nepostojanje odgovara za neplaćanje poreza. Formalno, oni govore da je Zakon u izradi, i taj zakon "pišu" duže od 10 godina.

 

Etički kodeks postoji, ali ga velika većina u samom predsedništvu meta-udruženja psihoterapeuta ne poštuje. O kršenju etičkih normi su odlučivali ljudi poput Jerotića i Milivojevića. Svi psihijatri u predsedništvu Saveza su finansijski malverzanti, jedan je zloupotrebljavao položaj sudskog veštaka, oduziman mu je pečat u državnoj bolnici u kojoj radi, dobio je upozorenje pred otkaz, radi kao psihijatar i izdaje recepte u firmi za konsalting, a ne u ordinaciji (a pitanje je da li je prijavljen tamo), što odslikava stanje u profesijama.

 

 

edit: Primer legalnog snalaženja radi dobiti.

Pouzdani Albert Ellis Affiliate Training Center Belgrade, koji drži ogroman deo kognitivnio-bihejvioralnog tržišta je registrovan na adresi u selu Nemenikuće na Kosmaju.  I to je legalno.

Edited August 20, 2021 by Malkmus

[Pixie]

Je l' to praktično znači da svako može da stavi tablu sa natpisom "psihoterapeut" i samostalno radi, iako je recimo tek započeo neku obuku?

[Malkmus]

To ne znam baš. Znam da može da se progasi lajfkoučom. Ima jedan, na primer, koji među usluge koje nudi kaže da radi kognitivno-bihejvioralnu terapiju. I ko ga je pozvao telefonom, on bi mu rekao da radi tu terapiju. Na kraju ispadne da nije terapeut jer pacijent nije formulisao pitanje tako da ga pita ima li on diplomu sa terapeutskog kursa.

 

Ili ima primer jednoga koji nije završio specijalizaciju psihijatrije, a ima psihijatrijsku ordinaciju, pritom je i terapeut pod supervizijom. Pošto ima svoj sajt i legalno je prijavljen, pretpostavljam da je i to legalno.

 

A table u fizičkom obliku su retkost, iako bi trebalo da postoje. Opet, zbog poreza.

[harper lee]

44 minutes ago, Pixie said:

 

Pretpostavljam da to jeste pitanje kontrole tj. koje bi bile posledice nepoštovanja etičkih kodeksa, kojih bi neko morao da se pribojava. Terapeuti, kao i lekari, ovde moraju da budu osigurani (u slučaju "štete"), kako stojimo sa tim u Srbiji (ako neko zna)? I zanimalo bi me šta je to što nekome u Srbiji daje pravo da se zove terapeutom i bavi psihoterapijom? 

 

To je uzasno neregulisano jos uvek sa zakonske strane, cak i kod registracije savetovalista u APR-u moze da se pojavi problem. Godinama se prica da ce se to regulisati zakonom ali se nista ne desava. Za druge pravce ne znam, psihoanaliticari unutar drustva imaju vrlo strogo definisano ko moze da bude terapeut i sta je potrebno od obuke da prodje ali to vazi samo za njih. Mislim da je mozda najveci problem to sto mnogi, narocito psihijatri, pored svojih poslova po bolnicama cepaju privatno terapiju koju naplacuju klijentima a nigde nisu prijavljeni, pa im i nije u interesu da to bude regulisano. Generalno da, mozes da skarabudzis neki kurs ciji kvalitet se jedva ili nikako ne proverava i da okacis firmu. U Srbiji je skoro uhvacen neki lik koji se 'ladno godinama predstavljao kao lekar i "lecio" ljude, valjda mu sude ovih dana. Ovde za sada sve moze. Ako prodje, prodje.

[Malkmus]

Može da se reguliše u APR-u ko želi, ako ima kvalifikacije. To što do ove godine zvanično nije postojala profesija psihoterapeuta ne znači da kvalifikovani nisu mogli registrovati savetovalište ili ordinaciju.