Agni Posted April 5, 2012 Share Posted April 5, 2012 Instinkt. Zelja za jos malo slatkog, slatkog zivota.Samo instinkt i zelja? Nikome nisi potreban, niko ne racuna na tebe, niko te ne voli? Nisi sposoban da na tvoj nacin doprineses lepoti Sveta? Instinktima se moze ovladati, sto svakodnevno radimo kada se recimo uzdrzavamo od nasilja prema osobama koje nas iritiraju, ili od napastvovanja onih koje nas uzbudjuju. Nagon za prezivljavanjem je jos lakse pobediti - za samoubistvo dovoljno ga je suspendovati na par trenutaka, i to samo jedanput u zivotu. U pravu si, instinkt i zelja, ali ne kao nametnuta, tudjinska sila, zbog koje ne postupamo u skladu sa nasim uverenjima i principima, nego kao ljubav prema zivotu, biofilija, koja ima ima punu podrsku volje i razuma, uprkos luckastim idejama koje branimo kad hocemo da vodimo telektualne diskusije. Tako bar ja mislim. Quote Link to comment
Otto Katz Posted April 5, 2012 Share Posted April 5, 2012 cuj to je daleko vise nego sto mnogi mogu da se pohvale. bolje nositi roze gace i ne raditi nista nego biti, na primer, velja ilic. Ovo je i moja racionalizacija. Kažem tu i tamo sebi, pa dobro, barem nisi velikog sranja napravio, a mogo si par puta. Inače imao jednu morbidnu krizu. Jedno ljeto na na jednom dalmatinskom otočiću, izležavajući se danima u samoći s praznom glavom i potpunim odsustvom bilo kakve motivacije. U jednom trenutku mi došlo da je ta praznina što me pritiska ono ništavilo između čijih beskraja se uglavila moja prolazna existencija. I to je trajalo par dana i fino mi bilo, riba, vino, kamen, sunce, more i morbidna praznina. Onda prošao odmor i od tada sam u Matildinom fazonu: ja se toliko plasim gomile stvari koje se rade tokom zivota da mi je strah od smrti skroz u cosku. cesto mi je razmisljanje o smrti manje strasno od razmisljanja o onom u sta se valja upustitiStrah od smrti, velite? Znamo. Probali smo. Quote Link to comment
Amos Posted April 13, 2012 Share Posted April 13, 2012 Nezanimljive su zato sto gro foruma cine mladji ljudi koji jos uvek veruju da su besmrtni. Kad nas prvi put capne onaj segrt infarkt ili slog, ili pronadju secer, ili skinu neko sumnjivo tkivo odnekud, ima da pricamo o tome sve u sesnaest.+1Već par dana obigravam oko ove teme, ali nikako da nešto napišem. Prošle nedelje su me stavili na listu za transplantaciju pluća u Beču i živ sam se usrao, nije da nisam. Čitam statistike i sve je to lepo uspešno i rutinski, ali slaba vajda. Vrte se iste parališuće misli, operacioni sto, aparati, buđenje, drenovi, pičke materine. Ne plašim se da legnem, zaspim i više ne probudim, ali me propratna igranka žestoko plaši. Dakle, strah od bola i ovaj mnogo veći, strah od straha. A ljudi ko ljudi, ili beže od problema, pa kad pričamo imam utisak da govorimo o odlasku u Trst po patike, ili su histerično uplašeni i sebični, uz komentare: "ja ne znam kako ću to da preživim". To je taj strah od gubitka nekog bliskog. Svaka čast onima koji uspevaju da skrenu misli i pomognu da se zaboravi. To su ljudi-bogovi. Inače, svet blizu ruba deluje drugačije, kao što znate svi koji ste bili u nekom težem sosu. Steglo govno, nema vazduha, a višak ugljen dioksida šljaka noću glavobolje nalik zabijanju šrafcigera kroz slepoočnice. No, to nema veze sa ovom pričom jer živ čovek može sva govna da preživi i opet da se plaši samo jedne fiksirane misli ili ideje. Mnoga stara nerviranja i svađe deluju nebitno, kao i ono zbog čega ljudi oko mene gube zdrave dane ili nerve. Biće bolje. Quote Link to comment
Lord Protector Posted April 30, 2012 Share Posted April 30, 2012 A šta ako smo mi svi već mrtvi? Ako je Had ovde i sada? Quote Link to comment
jolanda.kirschner Posted April 30, 2012 Share Posted April 30, 2012 A šta ako smo mi svi već mrtvi? Ako je Had ovde i sada?'Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.' - Ivo Andric Quote Link to comment
Lord Protector Posted April 30, 2012 Share Posted April 30, 2012 'Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.' - Ivo Andric''...ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.''Mat.8.22Sve duhovne smrti ujedno su i fizičke smrti... sve su deo jedne smrti. Upoznajemo celog života mnoge smrti i mislimo da su različite, a one su u stvari deo jedne jedine smrti. Smrt zaborava, smrt bolesti, smrt greha, smrt ludila, smrt zločina. Quote Link to comment
Indy Posted April 30, 2012 Share Posted April 30, 2012 ... i posle nekoliko sati se preseliti u nepoznato.Vec smo u nepoznatom. Quote Link to comment
kim_philby Posted April 30, 2012 Share Posted April 30, 2012 ''...ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.''Mat.8.22Sve duhovne smrti ujedno su i fizičke smrti... sve su deo jedne smrti. Upoznajemo celog života mnoge smrti i mislimo da su različite, a one su u stvari deo jedne jedine smrti. Smrt zaborava, smrt bolesti, smrt greha, smrt ludila, smrt zločina.& karl marks u 18. brimeru luja bonaparte ^_^ Quote Link to comment
Indy Posted May 1, 2012 Share Posted May 1, 2012 Nisam bio do kraja jasan...http://www.youtube.com/watch?v=28FZIsErbRc Quote Link to comment
jolanda.kirschner Posted May 2, 2012 Share Posted May 2, 2012 ''...ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.''Mat.8.22Sve duhovne smrti ujedno su i fizičke smrti... sve su deo jedne smrti. Upoznajemo celog života mnoge smrti i mislimo da su različite, a one su u stvari deo jedne jedine smrti. Smrt zaborava, smrt bolesti, smrt greha, smrt ludila, smrt zločina.A sta je to 'duhovna smrt'? Quote Link to comment
Ryan Franco Posted May 2, 2012 Share Posted May 2, 2012 A kakve sve smrti postoje? Quote Link to comment
Lord Protector Posted May 2, 2012 Share Posted May 2, 2012 (edited) A sta je to 'duhovna smrt'?Platonski rečeno, smrt principa Dobra u čoveku. Smrt koja je u suštini odsustvo Dobra, jer ono, po definiciji večno, ne umire, već odlazi, jer nije željeno i prihvaćeno od strane palog čoveka. Ovde bi samo zlo bilo definisano kao nedostatak Dobra, odsustvo istog, ništavilo. Umetnička duša bi ovaj ''odlazak'' prepoznala kao metarmofozu ravnoj onoj u ''Slici Dorijana Greja''. Edited May 2, 2012 by slow Quote Link to comment
kapetanm Posted May 2, 2012 Share Posted May 2, 2012 Strah od smrti je nešto što iskonsko postoji u nama, mimo svakog herojstva i prezira. Opet, kad razmišljam, imam još veći strah od trivijalne smrti, neke gluposti tipa zagrcnuća ribljom kosti, pad ledenice na glavu, i sl. To je neka prepotentna ocena svog ja, koje je, jelte, zaslužilo plemeniti kraj, nalik romantičarskim pesnicima sa diskretnim tuberanskim kašljem.A iz života:Jednom davno, muka me naterala na snimanje glave skenerom. To se odvijalo u nekoj prostoriji a lekari-operateri su bili iza staklenog zida koji nije bio sasvim izolovan. Ja, kao u konzervi, ali, malo ih vidim. I, čujem glas: Kolega, vidite ovo! -Da, da, vidim.. Zovite brzo Jankovića! .. Čujem trupkanje Jankovića i još nekog, galame, čude se i naginju nad ekranizovani presek mene. - O, bože.. viče onaj prviPočinjem da drhtim, dakle to je to, nađoše ga.Snimanje traje dugo, jedan od paklenijih perioda koje sam proživeo. Dolazi sestra, izvlači me iz onoga, vodi kod lekara, on nasmejan, ja u nervnom slomu. Sve odlično, kaže on, mislim, lažu, nemaju srca. On nastavlja: Pre nedelju dana kupili smo ovaj skener, sad smo tek shvatili da može da reče on šta, pa smo svi gledali kako izgleda, malo smo bili glasniji.. Quote Link to comment
Yoyogi Posted May 3, 2012 Share Posted May 3, 2012 (edited) Oskar Vajld, rece: "Ljubav je misterija, veca od misterije smrti".The Smashing Pumpkins su to stavili na svoj video "Stand Inside your Love".Tri najveca straha koja ljudska bica imaju :1. Strah od smrti2. Strah od "speaking in public"3. Strah od neodgovaranja na telefon koji zvoniPazi samo ovaj treci, svima poznat.Edit: slovce Edited May 3, 2012 by Yoyogi Quote Link to comment
Lord Protector Posted May 3, 2012 Share Posted May 3, 2012 (edited) ... Edited May 3, 2012 by slow Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.