4 hours ago, Tihajeza said:

Evo pljeska kod Nade

Prokletstvo, dadoh pre par nedelja ko zadnji slepac, umesto da se strpim do Nadine akcije!

Ovo što napisa kolega April da bi trebalo palcem pritiskati onu vatu koju priviju na ranicu od igle nisam nigde čuo, ali sasvim ima smisla. I kad se porežem skalpelom dok se nešto majstoriše, dohvatim parče papira, ili već šta se nađe pri ruci, i pritisnem da se zaustavi krvarenje, ista je logika.

Nego se naviklo da se ne dira bar sat vremena ovo kako nam zaviju stručna lica, a zapravo nema razloga da si sami ne pomognemo dodatno, ako već ima načina.

Istini za volju, samo sam jednom imao loše iskustvo, a u ostalih pedesetak i kusur navrata je sve bilo ok - generalno je njihovo osoblje vešto i pažljivo.

Tad jednom, u njihovom busu, je bio klinac koji mi je izgledao kao srednjoškolac na praksi. U startu mi nije ulivao poverenje, nekako sav ulickan i utegnut, kao neko ko glumi bolničara u lošoj latino seriji. Valjda nekako nije uopšte potrefio ili uveo iglu kako treba, sećam se da je istakanje trajalo "letnji dan do podne" i da mi je ostala modrica.

Valjda je vremenom naučio.

Ja sam nekada redovno dobijao čestitku za rođendan

Žao mi je što više nisam podoban kandidat ali kada ugasim valjda će imati šta da proberu... Bubrezi su I klasa, neprskano, srce isto, oči onako ali lepe. Jetru mislim ni mačkama da daju ne bi prošla.

Uglavnom ima materijala.

Samo da kazem jer moze jos nekom da koristi:

• Ako koristite bilo sta od lekova sa kojima se bodete mora 6 meseci da prodje jer ima neki rizik od infekcije.

• Ako koristite bilo koji antidepresiv moea mesec dana da prodje od zadnje doze.

• Glukofaz, ako imate IR, je ok.

Šta bi ono sa ženama koje su rađale?

Mislim, ja sam svakako bar jednu polovinu godine s manjkom hemoglobina, tako da ništa....nego onako, pitam za drugaricu

17 minutes ago, Svemir Zeka said:

Šta bi ono sa ženama koje su rađale?

Mislim, ja sam svakako bar jednu polovinu godine s manjkom hemoglobina, tako da ništa....nego onako, pitam za drugaricu

Žene koje su rađale daju normalno krv, ograničenje je za davanje trombocita, i nekih derivata krvi.
Ako hoće da da krv (bez ciljanog primaoca), daje normalno, samo da je zdrava, i naravno sva ostala pravila važe, što se tiče boljki, lekova i sl.

Veći je broj davaoca među muškarcima nego ženama, i dosta je opravdanih razloga.

Postoji uvreženo mišljenje da žena tokom ciklusa izgubi dosta krvi pa zbog toga nema "rezervoar" za druga davanja.

Količinski gledano, tokom ciklusa ode od 30-40ml krvi. Već oko 70ml krvi je previše.

Koleginica je ušla u prepirku da nije davalac jer što je tokom života dovoljno dala krv putem ciklusa, pa sam joj izračunao da se u jednom dobrovoljnom davanju u roku od 10 minuta daje ista količina krvi (450ml) koju ona izgubi godinu dana tokom normalnog ciklusa.

Evo kako su u Norveškoj motivisali nove davaoce:

https://www.youtube.com/shorts/jm7dMzkKd14

2 hours ago, Šumejker-Levi 9 said:

Veći je broj davaoca među muškarcima nego ženama, i dosta je opravdanih razloga.

Postoji uvreženo mišljenje da žena tokom ciklusa izgubi dosta krvi pa zbog toga nema "rezervoar" za druga davanja.

Količinski gledano, tokom ciklusa ode od 30-40ml krvi. Već oko 70ml krvi je previše.

Koleginica je ušla u prepirku da nije davalac jer što je tokom života dovoljno dala krv putem ciklusa, pa sam joj izračunao da se u jednom dobrovoljnom davanju u roku od 10 minuta daje ista količina krvi (450ml) koju ona izgubi godinu dana tokom normalnog ciklusa.

Evo kako su u Norveškoj motivisali nove davaoce:

https://www.youtube.com/shorts/jm7dMzkKd14

30 mL tecnosti drzi jedan nocni (uspela sam skoro 50 mL da nalijem ali malo je curnulo na samom kraju).

Da ne ulazimo ovde koliko nocnih mi ode na jedan ciklus.

Ne razumem se u potpunosti, ovde kaže:

A typical menstrual cycle involves a total blood loss of 30–50 mL, with a range of 10–80 mL considered normal. Daily loss is roughly 6–10 mL. A total volume greater than 80 mL per cycle is often defined as heavy, which may indicate a need for medical consultation.

On 5. 2. 2026. at 9:07, Shan Jan said:

Samo da kazem jer moze jos nekom da koristi:

• Ako koristite bilo sta od lekova sa kojima se bodete mora 6 meseci da prodje jer ima neki rizik od infekcije.

• Ako koristite bilo koji antidepresiv moea mesec dana da prodje od zadnje doze.

• Glukofaz, ako imate IR, je ok.

Mene vratili zbog Lodoza za visok pritisak jer mora 48 sati bez njega

Mene su poslednji put odbili jer sam 10ak dana pre toga primala blokadu zbog upale tetive na ruci.

Mi od pre par godina više nemamo odeljenje transfuzije u bolnici, pa nam sad utorkom dolazi ekipa iz Bg u neku malu prostoriju u zgradi kulturnog centra, i tu se, u prilično lošim uslovima zbog gužve, daje krv. Malo zbog te situacije, malo zbog toga što sam se prethodni put loše osećala i bukvalno prespavala 2 dana nakon davanja krvi, ću ubuduće davati krv samo kad čujem da je moja krvna grupa u deficitu, ili namenski za nekoga, iako će mi jako nedostajati taj divni osećaj kad daš krv i znaš da time spašavaš nečiji život.

Imam i kolegu iz bivše firme koji me zove sestrom od kad sam bila jedini odgovarajući davalac u trenutku kad mu je hitno trebala transfuzija.

Mene su odbili pre par godina za trombocite zbog ubrzanog rada srca. Doduse posle sam regularno davao obicnu krv par puta ali je uvek bilo podizanje obrve kada su me pregledali pre davanja kada cuju za odbijanje. Inace nikada ne gledam u iglu i krv, uvek fiksirana glava na drugu stranu.

Мени је само вађење крви буквално бања, немам баш никаквих проблема ни пре, ни током, ни после. Додуше мали је узорак али не видим да ће ту нешто са се промени. Више ме смара тај преглед пред давање, ал добро то је до мене.

Кад сам први пут давао наменски сад већ беше давно, докторка била нека опака милфара и наравно смарала ме због убрзаног пулса, а ја оно релативно клинац, први пут дајем и одмах код неке мамичке, не знам тачно шта је очекивала :D

Odbijanje čoveku uvek teško padne kad se već nakani da dođe i dobrovoljno da krv. Jednom sam tako ubedačio dvojicu svojih zaposlenih koje sam prethodno nagovorio da krenu sa mnom do Zavoda u  Svetog Save, pa mi je posle bilo i krivo.

Doduše, bila je baš nesvakidašnja situacija, avgust '95, upravo su bile objavljene vesti o padu SAO Krajine, kolonama izbeglica, mnogo žrtava i ranjenih...Rezon mi je bio, sigurno će trebati, pa da uradimo šta možemo, i oni pođoše iako nikada ranije nisu davali.

Međurim, za razliku od mene, obojica su ne samo bili ozbiljni pušači, već su imali i lošu naviku da nikada ne doručkuju, pa su praktično do ručka uvek bili samo na kafi i duvanu. Tako da, iako smo bili mladi, njih su odbili 'na keca' zbog niskog hemoglobina.

Da dodam da je, osim prethodno pomenutog, jedini slučaj da sam otišao da namenski dam krv baš zbog određenog događaja, a ne za osobu, bio prošlogodišnji 15.mart.

Krenuli smo porodično da se nađemo kod crkve Sv. Marka sa prijateljima koji su došli iz drugog mesta, pa sam isplanirao da prethodno zalomimo do Sv. Save. Bio sam ubeđen da će doći do krvoprolića, kao što je verovatno i bilo planirano, ali je srećom izbegnuto.

Očekivao sam da su i drugi tako razmišljali i da će u Institutu biti gužva. Međutim, tamo osim osoblja nije bilo žive duše. Svi zaposleni su bili načičkani na prozorima i terasi ka ulici, neki i dovikivali "pumpaj". Većina ljudi, zapravo nepregledna masa, je kuljala bulevarom od Autokomande ka Slaviji, ali se manji rukavac odvojio i kroz Sv. Save.

Pitao sam da li je bilo davalaca ranije u toku dana, rekoše svega nekoliko ujutro. Kada su posle objavili slike članova studentskog obezbeđenja sa flomasterom upisanom krvnom grupom po rukama, što je svakom normalnom nateralo suze na oči, ispalo je da su i ta divna hrabra deca imala iste crne slutnje.