Pa velik su bend, među najvećima u tom technical brutal death metalu.

Ja više volim Misery Index.

Rusi opet prave Changeover festival. I opet nisam čuo za 98% bendova, ali zato Moin razbija, vredi zbog njih.

https://changeoverfestival.com/#line_up

Za ljubitelje K-popa naravno spektakl

Deadline world tour. Barselona

Ludilo na olimpijskom stadionu. Iznad ocekivanja

MMF Divčibare 1-3.08.2025

Odlučio sam se da idem naprečac, tek u četvrtak, dan pre festivala. Imao sam slobodan vikend. Predlažem familiji da idemo u vikendicu na Cer, ali gospođa mora da popunjava eksele, sin već ima dogovor. Ništa, odo ja onda na drugu planinu.
Da vam pravo kažem, plan je bio da budem samo prvi dan, pa sam produžio na drugi, onda i na treći. Zbog toga sam se prebacivao iz jednog u drugi smeštaj, ali vredelo je.

Prvi dan, petak 01.08.

Krećem posle posla. Google mapa me dovede na 50 metara od smeštaja. Pozovem telefonom, javi se vlasnica, fina žena, kojoj nažalost orjentacija nije jača strana. Kažem joj ime vile ispred koje se nalazim (to je maltene susedna vila), a ona pomisli da sam otišao ko zna gde i počne da me konfuzno navodi u pogrešnom smeru. Nije strašno, na kraju smo se sporazumeli. Ali ja žurim, kasnim na Porto Morto.

Međutim, Porto Morto nisu nastupili, bina je prazna. A njima sam se najviše radovao. Inače, i njih i sve ostale učesnike festivala već sam gledao, osim Zostera.

Na prvi pogled, festival mi se baš svideo. Prvo što primetite su deca svih uzrasta. Ovo je festival sa obiljem sadržaja za najmlađe. Naročito u prostoru koji se zove Čarobna šuma. Kada sam kumu poslao sliku sa Vinyl bine, gde se vidi publika, sa nekoliko parkiranih dečijih kolica, prokomentarisao je "Pa ti si u hipi komuni".

Bine

Glavna bina se zove Staza. Tu se svira. Druge dve su bukvalno u šumi. Na Vinylu se, kao što samo ime kaže, puštaju ploče, a Breza je DJ bina na kojoj se povremeno svira. Šumske bine su lepo dekorisane, Vinyl ima i disko kuglu, a Breza veliku drvenu masku koja visi između dva drveta.

Odmah mi je bilo jasno da je lokacija glavne bine promenjena u odnosu na prethodne godine, jer ne odgovara slikama i nigde nema ski staze. Kasnije saznajem da su razlog premeštanja radovi oko ski staze. Svi se kunu da je tamo bilo još bolje, meni je i ovako super.

Edo Maajka (Staza)

Dobar je, razgovetno repuje, samo me malo deprimira rekapitulacija regionalnih ludorija i kobnih zabluda. Komentariše da mu je hladno. Lepo piše na sajtu festivala o "dres kodu": "Važno je da ne zaboravite, naročito kad dolazite iz vreline betonskih gradova. Šuma ume da iznenadi. Zato: višeslojno."

Pri kraju kaže: "Sad će Let 3 da vam pokažu kite."

Let 3 (Staza)

Oni se uvek slojevito obuku. Izašli su naravno u bundama, i postepeno se skidali, ali ne do gaća kao ranije. Verovatno zbog hladnoće. Nisu ispunili ni Edinu najavu. Pomenuše Edu u zajebanciji da je previše puta rekao Divčibare.

Bile su dve nove pesme. Nešto mi je falilo u ovom nastupu. Možda samo bolja reakcija publike, ne znam. Najbolje je odreagovala na "Riječke pičke", posle koje je išla "Kurcem u čelo". Nije bila "Sam u vodi".

Dubioza kolektiv (Staza)

Nisam gledao ceo koncert, ali ono što jesam bilo je jako dobro. Tu je atmosfera bila na maksimumu. Publici se očigledno dopadaju. Kolega forumaš ih nazva "Gogol Bordello light iz Bosne". Gogolja ne želim da se sećam, to je najgori nastup kome sam ikad prisustvovao. Dubioza je imala minut ćutanja za poginule u padu nadstrešnice. Na kraju dana, kada sam sa poslednjim posetiocima napuštao festivalski prostor, sreo sam ih kako sede na balama sena, još uvek u dresovima, okruženi sa 5-6 fanova. Popričao sam kratko sa njima a onda su svi prisutni, uključujući bend krenuli sa "Ko ne skače taj je ćaci". Delimično sam to snimio, ali bilo je mračno i ne vidi se kako treba.

Drugi dan, subota 02.08. (Sveti Ilija)

Dolazim do ulaza i shvatam da sam zaboravio ulaznicu u smeštaju.

Ponovo kupujem ulaznicu da ne bih gubio vreme, program je već počeo. I gle čuda Porto Morto na bini. Prilazim liku sa oznakom "Organizator" i pitam što je došlo do promene i zašto ovo nije nigde najavljeno, gledao sam zvaničan sajt i fejsbuk. Kaže: "Zadržali su se juče na granici, najavljeno je na Instagramu". Bem ti Instagram i moj magareći inat da ga ne otvorim i koristim!

Dakle, Letu štuke su nastupili nešto ranije, a u njihovom terminu idu Porto Morto.

Porto Morto (Staza)

Propustio sam prve dve pesme. Nisu kompletni. Nedostaje brass sekcija zbog bolesti. Uz želje za brz oporavak posvećuju im "Na Površini" koja počinje sa "Umorna djeca kupuju speed, sjede u školi bulje u zid". I ovakav "osiromašeni" Porto Morto je više nego dobar. I prošli put sam to naglasio, mnogo su bolji uživo nego studijski. Odnosno žive verzije su obogaćene, raskošnije i duže. Na "Vrati se na parti" (studijska verzija je dva i po minuta, živa oko osam), sledi obavezna plesna točka perkusioniste. U toku pesme idem na brzaka po pivo, pa me refren identičan naslovu u povratku dodatno pogađa. Kaplje kiša, svežina na planini, svježe i poletno sa bine. Naša deca/omladina srećom razumeju ovaj bend i uživaju u njemu.

Kiša postaje jača. Deo publike stoji u šumskom prolazu, prečici koja ide paralelno sa glavnom binom do dela u kome se može kupiti hrana, i dalje do drugih bina. Šuma skoro u potpunosti štiti od kiše. Hrana je posebna priča. Sve je bilo izuzetno ukusno i uvek sveže pripremnjeno i toplo.

Nailazim na Solarnu binu koja se napaja solarnom energijom iz panela u neposrednoj blizini. Organizatori i publika zajedno rukama pridržavaju ceradu koja štiti dj opremu od kiše. Sve uz muziku.

Vizelj (Staza)

Fuck, nisam znao da su Vizelj popularni. Mislio sam da će zauvek ostati samo klupski bend, ali ovo je već mnogo ozbiljnije. Dokle god mi je pogled dopirao video sam ljude koji znaju njihove pesme. Kako sami rekoše: "Vrlo je lepo dobiti energiju, podršku, ljubav". Gostuje im Džipsii, gej rom, u pesmama "Zagrljaj" i "A i ti me iznevjeri". Ova druga je naravno od Belog Dupeta. To je ona gde se pominju laste i zumbuli. Ispostavi se da je i ja znam naizust, kao i gomilu drugih Breginih budalaština.

Ima nečeg divljeg i nekontrolisanog u ovom bendu. Mada se predstaviše sa: "Mi smo Sisters of Mercy". Jelisaveta (kakvo ime za bubnjarku) je imala dobar drum solo. Basista Aleksa pronađe na stejdžu perje koje je juče razbacivao Prlja iz Leta 3, pa povika: "Pravo perje! Animal cruelty!" Proganja me njihov stih "Duh Satana Panonskog proganja me noćima". Ubedljivo najbolji koncert Vizelja koji sam gledao.

U prolazu prilazi lik da se sa mnom pozdravi. Veli, video sam te sinoć, kažem sinu ovaj je iz Šapca, a sin "To je .......ov tata". Naši sinovi se znaju, idu u istu školu. Pričam liku da sam vodio sina na Exit...

Smoke Mardeljano (Staza)

Smoke: "Nemoj da ste pomenuli ime pičke jedne žvalave!"

Publika: "Pumpaj!"

Smoke: "Hvala ti Sveti Ilija. Ne spominjite ga. Na nama ostaje sve. Vodite računa o svom kućnom vaspitanju!"

.........................................................................................................

Smoke: "Ovo nisu pesme ovo su doktorati."

.........................................................................................................

Smoke: "Slobodno pumpajte. Jel ide plazma i rakija?"

(Bambi je jedan od sponzora festivala.)

Smoki care!!!

Sedim, jedem ukusnu ljutu kobasicu i pričam sa likom iz Bijeljine koji sada živi u Nemačkoj. Dok jedem, skidam naočare i stavljam ih na koleno. Kada je trebalo da ustanem, shvatam da su naočare skliznule, da su na zemlji, i da sam ih zgazio i delimično polomio. Više nisu Ray-Ban već Je-Ban. Drugar iz Bijeljine mi srećom nalazi staklo. Uspevam da ga umetnem u slomljeni ram. Nije bitna šteta, stare su, ali trebaće mi zbog vožnje nazad. Mogu da posluže, sve ok.

Nipplepeople (Staza)

Kada se pojavila "Frka" nisam mogao da verujem koliko je dobra obrada. Ta verzija je sada klasik povampirenog elektro popa. Prvi put sam ih gledao na Exitu posle Idles. Bili su užasni. Ali apsolutno svaki izvođač posle Idles bio bi ekstremno bled i nezanimljiv. Sad je sve na svom mestu.

Dj trio Troffea - Nezvanični after

Posle izlaska iz festivalskog prostora, sa leve strane, kod ulaza na dečije igralište, čeka nas iznenađenje. Dj oprema na dasci za peglanje i dobra muzika. Odmah prilazim da pitam o čemu je reč i nabasam na jednog od trojice iz ovog dj kolektiva. Čovek mi se predstavi, objasni i u telefon ukuca njihovo ime - Troffea. Retrogradno se setih da sam ih video jedno jutro vraćajući se sa Exita, na početku mosta sa Petrovaradinske strane. Daska za peglanje je dobra prenosna podloga a i svojevrsni zaštitni znak. Što reko čika Jova Zmaj "Gde god nađeš zgodno mesto ti dasku za peglanje posadi, i didžejiši na njojzi ovkors".

Atmosfera na afteru je fenomenalna. Ljudi su željni još muzike, igra se, pumpa se... Posle toga zadržavam se u dugom razgovoru sa pankerkom i grafičkom dizajnerkom iz Valjeva. Pričamo o panku, likovnoj umetnosti, životu uopšte...

Treći dan, nedelja 03.08.

Treći dan ima znatno kraći program, da bi posetioci mogli da se odmore i krenu spremni u nove radne pobede.

Smoke Mardeljano & Goce vs Chvare (Vinyl)

Smoki je juče najavio da će se i ovde pojaviti. Pošto je pravi old skul reper i gotivan lik, morao sam da ga ispoštujem. Smokiša fristajlovo. Bio je vidno naduvan, ali je sve bilo profi, u fulu i do jaja.

nemanja (Breza)

Ni glupljeg imena (da, pišu ga malim početnim slovom), ni boljeg benda. Poslastica, vrhunac, šlag na torti! Za mene koncert godine. Mešavina žanrova koje volim. Afrički uticaji najviše prijaju mom uhu. I sve to na bini Breza, u šumi, u sred dana, sa raspoloženom publikom. Molim vas pogledajte moj snimak numere "Zle oči" do kraja. Interakcija je bila na najvišem nivou. Ples neprestan. Bend vodi računa o satnici. Završavaju tačno na vreme da možemo da stignemo na Zoster.

Posle koncerta pričam sa novosađankom koja se odselila u Norvešku posle ubistva Đinđića: "Tada mi je sve postalo jasno". Pitam je da se izjasni "Jesi čika Đorđe, Torbica ili Boškić". Kaže: "Dragan Torbica", dakle bosanskog porekla.

Zoster (Staza)

Ne znam skoro ništa o ovom bendu, sem da je iz Bosne. Ne znam njihove pesme. Sećam se da me jednom ženina prijateljica zvala na njihov koncert, a ja iz cuga odbio misleći po imenu da su neki metalci. Nisam se do sad našao u ovakvoj situaciji.

Ipak, od prve pesme mogu da osetim jaku emociju. Ovo je voljen bend. Posmatram publiku, njihovo pevanje, izraze lica. Zadovoljan sam, većim delom sviraju reggae, tekstovi su jako dobri (npr. "Sve čega nema") i duhoviti. Sada preslušavam studijske verzije i tvrdim da je sve bilo bolje uživo. Očigledan primer je "Američki film".

Nebo je tmurno, veći deo koncerta pada kiša. Neko sa bine dobaci, verovatno pevač, ne znam u kom kontekstu: "Wasted Yugo youth". Taj sam. Na majici pevača Maria je kudravi gaučo. On se odmereno kreće, vidi se da uživa u svakom trenutku ovog, rekao bih, trijumfalnog nastupa. Doleće papirni avion na binu sa ispisanom porukom. Mario je čita, deluje iskreno dirnut i zahvaljuje se. Avion odlaže pored bubnja. Vraća se avionskoj poruci nekoliko puta u toku večeri. Pri kraju koncerta silazi do publike i uzima u naručje dete koje otac drži na ramenima u prvom redu. Grli se sa ocem i razgovaraju dok se valja ritam.

Na kraju nastupa prestaje kiša i pomalja se sunce. Kao da smo putem muzike i atmosferskih prilika doživeli neko pročišćenje, fizičko i duhovno.

Posle koncerta bubnjar je na razne strane bacao palice u publiku. Kada se raščistila gomila, srećem devojčicu koja drži tri palice. Pitam je "Kako", ona se vragolasto smeši i sleže ramenima. Jednu palicu drži i klinac koji je još uvek na očevim ramenima. Razgovaram sa ocem koji mi priča o istorijatu festivala, da su Zoster danas svirali po želji publike, i da im nije prvi put.

Kako rekoše Mostarci u "Ne okrećem se tata":

"Poručio je tata, ako bude sranje
Popadat ćе i vaše korumpirane glave
Ovo nije prijetnja, nego činjenično stanje
Ja u srcu nosim jedno obećanje"

Nezvaničan after kod grila Mamma Mia

Konac delo krasi. Dakle, van festivalskog prostora, na kolovozu ispred pomenutog objekta, desetak metara iza mesta na kome je bio jučerašnji after, skupljaju se najuporniji posetioci festivala. Ne mogu da vam opišem koliko je ovde bilo dobro. Igra se, peva i pumpa uz muziku koju pušta Mamma Mia. Uglavnom je to Zoster. Usput se nešto pojede i popije. Sve čestitke za "marketinški trik marketinškog tima" grila Mamma Mia. Kakva mudra ideja, puštati Zoster publici koja se vraća sa njihovog koncerta.

Putem defiluju vozila organizatora, koja zaustavljamo na trenutak, pa nas pozdravljaju, trube, a neki i izlaze iz vozila i pridružuju se opštem veselju. Blokaderska atmosfera 100 posto! Preovlađuje jako osećanje zajedništva. Devojka koja bi lagano mogla biti mis festivala, igra na sred puta. Sve to traje, dok se ne pojavi ogroman akromegalijski polismen u civilu i naredi da se prekine muzika, u sred Dvornikove "Ti si mi u mislima". Neumoljiv je, višeg čoveka skoro nisam video. Nalazim na YouTube "Ti si mi u mislima" i puštam na telefonu na maks, pokušavajući da spasem žurku. Dobijam opšte odobravanje, ali to je ipak kraj.

U povratku do smeštaja pričam sa dve Kragujevčanke, učesnice "Aftera kod grila Mamma Mia". Jedna od njih je dobra vila ovog festivala. Gde god da se pojavila u ova tri dana širila je dobro raspoloženje. Nasmejana, razigrana, spremna sa svakim da popriča, da se kucne i nazdravi. Večeras u tirkiznoj haljini i tirkiznim minđušama. Pričamo o MMF-u i o Arsenalu. Druga je veliki fan Zostera. Napisala je rad koji sadrži citate Zosterovih pesama i njene komentare, i to poklonila pevaču u bekstejdžu Arsenala. Rastajemo se kao saučesnici u nečem nezaboravnom. Mašem im, mašu mi...

Iskreno, ovde sam se bolje proveo nego na Exitu. Ključna stvar je publika, spontana, opuštena, puna entuzijazma i naravno predivan ambijent. MMF me podsetio na to kakav je nekad bio Exit.

Vraćam se sa suvenirima: festivalskom čašom i majicama za sebe i familiju. 

DODATAK

- Vida art je uradila dobar prilog: VIDA art - Divčibare - festival za velike i male

- Galeb je značajno podržao MMF svojim specijalima koji su snimnjeni na Divčibarama: Agelast session Nemanja , i intervjui Mrle (Let 3) i Dino Šaran (Letu štuke). 

Dino Šaran je rekao u intervjuu:

"Najznačajniji istorijski događaj u regionu, u zadnjih 30 godina, je ono što se sada dešava u Srbiji."

Sremska Mitrovica

On 12. 8. 2025. at 13:58, msv said:

Taman da okačim. Planirao sam da bojkotujem Zapu id incidenta sa Mitrovićem i otkazivanjem Jarbolima, ali ovo je baš ozbiljno iskušenje.

Da li ovaj Supernaut ima veze sa Điletovim, ili se samo tako zovu po pesmi Sabata?

za 9 dana blind guardian. zeljno cekam taj koncert mesecima, ali bas sam u dilemi da li ici ako se nastavi sve ovo.

bili sinoc na nekom festivalu u Sremskoj Mitrovici na svirci Zostera ..gospode kakvo sranje od muzike...nisam imala pojma ko su oni ali je objektivno sranje...a klinci znaju sve reci..

On 15. 8. 2025. at 14:14, Nikodije said:

za 9 dana blind guardian. zeljno cekam taj koncert mesecima, ali bas sam u dilemi da li ici ako se nastavi sve ovo.

Možda do tada sve bude bilo gotovo .....but the bards song will remain ....

Ima i ovo, ako uopšte bude trenutak za koncerte.

Sviraju Buč Kesidi, Vizelj, Nataleé, ZHIVA i Oxajo.

"Ulaznica na festival je besplatna, ali da biste prisustvovali, potrebno je da se prijavite putem sajta ljubav.shop i da pošaljete humanitarni doprinos u vidu tri humanitarna SMS-a sa sadržajem 200 na broj 2844 (za akciju ,,Nahrani gladnog”). Cena jedne poruke je 200rsd, a ukupna vrednost 600rsd čime su obezbeđena 3 obroka onima kojima su najpotrebniji."

https://ljubav.shop/event/ljubav-festival-2025/

Rock Radio

LJUBAV FESTIVAL 2025 – ROCK, RITAM I RAZLOG ZA DOLAZAK -...

Ljubav Festival se vraća u Beograd 23. avgusta u punom sjaju – sa tri bine, i prepoznatljivim humanitarnim karakterom.

Ljubav fest, Luka Beograd

Do poslednjeg dana nisam znala da li ću ići ali sam na kraju otišla sa društvom pa evo kratkog izveštaja.

Generalno ok organizacija, parking, zvuk. Piće se kupovalo lako, nije bilo standardne komplikacije sa tokenima.

Piće se inače prodavalo u limenkama ali kante za đubre/reciklažu nisu imale opciju za limenke već samo za papir, staklo i plastiku.

Pored Live stage-a, bio je i DJ stage i porodični programi za decu. Provela sam vreme samo na Live stage-u, na poslednja tri benda.

Sve su to mladi bendovi u generalno dobrom fazonu i sa srcem na mestu, pa je to samo po sebi simpatično i pozitivno.

Koncerti su trajali kratko čak i za festival, oko sat vremena.

Ohajo

Solidan koncert. Imaju potencijal, kreativne momente i generalno fin zvuk, ali su povremeno zvučali raštimovano, kilavo i njanjavo. Na kraju su malo pumpali.

Ocena: Možda bih ponovila, npr. zbog društva, samostalno ne bih.

Vizelj

Apsolutno fenomenalno. Sada je i zvanično – obožavam Vizelj! Jak i moćan zvuk, energično i buntovno, šareno i bogato, kreativno i neobično, potpuno su svoji i prave svoj lični put. Bubnjarka Jelisaveta je carica. Čista alternativa iz predgrađa Beograda, nazvana po kanalu koji protiče kroz Padinsku skelu, sa vodom sumnjivog kvaliteta  – čak je i to ime benda pravi izbor. Vizelj može i da obradi Bijelo Dugme, A i ti me iznevjeri i da to zvuči odlično.

Par pesama je opet otpevao car Džipsi, koji sjajno peva i igra i ima vajb Majkl Džeksona. Posle Džipsija postaje jasno koliko pevač Vizelja baš i ne peva dobro, što je i sam prokomentarisao. To ipak uopšte ne smeta, njegov glas i pevanje se super uklapaju u ceo zvuk benda.

Ocena: Ponavljam 100%.

Vizelj & Džipsii:

Buč Kesidi

Ovo je najpopularniji i najkomercijalniji bend od ova tri, što mi inače ni najmanje ne smeta a nekad i volim. Ali u njihovom slučaju mi nije prijalo, previše žele da se dopadnu i to deluje i zvuči prazno. Samo ih je dvojica pa deo zvuka ide sa matrice, što kao po pravilu prati tona dima ispuštenog na binu a to me nervira. Povremeni naleti pop zvuka koji pokreću na igru, publika zna tekstove, ženski glasovi masovno vrište sa obožavanjem.

Ocena: Ne bih ponovila ali moja malenkost im ionako apsolutno nije potrebna.

Takođe, gorak naknadni ukus je da je ovaj festival najverovatnije u nekoj ćaci organizaciji. Svi ovi bendovi su na pravoj strani, ali je i to pumpanje juče bilo stidljivo i retko, više na inicijativu publike. Džipsi se i u tom pogledu najviše isticao.

Ko je bio na Guardianu, jel mu zvuk bio loš, a posebno bas nikakav? Osim toga bilo ok, ali ni blizu dojam kao 2006. i 07. u skc.

Bio mi loš miks, preglasan bubanj, a pretiha gitara, uopšte ne kontam kako su to omanuli i kako nisu korigovali usput.

Inače dobar cert, mogao je za ić da bude bolji. Ne znam šta da mislim o Hansijevim foricama između pesama, nemački humor.