16 hours ago, pt 2.0 said:

Uzela da gledam The Breakfast Club (1985) jer ga je @Stela pomenula na stranici teme koja mi se otvorila, i koju sad ne umem da nadjem.
Nikada nisam gledala ovaj film (a mislim i da obaram lični rekord - Amadeusa sam gledala svega par decenija nakon što je snimljen, ovo je 40 godina kasnije).

Nadam se da ti se svideo film.

Iako cesto gledam filmove, ima ih toliko dobrih snimljenih pre 40, 50 godina koje nisam pogledala.. Raduje me kad pronadjem neki, da li po preporuci (na forumu ili u rl) ili ga sama otkrijem u bespucima interneta. To da cu uvek moci da pogledam neki odlican film za koji do juce nisam ni cula je prekrasno saznanje.

Kada mi se nesto svidi, onda i obnovim, pa steknem novi uvid sa distance, trenutne zivotne pozicije i iskustva. Ili mi je samo potreban osecaj koji mi taj film pruza, pa posegnem za njim kao sigurnom lukom.

najpre je bio pokušaj. na MTSovom evrofilm kanalu sa italijanskim filmovima pustili su "una giornata particolare". rekoh, ajde da uiživam u sofiji i marčelu.

kad ono, spolovilo, film su ofarbali i sinhronizovali na engleski. odustadoh posle pet minuta pižđenja. posle sam izvadio disk i odgledao kako valja. crno-belo i na italijanskom jeziku.

10 hours ago, Moća said:

Kod of woke agendi iritira me kad u filmovima i serijama prikazuju kako se zene ravnopravno biju sa muskarcima i na taj nacin dovode u zabludu zene-devojke da se biju u rl sa muskarcima sto se ne zavrsi dobro sto se vidi iz mali nilion klipova na drustvenim mrezama.

Je li to stvarno neko ozbiljno misli, a da je stariji od 10 godina? Filmovi tog tipa su zabava.

Osim toga za borilacke sportove i kad je isti pol postoje kategorije u tezini. Ni u boksu, ni u dzudou se ne bore onaj od 60kg (zaboravila sam ime kategorije) i onaj od 90kg i vise.

Petneaestak godina je granica da mogu da se nadju u mesovitim ekipama, ako ima kontakt igre. U rukometu pogotovo.

U svakom slucaju je za svakog ko se ne smrzne od straha bolje da poznaje neke tehnike samoodbrane, nego da ih ne poznaje. Moze da kupi vreme da pobegne. Tako da trening nije beskoristan, ni slucajno.

Edited October 26, 2025Oct 26 by Moonwalker

"batri" - "braća" češki film na SBB/pikboks klubu.

po stvarnom događaju. dobar.

Edited October 27, 2025Oct 27 by đorđe geprat

Ketrin fino zašiljila trilericu na temu Mirno spavaj svete, neće valjda.

On 25. 10. 2025. at 10:21, Filozof manijak said:

Što je najgore, svi ti distopijski filmovi iz osamdesetih (Totalni opoziv, Trkač..)danas mi više liče na našu realnost nego na SF

Ti filmovi su kad su se pojavili, pogotovo Running Man i Robocop, delovali nestvarno groteskno, kao nesto sto nikad ne moze da se desi, sa ove distance ipak deluje da su scenaristi i reziseri samo jako dobro poznavali ljudsku prirodu.

14 hours ago, Jeremija said:

Ti filmovi su kad su se pojavili, pogotovo Running Man i Robocop, delovali nestvarno groteskno, kao nesto sto nikad ne moze da se desi, sa ove distance ipak deluje da su scenaristi i reziseri samo jako dobro poznavali ljudsku prirodu.

Mene malo rastuzuje sto su se bukvalno sve distopije ostvarile a od utopija ala Star Trek (u drustvenom smislu) smo dalji nego ikada. Cenim da je ovo jedno od onih vremena dekadencije koje prethodi revoluciji (kao npr. u Francuskoj) i da ce biti bolje kad giljotina pocne ponovo da radi.

8 hours ago, Shan Jan said:

Mene malo rastuzuje sto su se bukvalno sve distopije ostvarile a od utopija ala Star Trek (u drustvenom smislu) smo dalji nego ikada. Cenim da je ovo jedno od onih vremena dekadencije koje prethodi revoluciji (kao npr. u Francuskoj) i da ce biti bolje kad giljotina pocne ponovo da radi.

Nije ni Star Trek takva utopija kakva se na prvi pogled cini, ne samo zbog odnosa sa nekim drugim civilizacijama i sumnjivih medjuljudskih odnosa, vec i zbog toga sto su mu prethodili eugenicki i nuklearni ratovi koji su skoro sve istrebili.

Ne delim tvoj optimizam kad je u pitanju covecanstvo, mislim da mu je odzvonilo, zbog raznoraznih faktora za koje bi mi trebalo par stranica da ih sve obrazlozim. Ali, da ne idemo u off-topic, nestale su i velicanstvene civilizacije poput Atlantide, Lemurije i Mua, nista strasno da se to dogodi i ovoj bednoj, ljudskoj.

Edited October 29, 2025Oct 29 by Jeremija

Korektan filmić o Springstinu, tj o demonima sa kojima se borio i koje je izbacio iz sebe tokom snimanja akustičnog albuma Nebraska.

The house that Jack built, konačno i to da gledam 😳

Negde na trećini sam htela da odustanem, rekoh sebi, ovaj je prejebao čak i moje kapacitete za gledanje gnusnosti.

Završila sam. Utisak me držao čitavih pola sata.

On 28. 10. 2025. at 10:40, autsajder said:

Ketrin fino zašiljila trilericu na temu Mirno spavaj svete, neće valjda.

Brt ja neveruem gde bejah 2 sata 😳

Knjigu nisam citao,ali jedan od osnovnih problema je sto sama radnja prebrza za film,cak je iz filma jasno da ovo mnogo bolje fukcionise na papiru.Cak mislim da bi ovo bilo najbolje u strip formi.Previse je desavanja i twistova u sat i po.Takodje non stop dok sam gledao,imao sam utisak da je ceo film san,sve je nekako "cudnjikavo"Iskreno ne znam da li je to samo subjektivni osecaj,ili je to namerno odradjeno.Moguce da je to pokusaj da mladjoj publici docaraju 90s,jer mnogi nisu bili ni zivi tokom 90s.Mislim da Butler moze da postane opasna glumcina,samo ako mu se budu nudile dobre uloge.Ne znam zasto,ali mi se cini da je potencijal,ali da se to mora jos mnogo polirati.Cak imam tuisak ma koliko smesno zvucalo,da jos nije potpuno "opusten"

Od mene za film,nategnuta 7ca

9 hours ago, Svemir Zeka said:

The house that Jack built, konačno i to da gledam 😳

Negde na trećini sam htela da odustanem, rekoh sebi, ovaj je prejebao čak i moje kapacitete za gledanje gnusnosti.

Završila sam. Utisak me držao čitavih pola sata.

Brt ja neveruem gde bejah 2 sata 😳

Je si li gledala njegovog Antihrista? Must-watch.

22 minutes ago, pariah said:

Je si li gledala njegovog Antihrista? Must-watch.

Nisam, bilo me frka 🙄 to i onaj još jedan....Melanholija valjda

IMDb

Blue Velvet (1986) ⭐ 7.7 | Crime, Drama, Mystery

2h | R

Repriza nakon bruku vremena. Apsurd i nadrealni "mrakovi" ispod privida normalnosti- kvintesencijalna Linčova tema koju nikada nije bolje, nadahnutije, jezgrovitije i memorabilnije obradio nego ovde. Skoro svaki kadar je ikoničan i to već od uvoda ( gradić iz razglednice- drečava bašta- srčani udar- monstruozni mravi...) pa sve do samog kraja, uključujući i crvendaće.

Ima vec neko vreme, no nikako da sednem za komp, otkako sam odgledao horore iz 30ih godina. Za razliku od meni omiljenih 80ih, ovi klasici nisu moja solja caja, iako sam odrastao uz oridjidji frankenstajna, king konga, drakulu itd... Otude sam bio isprva odlucio da a) ne gledam bas sve nabrojane (84 ukupno), delom sto ima na spisku i filmova (mali broj) koji se i dalje smatraju izgubljenim, a delom zato sto su uglavnom tezak smor i b) da preskocim one koje sam kao klinac vec gledao. Na kraju sam odustao od opcije b), sto je ispala dobra ideja, tek kada sam nanovo gledao king konga ili frankenstajna ili bilo kog drugog klasika, shvato sam da mi je u secanju ostalo samo mrvica od njih, ako i to... Uglavnom, kada se oduzmu losi, nepostojeci i meksicki (da, poslednje sto mi je trebalo je da jurim jos i na spanskom, dovoljno sam se maltretirao sa hororima na japanskom, kineskom i nemackom!!!) filmovi, ostaje da sam pogledao cak 68 horor fimova iz tridesetih. Nelose.

Jedini iz 1930. bio je The Bat Whispers, i to ne zato sto je dobar film, stavise, ubio sam se od dosade, vec samo iz jednog jedinog razloga, ovaj film je bio inspiracija Bobu Kejnu za svoga Betmena! Sledeca, '31, je bila puna hitova: Drakule, Frankenstajna, Dr. Dzekila i Mr. Hajda, ali ja bih ovde izdvojo Svengalija sa Dzonom Berimorom (dedom od Dru) i Marijan Mars. Niz sa dobrim filmovima se nastavlja i naredne godine, kada imamo Freaks, Murders in the Rue Morgue (nema veze sa Poom, osim u naslovu, a to ce vaziti i za ostale filmove kasnije), Behind the Mask, nemacki Vampir (potpuno nadrealan film, a baba, glavni vampir pljunuta prvi Doktor Hu!), White Zombie (ne bas neki kvalitetan film, ali je u istoriju filma usao kao prvi zombi film), Doctor X (prvi horor kolor film, u dve boje, zelenoj i crvenoj, bez plave, pa film ima zelenkastu boju), odlican The Most Dangerous Game, Chandu the Magician, atmosfericni The Old Dark House, The Mask of Fu Manchu (iako ja nisam osetljiv na stereotipe, ovaj film je zaista grdno rasisticki, i nije jedini u ovom bacu odgeldanih fimova), a godinu zatavramo sa The Mummy i ostrvom doktora moroa, pardon: Island of the Lost Souls.

1933 godina pocinje sa The Vampire Bat i meni jednim od najomiljenijih glumaca ove dekade Lajonelom Atvilom (ljubitelji Martija Misterije ce mozda videti slicnost sa Hermanom Strausom, vampirom iz Njujorka, koji je radjen po Atvilu!), a tu je i The Mystery of the Wax Museum (vec sam odavno gledao rimejk sa Vinsentom Prajsom House of Wax), potom Murders at the Zoo, M. Frica Langa (po meni i najbolji film dekade!!!), sjajni King Kong, Night of Terror, Supernatural, a godina se zavrsava (skoro) na haj noti sa The Invisible Man, The Ghoul i, nazalost sa Son of Kong.

Zato, 1934. pocinje malo jace sa The 9th Guest (a to je sama Smrt), da bi smo imali jos jedan izuzetno rasisticki film Chloe, Love is Calling You, a nastavili sa Double Door, psiholoskim hororom, da bi usledila jos dva "poa", The Black Cat i The Tell-Tale Heart, praceno jos jednim prilicno rasistickim filmom, Black Moon. Ipak, godina se nekako zavrsava sa rerlativno ok filmovima Maniac i The Ghost Walk.

Sledeca, 1935, krece sa The Mark of the Vampire, da bi usledili The Bride of Frankenstein, Werewolf of London i naravno nesrecni The Raven. Peter Lore, kojeg smo upoznali u M, sada se vraca u Mad Love, i ovo je njegov prvi americki film (vidi se da mu engleski nije jos savrsen), pa odlicni The Black Room, i los Murdered by Television (da, zvuci kretenski, i izgleda tako), da bi se godina i zavrsila sa jos jednom bombom, The Phantom Ship.

Zato sam se od srca smejao kada sam gledao prvi film u 36, The Invisible Ray, Boris Karlov je niko drugi do The Walking Dead, a tu je i Dracula's Daughter, kao i los Revolt of the Zombies (nastavak ionako ne bas sjajnog White Zombie). Ipak, poslednja tri filma malo su izvukla prosek: The Demon Barber of Fleet Street, The Devil Doll I The Man who Lived Again.

Iz 1937. sam odgeldao samo jedan film, i to kineski: Song at Midnight. 38 je imala samo dva filma, J'acusse i japanski The Ghost Cat and Mysterious Shamisen koji je, cudno, bio i gledljiv i zanimljiv. Poslednja godina dekade otvara sa Son of Frankenstein (i tu se prvi put pojavljuje Igor!), nastavlja sa sjanim The Hound of Baskerville sa Bazilom Ratbornom i kao sto rekoh, mojim omiljenim Lajonelom Atvilom, pa sa Karlovom u The Man They Could Not Hang, The Face at the Window, The Human Monster, ocajnim Totrure Ship, The Cat and the Canary, The Return of the Doctor X sa nikom drugim do Hemfrijem Bogartom!!!, da bi se dekada zavrsila sa epskim spektaklom, i meni posle M. drugim najdrazim filmom dekade: The Hunchback of the Notre Dame.

Mnogo vremena mi je trebalo da pogledam sve ove filmove, mnogi od njih su samo horori na papiru, vise su melodrame, neke i naucne fantastike. Osim toga, pejsing i naracija kod ovih starih filmova ugalvnom je ocajna, pa je meni trebalo dosta vremena da se oporavim i nateram da ponovo pogledam sledeci film na listi. Uglavnom sam mesao, malo tridesete, malo osamdesete, cisto da ostanem sejn. Ipak, lagao bih ako ne bi kazao da u nekolicini filmova nisam uzivao. Podvukao sam gore dva, bilo je tu jos prijatnih iznenadjenja, svakako, tako da ne mogu da kazem da je ovo bilo izgubljeno vreme. Kada pronadjes neke skrivene gems-e, ili otkrijes neke glumce za koje nikad ranije nisi cuo, poput Atvila na primer, onda ovako gledanje filmova ipak ima svrhu.

Sada se vracam ponovo u osamdesete, tacnije u 1982, filmova na broju ima tacno 100, ja sam tu negde odgledao sigurno polovinu (ovde ipak preskacem vec iljadu puta gledane Petak 13, Amitivil, Helovin, Piranu...), pa kad se sve odgleda, ostavljam utiske.