Italija

[halloween]

Tebi dreger registruje i endogeni alkohol, ne treba da se dodatno dolivaš.

[bradilko]

lepo i informativno. 

a i nisam znao za Markonija da je bolonjez.

 

 

[Tsai]

37 minutes ago, namenski said:

@Tsai pati, upravo me suptilno pozdravila Halloween iz daleke Italije… 

 

Idem smesta da se napijem...

 

[mlatko]

bravo halloween, izvanredan prilog.

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

[beta]

+1 

piši nastavak

[Ras]

Ima već nastavak iz Tutina

[mustang]

stepenice su fantasticne! kakve senke!!!

[halloween]

https://www.bolognawelcome.com/files/PDF/mappe-nuovo-logo-2017/ant_mappa_456x305_eng_ese.pdf

 

Bolonja je prebrojala tri kruga zidina, koji su sledili jedan za drugim koncentrično se šireći kako je grad rastao. Prvi krug zidina postoji u naznakama koje prepoznaju stručnjaci, a još uvek su vidljivi delovi drugoga kruga, preko toresota. Treći krug zidina je najširi, najkasnije je nastao i njegove najisturenije tačke čine porte koje su pomenute u prethodnom postu. Kao što Venecija ima sottoportego (prolaz ispod trema zgarde), to Bolonja ima torresotto- prolaz ispod/kroz toranj, a nalaze se unutar trećeg lanca (sedmougla) gradskih zidina.

 

Iako oba služe za prolaz, ovi drugi su imali i strateški značaj. Od 17 ostalo je 4 torresotta (San Vitale, Porta Giovesse, Castiglione, Porta Nuova) koji su bili osmatračnice, a deo su drugog kruga gradskih zidina koji su napravljeni u XIII veku kada je grad počeo da se širi.

 

Portiči nisu samo zidani, ima ih i od drveta, kamena i mermera.

 

 

 

 

 

 

Već od 4-5. veka n.e. po Bolonji počinju da postavljaju na najprometnijim mestima kameni krstovi na drvenim stubovima, tokom vremna su popravljani, a od ko za koliko posatvljenih sačuvano je četiri i to iz 12-13- veka i sve do 1798. oni su bili na svojim mestima na ulici, simbolišući I duhovne granice. Te 1798. su premešteni u Baziliku San Petronio, a na mestima gde su bila ta četiri krsta nalaze se spomen ploče sa objašnjenjem. Bolonja ima najočuvaniju gradsku srednjovekovnu strukturu, a za uočavanje te kompaktnosti nije potrebno čak ni ekspertsko oko i znanje. 1943. godine ozbiljno su je bombardovali saveznici, ali je sve bitno rekonstruisano, npr. Teatro Anatomico.

 

 

Kada je Napoleon okupirao sever Italije, napravio je skandalozne poteze po svim italijanskim gradovima pa i u Bolonji, npr. 1803. izmestio je sedište UNIBO iz zgrade Archiginnasio (tamo gde se danas nalazi stara bilioteka, sala Stabat Mater i Teatro Anatomico) u Palazzo Poggi i tu je i danas sedište UNIBO (Via Zamboni 33), a svoju spavaću sobu smestio u Archiginnasio.

U Palazzo Poggi je najbrojnija zbirka muzeja Univerziteta u Bolonji (UNIBO): prirodnjački- biologija, geologija, fizike, muzike, nautike i geografskih karata, muzej vojne arhitekture, muzej medicinske anatomije i muzej akušerstva. Za radoznale i ljubitelje nakaznih stvari ima i onih malih degenerisanih stvorova, proizvoda patoloških trudnoća- mole, zečije usne, kiklopi, deformiteti koštano- zglobnog sistema, patuljci i ostale tabuizirane spodobe. Ispod jedne piše da je obrazloženje za nastanak tada bio da je žena neželjenu trudnoću pokušala da zaustavi srkanjem čorbe od spec. vrste žaba. U muzeju medicine posebno se ističu dve zbirke voštanih anatomskih figura za studente anatomije, majstorski urađene. Pravljenje voštanih anatomskih modela za naučne potrebe bilo je stvar prestiža u medicini tokom XVIII I XIX veka, sa malo majstora (uglavnom profesora anatomije) u ovom zanatu, pa su svi modelari bili izrazito traženi i do danas su im imena ostala poznata, a pomenuću verovatno jedinu ženu u ovoj oblasti iz tog perioda, Annu Morandi Manzolini.

Od voštanih modela ističe se ženska figura, kao i u Torinu I Beču, gotovo zatvorenih očiju na samrti, sa biserima oko vrata, našminkana, sa raščešljanom dugom kosom, a kad spustite pogled ispod vrata videćete otvoren abdomen, creva malo ispala van i deo grudnog koša. Svi ovakvi modeli zovu se, sa varijacijama, anatomske Venere (Anatomic Venus), uglavnom su trudne (studenti moraju znati sve detalje, pa i te) i sve su bolje ili lošije verzije one glavne i najpoznatije (da ne kažem najlepše, pa da ispadnem kao 1 Crnogorka koja je komentarisala narikaču na sahrani: kako lijepo kuka!) Medici Venus (nalazi se u bečkom muzeju medicine Jozefinum). Ova u Bolonji zove se Venerina. Ima i muška figura, ali on je manje poznata. Nisam fotografisala ništa u medicinskom odseku, uglavnom sam sve već videla, a i ima na internetu.

U samom Palazzo Poggi nalazi se i odsek fizike, a tu su i instrumenti koje je koristio Luiđi Galvani prilikom istraživanja. Poznato je da je njegovo polje interesovanja bioelektricitet i eksperimenti sa žabama, da je tokom istraživanja uglavnom ukrštao koplja sa Alesandrom Voltom, kao i da su eksperimenti koje je vršio na žabama ( a posle i na leševima), inspirisali Meri Šeli za roman Frankenštajn. Ispred stare zgrade UNIBO, Archiginnasio, nalazi se Piazza Galvani, sa stubom na kome je statua ovog naučnika kako gleda u otvorenu knjigu, a na njoj žaba. Celokupan proctor oko zgrada UNIBO, uključujući i javni prostor je Wi Fi free (Iperbole).

U odseku za nautiku i stare karte nalazi se zanimljiv globus iz 1688. prečnika 107 cm. Rad je čuvenog kartografa, franjevačkog monaha iz Venecije, Koronelija.

 

 

 

Zidovi muzejskih prostorija su ukrašeni baroknim freskama sa motivima iz Biblije, mitologije i antike.

 

Neki od eksponata

https://i.imgur.com/dSnBBgD.jpg

 

U blizini Palazzo Poggi je crkva San Giaccomo Maggiore, u čijem nastavku se nalazi i Oratorijum sv. Cecilije (Via Zamboni 15), zaštitnice muzike u pa se mnoge muzičke škole i fakulteti zovu po njoj. Na freskama je uvek predstavljena sa nekim muzičkim instrumentom, obično harfom ili violinom. Tu je Cappella Bentivoglio, sa divnim očuvanim freskama iz doba renesanse. Fotografisanje nije dozvoljeno, a uzlaz je besplatan, samo treba obratiti pažnju na radno vreme. Kompleksom upravljaju Avgustinci, tu im je i samostan čija je kuhinja je okrenuta ka klosteru, a po mirisu koji dolazi otud zaključuje se da se ovi monasi bogovski hrane.

Pinacotecca Nazionale di Bologna nalazi se u dve zgrade. Jedna je otvorena prepodne a druga popodne (ponedeljkom ne radi, a na taj dan su i inače gotovo svi muzeji zatvoreni), pa se tako naizmenično smenjuju- jedna u Via delle Belle Arti 56 (u blizini Palazzo Poggi) hronološki prvi deo pinakoteke, a druga u Palazzo Pepoli Campogrande (Via Castiglione 7 , blizu Archiginnasio).

 

Basilica San Petronio u silu gotike dominira Pjacom Mađore što se, razumljivo, ne vidi u neposrednoj blizini, ali sa vidikovca se uočava njen monumentalni oblik i pozicija. Nije završena, što se vidi i po fasadi. Donji deo fasade je urađen a gornji tek treba. Bez žurbe, gradnja je počela 1388. godine.

Gornji deo fasade ima cigle ovako slagane, a isti način slaganja i na drugim građevinama u gradu.

Otvorena je svakog dana (sa popodnevnom pauzom) do 19 časova, ulaz je slobodan osim do Kapele Bolonjini na kojoj se nalazi freska Strašni sud a na kojoj Đovani da Modena oslikao, između ostalog i Muhameda kako se muči u paklu. Da ne bi bilo neke sumnje, napisano je ispod da je to Muhamed. Uostalom, freska je zasnovana na Božanstvenoj komediji. 3 evra ulaz u kapelu, a može se videti i bočno, mada nedovoljno dobro osim ako imate pozorišni dvogled. Zbog ove freske dva puta, 2002. i 2006. je Al Kaida pokušavala napad na Baziliku. Ali, Italija ima dobre žace. Obratiti pažnju na Porta Magna, ulazna vrata. Unutra se nalaze 22 kapele, a Strašni sud, na kome je đavo sa psećom glavom (Cinocefalo) je u Cappella Bolognini (alternativno ime C. Adorazione dei Re Magi tj. Poklonjenje mudraca).

Neptunova fontana na Piazza Nettuno ( deo Piazza Maggiore)

 

U Bazilici se nalazi i meridijan dug 67, 7 m, sa pripadajućim otvorom za prolazak sunčevih zraka na kupoli bazilike.

 

Ulazna vrata su posebna priča, ulažu mnogo u njih, kao i dvorišta. Masivna drvena, visoka koliko i portiko, zvekiri I ključaonice od mesinga I kovanog gvožđa, kakve bi u Srbiji stavili samo na NBS, napisali čitavu studiju o tome i proglasili za turističku atrakciju. I obaveštenja da ne žele da primaju oglase I reklamni materijal je na mesinganim pločama cca 15x20 cm. Jedan od omiljenih oblika ključaonica koji se može videti na svakom koraku je ovaj:

 

Notari su, makar na prvi pogled, cenjenija profesija od advokata, a jedna od glavnih palata na Piazza Maggiore je upravo njihova- Palazzo deo Notai. Jedan od njihovih simbola je i mastionica sa guščijim perjem. Ispred suda u Bolonji šparta jedan broj vrhunski doteranih muškaraca (valjda advokati, možda i poneka stranka, a zbog gotovo vapijuće želje da ostave utisak ne želim da verujem da je reč o sudijama i tužiocima), bele košulje sa zavrnutim rukavima kako bi se videle šarene tetovaže.

 

 

Kad smo već kod pravničke profesije, u porti Bazilike sv. Franje Asiškog I Dominikanske crkve nalaze se grobnice bolonjskih glosatora. Kao što je poznato, glosatori su proučavali i predavali rimsko pravo sadržano u Justinijanovim Digestama. Na marginama Digesti su pisali komentare (glose) i tako tumačili pravo, koje je posle i kodifikovano, te kao takvo do 19. veka i nastanka nacionalnih kodifikacija predstavljalo evropsko ius communis, tj. primenjivalo se podjedako na teritoriji zapadne Evrope pošto su i studenti dolazili u Bolonju iz cele Evrope. Očigledno da sada stvari ponovo kreću u tom smeru- da se formira evropski građanski zakonik a nacionalno pravo da ide u arhivu. S obzirom da su od svih naučnika pravnici u Bolonji imali najviši status, glosatorima, koji su bili sudije i profesori na UNIBO, posle smrti gradili su izdignute grobnice, iznad zemlje, sa malenim krovom iznad sarkofaga, vrlo upečatljive i neobične spomenike. Jedan od najpoznatijih glosatora bolonjske škole bio je Akurzije, sahranjen, kao i njegov sin, u porti franjevačke bazilike.

 

Akuzijeva palata (dom) nalazi se na Piazzi Maggiore, sada pod nazivom Pallazzo Communale, pošto je tu i sada zgrada opštine, ali i Biblioteca Salaborsa, sa staklenim podom ispod kog se vide ostaci arheološkog nalazišta etrurskog grada Bononije.

U srednjem veku, na UNIBO su bile dve grupe studenata- legisti i artisti. Biblioteka Archiginnasio, jednospratna zgrada staro sedište UNIBO, sada još uvek služi kao univerzitetska biblioteka. I samo stepenište u zgradi Archiginasio ima dva kraka koji vode udva različita krila, i svako je koristio svoje stepenište.

Pravnici su uživali privilegije, pa su imali i više prostorija koje su ujedno bile i lepše- salu koja danas nosi ime Stabat Mater (jer je Rosinije istoimeni rad u ovoj biblioteci imao premijeru), a u okviru ove sale nalazi se i sala Rusconi u koju se može samo zaviriti.

Artisti (među njima i lekari) koristili su čuveni Teatro anatomico, sav u drvetu od poda do plafona, samo je mermerna ploča stola za seciranje u centralnom delu. Ova podela je kasnije prevaziđena i vršene su preraspodela prostorija.

 

 

 

Ekorše u drvetu na zidu teatra.  Da, da ovde su posebno loše fotofgrafije. 

 

Pošto sam pomenula franjevačku crkvu, da dodam da je unutrašnjost ove u Bolonji fantastična, kao i sve čega su se oni dotakli. Franjevci se poznaju po braon habitu a opasuju se konopcem. Ako su Dominikanci u prvi plan stavili misionarski rad i obrazovanje, kod Franjevaca se i kroz njhove građevine vidi koliko su spremni na odricanja, sa puno emocija. Gotovo ekstatično posvećeni, pri čemu su, kad god sam ih videla (a gledala sam ih obzirno i diskretno), bili nasmejani, vedrog duha.

Od crkava izdvajam još i Sette Chiese (7 crkava) ili Basilica di Santo Stefano, na jednom mestu na ostacima prethodnih svetilišta građena su nova, pa je stvoren vrlo neobičan kompleks.Čini mi se da se ne koristi za službe, već samo za obilazak.

 

U ovoj ulici, Via Santo Stefano 70, nalazi se Cremeria sa najlepšim gelatom u Bolonji, Cremeria Santo Stefano. Sladoled od pistaća sa Bosfora (trebalo je prevazići sujetu pa priznati da je turski pistać najlepši), chinotto, sicilijanski limun, a ne mogu da se setim da li I tu imaju uobičajen za ovu oblast- ukus crema bolognese, najobičniji sastav ali od najkvalitetnijih sastojaka. Unutra kao u apoteci, mada ima samo jedan sto za jednu (malenu) osobu, devojka služi mušterije, a iz dubine radnih prostorija (kao iz laboratorije) po čijim zidovima u okačeni bakarni sudovi na trenutak se pojavljuje stariji gospodin i pozdravlja goste pogledom i treptajem.

Telamoni na ulazu Palate Davia Barghelini

Stepenište u Pallazzo Hercolani, sedište FPN, sa scenama iz 12 zadataka.

 

Santa Maria dei Servi

 

[Ras]

Odlično!

[ultra plasticni]

Jos malo materijala i eto putopisa

[nisam ja]

Borim se sa disleksijom pa čitam na preskoke. Evidentno je pak da se nabacio novi telefon. 👌

[halloween]

Pre nego što počnem o Raveni, da dodam još neke napomene za Bolonju.

Nisam išla, ali ko voli da istražuje gastronomsku ponudu Emiglia Romagna i “zero km“ hranu. Pravo mesto je Fico, do kog se ide Ficobusom sa gl. žel. stanice, Bologna Centrale. Cena povratne karte 7 evra.

Još jedan muzej koji vredi obići je MAMBO, moderna umetnost XX I XXI veka. U okviru muzeja nalazi se, između ostalog, i Muzej Morandi, velika zbirka slika Đorđa Morandija, najpoznatijeg italijanskog slikara i grafičara XX veka, a glavni motiv mu je mrtva priroda, posebno boce, malo boja, a meni se čini kao da je slikao italijansko sunce oko podneva, zbog igre svetlosti i senki na slikama. Ako se izuzmu putovanja na izložbe i u vikendicu u blizini Bolonje (Grizzana, koja je kasnije promenila ime u Grizzana Morandi), on Bolonju gotovo da nije napuštao, a atelje mu je bio i spavaća soba. Samo gledajući kroz isti prozor sobe, nastale su mnoge slike. Posle njegove smrti, slikareva sestra je muzeju donirala celu kolekciju.

Najnovija kolekcija smeštena je u Radionicu italijanske umetnosti 1988-2018.

U samom gradu nekada je billo nebrojeno tornjeva, a gradile su ih porodice kako bi pokazale svoj finansijski uspon tj. to je bila stvar prestiža. Najpoznatiji koja su ostali- manji i prilično nakrivljen, Asineli, a do njaga veći, Garisenda („s“ se čita u ovim nazivima kao „z“). Na Garisendi je postavljena tabla sa stihovima iz Božanstvene komedije, na mestu na kom ga je pomeuo Dante (Pakao XXXI pevanje, 136). Kad se stoji ispod Garisende ispod nagnute strane i gleda u nebo, čini se da toranj pada.

„ … Kao kada se posmatra Garizenda ta

sa strane na koju je nakošena, dok oblaci kao

ptice nad njom lete, pa izgleda kao da je nasuprot nagnuta,

tako je Antaj izgledao meni dok sam ga čekao... “

 

Nakon progonstva iz rodnog grada Firence, nikada se više nije vratio (iako je kasnije bio pomilovan, ali ne sa onim obimom prava koji je očekivao), a pred kraj života živeo je u Raveni, gde je i umro. O tome malo kasnije.

 

Iz Bolonje do Ravene idu reggio vozovi po ceni od 7,35 evra u jednom smeru. Za svaki slučaj da napomenem da se karta pre ulaska u voz u celoj Italiji obavezno poništava u za tu namenu posebnom automatu (obično zelene boje), bez obzira što u vozu opet nailazi kondukter i stavi svoj paraf. Takođe se može desiti da se pred sam polazak voza promeni kolosek (u odnosu na prvobitno najavljen i označen u karti), pa treba voditi računa, nema opuštanja- ako ne razumete najbolje italijanski sa razglasa, pratite informacije na monitorima. Bilo mi je malo lakše kad sam videla da bez obzira što u vozovima radi klima, Italijani otvaraju prozore do kraja gde god nisu zaključani. Zavese vijore kao trikolori na Altare della Patria. Bilo je čak i ono- jedna žena otvori, druga zatvori. Nismo jedini. U vozovima nema gužve, možda je bilo malo punije pri povratku u Bolonju, ali i dalje slobodnih mesta koliko hoćeš.

 

U blizini Ravene nalazi se predivno seoce Classe, u kome je Bazilica di San't Apolinare in Classe, jedna od ranohrišćanskih bazilika (547. g. n. e.) sa mozaicima koja je u okviru grupe spomenika u Raveni (i okolini) pod zaštitom UNESCO od 1996. godine. Radno vreme 8.30-19.30, ulaz 5 evra. Najbolje je da se San't Apolinare in Classe obiđe prva, ujutru čim otvore. Kad zađete iz voza, kupite odmah dve karte za po jednu vožnju (biglietto 1 zona- 1,3 evra 1 karta traje 60 min ali sat je nedovoljan da odete i da se vratite, zato 2 karte) u samoj ž. stanici na izlazu. Ispred stanice je nekoliko autobuskih stajališta i okretnica, Tu staje i autobus br.  4 u pravcu Classe. Malo je konfuzno jer ima više stajališta sa raznim obaveštenjima, brojevima... Stanica busa br.4 ispred ž. stanice se zove Ravenna F.S., kao polazna odn. dolazna točka iz tabela.

Ka Klase je pravac v. le Randi (Tribunale)- prva stanica, a poslednja - Mirabilandia. Ka Raveni iz Klasea obrnuto. Izlazi se na stanici Classe Scuola. Sve ovo pišem da mi ostane kao podsetnik za ev. drugi put, a ostalima da se ne muče i tragaju. Makar kao polazna osnova, ali svakako ko ide nek proverava red vožnje. Piše po stajalištima, uglavnom je ažurno i na google maps, ima i internet:

https://www.startromagna.it/servizi/orari-e-percorsi/

Ima i bus br. 176 kojim se takođe može otići.

Ravanezi još manje mare za engleski jezik nego u Bolonji, čemu se posebno radujem, tako sam prinuđena da pričam na italijanskom kako znam i umem (može to mnogo bolje).

Pri povratku na ovom stajalištu se čeka bus nazad.

 

Vožnja traje oko 20 minuta, a već postaje zanimljivo, pošto je Klase odn. borova šuma u Klaseu (Pineta di Classe) pomenuta u Dekameronu- Priča o Nastađu delja Onestiju (slobodan prevod - Anastas Poštenjačina, a priča je malo problematična sa stanovišta ženskih prava), kao i u Božanstvenoj komediji- pevanje XXVIII, 19-21.

„...Već su ptice sa jutarnjim rosama

veselo pevale i uživale u zori,

čiji su zraci bili pratnja njihovim rimama,

pesmu kakva se, sa grane na granu razgori

u boriku na plaži Klasija kao

kada Eol južni vetar stvori...“

Klase je na 6 m n..v. Blizina mora, vetrić, jutarnje sunce, miris borovine i letnjeg cveća, divna neodređeno vesela atmosfera, gde očekujete iza ćoška ili iz trave pored puta nekakvu smešnu scenu.

Bazilika Sv. Apolinara u Klaseu ima ovaj dodatak „in Classe“ da bi se razlikovala od druge Bazilike San't Apolinare u Raveni, koja ima dodatak „in Nuovo“, a iz prve u drugu su pebačeni ostaci sv. Apolinarija..

https://i.imgur.com/zPuesKj.jpg

Građena je od duge cigle tzv. Giulianei (po izvesnom bankaru Giulianu, koji je finansirao gradnju, pa su cigle su nosile njegov monogram), neuobičajenih dimenzija, 4x42x28 cm. U XV veku baziliku u napustili kamaldoleški monasi, pa su delovi bazilike odneti da se sagradi nedovršena katedrala u Riminiju.

 

https://i.imgur.com/VHUx5pu.jpg

https://i.imgur.com/3lQkuwU.jpg

Kanije su rekonstruisana 24 mermerna stuba, a na dva mesta ograđeni prostor usmerava na originalne podne mozaike.

https://i.imgur.com/58366uB.jpg

Na jednom mestu piše „In hoc loco stetit Arca“ ukazujući na mesto gde je prvobitno sahranjen Sv. Apoliner. Nekoliko odlično očuvanih sarkofaga V- VIII vek, sa ranohrišćanskom tematikom punom životinjskih (paun, patka, gugutka, jagnje/ovca, jelen) i floralnih (akacija, ljiljan) motiva.

https://i.imgur.com/d1c1zVS.jpg

Svod iznad oltara pokriva ogroman mozaik koji predstavlja raj.

 

Po povratku u Ravenu, ulaznice za ostalih 5 lokalieta pod zaštitom UNESCO kupiti na nekom od lokaliteta, najbolje poći od San't Apolinare in Nuovo. Ulaznica za 5 lokaliteta košta 9,5 evra i obuhvata pored S.A. in Nuovo, Neonsku krstionicu, Muzolej Gale Placidije, Baziliku San Vitale, Museo Arcivescovile & Cappella di Sant Andrea. Arijanska krstionica se dodatno plaća 2 evra. Pored ovih obaveznih lokaliteta vredi obići i Nacionalni muzej u Raveni, u kom nema puno posetilaca, a ima bogatu i zanimljivu postavku.

San't Apolinare in Nuovo

Prvobitno arijanska crkva, a kada su Vizantinci zauzeli Ravenu Justinijan je preimenovao i postala je hrišćanska.

Tri mudraca- Baltazar, Melhior i Gaspar.

(ovo se može kopirati do besvesti, a od kupovine suvenira ima mantra za odvraćanje- „ovo bi sve završilo na Limundu jednog dana“)

Vidi se, ljudina!

 

Danteov grob, u sklopu kompleksa Bazilike Sv. Frančeska u Raveni (ko traži još zanimljivosti pored Danteovog groba, u samoj bazilici se nalazi poplavljena kripta, vidi se kroz rešetke, unutra su i zlatne ribice. Japanci slikaju kao ludi, stoje u redu). Franjevci su se oglušili čak i o papsku naredbu da pošalju Danteove kosti u Firencu, čak su im poslali prazan kovčeg, a tokom II sv. rata krili su ostatke u humci u dvorištu bazilike. Tako i danas, Danteov grob u firentinskoj Bazilici Santa Kroče je prazan i memorijalnog je karaktera.

 

 

Bazilika di San Vitale

 

 

 

 

 

 

Mauzolej Gale Placidije

 

 

 

Neonska krstionica

 

 

 

Kapela sv. Andreje i Arhiepiskopski muzej u Raveni. Za razliku od ostalih mozaika koji su visoko postavljeni, ovde su maltene nadohvat ruke, što uvečava doživljaj.

 

 

 

 

 

Maksimijanov tron

 

 

 

Arijanska krstionica

Svod

Obratite pažnju, na mozaicima u krstionicama (i Neonska i Arijanska) verno je prikazan do detalja Isus Hrist, go u prozirnoj vodi Jordana. Prvi put videh polne organe na freskama.

 

Nacionalni muzej u Raveni, smešten u nekadašnjem benediktanskom samostanu sa lepim unutrašnjim dvorištem, ulaznica 6 evra.

 

Mozaici sv. Jovana Krstitelja i sv. Pavla, isti šablon, a razlika samo u bradi.

 

 

 

Da dodam da je jedan broj ovih lokaliteta bio bombardovan u II sv. ratu, a kasnije je obnovljen. Šta treba da očekuju one zemlje koje nemaju ovakve lokalitete?

Odlična je atmosfera po ulicama Ravene, ima turista ali nije gužva, ceo dan je možete obilaziti polagano. Ima Francuza i domaćih italijanskih gostiju, a ove dve grupe (nezavisno od Ravene, jer ne treba nikakav drugi pokazatelj osim nje same) nikad nisam videla na nekim bezveznim mestima. Naročito francuske turiste.

U izlogu jednog od restorana u Raveni zatičem ovo. WTF?

https://i.imgur.com/5XlUpGm.jpg

Kad ono- Rumuni, restoran nacionalne kuhinje. Ima ih dosta, pogotovo na severu Italije, razvijaju biznis. Veliki broj avio linija povezuje Ro i i It.

Na zgradama u Raveni table sa imenima ulica ukrašene su mozaicima, a često se naiđe na fasade ukrašene mozaicima likova iz igrice Space Invaders.

https://i.imgur.com/r9xejp8.jpg

 

 

Reklama za izložbu fotografija Oliviera Toskanija (tip Benetton)   

Anđeo ima zlobniju facu od đavola.

 

Na kraju da dodam da žalim zbog grešaka u pisanju kojih sigurno ima ali veliki je tekst.  Takođe žalim i što fotografije nisu boljeg kvaliteta  isti stari telefon za dinar, ali sam možda sam malo podešavala pre škljocanja, a verovatno može još bolje. Fotke su ionako sve za orijentaciju, a tek mozaike nema svrhe gledati na fotkama.

Sledeći put možda još malo severnije.

 

Edited August 18, 2019 by halloween

[halloween]

Ovo je samo podsećanje, jer Velja i ja a i ostali trebalo bi da već znamo sve ovo, pošto se o tome učilo u srednjoj školi. 

[Ras]

Velju će na Bitef da vodi 😀

[beta]

lep putopis hvala!

izuzev božanstvene komedije ja to u srednjoj školi nisam učila.

Edited August 18, 2019 by beta kentauri