Italija

[Tresko]

Mogu iz Beograda ili iz Frankfurta. Jel ima neki drugi aerodrom u relativnoj blizini (100km) sa direktnim letovima od Frankfurta?

Nemaš ništa bliže kao aerodrom od Barija, što se tiče Monopoli-ja. Iz Bari-ja čak i vozom si očas posla do Monopoli-ja.

[Delija67]

Wizz Air leti do Barija iz Budimpeste i Sofije.

[halloween]

Ima i iz Temišvara Wizz Air za Bari, ponedeljkom i petkom.

Edited July 27, 2017 by halloween

[Delija67]

Mozes i vozom do Bara, pa na Brod ili avionom do Titograda, pa nekako do Bara (voz, bus, taxi) pa brod.

[halloween]

Može i do Drača, pa odatle trajekt.

[mlatko]

Do Domodosole?

 

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

[beta]

Do Domodosole?

 

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

 

čitam do domestosa

[Moća]

Preporuke za Trst? Sta videti, obici, jesti, sopingovati.

[Duci Simonovic]

Idi na plažu

[Moća]

Hvala Duci!

 

Sent from my Le X620 using Tapatalk

[ToniAdams]

kupi meni jedan kotac parmedjana i celu sunku, dacu ti kintu. sebi sopinguj sta oces.

[Moća]

Posto to?

 

Sent from my Le X620 using Tapatalk

[ToniAdams]

pa svakako manje nego kodnas. al poenta je sto je jaaaaaako dobro.

ozbiljno, preporucujem ti da dobar deo gepeka ostavis za hranu. sve ostalo realno sad mozes i kodnas da pazaris.

ako ostajes vise dana, preporucujem ti da zabodes kola de god nadjes mesta pa kupis trakavicu i ides na plaju busom.

sednes na 6 ili 36 i za desetak mindzi si iz centra na potpuno dobrom delu za kupanje.

[halloween]

Pripremam se za Bolonju, pa da podelim neke zanimljivosti.

 

 

 

 

Jedan od mnogobrojnih muzeja u Bolonji je i Muzej industrijskog nasleđa. U njemu se, između ostalih eksponata, nalazi i zaostavština od 16 predmeta fizičara i anatoma Đovanija Aldinija (1762-1834). Aldini je bio nećak poznatog fizičara, anatoma i biologa Luiđija Galvanija, koji je nakon čuvenog eksperimenta sa žabom koja se mrda na stimulus iako joj je odsečena glava* otkrio bioelektricitet. Galvani je kao profesor fiziologije na Univerzitetu u Bolonji sarađivao sa fizičarem Alesandrom Voltom, profesorom Univerziteta u Paviji, da bi se ubrzo sukobili i postali rivali, nakon čega je Volta pronašao prvu bateriju, a Galvanijeva istraživanja ostala su u senci ovog otkrića.

Čitavo to doba je obeleženo razvojm prirodnih nauka, posebno fizike, a neretko su naučnici namerno na senzacionalan način izvodili eksperimente na javnim mestima, uz dosta teatralnosti, glume, svetlosnih i zvučnih efekata, jer su od ulaznica prikupljali novac za istraživanja a i za popularizaciju nauke. Galvanijeve ideje nastavio je da razvija njegov rođak Đovani Aldini. U početku, Aldini je za eksperimente na javnim mestima koristio žabe i sitnije životinje, da bi potom prešao na krupne životinje, goveda. Zabeleženi su po pravilu bizarni rezltati kao npr. da je dodirujući naelektrisanom šipkom dijafragmu dekapitiranog govečeta izazvana defekacija.

 

 

A onda je došao na ideju da počne eksperimente na ljudskim leševima, kako bi utvrdio uticaj elektrostimulacije na životni ciklus.

 

 

 

 

Da bi eksperiment bio uspešan, neophodna pretpostavka je da leš bude vrlo svež i da je neoštećen. U kontinentalnoj Evropi se smrtna kazna izvršavala na giljotini, pa se Aldini uputio u Englesku jer se u ovoj zemlji smtrna kazna izvršavala vešanjem. Uz to, 1751. godine donet je Zakon o ubicama, koji je  dopuštao da se leš ubice nakon izvršenja smrtne kazne može secirati u naučne svrhe i da je ta mogućnost dodatna preventivna pretnja za sve kriminalce, a i nije bilo dovoljno tela za anatomska proučavanja.

I tako, Aldini je zaseo u Londonu čekajući kakav pogodan sudski slučaj koji se i pojavio 1803.godine, kada je Džordž Forster ubio svoju suprugu i dete, nakon čega je uhapšen i uslediilo je suđenje. Neki italijanski izvori tvrde da je Aldini, nestrpljiv da započne svoj eksperiment, utičući neformalno na sudije, khmkhm, doprineo da sudski postupak bude ekspresno završen i okrivljeni obešen. Potom je na scenu stupio Aldinijev eksperiment sa elementima cirkuske predstave u prostorijama Kraljevskog hirurškog koledža. U viktorijanskoj Engleskoj do tad neviđeno čudo. Nakon što je obešeni priključen na aparaturu, šipkama je dodirnuto najpe uho i usne, pa je  počela da mu podrhtava brada, jedno oko se trepćući otvorilo i lice se grčilo. Pravi spektakl je nastao kad je mrtvacu šipkom dodirnut rektum,  te na kraju ustao u polusedeći položaj na eksperimentalnom stolu, celo telo se grčilo i davalo znake reanimacije! Stručna publika se delom razbežala, delom pala u nesvest, verujući da je došao Sudnji dan, a zabeleženo je i da je Aldinijev pomoćnik, užasnut rezultatom eksperimenta, jer je prateći reakcije zabeležio ponovni rad pluća i srca, po dolasku kući doživeo srčani udar i preminuo. Trebalo je posle eksperimenta razuveriti laičku javnost da nije reč o mašini za oživljavanje mrtvih i da su eksperimentom nakratko uspostavljene neke fiziološke funkcije (mišićne i neurološke), ali da je moždana smrt izreverzibilan proces, što je naglašavao i sam Aldini.

Profesor Aldini je koristio eksperiment i na nekolicini sumasišavših pacijenata, tvde, sa potpunim uspehom (ma šta to značilo).

O londonskom eksperimentu na ubijenom Forsteru pisalo se po engleskim novinama mesecima kasnije, o čemu je glas dopro i do tada petogodišnje Meri Šeli, na koju je sve ostavilo tako snažan utisak da je 15 godina kasnje objavila roman Frankenštajn, po motivima ovog događaja.

Izvodeći eksperimente u javnosti zaradio je puno novca i zajedno sa Luiđijem Valerijanijem, osnovao zanatsku školu prirodnih nauka (sada Aldini-Valeriani Institute), ali za razliku od Valerijanija, u Bolonji nema ulice koja nosi ime profesora Aldinija, jer je odlučeno da ulicu ima njegov prezimenjak Antonio Aldini, hrabri advokat koji je branio dvojicu uhapšenih aktivista, boraca za ujedinjenje Italije.
Batrakoskop, korišćen za eksperimente na sitnim životinjama, pre svega- žabama.

 

 

*

Galvanijev mišićni stimulus Izvodili smo na časovima biologije u gimnaziji. Na molbu profesorke da neko donese 2-3 žabe na sledeći čas, dvojica drugara iz odeljenja otišli su u neki barski predeo na kraj Užica i doneli na čas veliku plastičnu kesu punu žaba, pa smo napravili žablji masakr krojačkim gvozdenim makazama. Nisam sigurna da je taj čas i dalje u nastavnom planu zbog surovosti prema životinjama.

 

Edited July 30, 2017 by nautilus

[Kampokei]

Evo me u Rimu, prvi put u zivotu. Grad je, jbg, prelep. Malo i suvise, ili makar jos vise nego sto sam mislio. Ajde one sve gradjevine, ali i to neko cudesno svetlo, bilo da si na vecim trgovima ili zabacenim ulicama. E, sad, turista je i previse, zapravo ovo je pravi uzas, ali ko mi kriv kad idem u avgustu. A van tih turistickih zona, grad mi deluje praznjikavo, a to verovatno feragosto. Tako da je nemoguce da provalim kakva je ovde zapravo atmosfera i kakvu energiju grad ima. Bio sam veceras u kraju San Lorenzo, koji mi je kul, ali relativno mali. Ima neko neke preporuke za jos neke krajeve, ili konkretnije, kafane, barove, restorane?