Prilično jak motivacioni faktor za potencijalne davaoce je tih zakonski garantovanih dva slobodna dana koji svakom dragovoljcu sleduju. Nisam siguran u kojoj su meri ljudi sa time upoznati, i verovatno bi to mogla da bude primamljiva poruka u okviru nekakve kampanje.

E sad, malo ispada nepristojno isticati taj benefit, uz svu nespornu humanost samog čina, pa bi se trebalo baš potruditi da se i to provuče i marketinški upakuje na neki prihvatljiv način.

Pre nekih pet godina, na terenu, kod domaćina gde sam tada pronašao smeštaj, je u sobi na polici bila nekakva mesingana pločica u drvenom ramu, na koju isprva nisam obratio pažnju. Uz druge naređane andrmolje, pretpostavio sam da je neka budalaština tipa "uspomena iz Mataruške banje" ili nešto iz opusa "Bože blagoslovi svakog ko kroči u ovaj dom...", ali sam posle zapazio da je to zapravo plaketa sa gazdinm imenom za jubilarno stoto davanje krvi.

Bio sam naravno fasciniran, tada sam bio možda na četrdesetak, i sutradan ujutro, uz kaficu/rakijicu, pohvalim majstora, a on se smeška.

Ispostavilo se da je, iako mlađi od mene, već uveliko bio u penziji, pošto je proveo radni vek u vojsci. Bio je dobrog zdravlja, tako da mu redovno davanje nije predstavljalo nikakav problem, a pritom se uvek dva slobodna dana daju lepo iskoristiti, posebno ako se vežu sa vikendom.

A kad je čovek baš redovan davalac na svaka tri meseca, to se onda nakupi na osam slobodnih radnih dana godišnje, što uopšte nije šala u odnosu na ono vam redovno sleduje.

Izvesno je da takva, vojna profesija, predstavlja idealan scenario gde svojim dvodnevnim odsustvom nećete oštetiti ni poslodavca, ni kolege, ni potčinjene ili klijente, ali zapravo i u svim ostalim slučajevima potencijalna korist za onoga kome vaša krv može zatrebati daleko prevazilazi eventualnu štetu u radnom okruženju izazvanu vašim izostankom.

u stara dobra vremena, kada sam davao krv (oko 40 davanja, približno 12 litara) dobijalo se 2 slobodna dana + onaj kada se daje. tako da sam, pošto sam odlazio petkom popodne imao 10 dana dodatnog odmora godišnje. sada, u vreme kapitalizma ne znam kako poslodavci gledaju na to.

Edited March 2Mar 2 by đorđe geprat

Sad ste me, Đorđe, potakli da se zamislim i shvatim da uopšte ne znam kako se u praksi sprovodi dobijanje i korišćenje tih teorijski zagarantovanih slobodnih dana.

Bilo bi sa jedne strane logično da se zbog eventualne malaksalosti, ako čovek da krv ujutro, ne radi taj i naredni dan. Ukoliko je davanje bilo popodne, onda možda dva naredna dana da budu slobodna. A ako je to bio petak, onda i nema opravdanja da se dobiju dodatni slobodni dani, jer ste već do ponedeljka sigurno ko novi.

E sad, verovatno ima prostora da se ta zakonska odredba tumači elastično i da onda firma dopusti davaocu da ta dva dana koristi kada mu odgovara.

Ja to nažalost nikada nisam mogao da koristim, pošto sam isprva radio kod svojih drugara, tako da ta davanja nisam ni pomišljao da prijavim, a poslednjih tridesetak i kusur godina bi bilo besmisleno da, kao direktor /vlasnik uopšte razmatram nekakve slobodne dane: niti bih si tražio, a još manje to sebi odobrio.

Što se tiče količine koju uzimaju, mislim da je o tome već bilo govora i da je to načelno 450 ml za muškarce, a 300 za žene. Ali to je verovatno promenljivo i zavisi od njihove odukativne procene. One 'dojpak' kese vrv mogu da prime dosta širok opseg zapremina, a čini mi se da tek od skora u Institutu imaju neke naprave koje možda i vagaju te kese.

@Dobrila

Ljudi koji daju su uvek upoznati da imaju prava na 2 slobodna dana i svi ih koriste.

Da li je moralno vršiti humani čin kad dobiješ nešto zauzvrat - ne znam šta bih rekao.
Lepo je biti nagrađen, pogotovu što daješ deo sebe.

Dobrovoljno davanje krvi ima velikog odziva u većim firmama i često idu četvrtkom, pa su zaposleni motivisani da spoje to sa vikendom.

Pre nekoliko meseci sam saznao da zanimanja koja imaju beneficirani radni staž dobijaju 3 (tri) slobodna dana za davanje krvi.

Kod mene u firmi je fleksibilno - samo se odmor uveća za ta dva dana. Ja dajem petkom, taj dan sam usporen i gladniji.

Možda i druge kompanije to praktikuju.

Onaj video sa "Krvavom ligom" iz Norveške sam poslao svom konktaktu u Zavod za transfuziju.

Ja sam prestao da uzimam ta dva dana od Kovida i kada sam presao na potpuni rad od kuce. Pre toga sam uzimao potvrde i planirao kada cu da dam krv. Mada realno mogao bih da pocnem ponovo da uzimam.

Ako radiš od kuće a daš krv, da li će biti problem da uzmeš dva dana i izblejiš?

10 minutes ago, Šumejker-Levi 9 said:

Ako radiš od kuće a daš krv, da li će biti problem da uzmeš dva dana i izblejiš?

Imamo prakticno neogranicen broj slobodnih dana koje mozemo da uzmemo, ono dan dva, dok naravno ne zloupotrebljavas tako da ta dva dana moga da uzmem i bez davanja krvi kad hocu. Ako uzmem potvrdu onda treba da saljem HRu i sl a mrzi me iskreno. Uzecu sledeci put, ne treba da me mrzi.

Deder u kojoj firmi radiš, reci mi da pređem

17 hours ago, Šumejker-Levi 9 said:

@Dobrila

Ljudi koji daju su uvek upoznati da imaju prava na 2 slobodna dana i svi ih koriste.

Da li je moralno vršiti humani čin kad dobiješ nešto zauzvrat - ne znam šta bih rekao.
Lepo je biti nagrađen, pogotovu što daješ deo sebe.

Dobrovoljno davanje krvi ima velikog odziva u većim firmama i često idu četvrtkom, pa su zaposleni motivisani da spoje to sa vikendom.

Pre nekoliko meseci sam saznao da zanimanja koja imaju beneficirani radni staž dobijaju 3 (tri) slobodna dana za davanje krvi.

Kod mene u firmi je fleksibilno - samo se odmor uveća za ta dva dana. Ja dajem petkom, taj dan sam usporen i gladniji.

Možda i druge kompanije to praktikuju.

Onaj video sa "Krvavom ligom" iz Norveške sam poslao svom konktaktu u Zavod za transfuziju.

Poštovani Š-L 9, zahvaljujem na iscrpnom odgovoru i informacijama.

Slažem se da davaoci uvek znaju za mogućnost dobijanja ta dva slobodna dana, pošto lekari svaki put posle pregleda upitaju treba li vam potvrda za posao. Ono što ne znam je u kojoj su meri sa time upoznati svi ostali, tj. potencijalni davaoci, jer bi bilo kakva kampanja trebalo da bude usmerena pre svega ka njima, pa mi se činilo da taj momenat ima marketinškog potencijala.

Što se tiče samog principa "nagrađivanja" davalaca tim slobodnim danima, nesporna je opravdanost dodeljivanja, a ni moralnost prihvatanja ne bi ni trebalo dovoditi u pitanje. Naravno da to pripada davaocu i da treba koristiti; ja tu lekarsku potvrdu uvek odbijam samo iz razloga što bi mi kao privatniku i "gazdi" bilo besmisleno da je uzmem; slobodan dan mogu uzeti bilo kad, pod uslovom da si to mogu priuštiti.

Inače, oduševljen sam tom pomenutom mogućnošću naknadnog korišćenja slobodnih dana koju vam poslodavci omogućavaju, to je baš lepo sa njihove strane.

Zanimljiv mi je i taj podatak da osobe sa beneficiranim stažom dobijaju tri dana, baš ću da priupitam tog svog domaćina, penzionisanog oficira sa preko sto davanja, kad me opet tamo put nanese, da li je tako bilo i ranije.

Zapravo sam jednom davno pokušao da se okoristim tim zakonskim pravilom o dvodnevnom oprostu od radnih obaveza, i bilo mi je baš stalo, ali se ipak nije dalo.

Bilo je to u JNA, kada sam iz prve ruke imao prilike da se upoznam sa doslovnim značenjem termina "traje ko gladna godina". Tada je vojni rok bio 15 meseci, ali ko upiše faks slali su ga na 12 u oktobru odmah posle srednje, da se ne bi gubile dve školske godine, a kusur od tri meseca će se kao naknadno doslužiti (zapravo je samo mali broj to stvarno dosluživao, jer je kasnije ukinuto).

Kako god, zapala me kasarna sa strogom disciplinom i užasno lošom i oskudnom hranom, još uz starešinu koji me uzeo na zub i šikanirao u svakoj prilici. Komandir voda, izvesni Šerbo iz neke crnogorske zabiti, je iz nekog razloga imao pik na Beograđane, a mene baš nije mogao očima da vidi.

Kada se približi kraj vojnog roka, proticaj vremena se drastično usporava, većina odbrojava svaki dan do datuma skidanja, uglavnom se svake večeri precrtavaju dani u kalendaru, i u svakom trenutku znate tačno koliko je još ostalo da se odrobija, gotovo sa minutnom tačnošću.

Barem mesec dana ranije sam uveliko znao da će ta neka sreda biti 'dan de', trenutak "ponovnog rođenja", koji se iščekivao sa religijskim zanosom, pogotovo što nisam bio kući već preko deset meseci (kulov me sa nekim glupim obrazloženjem nije pustio čak ni na redovno odsustvo, koje je vojnicima navodno bilo zagarantovano).

U čitavoj toj situaciji osvane u kasarni plakat da će biti organizovano dobrovoljno davanje. Pravi dar sa neba, jer je tada bilo u JNA neko pravilo da vas, ukoliko vam skidanje redovno pada u ponedeljak, po automatizmu otpuštaju u petak, valjda da ne biste preko vikenda ždrali državni lebac za dž. Tako da bi meni to davanje donelo ne samo dva (sa srede na ponedeljak) već celih pet dana skraćenja! Prijavim se naravno odma - jebo krv, za pet dana dajem bubreg i prst gratis.

Dodje i taj dan, nas nekolicina privavljenih iz jedinice pokupi zdrav. knjižice od ćate i nacrtamo se na krugu, gde se već skupio buljuk dragovoljaca iz kasarne. Već smo bili došli skoro na red, prošli lekarski pregled i kontrolno uzimanje krvi iz prsta (to sve mlado, zdravo, niko nema problem), čekamo da se oslobodi jedno od par mesta koje su namestili za davaoce.

Kad dotrčava Šerbo i viče, ne može on, upirući prstom na mene, bio je noćas pomoćnik dežurnog! Stvarno je bilo pravilo da ako ste bili prethodne noći na nekoj službi, onda se ne može dati krv. Iako sam tu noć samo sedeo i kunjao - nisam cepao drva - propisi su neumoljivi.

Posle sam shvatio da je on tada samo zbog toga došao, nikakvog drugog razloga ni posla nije tu imao, ali majstor je uspeo da me s

kenja do koske.

U NS danas poklon kišobran , a dobila sam i ružu jer 8. mart .

Bravo @sedijedan

44 minutes ago, Šumejker-Levi 9 said:

Bravo @sedijedan

Meni ovo smešno, i čitam glasom nastavnice u osnovnoj školi.

2 hours ago, Filozof manijak said:

Meni ovo smešno, i čitam glasom nastavnice u osnovnoj školi.

😅 Bolje pohitaj po svoj primerak kišobrana. A jeste smešno, nastavnice.