vrlo pristojna kritika

Da li je ovo tacno:

na njihovo pitanje gde ovde može da se kupi pršut, dobiju odgovor – svugdje. U vrijeme u kojem 'Krajina', tada pod Miloševićevim sankcijama, živi na konzervama danske fete iz humanitarne pomoći i mesnog doručka iz opljačkanog Gavrilovića, to zvuči previše čak i za suspenziju nevjerice.

Razlog sto pitam, kad sam 99te presla u BG, dozivela sam da u odeljenju devojka pored koje sam sela u novoj skoli najnonsalantnije pricca o tome kako nemaju hranu. Ja iznenadjena, ona iznenadjena sto sam ja iznenadjena.

Mi smo kod nas u kraju uglavnom imali zive babe i dede i hranu dobijali busevima, prsute je uvek bilo.

Ova mala, to se secam i danas, sva srecna prica kako je dosla kuci i obradovala se jer mama sprema rucak, koji ona nije ocekivala, i onda je bila scena gde ja u jednom trenutku pitam ladno A sta inace jedete

Ružne reči, agon i samosažaljenje

Jebem si mater, boga i seriju, kd se uzeh da gledam. Stoti i hiljaditi put se glupavo ponadam da se sve drugačije završilo.

Igor mi je prvi školski drugar. U prvom osnovne smo živeli u istom dijelu grada ali smo išli u dalju školu jer smo se obojica preselili u stari dio grada pa smo zajedno išli i vraćali se. Navija za Hajduk ➗

edit: Ćaća mu je imao najkninskiji mogući hobi, odgajao je pse. Osamdesetih je bilo ludilo po gradu za psima.

Edited December 24, 2025Dec 24 by nautilus

nautilus, je l znas iz koje zemlje je bilo najvise stranih dobrovoljava u hrvatskim paravojnim i regularnim vojnim jedinicima?

Bilo ih je toliko mnogo da prve dve naredne zemlje po broju dobrovoljaca nisu u zbiru dobacivali do njihovog broja.

Pomoc, nije vecinska rimokatoilicka zemlja u pitanju.

ukrajina?!

ne znam brojeve, zaista. znam da je bilo engleza i holanđana koji su, jelte, protestanti. bilo je pilota rusa i ukrajinaca koji su, kao plaćenici, transportovali oružje u bihać. ono što sam uspeo da prokljuvim jeste da su to uglavnom bili razni avanturisti vođeni različitim motivima, neki su bili desničari, neki antikomunisti, neki su prosto hteli da osete malo rata na evropskom tlu. nisu oni nikada predstavljali neke značajne jedinice ili grupe.

Edited December 25, 2025Dec 25 by nautilus

Englezi, i to bas Englezi, Postoje brojke za Skote i Velsane ali su male.

Holandjani su bili u vrhu, top 5. Uz Srbima bratske Francuze i Engleze.

Osim Francuske nijedna rimokatilcka zemlja u Evropi se nije istekla osim jedne. Italija, Spanija, Poljska, Irska, Portugal nije veliki broj dobrovoljaca.

Ali zato jeste Madjarska.

Albanci

To su unutrasnji jugoslovenski odnosi, bilo je dosta Bosnjaka na pocetku. Ali govorim o dobrovoljcima pre koji su dosli van granica Jugoslavije.

• iz Engleske 139 do 160 (15 poginulih, 21 ranjen)

• iz Njemačke 55 do 76 (15 poginulih, 10 ranjenih)

• Iz Francuske 73 do 79 (8 poginulih, 21 ranjen),

• iz Nizozemske 27 (2 poginula, 2 ranjena ),

• iz Mađarske 33 (2 poginula, 5 ranjenih),

  iz SAD-a 17(3 poginula, 1 ranjen),

• iz Australije 15 (1 poginuo, 2 ranjena),

А како се рачуна Гојко Шушак? Јел њега не рачунају као да је дошао из Канаде? Антон Кикаш? Мато Дуковац? А не, он је ишао у супротном смеру...

Kakva su to prezimena

Ako su ove brojke o dobrovoljcima tačne, onda je to veliki casualty rate, pogotovo među Nemcima. Treba imati u vidu da je rat u HR u svojoj intenzivnoj fazi bio kratak.

Upravo čitam prilično negativnu recenziju u Vremenu ("Tvrđava, od stereotipa satkana"). Pretpostavljam da će razlika u pristupu i opštem utisku o seriji da odredi da li nešto vidimo kao arhetip ili stereotip.

Imali su veliki broj zrtava, nekih 20-25% ubijenih i mnogo ranjenih dobrovoljaca.

U ratu u Hrvatskoj poginuo je svaki četvrti (peti) strani dragovoljac. Popis poginulih objavila je Udruga stranih dragovoljaca: 90 ranjenih i 79 poginulih u akcijama diljem Hrvatske. Povjesničar Tomislav Šulj navodi podatak o 150 ranjenih i više od 90 poginulih.

Ali i brojke za Hrvate nisu dobre, duplo je vise Hrvata stradalo od Srba u ratu u Hrvatskoj, koji, kao sto si napisao, nije ni priblizan bio intezitetu sukoba u BiH, pre svega izmedju Bosnjaka i Srba. Samo sarajevsko ratiste, najkrvavije ubedljivo, tokom ratova devedesetih je odnelo isti broj zivota kao Hrvata tokom celog rata u Hrvatskoj.

Brojke se menjaju kada se pogleda udeo u stanovnistvu. Onda se dobija drugaciji odnos, jer su Hrvati bili mnogobrojni od Srba u Hrvatskoj. Tako ako je broj ubijenih Srba iz Hrvatske oko 5500, i nekih 1 500 Srba iz ostalih krajeva, koji su stradali u Hrvatskoj, na populaciju Krajine od 350k(sve oblasti od Istocne Slavonije do Dalmacije), to je oko 1.5% ubijene populacije. Kod Hrvata je ispod 1%. Ali u apsolutnim brojkama je duplo vise Hrvata stradalo.

Jedan od razloga je lose komandovanje i nepotrebne akcije. O tome se slabo prica u Hrvatskoj iz razloga sto im je to temelj. Ali npr. akcija "Medacki dzep" 1993, fijasko uz ozbiljne ratne zlocine, je posledica unutrasnje hrvatske politike.