po svemu sto ovdje citam i sto znam, prezivjela sam ih tipicno za ljude sa ove strane granice koji su imali srecu u nesreci da je rat bio izvozni proizvod.

lakse mi je bilo utoliko sto sam zivjela na moru i imala dosta besplatne zabave koja iz toga proizilazi, a onda i time sto sam bila mlada pa odgovornost za porodicu nije bila na meni.

mislim da je roditeljima bilo neizmjerno teze.

tata se razbolio polovinom devedesetih, za lijecenje u drzavnoj ustanovi doktor mu je trazio pare za koje bismo morali prodati stan.

lijek je ubrzo dobio besplatno, radio je softver za biblioteku katolicke crkve i nabavili su mu ga od karitasa - bilo ko je pomagao bilo kome ako je iole ocuvao razum, u sredini koja je podrazumijevajuce multikulturalna do mjere da to do devedesetih nije ni bila tema.

umro je 2000. i uvijek mi je bilo zao sto nije dozivio 5. oktobar jer je bio opozicioni fanatik i za cg i za srbiju.

Edited March 11Mar 11 by morgana

6 minutes ago, morgana said:

po svemu sto ovdje citam i sto znam, prezivjela sam ih tipicno za ljude sa ove strane granice koji su imali srecu u nesreci da je rat bio izvozni proizvod.

lakse mi je bilo utoliko sto sam zivjela na moru i imala dosta besplatne zabave koja iz toga proizilazi, a onda i time sto sam bila mlada pa odgovornost za porodicu nije bila na meni.

mislim da je roditeljima bilo neizmjerno teze.

tata se razbolio polovinom devedesetih, za lijecenje u drzavnoj ustanovi doktor mu je trazio pare za koje bismo morali prodati stan.

lijek je ubrzo dobio besplatno, radio je softver za biblioteku katolicke crkve i nabavili su mu ga od karitasa, bilo ko je pomagao bilo kome ako je iole ocuvao razum, u sredini koja je multikulturalna do mjere da to do devedesetih nije ni bila tema.

umro je 2000. i uvijek mi je bilo zao sto nije dozivio 5. oktobar jer je bio opozicioni fanatik i za cg i za srbiju.

pisao sam vec nekad, u onom ludilu oluje, nakon deset dana jebavanja i puta prvi ljudi koji su nam zaista pomogli i sa dostojanstvom se ponasali prema nama su slovaci iz vatrogasnog drustva u backom petrovcu

*(posebna napomena za idiote koji ce u ovom pocitati da srbi nisu pomagali nikom, poenta je potpuno suprotna, kao sto morgana rece, nacija/vera je u tom smislu potpuno nebitna)

inace, posto se dosta pise o benzinu/dizelu, kod nas je situacija bila jos ludja

em smo potpuno zavisili od srbije koja je imala spoljnje sankcije i nestasice svega, milosevic je 93 uveo blokade na drini

pa je onda to malo robe, a narocito "goriva" dok dodje kod nas kroz celu bosnu i sve punktove imalo sulude cene

a novca nije bilo nikako, rezerve od pre rata su kod vecine uveliko potrosene

jedini nacin da se dodje do iole benzina/nafte je bila zamena stoke za istu i onda su tu isla ucenjivanja uz sulud odnos cena, cekanja za vec isporucenu stoku (obicno prasad i telad) itd

na kraju, ne bi ni krenuli od kuce u oluji da nam ujak nije peske preko njiva doneo dva kanistra po 10l nafte

pa da. to je islo po svim pravcima.

Edited March 11Mar 11 by morgana

Uh, '91 😔

Kako krene mobilizacija, moj grad se isprazni - ne znam nikog iz moje ulice, generacije, ko nije bio mobilisan. Kod nas nisu marili da li si redovan student, sve su mobilisali. Muz Suboticanin, njih nisu dirali ako su studirali.

Moj brat proveo 6 meseci mobilisan, tu oko Vinkovaca - posle toga nikad nije bio isti, nije mogao sebi da oprosti sto je isao 😔

Jedino lepo iz 90-ih je sto je brat dobio cerku, to nam je jedino dete u porodici.

Ja 1993. otisla u Holandiju, kod tetaka. Kad sam otisla u NL u policiju da produzim vizu samo na dodatne 2 nedelje, u imigracionom me ubedjivali da ostanem, da se ne vracam u YU, ratovi su, da cu moci da dobijem i pomoc za stuudiranje....ja nisam htela.

30 godina kasnije, preselili se u NL - bilo mi sudjeno

Jel mogu ovde ljudi koji su preživeli svašta da se poštede od priče o sadašnjosti s politika podforuma?

Hvala.

Edited March 11Mar 11 by Svemir Zeka

3 hours ago, steins said:

u prolece valjda 94 me zapala maturska ekskurzija u Grčku.

napusti sahranu

1 hour ago, Paul Gompitz said:

napusti sahranu

Diskretni šarm (crvene) buržoazije

Skriveno blago 90-tih bili su čekovi. Trebalo je imati nekoga u banci da ti izda dovoljno čekova, a onda krene zabava. Imao sam u u dvije banke, što je najvažnije bila je Poštanska jedna od njih, varijantu da za 50 maraka dobijem 100 čekova. I onda treba da si strpljiv i sačekaš kada pokojna NBJ periodično digne limit po čeku, koji je pada na 1 DM; a bio dizan na oko 15 DM. Tada se ode u JAT kupe se karte PG-BG i TV-PG (jedine linije koje su radile) sa otvorenim polascima i dolascima i plati se čekovima. Ode se u Avalu deset dana, plati se čekovima u Budvu ili u Hajat u BG).

U avion se stoji kao u gradski autobus.

I što je najvažnije dok Kertes nije ukinuo čekove, plaćanje carine u čekovima.

I jedna tricky stvar. Sve čekove koji se potpišu previješ da se pojavi linija na sredini.

E tada nisu mogle ići u automatsku obradu nego u ručno knjiženje, što znači da ti na račun stignu kada vrijednost padne na 2-3%, a često i o Sveto Nikad. Vele da je Kertes ukinuo čekove kada je našao magacin pun čekova koji nisu preknjiženi jer su previjani :).

E zamislite dečka od 22 godine koji se time bavi, pali za Tursku, donosi robu i ide na tehno patrtije po Stambolu, prije toga imao UNPROFOR iskustvo.

I gledam sadašnju djecu tih godina.

1 minute ago, milfisland said:

Skriveno blago 90-tih bili su čekovi. Trebalo je imati nekoga u banci da ti izda dovoljno čekova, a onda krene zabava. Imao sam u u dvije banke, što je najvažnije bila je Poštanska jedna od njih, varijantu da za 50 maraka dobijem 100 čekova. I onda treba da si strpljiv i sačekaš kada pokojna NBJ periodično digne limit po čeku, koji je pada na 1 DM; a bio dizan na oko 15 DM. Tada se ode u JAT kupe se karte PG-BG i TV-PG (jedine linije koje su radile) sa otvorenim polascima i dolascima i plati se čekovima. Ode se u Avalu deset dana, plati se čekovima u Budvu ili u Hajat u BG).

U avion se stoji kao u gradski autobus.

I što je najvažnije dok Kertes nije ukinuo čekove, plaćanje carine u čekovima.

I jedna tricky stvar. Sve čekove koji se potpišu previješ da se pojavi linija na sredini.

E tada nisu mogle ići u automatsku obradu nego u ručno knjiženje, što znači da ti na račun stignu kada vrijednost padne na 2-3%, a često i o Sveto Nikad. Vele da je Kertes ukinuo čekove kada je našao magacin pun čekova koji nisu preknjiženi jer su previjani :).

E zamislite dečka od 22 godine koji se time bavi, pali za Tursku, donosi robu i ide na tehno patrtije po Stambolu, prije toga imao UNPROFOR iskustvo.

I gledam sadašnju djecu tih godina.

Eh, keva nema pojma koliko sam cekova (imao ovlascenje na njen racun) podigao i unovcio tada, a kada stignu na naplatu - nije ni pola marke. :)

6 hours ago, Mel said:

Imao si pameti (ili su tvoji imali). Moji sebi nisu bili u prilici da oproste sto nisu imali tu pamet...

Samo iskustvo. Baka odrasla bez oca, majka odrasla bez oca. Trećeg nisu dale

Bila totalno nesnađena u to vreme, 0 čekova, 0 maraka, 0 svega .... bez prihoda, bez rashoda, takoreći u najrentabilnijem stanju skoro isto ko Avaks i Hibrid

Preživela šlepajući se uz polu-snađenu familiju,

46 minutes ago, pbg12345 said:

nakon putesestvija, uspesnog izbegavanja miloseviceve zamke da nas posalje na jebeno kosovo dolazimo kod majcinog brata od strica u sombor

Jedna kolona traktora koja se kretala ka Somboru je 9.avgusta prošla kroz moje selo, blizu Iloka na srpskoj strani.

I sad mi se zaplace kad se setim tog prizora.

U selu bio kirbaj, Pantelija. Tresti muzika ispod satri, dime se rostilji na sve strane, a oni jadni stizu sa golgote na traktorskim prikolicama pokrivenim najlonima, skamenjeni, otupeli od tuge i bola 💔

Ljudi ih zaustavljaju nude hranu pice okrepljenje, a oni bez reci, ne pogledavsi ih, nastavljaju svojim putem...

'90?!

štznam, mene su streljali, kao u onom vicu.

...

nego je drugo zanimljivo, korelacija svetonazora odn nastupa ovde i pricica iz tog doba.

Diplomirala 91. Institut Pupin, imala njihovu stipendiju me dvojkirao, dosla neka zabrana zaposljavanja. Trazila posao neuspesno nekoliko mesec.

Decko, ex muz, se krio od Srebrnog Jezera do Bgd od mobilizacije.

Zaposlili se u privatnoj firmi, krenula u razvoj softvera u garazi...

'94 se zaposlila u Pupinu.

Prezivljavali od ustedjevine i sela (baba i deda od the ex).

Putovala na posao 2 sata od Borce, i 2 sata u Borcu.

Poslednja stipendija 91 700DM (hvala Anti Markovicu), prva plata 92 100DM kod privatnika.

Udala se '92.

Celih devedesetih pokusavala da dobijem dete, Imala gomilu specificnih pregleda bez anestezije i bolove koje sam tad dozivela (i lekarsko nasilje) se ne opisuju.

6 inseminacija, 3 vantelesne. Sve bezuspesno.

Nakljukali su me vestackim hormonima (izazivacima raka jajnika) puno.

Odbila posao asistenta na FON-u zbog politickih uverenja profesora sa nadimkom Klik-klak.

Stalno radila neke honorarne poslice da bi placali doktore.

Dobili vizu za AU. 2000 (pre 5 oktobra) otisli.

Tamo dobila sina, bez medicinskih pomagla.

Od tog trenutka sam srecna i sve je krenulo na bolje (sta god grozno mi se opet desavalo).

22 minutes ago, gsb said:

Diplomirala 91. Institut Pupin, imala njihovu stipendiju me dvojkirao, dosla neka zabrana zaposljavanja. Trazila posao neuspesno nekoliko mesec.

Decko, ex muz, se krio od Srebrnog Jezera do Bgd od mobilizacije.

Zaposlili se u privatnoj firmi, krenula u razvoj softvera u garazi...

'94 se zaposlila u Pupinu.

Prezivljavali od ustedjevine i sela (baba i deda od the ex).

Putovala na posao 2 sata od Borce, i 2 sata u Borcu.

Poslednja stipendija 91 700DM (hvala Anti Markovicu), prva plata 92 100DM kod privatnika.

Udala se '92.

Celih devedesetih pokusavala da dobijem dete, Imala gomilu specificnih pregleda bez anestezije i bolove koje sam tad dozivela (i lekarsko nasilje) se ne opisuju.

6 inseminacija, 3 vantelesne. Sve bezuspesno.

Nakljukali su me vestackim hormonima (izazivacima raka jajnika) puno.

Odbila posao asistenta na FON-u zbog politickih uverenja profesora sa nadimkom Klik-klak.

Stalno radila neke honorarne poslice da bi placali doktore.

Dobili vizu za AU. 2000 (pre 5 oktobra) otisli.

Tamo dobila sina, bez medicinskih pomagla.

Od tog trenutka sam srecna i sve je krenulo na bolje (sta god grozno mi se opet desavalo).

Uh, Institut Pupin....

Meri, Laza, Batan, Cale, mala Maja...sa njima veci deo radnog veka provedoh. :)