ep šticung

bila neka sojka u invest banci gde sam dizao honorare s kojom sam se “njuškao”. od keve iskukam 20dm, prodam banci po šticivanom kursu koji je bio x2 od uličnog, oni mi daju čekove koje unovčim, to sam uspeo da zavrtim tri, četiri puta

jbt sa 10 maraka si mogao lagano da izguraš mesec kao momak

posle upoznam ženu koja ne radila u credibel banci(branko dragaš) koja je bila glavna poluga šticung šeme, tad mi je pričala da su imali jednu sobu u banci gde su bukvalno slagali keš(devizni) na gomilu

kao u bb

Caletova firma izgubila poslove po ex yu, propala skroz do bombardovanja, tako da se trazila alternativa, kupio Tamica i prevozio raznu robu za privatnike i stoku za cigane po vasarima. Uvek sam isao sa njim na put, od Kanjize do Prizrena. Teca napravio semu za sverc goriva, cigareta i ostalog iz Bugarske, tako da je i sa te strane kapljalo, sve dok teci nije izgorilo skladiste sa gorivom, kada se prestalo, a isti nije fasovao robiju zbog jakih veza u sepsi. Keva se zvanicno vodila da radi u nekoj propaloj drustvenoj firmi, mada je uglavnom bila gajbi, cuvala mene i sestru, pestovala i prodavala povrce i cvece i jaja sa sela. Nikad nismo bili gladni upravo zbog tog sela, uvek je bilo mesa, klale se dve svinje godisnje i dva, tri oficirska prasenceta i svo moguce domace povrce uvek je bilo ma stolu. Iz neke takve ture secam se da mu neki privatnik nije platio u kesu nego dao u kompenzaciju hektolitre nekog soka od dunje koji je bio fantastican, pun podrum. Secam se jos da mi cale u povratku sa nekog puta negde u munzeu kupio nike air pegasus zuto-crne kao Borusija Dortmund koja je tih godina harala i koje su naravno bile hit u celoj skoli...

posle ante markovića imao sam jedan mračan period koji je duboko zakopan i ne pominje se.

radio sam kancelarijski posao u EDB, žena je radila u raznim školama. sećam se, radila je OŠ 20. oktobar na NBG i kada je bio dan za platu bilo je bitno koji si po redu dobio dinare. okolo su se muvali dileri i svakim minutom cena DM je rasla. dopunjavala je privatnim časovima matematike. ja sam iz dobračine išao po marke na bajloni pijacu.

ja, pak, nisam hteo da se bavim dopunskim radom. bilo je par poslića od dan-dva. naprosto, oboje smo želeli da sačuvamo porodicu, deca su bila rani tinejdžeri, valjalo je paziti na njih.

imali smo bicikle, ja i sin. i, kad je bio onaj period zatvorenog autoputa išli smo biciklima (on 12-14 godina) na kvantaš u kupovinu pa gajbe smeštali na bicikle pa autoputem do mostara pa u gepratovu.

jednom smo u rumi kupili pola juneta i svinju i to je bilo sve što smo mogli sa sela. imao sam trabanta karavana (zbog psa) i njega smo prodali za vrednost jedne svinje od 100 kila. nismo imali nikakvu ušteđevinu, ni dinare ni marke.

zbog svega toga sam pizdeo i '93 otišao u GSS.

Fontana i paviljoni nbg, po ceo dan na ulici, video svašta, pojma nemam kako sam uspeo da ne zakačim neko veće sranje tih godina kao klinac. Moj drugar je ubijen iz čista mira, nikad se nije saznalo ko i zašto.

Keva je za tadašnje prilike imala ok posao u ex SDK, ćale je nešto muljao. Preživljavalo se. Dosta rodbine po neuralgičnim tačkama u Hrvatskoj i na Kosovu, srećom svi su preživeli. Pamtim drugarstvo, svi smo imali tj nemali podjednako, držali smo se zajedno i provodili. Pamtim letovanja sredinom 90ih u Boki, nijedno kasnije nije moglo da se poredi sa tim. Sećam se da sam jednu Novosađanku lagao da sam tri godine stariji, šta će, poverovala.

Roditelji lekari u lokalnom domu zdravlja, plate oko 20dm ako uspeš da zameniš u prva dva sata od podizanja.

Frižider se popunjavao od italijanske humanitarne pomoći - vala su mi špagete i kečap preseli za ceo vek.

Pljuge se delile tako što smo keva i ja uzimali po 6 komada a ćale kao glava porodice - 7

Sećam se da smo kum i ja zavijali čaj iz kesice i pušili.

Preživljavao sam tada pomoću prijatelja, jednom ćale švercao benzin i šta treba, drugi uspeli da otvore neku malu privredu, i tako to.

Kad se skupimo imalo se i za par flaša vina i cigarete.

Dosta se sviralo - ja sam prodao brako prikolicu i kupio prvi bubanj - fejk Tama . Pred rat je zavalio nekim propalim punkerima

Izmedju Avrama i bombardovanja sam radio dosta po radio stanicama pa sam mogao da doprinesem™ makar da nisam na grbači

Pred rat mi umre ćale pa sam nasledio njegovu penziju. To plus poslići sa strane po humanitarnim organizacijama, plus posao na radiju su mi obezbedili preživljavanje sve do 5 oktobra.

Rane 2000te dosta korektne, na krilima pobede™ i raznoraznih studentskih organizacija.

Posle se ušlo u mašinu™..........i to je to.

Good ol dayz.......

7 minutes ago, Nikodije said:

Fontana i paviljoni nbg, po ceo dan na ulici, video svašta, pojma nemam kako sam uspeo da ne zakačim neko veće sranje tih godina kao klinac. Moj drugar je ubijen iz čista mira, nikad se nije saznalo ko i zašto.

93 i 94 sam bio u studenjaku,mozda i duze

cimer mi je konobarisao, i tako, kaze ajde svrati

jednom sam otisao u cini mi se da se zvalo putnik, ja devojka i njena drugarica. sedimo tako, kad racija. Vise oruzja sam tada video po stolovima tada no u vojsci. I nista

drugi put (a tamo je duze radio) je bio lokal u vojvodjanskoj. neka kuca. igralo se na sipci. vlasnik lokala bata trlaja, mala bara puna krokodila. polusvet. da, dobro si preziveo to vreme

Meni iz tog perioda najviše ostale u glavi špagete i svirke.

Bože koliko smo svirali, za gajbu piva, ili dve.

Ovde glavna fora bile kućne žurke i bilo je jako bitno da bude uživo sviranje.

Svirali smo u svim prostorijama od podruma do špajza.

intermezzo

5 minutes ago, cedo said:

drugi put (a tamo je duze radio) je bio lokal u vojvodjanskoj. neka kuca. igralo se na sipci. vlasnik lokala bata trlaja, mala bara puna krokodila. polusvet. da, dobro si preziveo to vreme

eminentni lokal monte carlo

bata i pirke

sad je tu neki dim trade valjaju vodovodaku galanteriju, poslednji put kad sam prolazio bila neka zaprežna kola ispred, ono šareno ofarbana sa gomilom cveća na njima

A sad sve to što pišete pa još podstanarstvo, frustrirana izbeglica.

Muž i ja, oboje arhitekti, radili kod privatnika, plata na crno u dm, na belo nešto kukavno u dinarima ali zato bilo čekova.

Sva devizna zarada odlazila na kiriju, radili od jutra do sutra, kada izađemo iz firme, nema više ni leba da se kupi, ako i imaš pare.

Gomile rodbine protutnjale preko nas i našeg podstanarskog stana, na putu od Bosne do Kanade i Amerike. Da smo im samo kafu skuvali, trebalo je para, da ne pričam o ostalom.

95, kad su u BG stizali traktori iz Hrvatske, mi, preko Mađarske (sankcije), posle tri dana jahanja, stigli u Taškent.

Nas dvoje, mesečna zarada cca 5k $.

Od jedne dnevnice živeli ceo mesec.

Dobar deo išao porodici, tj na razne strane i za razne potrebe.

3 godine tako. Zaradili za stan u BG.

Posle je sve bilo lakše.

36 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

jbt sa 10 maraka si mogao lagano da izguraš mesec kao momak

Za izlazak nekad 3 marke, nekad 5...

2 marke litar nekog bljutavog vina, 2 marke pljeska, 1 marka za rezervu (ili upad u Paradizo)... Kad se ima 3 marke, onda preskočim klopu, ili se nalijmo u domoaćoj radinosti... U domaćoj radinosti, kad nije imalo šta, neki drugari su cepali step sokić, medicinski alkohol i vodu, pa se izmućka... Ja to nisam nikako hteo, ali eto...

Jebem ti srednjoškolske dane u ranim 90im...

More 94, nas 6 kod drugara u garsonjeri u Igalu u soliterima... Spavali kao sardine, 2 meseca bili na moru od sredine jula, do sredine septembra... Najduže more koje sam imao ikad... Step sokići, jedno piće po izlasku, rakija i vinjak iz radnje...

Ja sam bio baš klinac kad je bilo najgore, tako da ne znam detalje, znam da nas je keva hranila čekovima na odloženo plaćanje, kako je to ferceralo pojma nemam. Inače je bila bez posla veći deo 90ih, ćale je radio sve živo, ne znam ni šta realno možeš da radiš u takvim vremenima. Mislim da je sve to ostavilo ozbiljne posledice na oboje.

Užas i beda, ne ponovilo se nigde nikome. I mislim da se ne priča dovoljno o 90im, današnja omladina nije svesna kroz šta smo prošli.

Otac, oficir (masinac-vazduhoplovac, vti), jna „burzoazija”, sluzbeno stalno po Evropi (RR, Snecma, motori), 2 godine skola jezika kao priprema za atasea u USA, sto se nikad nece desiti… kupuje papuce s popustom od “kolege“ koga je pisao kao bolesnog dok je ovaj otvarao svoju privatnu firmu za (izmedju ostalog) proizvodnju tih istih papuca, pa ih onda nosi od vrata do vrata, po stanovima u blokovima i trznim centrima, u kesi, cenjka se i preprodaje…

Tek kad je umro (pre par godina), sam shvatio da posle toga nikad vise nije bio isti.

Mogao bih knjigu o tome ovde pisati, ali neka ostane na tom porazenom i razocaranom coveku.

Kasnije (2000+) se ponovo trgao, cak bio za vreme ds (u penziji) jos i direktor jedne namenske, ali ne isti covek, nikad vise. Cutljiv, nepristupacan, iskljuciv, prazan.

A to je samo jedna prica, i daleko od najgore, vrlo daleko, ipak prica unistenja jednog obicnog, postenog, prostog zivota.

Da im jebem svima milu majku za njegov i sve ostale izgubljene zivote, sto fizicki unistene, sto unakazene.

Ja sam dosao u BG da studiram, taj kriticni period prve polovine 90tih. Studentski grad, menza, jajara, index 10. Prodavao cigarete na Bulevaru, malo dilerisao, gorivo par puta bila neka kombinacija sa auto-skolom, sapuni iz Makedonije, sticung itd.

To sam radio recimo 5-7 dana mesecno, da imam za troskove, ostalo vreme studirao. Kad puknem na poker aparatima (jedno godinu i po sam cesto igrao) onda pojacam svercerske dane.

Moji su bili solidno daleko od BGDa, nikad se nisu zalili (nemam licni uvid za to vreme) . Cale je imao dobru platu, keva dosta manju, u markama je to bilo bedno, ali su placali racune i znam da nisu bili gladni. Bili su i oni sindikalni paketi, polutke i sl. Selo isto pomoglo, imali su malu bastu, krompir, luk, sargarepa, grasak... , ujak je dok je drzao stoku svaku jesen davao 1 ovcu (keva nije uzela nasledstvo, plus 2 njegove cerke krajem 70tih i pocetkom 80tih su stanovale i ucile skolu kod nas)

Vec u drugoj polovini 90tih nije bilo toliko strasno.

@cedo @kud u maglu Simoviću

Islo se u monte carlo, mi otisli na bilijar, kad u pola 10 nema vise igre... Ostali da vidimo... Šou

Ja sam bio klinac devedesetih.

Imali smo baštu, živinu, svinje, ovce, tako da hrane nije falilo.

Pored toga je ćale išao u Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, pa se roba prodavala na buvljaku, pa je nadalje radio i privatno male građevinske projekte.

Sećam se još punktova po gradu i okolini gde se točilo švercovano gorivo i razmenjivale devize na crno.

Tokom tog vremena je plata iz firme bila 5-10 DM, a onda su početkom 2000ih prešli u privatni sektor za 150 do 200 evra.

Keva je relativno otvoreno pričala sa nama o finansijama tako da znam da nije bilo nimalo ružičasto i niko ne može da me ubedi da su devedesete bile dobre.

2000e su bile za nijansu bolje, ali je bilo uspona i padova, ćale nije uvek imao posao i projekte sa strane, a keva je trpela kod privatnika da bi se podmirile najosnovnije potrebe, pa je tako bila navikla da konstantno bude u dozvoljenom minusu, s puštenim čekovima i karticama na maks. Dozvoljeni minus je iz navike bio ostao još tokom 2010ih, pa smo ga izravnali kad sam ja dobio prvi posao na puno radno vreme.

10 minutes ago, radnik said:

Ja sam dosao u BG da studiram, taj kriticni period prve polovine 90tih. Studentski grad, menza, jajara, index 10. Prodavao cigarete na Bulevaru, malo dilerisao, gorivo par puta bila neka kombinacija sa auto-skolom, sapuni iz Makedonije, sticung itd.

To sam radio recimo 5-7 dana mesecno, da imam za troskove, ostalo vreme studirao. Kad puknem na poker aparatima (jedno godinu i po sam cesto igrao) onda pojacam svercerske dane.

Moji su bili solidno daleko od BGDa, nikad se nisu zalili (nemam licni uvid za to vreme) . Cale je imao dobru platu, keva dosta manju, u markama je to bilo bedno, ali su placali racune i znam da nisu bili gladni. Bili su i oni sindikalni paketi, polutke i sl. Selo isto pomoglo, imali su malu bastu, krompir, luk, sargarepa, grasak... , ujak je dok je drzao stoku svaku jesen davao 1 ovcu (keva nije uzela nasledstvo, plus 2 njegove cerke krajem 70tih i pocetkom 80tih su stanovale i ucile skolu kod nas)

Vec u drugoj polovini 90tih nije bilo toliko strasno.

@cedo @kud u maglu Simoviću

Islo se u monte carlo, mi otisli na bilijar, kad u pola 10 nema vise igre... Ostali da vidimo... Šou

tagovao si me za drugo, a ispade da imamo mnogo slicnosti

najduzi staz sam imao na bulevaru, kod depoa (tamo sam i zavrsio tu karijeru ), samo si se ti bavio visokoprofitabilnim artiklima

a najvise se para zaradjivalo od dilovanja, samo ja to nisam radio kao osnovnu delatnost, vise da zatvorim dnevni promet, pa okrenem koliko se ukaze prilika puta

to su bili dani, ispod 20dm skoro da nije bilo dana, uglavnom oko 50. pamtim da mi je rekordna zarada za jedan dan bila 240

Edited March 10Mar 10 by cedo