Transakciona analiza i psihološke igre

[Pixie]

27 minutes ago, Malkmus said:

A možda je do njih što ne možeš nikom da se žaiš, što su tolike cene, što ima mnogo finansijskog muljanja i zbog toga nedostupnosti terapeuta, ako ostavimo po strani i da li valja psihoanaliza ili ne valja i da li klijent zna u šta se upušta?

 

Kada smo videli da psiho profesionalci izlaze iz zone komfora i daju i negativne uvide u stanje na terenu?

Ko piše knjige o vaspitanju dece osim Milivojevića?

Ko iz profesije obaveštava javnost i javno brani one u bolnicama zatvorenog tipa?

Ko ne podnosi prijave protiv kršenja etike?

Ko ne preuzima odgovornost za svoje postupanje i nepostupanje, a koristi svakodnevno frazu o preuzimanju odgovornosti za sopstvene postupke?

 

A je l' znate ko godinama bar načelno agituje za besplatnu psihoterapiju u okviru državnog sistema? Zoran Milivojević.

 

Priznajem da nisam toliko upućena u situaciju "na terenu" (zato i tolika pitanja), ali meni se sada čini da je dosta toga što pišeš i kritikuješ samo jedan od aspekata/nivoa celog sistema u kome je glavni modus vivendi gledanje svog posla i snalaženje. A onaj ko se u tom sistemu bolje "snašao" pomaže da se taj sistem zadrži. Verovatno ni jedna struka ne deluje sasvim van toga. Što ne predstavlja opravdanje. A pogotovu ako je ta oblast toliko zakonski (i finansijski) neregulisana, onda se svi potencijalno kreću u nekoj sivoj zoni i potencijalna su meta. U takvoj situaciji nije baš lako podići glas i staviti se tako u domet radara.

 

Edited August 21, 2021 by Pixie

[Malkmus]

Mogu da se organizuju grupno. Ako pojedinac istupi, ili neka manja grupa, upropastiće se.

Drugi problem su animoziteti, što lični, što između pripadnika modaliteta, što između pripadnika udruženja.

Jednom su istupili grupno i javno protiv Zorana Milivojevića. Da su hteli nešto ozbiljno da urade, mogli su da pišu evropskim i svetskim udruženjima, ali nisu koliko je meni poznato. A imali su dosta materijala za takvo nešto. Drugi način bi bio indirektniji, a to je da ga redovno prijavljuju za kršenje etike, pa i zakona. Ovako neko može da stekne utisak da su samo hteli da se deklarišu kao protivnici njegovog pristupa vaspitanju dece, pošto konkretnih dela nije bilo.

 

A zakon o psihoterapiji mnogima ne odgovara zbog novca. I kao što rekoh, "pišu" ga desetak godina.

I sad postoji taj zakon o psihološkoj delatnosti, koji je nikakav, a eto, nismo čuli da je neki samozvani lajfkouč prijavljen (Lajfkoučovi mogu biti legitimni, inače, sad legitimni nazivaju sebe samo koučevima, da bi se razlikovali od jutjubera, npr. za NLP ima obrazovanih koučeva, psihoterapeuta i psihijatara).

Edited August 21, 2021 by Malkmus

[Svemir Zeka]

46 minutes ago, Malkmus said:

A možda je do njih što ne možeš nikom da se žaiš, što su tolike cene, što ima mnogo finansijskog muljanja i zbog toga nedostupnosti terapeuta, ako ostavimo po strani i da li valja psihoanaliza ili ne valja i da li klijent zna u šta se upušta?

 

Kada smo videli da psiho profesionalci izlaze iz zone komfora i daju i negativne uvide u stanje na terenu?

Ko piše knjige o vaspitanju dece osim Milivojevića?

Ko iz profesije obaveštava javnost i javno brani one u bolnicama zatvorenog tipa?

Ko ne podnosi prijave protiv kršenja etike?

Ko ne preuzima odgovornost za svoje postupanje i nepostupanje, a koristi svakodnevno frazu o preuzimanju odgovornosti za sopstvene postupke?

 

A je l' znate ko godinama bar načelno agituje za besplatnu psihoterapiju u okviru državnog sistema? Zoran Milivojević.

 

 

Ne mogu na sva, ali na neka pitanja mogu da ti odgovorim.

Ko iz profesije obaveštava javnost: IAN, o žrtvama torture u psihijatrijskim bolnicama. Jedan bivši direktor psihijatrije. Dimitrijević Aleksandar, profesor na Filozofskom fakultetu.

Ko piše knjige o vaspitanju dece: eno Kreativni centar, oduvek.

Ne razumem pitanje ko ne preuzima odgovornost za svoje postupke: svako ko se bavi ozbiljnije tom strukom ima negde i neke supervizije, neko nadgleda njegov rad. Zašto na osnovu nekih ili nekog slučajeva generalizuješ na sve?

 

[Malkmus]

Evo jednog teksta koji sam već kačio. Ne samo što daje tadašnji uvid u stanje u bolnice, već mislim i da dobro ilustruje međuljudke odnose u profesijama.

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=499586

[Malkmus]

Just now, Svemir Zeka said:

 

 

Ne mogu na sva, ali na neka pitanja mogu da ti odgovorim.

Ko iz profesije obaveštava javnost: IAN, o žrtvama torture u psihijatrijskim bolnicama. Jedan bivši direktor psihijatrije. Dimitrijević Aleksandar, profesor na Filozofskom fakultetu.

Ko piše knjige o vaspitanju dece: eno Kreativni centar, oduvek.

Ne razumem pitanje ko ne preuzima odgovornost za svoje postupke: svako ko se bavi ozbiljnije tom strukom ima negde i neke supervizije, neko nadgleda njegov rad. Zašto na osnovu nekih ili nekog slučajeva generalizuješ na sve?

 

Svaka im čast i hvala ti. Ali to je jedan čovek i jedna organizacija, je li to dovoljno u sistemu koji ćuti o sebi?

Ovo što ti nije jasno da preformulišem - pitao sam zašto ne preuzimaju odgovornost za, blago rečeno, ćutanje o manjkavostima u svojoj struci?

Zašto nemaju potrebu da javno progovore?

[Svemir Zeka]

10 minutes ago, Malkmus said:

Svaka im čast i hvala ti. Ali to je jedan čovek i jedna organizacija, je li to dovoljno u sistemu koji ćuti o sebi?

Ovo što ti nije jasno da preformulišem - pitao sam zašto ne preuzimaju odgovornost za, blago rečeno, ćutanje o manjkavostima u svojoj struci?

Zašto nemaju potrebu da javno progovore?

 

Ti si citirao tekst, i ja sam spomenula deo vezan za psihijatrijske bolnice, što su ogromni sistemi, i potpuno druga priroda problema, nego ovo o čemu, čini mi se, ti pišeš. Rekla bih, ipak, iako sam i ja navela te primere, kad malo razmislim, da su odvojene teme. Tortura i sve ovo navedeno u ovom tekstu koji su linkovao. I ti problemi su složeniji, bukvalno su politički (vezano za kadar i rukovodioce bolnica), "držanje ledja" jednih drugima nevezano od profesije, više unutar nekog kolektiva nego unutar profesije, i još niz stvari - institucionalno ignorisanje problema itd.

 

Prvobitna priča je, meni se čini, više bila usmerena na psihoterapeute, i to privatne prakse. 

 

A to što kažeš psiho-struka je, baš preko ovih primera delatnosti, potpuno jedna nekohezivna skupina ljudi. I ne mogu da nastupe jedinstveno, kad to nije jedan organizam.

 

Generalno mogu da razumem hejt usmeren na društvo psihoterapeuta, i na primer Milivojevića, i meni se čini da se tu dosta toga gura(lo) pod tepih.

Edited August 21, 2021 by Svemir Zeka

[Malkmus]

Stavio sam link minut posle tvog odgovora, nisam se obraćao tebi, već sam ga stavio kao ilustraciju međuljudskih odnosa (a i stanja u psihijatriji iz drugog ugla, mada je star tekst).

 

A IAN je opet NGO. Nije iz sistema. Ko se buni iz sistema, i privatnog i državnog a da nije Dimitrijević?

 

Jesmo li videli neke iz sistema koji se kite levičarskim perjem da levičare u svojoj avliji? Izuzev Vesne Brzev u Utisku nedelje?

 

 

[Svemir Zeka]

2 minutes ago, Malkmus said:

Stavio sam link minut posle tvog odgovora, nisam se obraćao tebi, već sam ga stavio kao ilustraciju međuljudskih odnosa (a i stanja u psihijatriji iz drugog ugla, mada je star tekst).

 

A IAN je opet NGO. Nije iz sistema. Ko se buni iz sistema, i privatnog i državnog a da nije Dimitrijević?

 

Jesmo li videli neke iz sistema koji se kite levičarskim perjem da levičare u svojoj avliji? Izuzev Vesne Brzev u Utisku nedelje?

 

 

 

 

Znam, nego i ti i ja smo otišli u drugu priču od inicijalne, i kapiram da je potpuno druga tema, ako posmatraš iz ugla "ko razbija sistem". Psihijatrijska bolnica vs. udruženja. Ne znam da li neko udruženje može biti toliko rigidno i nefleksibilno kao sistem tipa psihijatrijske bolnice.

 

Aj sad ti lepo sumiraj: ko te najviše nervira od svih - psihoterapeuti, klinički psiholozi tipa Vesne Brzev, psihijatri...ko? i šta tačno treba, po tebi, neko da osvetli u smislu odgovornosti? Evo ja sam rekla: udruženje Zoća & co. A u vezi njega su se ljudi oglašavali.

[Malkmus]

Glad za novcem i samopromocija na račun nesreće.

[Malkmus]

Šta treba da se promeni - demistifikovanje psihoterapije, njeno objašnjavanje, ali ne u opštemestaškim tekstovima, legalizovanje svih terapeuta, njihova dostupnost, javno isticanje cena, mogućnost žalbe na kršenje etike i maltretiranje, koja bi rezultirala makar malom realnom mogućnošću za pozitivan ishod, zakon, besplatna psihoterapija, niže cene.

Za cene pitati malo starije terapeute, setiće se najlakše cena nekada ako budu upitani kolika je bila kad je euro uveden. Deset eura kod psihijatra-psihoterapeuta. Ima i negde na Krstarici sličan podak. Samo tu sam našao + mi jedna osoba iz profesije rekla. Kako se naziva ta vrsta filantropije kad zabrane Bensedin bez recepta, a cene počnu da se penju u narednom periodu (ne, nisam tabletoman)?

 

Ako bih baš izvoljevao, molio bih da se ne koristi reč "pomoć" za biznis neizvesnog ishoda.

 

Dodajem: pokazivanje te dobrote kojom se terapeuti često diče kroz borbu za prava klijenata.

Ponovnu evaluaciju ličnosnih karateristika terapeuta (utopija).

Edited August 21, 2021 by Malkmus

[pt 2.0]

@svi

je l postoji neki razlog zašto na temi govorimo klijenti a ne pacijenti?

i ja sam, citirajući, uporrebila isti izraz ali - zar “pacijent(i)” nije pravi termin?

[Taihoskopija]

Meni je jedna terapeutkinja objasnila da se trudi da oslovljava tako, jer se time podstiče nit naglašavanja važnosti saradništva, ravnopravnosti i destigmatizuje.

 

Ali meni je "pacijent" uvek više ležalo, meni je moja bolest bila - teška bolest i nešto što je entitet koji nije deo moje ličnosti suštinski i nešto što može da se izleči i prevaziđe  i takvo imenovanje mi je donosilo veliko olakšanje i skidalo onaj višak odgovornosti koji uvek ide uz poremećaje ment. zdravlja: da si nešto kriv i da si nešto izazvao i pokvario zato što si jadan/nešto ne umeš/svi drugi super i snažni,  ti paćko etc. I prijalo mi je zato što demistifikuje, nego kao imaš hormon i mozak  poremećaj i bag i F i to se popravlja, to nisi ti i ne dozvoljava da bežiš u bespomoćnost, nego moraš da se aktiviraš da lečiš. 

 

A klijent sam u banci i žena u košulji maše kroz staklo i ne želim da plačem i raspadam se i budem ranjiva u ulozi klijenta. I nekako je naglašen kapitalistički momenat. 

 

(Ovo je sve subjektivno lupanje, stručni ljudi sa teme će dati objektivnije objašnjenje). 

Edited August 22, 2021 by Taihoskopija

[Pixie]

Nije ni jedno ni drugo pogrešno. Ja lično za ljude koji dolaze kod mene da potraže profesionalnu pomoć govorim kažem "pacijenti" (kao i oni sami, to nije pežorativan izraz), ali to je delom posledica toga da dolazim iz lekarske struke i radila sam dovoljno dugo i sa akutno bolesnim ljudima, i "somatski"  i "psihički", koji i nemaju mnogo izbora nego da se "prepuste" lekaru i/ili instituciji. Klijent se češće upotrebljava u psihoterapiji u vanbolničkom setingu, jer "pacijent" dolazi kao neka vrsta "nalogodavca", čija se autonomija 

poštuje (jer zdravlje i/ili život nisu akutno ugroženi, a pored toga je i uticaj "klijenta" na ciljeve, tok i ishod terapije veći nego u akutnoj, operativnoj i sl. medicini, mada i tu nije sve crno-belo). A klijent je u svakom slučaju prikladnije nego recimo "mušterija".

[harper lee]

1 hour ago, pt 2.0 said:

@svi

je l postoji neki razlog zašto na temi govorimo klijenti a ne pacijenti?

i ja sam, citirajući, uporrebila isti izraz ali - zar “pacijent(i)” nije pravi termin?

 

Pitao - prenosim. U nacelu, ako je terapeut psihijatar ili lekar koji je zavrsio edukaciju za terapeuta on/ona moze da nazove klijenta pacijentom zbog te medicinske veze "lekar - pacijent", psiholozi to izbegavaju. Takodje, postoji nesto sto se zove "client oriented/centered therapy" proisteklo iz humanisticke orijentacije u terapiji, ciji je valjda glavni predstavnik americki psiholog Carl Rogers... i sve ovo napisah kasno jer je Pixie vec objasnila.

Edited August 22, 2021 by harper

[Shitgenstein]

3 hours ago, pt 2.0 said:

@svi

je l postoji neki razlog zašto na temi govorimo klijenti a ne pacijenti?

i ja sam, citirajući, uporrebila isti izraz ali - zar “pacijent(i)” nije pravi termin?

Ja tako kažem jer mi je pacijent suviše medikalizovan termin, ali to je iz laičke pozicije.

Prvih par godina uz psihoterapiju sam pila lekove, sad ih više ne pijem, samo talk therapy, ne osećam se više pacijentkinjom