2 minutes ago, ultra plasticni said:

bergman je gledao tri filma dnevno

E to je posvećenost. Gledao sam onaj dokumentarac u kome na policama stoje Die Hard, Terminator... Ne mislim da je to loše ili da je imao loš ukus ali svakako zanimljivo.

Train Dreams je jedna monumentalna vizuelna i narativna podvala. Bolje da sam gledao krakatog pauka u cosku kako ceka da mu nesto uleti u mrezu.

Indiscreet (1958), Cary Grant i Ingrid Bergman

iliti kako je ljubav komplikovana posle 40-e

Edge of the City

Tragicno, a lepo i znacajno prijateljstvo.

Predator: Badlands

Mnogi bolji nego što sam očekivao. Prava 3D bioskopska zabava. "Diznifikacija" Predatora je po meni uspešna i prijala je i meni i mom sinu.

(Posle prvog dela, koji je remek-delo, konačno jedan ok film u slabom serijalu.)

Sirat

Jako dobar film. Snimljen kako treba, fotografija na visokom nivou. Odlična tehno muzika je podvukla i podebljala beznađe.

Posle gledanja prvo sam bio besan. Pitao sam se zašto su neophodni tragični i mučni događaji?! Da li autor time puca na festivalske nagrade?

Mislio sam da će film više biti u fazonu Burning man festivala i pozitivne atmosfere, da će otac sa sinom naći izgubljenu ćerku i sprijateljiti se sa otkačenim rejverima.

Kada mi se sleglo, i prošao i bes i mučnina, počeo sam drugačije da razmišljam. Pomislio sam na jedinu scena gde sam se nasmejao i osetio potpunu povezanost sa likovima. To je izvođenje pesme "Dezerter" Borisa Viana. Mislim da je ona ključ za razumevanje ovog filma. Oni su svi dezerteri. Pobegli su od civilizacije koju ne mogu da podnesu. Svi su manje više oštećeni, i psihički i fizički. Nisu izabrali pobunu već bekstvo. Ili to bekstvo vide kao pobunu.

Ono što zaključujem iz ovog filma je da dezertiranje i bekstvo nisu mogući, da vode u još dublji očaj.

Film to ničim ne sugeriše, ali meni se "ukazuje", neophodna je pobuna! Ovde, tamo, svuda...

(Trotsky likes this)

The Mastermind - ovo je školski primer (da ga prikazuju po fakultetima) da ne morate baš svaku scenu koju ste snimali da ubacite u film. Da je 15 - 20 minuta kraći, bio bi dosta bolji. Dobar je soundtrack, mada malo generični free jazz film noir score, ali nema veze, važno je da zvuči dobro. Prošli filmovi su joj bili bolji, nije ni ovaj loš, prosek, ali je razvučen.

Zato je Bugonia super zabava. Plus mi se i kraj svideo, što se jako retko dešava sa novim filmovima. Ja nisam sekao vene na Poor Things, kao veći deo sveta, više mi se dojmio The Favourite, ne znam kako će reagovati hard core Yorgos fanovi, ali nama je bilo zabavno. Vidim da uskoro kreće i u našim bioskopima, vredi novca. Nije da ljudi čekaju moju preporuku da gledaju Yorgosa ali eto, čisto da vas obavestim

One Battle After Another, 2025 - tačno kažu negde da Leo di Kaprio najbolje glumi kad je u nekim ritama, ali je ovde odličan.

Traje malo duže, ima padova pažnje ali su neke scene urađene odlično. Preporuka.

https://www.imdb.com/title/tt30144839/

On 24. 11. 2025. at 22:39, Nevernik said:

Zato je Bugonia super zabava

Zaista nije lose, naprotiv, do raspleta recimo. Malo predvidivo ali Ema i ovaj Dzesi sjajno glume.

Mislim da sam sve scene tokom zivota video vise puta ali prvi put da ga odgledam u celosti. Perfect vanila icecream.

Train Dreams

Jbte 45 minuta mi knedla stoji u grlu...

Žena se uopšte nije povezala sa filmom, a ja hoću da crknem. Neverovatno

Nastavljamo da kucamo na vrata filmova koje smo odavno trebali da pogledamo ali nismo... John Wick. Za nekog ko ne voli akcije sasvim dobar film. I dalje ispod Taken ali blizu.

sinoć na EON klubu

vuasat kino

pokajanje

vrlo preporučujem. film bez greške.

@Shan Jan ne mogu da gledam filmove sa nisonom. baš kao sa još dosta njih, da ne nabrajam.

edit. mislio sam na "taken"

Edited November 28, 2025Nov 28 by đorđe geprat

gledam upravo jednooki džek i brate koliko su lepe bile pina pellicer i katy jurado...

sjajan film, a brando i karl malden podjednako briljiraju.

Jeben baja Piter Bogdanović i The Last Picture Show.

Hajde da mi se slegne jer mi je trenutni utisak 10/10, ali ispod 9/10 nikako ne može.