Beogradski prevoz - GSP / Beovoz /... metro?

[ion]

Ha <_< ha. Ja, eto, nisam "čuo", ali kažu ljudi koje smatram malo upućenijima. Edited November 20, 2011 by ion

[Venom]

Da su ga napravili za 12 dinara s PDV-om, nasao bi se neko da pametuje kako mostogradnja nema od cega da zivi. Klasicna srpska prica, gde svi sve znaju, odnosno preciznije, gde svi znaju da nesto ne valja.Kao neko ko se vise od 10 godina patio putujuci na toj trasi, mogu samo da kazem da me ne interesuje da li je najlepsi, najruzniji, jedan koji kosta kao dva ili tri itsl. Samo nek ga zavrse. Predizborno nesto je svakako bolje od predizbornog nista, koje mi uvaljuju Mrke ceo zivot. Docekacu valjda jednom da mi se skinu s kurca.

[kralj]

Ovako ja sam entuzijazta-laik sto se vakih stvari tice (inzenjer jesam, ali nisam saobracajni/gradjevinski). Pored toga, prosetah se svetom ohoho, i ziveh u gradovima gde je okosnica prevoza metro, i gde je okosnica tramvaj tj. moderni tramvaj tj. LRT, i gde je okosnica prevoza bus.Prvo uopste tesko je reci o cemu se tacno prica kada govorimo o "lakom metrou" jer je to mnoooogo rastegljiv termin.U Madridu je "metro ligero" zapravo nabudzeni tramvaj, sa dosta nezavisnom/denivelisanom trasom i prednostima koji se daju tramvaju na nedenivelisanim raskrsnicama, i to izgleda ovako:...A u Moskvi (i na drugim mestima) je to nesto sto je zapravo "medium capacity system" (dakle, nije LRT) gde se u nekim slucajevima razlika jedino nalazi u duzini kompozicije, tj. vozila su skoro ista/slicna, ali se razlikuje broj vagona u kompoziciji. Pa to onda izgleda ovako:...Dakle - veliki je to dijapazon.Ono sto je bila spanska studija, Belam, ono je u sustini - tramvaj. Tramvaj koji jednim delom ide pod zemljom, i ima siri kolosek nego danasnji beogradski tramvaji, i time nesto veci kapacitet.Dakle o cemu ti zapravo pricas kada kazes "laki metro"? Tramvaj koji je denivelisan, ili nesto ozbiljnije, kao sto su raznorazni medium capacity sistemi (MCS)? Sto se tice sta je za Beograd pravi projekat - nisam dovoljno strucan da procenim teski metro ili MCS, a LRT mi se svakako cini da nije (osim mozda na nekim perifernim linijama). Uostalom, kada pogledam koji gradovi imaju metro, a koji gradovi se oslanjaju na tramvaj i LRT, namece se sledeca slikaGradovi preko milion - metroGradovi od 300 do 700 hiljada - tramvaj/LRT

'Beogradski Laki Metro' je navodno nesto izmedju tipicnog teskog metroa, a mnogo blize tipicnom lakom. Govorim o najrasprostranjenijem tumacenju ovih termina, jer, kao sto smo na licu mesta videli pre par strana, jasno diferencirati ove pojmove gotovo je nemoguce. Recimo, neke kljucne osobine londonskog metroa (koji se prilikom svakog kolokvijalnog tumacenja vodi kao teski), su odlike lakog metroa, etc... Govorim o esencijalnim osobinama, koje danas nisu toliko relevantne, kao sto je osovinsko opterecenje vozila - kriterijum na osnovu koga je nastala podela teski/laki.Beograd ce, pretpostavljam koristiti, kako kazes nabudzene tramvaje. Ti tramvaji imaju nesto veci kapacitet, komfor i brzinu od tipicnih tramvaja, ako se o tome prica. A ne mora da se prica jer nije narocito bitno. Pokusacu da objasnim svoje razloge zasto je to tako (ipak sam i ja samo laik-entuzijasta).Dakle, razlike izmedju lakog i teskog metroa su se poslednjih decenija drasticno utanjile. Danasnje performanse LRT-a ne mogu da se porede sa onima koje su figurirale tokom studije iz 1976. Razvoj tehnologije i automatizacije omogucio je LRT vozovima/tramvajima (nazovi kako hoces) da imaju priblizno istu preciznost kao i vozovi sa potpuno izdvojenim trasama. To je rezultiralo ekspanzijom LRT-a svuda u svetu. Neki gradovi, mnogo veci od Beograda, koji su imali gotovu strategiju prosirenja postojecih metro kapaciteta (rec je naravno o teskom metrou), preorijentisali su se na LRT. Boris je covek sa neposrednim iskustvom i siguran sam da moze da posvedoci u prilog ovome (ja bih voleo recimo da neko iskopa podatak kada je poslednji teski metro izgradjen).Druga stvar je sto Beograd nema para za teski metro. Kada govorimo o vremenu, nije od presudne vaznosti (iako jeste relevantan) dan kad ce, jelte, Beograd napokon dobiti metro, vec vreme kada ce investicija poceti da se vraca.I konacno, da se izjasnim. Ne mogu da sa sigurnoscu kazem kakav to tacno Beogradu metro treba. Drzim da to nije od presudnog znacaja(mada svako a priori odbacivanje LRT-a smatram najblaze receno pausalnim nagadjanjem). Mnogo je vaznije kako ce se metro implementirati (ne mislim samo u saobracajnu infrastrukturu) i kakve ce druge vidove urbanistickih prosperiteta inspirisati. Metroom sam poceo da se bavim sasvim slucajno, istrazujuci planove vezane za obnavljanje stare biblioteke na Kosancicevom vencu. Pristalica sam ideje da se na datom mestu ne gradi replika srusene zgrade, vec da se na tom mestu izgradi memorijal sa tragovima rusevina i podzemnim muzejsko-galerijskim sadrzajima. Na svega 70m odatle je projektovana podzemna metro stanica. Mogucnost te podzemne tople veze - u smislu dizajna stanice kao predvorja kulturno istorijskom nasledju, mene je navela da uzmem da se bavim metroom. I otislo je predaleko, ali se na kraju vratilo na pocetak. Dakle, za grad poput Beograda ne moze biti zanemariva razlika od 10.000 ljudi po satu ili 20km/h brzine, ali poznavajuci lokalne prilike, mnogo vece razlike prete od opasnossti da metro postane samo puko friziranje gradske ponude i statusa. Jednom recju - prevozno sredstvo. Neko je spominjao novobeogradske guzve. E to je sustina. Metro treba da obezbedi coveku da sa Novog Beograda logicno izabere da ne ide kolima. Da mu se manje isplati, da ima komfor i da krace putuje.

[barrcode]

"Akademija arhitekture Srbije"?

[kapetanm]

Kako kenjaju. Bio danas dokumentarni prilog sa graditeljima Gazele kako su ih pljuvali zbog megalomanštine otkud toliko kola da popuni most. Btw gde postoji cenovnik mostova da znamo?

[nbg4ever]

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/ovakvi-nam-kontrolisu-autobuse-kolega-skidaj-gace-150868.php

[ion]

"Akademija arhitekture Srbije"?

http://www.aas.org.rs/istorijat.htmlhttp://www.aas.org.rs/clanovi.html Edited November 20, 2011 by ion

[kralj]

http://www.aas.org.rs/istorijat.htmlhttp://www.aas.org.rs/clanovi.html

Uf, gomila sujetnih dinosaura. Garant im je jos u opsesijama most u Nemanjinoj i metro koji su projektovali pre 40 godina. Pre nekoliko godina su izdali otvoreno pismo sa strucnim podnaslovom tipa 'sve Djilasove ludorije'.

[kapetanm]

Samo kod nas ima da arhitekte pljuju po investitorima i određuju im šta treba da požele, mešajući se u ekonomiju, pitanja saobraćaja, razvoja, itd. Obično je obrnuto.Naravno da su sujetna sorta. Raditi most u toj struci, pa još takav koji će biti simbol san je svakog. Još kad bi postojao univerzalni etalon za vrednovanje mostova bilo bi dobro.

Edited November 20, 2011 by kapetanm

[Dr Arslanagić]

evo prezentacije za BeLaM, ako koga zanimahttp://www.youtube.com/watch?v=dYnfNsq60p4

[bigvlada]

Dođavola, jedan od razloga što sam prestao da postujem na beobuildu su bile kilometarske rasprave o metrou koje traju više od pet godina, gde se po pedeset strana rasprava vrti u krug. Pa onda otpočne novi ciklus.I taman kada sam mislio da ovde toga neće biti i da su svi pobornici lakog metroa spaljeni, izrešetani, pregaženi tenkom, kremirani i razvejani po dalekim morima opet se pominje Jovin, žirafa, 3 za 1 mostovi, belam,krediti koje nećemo moći da vratimo ^tm, to nama ne treba ^tm, sve pare odoše u Beograd ^tm, akademija arhitekture i monorail. Da sam moderator, delio bih šestomesečne banove svakome ko pomene neki od gorenabrojanih termina.

[Đipalo Junuz]

Samo kod nas ima da arhitekte pljuju po investitorima i određuju im šta treba da požele, mešajući se u ekonomiju, pitanja saobraćaja, razvoja, itd. Obično je obrnuto.Naravno da su sujetna sorta. Raditi most u toj struci, pa još takav koji će biti simbol san je svakog. Još kad bi postojao univerzalni etalon za vrednovanje mostova bilo bi dobro.

Ta struka most može samo da analizira sa urbanističkog i vizuelnog aspekta. Ništa više od toga, jer su za svaku dalju raspravu i ozbiljniju analizu stručni koliko i bilo ko drugi. Mostove projektuju i njihovim izvođenjem rukovode dipl. građevinski inženjeri, a ne dipl. inženjeri arhitekture. Edited November 21, 2011 by fanjo

[kralj]

Ta struka most može samo da analizira sa urbanističkog i vizuelnog aspekta. Ništa više od toga, jer su za svaku dalju raspravu i ozbiljniju analizu stručni koliko i bilo ko drugi. Mostove projektuju i njihovim izvođenjem rukovode dipl. građevinski inženjeri, a ne dipl. inženjeri arhitekture.

Analizirati most sa urbanističkog aspekta ne bi smela da bude potcenjivačka delatnost. Most je proces koji zahteva timski rad šireg ekspertskog spektra, a urbanisti su svakako jedni od ključnih igrača.

[Đipalo Junuz]

Analizirati most sa urbanističkog aspekta ne bi smela da bude potcenjivačka delatnost. Most je proces koji zahteva timski rad šireg ekspertskog spektra, a urbanisti su svakako jedni od ključnih igrača.

To sam i ja rekao, i arhitekte treba na tome da se zadrže. U onom pismu Tadiću se vidi da Akademija arhitekture Srbije ne razlikuje most sa kosim kablovima (cable-stayed bridge) od visećeg mosta (suspension bridge), pri čemu je razlika velika u svakom pogledu osim u vizuelnom, ali to je već za neki drugi topić...

[Tale]

Sećate se ovih autobusa?Juče primetim jedan na liniji 40#Baš podmlađuju vozni park.edit: ovo je poslednji primerak autobusa ovog tipa, garažni broj 228. Linija je 403.

Edited November 22, 2011 by CTale