27 minutes ago, Ayatollah said:

Pa i ti obrati pažnju na deo iznad tabele koji kaže "У овој табели не налазе се жртве које нису прошле кроз судски процес, односно оне особе које су убијене на лицу места у полицијским заседама и окршајима или које су преминуле од последица мучења по полицијским станицама."

Niko od navedenih nije ubijen zbog toga što je imao mogućnost da se politički organizuje ili izrazi, ili zbog toga što je mogao da očekuje due process of law pred kraljevskim sudovima, već upravo obrnuto, zbog toga što su znali da ih očekuje mučenje i maltretiranje od strane kraljeve policije, a na kraju i montirano suđenje na kome bi bili osuđeni na smrt ili doživotnu robiju, ako bi bili dovoljno srećni da uopšte dožive takvo jedno suđenje. I nije takav tretman bio rezervisan samo za komuniste, nego za bilo koga ko bi se drznuo da na bilo koji način dovede u pitanje državno uređenje - da li zvanično od strane policije, da li poluzvanično od strane raznih Puniša Račića ili Toma Koščeca. Pri ovome, mi samo pričamo o onima na vrhu koji su bili dovoljno važni da budu imenovani, koliko je anonimnih komunista, hrvatskih nacionalista, velikobugarskih nacionalista, albanskih nacionalista, seljaka bezemljaša i ostalih pobila kraljeva policija bez ikakvog traga verovatno se nikada neće saznati.

Uopšte, vrlo mi je dirljiva potreba da se Kraljevina prikaže kao prodemokratska i modernistička tvorevina, a ne kao ono što je ona zaista bila - privatna prćija jednog pomahnitalog megalomana i budaletine, koji se igrom slučaja zove isto kao i ovaj danas i koji je surovo i bez milosti gušio bilo kakvo drugačije mišljenje i izazove svojoj ličnoj vladavini.

Pripadnici SKOJ-a i KPJ (poput braće Oreški i Janka Mišića u Samoboru) bili naoružani i pružali su vatreni otpor.

A zašto su bili naoružani?

Krajem 1928. godine (na čuvenom Drezdenskom kongresu), KPJ je pod direktnim uputstvima Kominterne usvojila rezoluciju koja je pozivala na oružani ustanak radi rušenja Kraljevine SHS. Kada je kralj Aleksandar 1929. uveo diktaturu, rukovodstvo KPJ je, potpuno odsečeno od realnosti, izdalo direktivu za početak tog ustanka. Rezultat je bio guranje mladih, fanatičnih skojevaca u direktne, samoubilačke oružane sukobe sa žandarmerijom. Dakle, sa stanovišta tadašnje države, to nije bio politički aktivizam, već klasična oružana pobuna i unutrašnji terorizam. Država je odgovorila državnim terorom i eliminacijama bez suđenja (što objašnjava zašto ovih ljudi nema u statistici sudskih procesa).

https://sh.wikipedia.org/wiki/Drezdenski_kongres_KPJ

Jedini izlaz iz ove krize za radničku klasu i seljaštvo jeste oružana borba, građanski rat protiv vladavine hegemonističke srpske buržoazije. Nikakve parlamentarne i demokratske kombinacije, nikakve vlade, njihovi izbori i pacifističko očekivanje nisu u mogućnosti da udovolje ma i jednom od osnovnih zahteva radničke klase, seljaštva i ugnjetenih naroda. Za radni narod osim oružane borbe drugog izlaza nema... Protiv generalske vlade, za vladu radnika i seljaka, za samoopredjeljenje sviju naroda Jugoslavije.[6][15]

– Poziv KPJ na oružani otpor diktaturi iz januara 1929.

Policijski snimak ubijenih sekretara SKOJ-a Janka Mišića i Mije Oreškog koji su pali u sukobu sa policijom 27. jula 1929. u Samoboru.

Nakon kongresa, veći dio rukovodstva KPJ odlazi na rad u zemlju. Među njima je i novi vođa KPJ Mališić, koji održava ilegalne sastanke rukovodstva u Zagrebu, i širom zemlje.[15] Kada su novi rukovodioci stigli u zemlju, dočekala ih je otvorena diktatura proglašena 6. januara 1929, što je izgledalo kao potvrda teze o blizini revolucije. Komunistička partija Jugoslavije je dočekala zavođenje diktature kao signal za akciju i pozvala narod na oružani ustanak.[17] Ilegalci su poslati u razne krajeve zemlje da prikupljaju oružje i organizuju napade na policiju. Prva polovina 1929. godine obeležena je serijom oružanih okršaja između komunista i policije.[18] Malobrojni komunisti su uzalud pokušavali da pokrenu mase na "oružani ustanak" putem izolovanih uličnih borbi.[18] Međutim, stanovništvo nije sledilo primer avangarde, a odgovor jugoslovenske policije je bio brutalan. Usledile su bezobzirne policijske odmazde, tokom kojih su ubijene i uhapšene mnoge komunističke vođe.[18]

U prvih nekoliko meseci su ubijeni mnogi visoki rukovodioci KPJ, SKOJ-a i Crvene pomoći, uključujući i organizacionog sekretara KPJ Đuru Đakovića.

Krajem 1929. godine vođstvo KPJ je bilo meta žestoke kritike Kominterne, zbog tendencije razvoja podzemne jugoslovenske partije ka pučizmu, a na štetu radničkog organizovanja.[18] Jula 1930. godine Kominterna je saopštila da je slogan o "oružanom ustanku" bio potpuno pogrešno shvaćen u Jugoslaviji. Fokus je stavljen na organizaciju ilegalnih sindikata, dok su oni koji zahtevaju trenutni oružani ustanak proglašeni teroristima u partijskoj štampi.[19]

Edited May 10May 10 by Lord Protector

Aleksandar Karađorđević nije baš najomiljeniji srpski vladar u Crnoj Gori, gdje u Podgorici postoji Karađorđeva ulica (i u njoj kabinet premijera ) i Karađorđev park. Božićni ustanak i prateće pobune surovo su gušene i Acini žandari i vojska nisu baš vodili računa ko je civil, žena, dijete.

Za ultimu je bio pokolj muslimana u Šehovićima (kome se čita, ima o tome po netu).

Uz to, ugasio je nezavisnu državu i pripojio je Srbiji da joj imena nema.

Ekonomske prilike bile su takve da su ljudi umirali od gladi, nikakvo zdravstvo nije postojalo, van gradskih sredina koje su bile u manjem procentu, škole nisu postojale.

Kao što pametni menadžer ode u neki raspad od firme da se dokaže jer se lako pravi rezultat, tako je bilo i sa Titom i Crnom Gorom.

Vratio joj je državnost i postala je federalna jedinica.

Pod Titom su izgrađene škole, bolnice, univerzitet, televizija, dnevne novine. Kad je prošla Jadranska magistrala buknuo i turizam tamo gdje su ljudi prije bili polugladni.

Kad pominjemo već univerzitete, tokom Kraljevine imali su ih Beograd, Zagreb i Ljubljana. U SFRJ dobili su ih preostalih pet republičkih i pokrajnskih glavnih gradova, kao i gomila drugih regionalnih centara, Maribor, Banja Luka, Tuzla, Mostar, Split, Rijeka, Kragujevac, Niš...

Imajući u vidu pravac razvoja ekonomije to je bila vrhunska stvar jer su mladi ostajali u tim regijama, a i regije su se ozbiljno emancipovale.

Da ne letim sa teme na temu, delta iks CG koja je ostala u klubu nerazvijenih bila je ogromna. Pa vidite kakva je bila pozicija kod Karađorđevića.

Što se zločina tiče, svašta se činjelo na kraj rata. Jednoga đeda ubili su partizani bez suđenja, po oslobođenju. Kad sam malo porastao ukapirao sam da je to bila neka vrsta krvne osvete, gdje je neki đedov bližnji uteka i vjerovatno ostao bez glave na Zidani Most.

Na kraju, su svi iz majkine familije, uprkos takvom "pedigreu" pozavršavali fakultete, dobijavši prethodno stipendije, dobijali kao stručnjaci stanove (sa porodicama naravno). Sve to bez diskriminacije. Zbog porodične istorije nisu htjeli u partiju, posledičnu nisu mogli u top menadžment, ali su odlično prolazili kao obrazovani stručnjaci. Čak su im pragmatično prelazili preko povremenih antikomunističkih ispada (u kojima je bilo granica, naravno :)), jer su im trebali.

1 hour ago, April said:

Ali Čedo je u pravu: od svih stvari koje smo, ipak, mogli da dobijemo, mogli smo da imamo poštenije izbore, a ne onu nakazu koja je nesposobni birokratski zadrigli komunistički aparat zamenila mnogo gorim, fašistoidnim i nacionalističkim, od gladnog kurca pravljenim bašibozukom.

spsovci su zadrigli komunisticki aparat, a ne neki novi basibozuk. Ako su od gladnog kurca pravljeni, a jesu, to je upravo ono sto ja pricam a sto je cinilo solidan deo komuisticke partije, ideologije, ljudstva itd. I taj gladni kurac je prvo pobio koga je zatekao ili mu se makar uciio sumnjiv u poratnom periodu, onda opljackao tonu obicnih ljudi jer dupe zinulo za pare, uselili se u tudje vile, onda prdeli po stolicama kojekakvih kurseva lenjinizma i saveta komunistickog zasedanja, a onda su i set the stage 90ih i drndali dok nisu pomrli po SPSu.

11 minutes ago, zmanic said:

I tako dalje :

• solunci dobili penzije umesto propisanih ulica za prošnju (moj pradeda i kartu prvog razreda na železnici i brodu)

• žene pravo glasa, glasale kao drugarice

• školovanje do nivoa za koji nije neophodan džeparac kod Božidara Adžije ili Nikole Kolarca

• zdrastveno i socijalno osiguranje na sasvim solidnom nivou za to vreme

• nekakvu vertikalnu prohodnost u struci i radnoj okolini.....

i tako dalje nije rešeno najbitnije:

• agragno i

• nacionalno pitanje

  kao fundamenti za razaranje bilo kakve Jugoslavije

Milunka Savic je u Kraljevini mogla jedino da bude cistacica, a 1945. je dobila penziju i stan 1972. godine kada joj je kucica u blizini sadasnje vozdovacke crkve srusena.

Ovi sadasnji "investitori" bi joj jednostavno porusili kucu kao sto su rusili u Savamali.

2 hours ago, adam said:

kraljevinu jugoslaviju i njenu elitu je najbolje opisao branislav nusic. i robijao jer istina boli. sad imamo jedno vrlo slicno drustvo (tajkuni, ugradjivanje, korupcija i ostale pikanterije) pa ako ste zadovoljni sve kul.

Joj, adame, a u SFRJ niko nije robijao zbog izrečene/napisane reči ili filma?

Evo šta nam kaže AI

Tokom komunističke vladavine u SFRJ, posebno u ranim godinama nakon rata i tokom perioda "Crnog talasa" (kasne 1960-te i rane 1970-te), mnogi umetnici su bili pod pritiskom, cenzurisani, a neki i zatvarani.

Reditelji koji su se suočili sa zatvorskom kaznom ili suštinskim političkim progonom i zabranama rada su:

• Lazar Stojanović: Najpoznatiji primer reditelja koji je robijao zbog filma. Zbog svog diplomskog filma "Plastični Isus" (1971), koji je oštro kritikovao Tita i komunističku ideologiju, Stojanović je osuđen na zatvorsku kaznu. Film je bio bunkerisan, a Stojanović je proveo vreme u zatvoru.

• Živojin Pavlović: Iako nije proveo klasične godine u zatvoru, Pavlović je bio pod stalnom prismotrom, a njegov omnibus film "Grad" (1963), koji je radio sa Markom Bapcem i Kokanom Rakonjcem, jedini je film koji je sudski zabranjen i uništen u SFRJ. Pavlović je bio jedan od vodećih autora "Crnog talasa" čija su dela bila pod pritiskom zbog "mračnog" prikazivanja socijalizma.

• Dušan Makavejev: Njegov film "W.R. - Misterije organizma" (1971) izazvao je ogroman bes partijskog vrha. Makavejev je praktično bio primoran da napusti zemlju, a film je bio zabranjen.

• Vlado Kristl: Zagrebački reditelj i umetnik čiji su eksperimentalni filmovi (poput "Šagrenskog prstena") bili suviše radikalni za tadašnji režim, što je dovelo do zabrana i njegove emigracije.

Pored njih, mnogi drugi autori su bili bunkerisani, kao što su radovi Želimira Žilnika ("Rani radovi") ili Aleksandra Petrovića ("Majstor i Margarita"), koji su bili pod prismotrom Službe državne bezbednosti. 

Edited May 10May 10 by Filozof manijak

od gladnog kurca pravljenim bašibozukom

Isto ovako je moj pokojni pradeda opisao ekipu koja je u selima Petrovačke* opštine došla na vlast posle '45.

Bukvalno istim rečima.

*Petrovac na Mlavi

2 minutes ago, Filozof manijak said:

Jokj, adame, a u SFRJ niko nije robijao zbog izrečene/napisane reči ili filma?

Evo šta nam kaže AI

Od ovih poznatijih pisaca:

Jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, akademik i borac za demokratiju, rođen je u Podgorici, a od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od te, pa sve do 1953. godine bio je na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik SDOJ. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora.

– Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine – kazao je Pekić.

Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.^[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.^[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966.

1 minute ago, Mel said:

Od ovih poznatijih pisaca:

Jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, akademik i borac za demokratiju, rođen je u Podgorici, a od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od te, pa sve do 1953. godine bio je na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik SDOJ. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora.

– Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine – kazao je Pekić.

Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.^[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.^[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966.

I onda mu familija dozvoli da mu Vucic otkriva spomenik na Cvetnom trgu?

6 minutes ago, Lord Protector said:

Pripadnici SKOJ-a i KPJ (poput braće Oreški i Janka Mišića u Samoboru) bili naoružani i pružali su vatreni otpor.

A zašto su bili naoružani?

Krajem 1928. godine (na čuvenom Drezdenskom kongresu), KPJ je pod direktnim uputstvima Kominterne usvojila rezoluciju koja je pozivala na oružani ustanak radi rušenja Kraljevine SHS. Kada je kralj Aleksandar 1929. uveo diktaturu, rukovodstvo KPJ je, potpuno odsečeno od realnosti, izdalo direktivu za početak tog ustanka. Rezultat je bio guranje mladih, fanatičnih skojevaca u direktne, samoubilačke oružane sukobe sa žandarmerijom. Dakle, sa stanovišta tadašnje države, to nije bio politički aktivizam, već klasična oružana pobuna i unutrašnji terorizam. Država je odgovorila državnim terorom i eliminacijama bez suđenja (što objašnjava zašto ovih ljudi nema u statistici sudskih procesa).

Pa bili su naoružani i pružali su oružani otpor i veliki broj onih koje su komunisti počistili posle rata, i to su još bili neprijateljska vojska u ratu koji se tek završio. I jedni i drugi su to radili jer su znali da ih sa druge strane ne očekuje nikakva milost niti pravda, pa im je bilo draže da poginu sa oružjem u ruci nego da budu mučeni i na kraju dovedeni pred streljački vod ili na vešala. I takav tretman nije bio ograničen ni na jednu konkretnu neprijateljsku grupu vlasti, već su podjednako čašćavani svi odreda koji su bili kontra poretka.

Nije bilo suštinske razlike između Kraljevine i posleratnih komunista, i nije ni problem da se to kaže. Problem je narativ po kome su komunisti bez razloga streljali sve same goloruke Mece Dobriće, a rojalisti su zbog odbrane demokratske države preventivno eliminisali sve same krvožedne teroriste i gerilce. Znamo svi vrlo dobro da to nije bilo tako.

Just now, kronostime said:

I onda mu familija dozvoli da mu Vucic otkriva spomenik na Cvetnom trgu?

A to ima veze sa diskusijom tačno kako?

Brt ništa ne znate, šta više pišete

1 minute ago, Filozof manijak said:

A to ima veze sa diskusijom tačno kako?

Komunisti mu ne bi dizali spomenik niti bi punili Aleju zasluznih gradjana pevaljkama i pevcima.

4 minutes ago, Ayatollah said:

Nije bilo suštinske razlike između Kraljevine i posleratnih komunista, i nije ni problem da se to kaže.

Uh, kako nije, kad se ćitava diskusija svodi na SFRJ dobra/Kraljevina loša.

Kao deca koja posmatraju svet binarno crno belo.

Naravno da je SFRj/FNRJ bila civilizacijski i progresivni iskorak u odnosu na Kraljevinu, ali čitav svet je u tom postdrugisvetskirat vremenu napredovao brzinom neviđenom u istoriji ljudskog roda. Ali, nit je Kraljevina bila mračna tamnica naroda niti je SFRJ bila bastion slobodne misli kako su nas bombardovali u školi dok smo bili pioniri. Broz je suštinski bio doživotni monarh SFRj kao što je to bio kralj Aleksandar u Kraljevini.

A bili smo kao republika.

I nije bez razloga simptomatično da su se obe države raspale nekoliko godina posle smrti svojih monarha.

Edited May 10May 10 by Filozof manijak

35 minutes ago, x500 said:

Da li si u svom okruzenju/skoli imao dete nekog budze? Kako su se ponasali i sta su imali u odnosu na plebis/samoupravljace?

Sta se trazilo 68 na univerzitetu - demokratija (u zapadnom obliku) ili pravedna raspodela (po istocnom obredu)?

druzio sam se s par ozbiljnih burzuja i sa radnickom sirotinjom. ujak mi je bio diplomata s vilom na dedinju a stric kamiondzija u dvosobnom stanu sa dvoje dece i zenom domacicom. da, bilo je razlika, bilo je i zloupotreba polozaja i jos kojesta ali su te razlike i dalje bile mnogo manje nego i pre i posle jugoslavije.

19 minutes ago, Filozof manijak said:

Isto ovako je moj pokojni pradeda opisao ekipu koja je u selima Petrovačke* opštine došla na vlast posle '45.

Bukvalno istim rečima.

*Petrovac na Mlavi

To se u njihovom slucaju zvalo proleteri, komifo.