Burnout

[Vapad]

Meni je nekako ovo bilo dobra asocijacija na osećaj

 

 

 

 

Davno, kada sam imao napade panike, počeli su iznenada, bio sam na tadašnjem poslu, mislio sam da ću umreti, zasigurno, i nisam mogao da ih objasnim, nisam ni znao da se ima šta objasniti, samo sam mislio da ću umreti. Mislio sam da ako radim nešto, ili sam u nekom društvu, neće se ništa dogoditi. Pogrešio sam, naravno, najgore je kada počinje, hlade ti se vrhovi prstiju ruku i nogu, srce treperi, hladan znoj ti obliva a um se topi a ti si, recimo, u tom trenutku u zagljaju voljene osobe, i ništa ti ne može pomoći. Glede nevere u postojanje, lord help anyone that refuses help when it happens.

 

Računam da je depresija daleko, daleko, gora. 

[Svemir Zeka]

20 minutes ago, Vapad said:

 

Računam da je depresija daleko, daleko, gora. 

 

Na neki način da, ali i ne. Ne iz pozicije toga da u paničnom imaš navalu, eksploziju, ne znađ gde ćeš osim da se rasprsneš, poludiš ili umreš, Neki autori navode da je to najgori subjektivni doživljaj koji ljudsko biće može da iskusi.

S druge strane, onda kad panični napad prođe, postoji neko olakšanje. Ima neki trenutak mira. Ali se nikad ne zna kad će ponovo naići. Ili se zna, ali to već onda prelazi u neku drugu vrstu fenomena.

 

Depresija nije tako nagla, osim kod nekoga ko je ima u ponavljanju, ili u sklopu nekog drugog poremećaja. Ali kad te vuče, to je kao da nosiš kamen na nogama. Samo vuče na dole. I celo telo. Glava prazna. Pa dođeš do toga da se osetiš kao prazna vreća, a sve oko tebe prevučeno nekim filterom. Teško ti da živiš. Ništa nije vredno. Itd. Jebeni užas. I iz nje nema odmah iskok, nego korak po korak. Mali dnevni uspesi, ustala sam i izašla i uradla to i to. Zabavila se. Onda kad počneš non stop da plačeš dok pričaš, to je kao super, jer je next level oporavka (u prethodnom nije bilo priče ni sa kim). 

[Shan Jan]

Imao sam i ja napade panike, moj prvi je bio bas bas zestok, poceo sam sav da se tresem u pola noci, kao da gubim kontrolu nad svojim telom, da se gusim, srce udara ko nenormalno... Nekim cudom sam uspeo da se odvezem do bolnice, tamo su mi sasuli gomilu nekog sranja za smirenje i onda posle onog sto se meni cinilo kao vecinost sam se koncacno smirio. Bio sam okruzen familijom ali to nije pomoglo tada, samo sam ih istresirao za badava. 

 

Kasnije sam naucio da se borim sa time, krenuo sa psihoterapijom i uvek uz sebe imao lekic za svaki slucaj i to je bilo dovoljno da ne ode predaleko. 

 

A depresija - pa zavisi koliko je jaka. Napad panike je strasan kao dozivljaj ali meni licno nista nije bilo strasnije od toga kad je poceo da mi se uvlaci glas da treba od svega da dignem ruke, batalim i terapiju i ljude i tuto kompleto zivot i uradim sta? Nista, ne znam, ali strasan je taj osecaj da ti vise nije ni do cega stalo u zivotu i kad ti postane svejedno dal ce ga i biti ili nece.

Od toga sam se zaista usrao u gace i samo molim boga da me nikada to ne nadvlada.  

[Vapad]

Huh...

 

Hvala oboma, malo ste mi približili to osećanje.

 

Nisam imao isustva sa depresijom, ni lično (mislim) ni kroz terapiju, u mojoj grupi su bili pretežno aknsiozni, što ima smisla . 

Sećam se samo, kada sam pričao sa doktorkom... bila je jedna (čuj jedna) mračnija epizoda...imali smo jednu temu oko toga, pitao sam je oko slika u njenoj ordinaciji, na najistaknutijijem mestu, jedna velika slika, oko nje se najviše zadržala. Slikao je momak koji se ubio, bio je depresivan i porodica je prepoznala i učinila sve što su mogli, terapija, putovanje, lekovi, slikanje, skočio je sa prozora. Ona je to ispričala nekako opušteno, zamišljeno. Poklonili su njoj tu sliku u znak pažnje i zahvalnosti. Posle mi je ta slika uvek bila posebno teška, za svaki detaljčić razmišljaš šta znači. Sad da me pitate šta je na slici, znao bih samo da kažem - depresija.

 

Mnogo je toga što mi ne znamo o umu,  ima još puno puno da se uči i otkriva. A mislim da je veliki problem i to što mislim da znamo puno.

[goofs]

On 28.11.2022. at 11:17, Malkmus said:

Uzgred, ja se duboko ne slažem sa stavom o dominatnom pozitivnom stavu o psihijatriji i psihićima uopšte. Što ne znači da kažem da ne treba ići.

A da patim od burnouta, tražio bih terapeuta koji nije sa VMA. Ne želim da obrazlažem zašto. Samo kažem.

 

Moram da se nadovežem na ovo, pošto sam u svom prvom postu uvukao terapeute u priču.

 

Postoji razlika izmedju psihoterapeuta i psihijatra. Laički rečeno, psihoterapeut leči, između ostalog, depresiju i to radi (uglavnom) razgovorom, psihijatar leči kliničku depresiju i to radi (uglavnom) medikamentima. U neku ruku dođe da je psihoterapija prevencija da ne dođe do još goreg stanja, naravno ne uspeva uvek, ali ume itekako da pomogne.

 

Imao sam iskustva sa psihoterapijom, na svu sreću, kucam u drvo, nisam sa psihijatrima. Jako je bitno odabrati dobrog psihoterapeuta, nekoga ko će da vam legne mentalno, treba imati poverenja u njega, a i s druge strane on mora biti posvećen vašem slučaju, mora da ga prati i da razmišlja kuda da vas navede. Iz tog razloga ne znam koliko bih preporučio posetu kod državnog psihoterapeuta, ne zato što mislim da su loši, nego prosto mislim da imaju veći obim posla nego što mogu da podnesu i verovatno nisu u stanju da se potpuno posvete svakom pacijentu. Ako na svakoj seansi moraš da ponavljaš neke stvari i iznova prolaziš, onda ceo proces gubi svoj intezitet i prosto je manje efikasno, a to je onda slučaj koji dosta jako vuče pacijenta na odluku da odustane.

 

Zato i rekoh da dobra psihoterapija košta dobrano, ali i da vredi svakog dukata.

[Svemir Zeka]

@VapadNeke slike koje sam nedavno našla na internetu, koje lepo ilustruju bar ono što je meni poznato.

 

 

 

I naravno, ovo mi je slika odnosno figura koja govori umesto milion reči

 

 

 

 

[eumeswil]

Quote

The Divide: Growing Economy, Miserable Citizens | Why Are Rich Countries So Unhappy? | ENDEVR Documentary

The Divide tells the story of 7 individuals striving for a better life in the modern day US and UK - where the top 0.1% owns as much wealth as the bottom 90%. By plotting these tales together, we uncover how virtually every aspect of our lives is controlled by one factor: the size of the gap between rich and poor.

 

 

 

Edited December 29, 2022 by eumeswil

[Svemir Zeka]

Muči me problem, lajfkoučerski rečeno, izazov, ne mogu sebi da pomognem.

 

Imam jednu tzv matičnu školu, u kojoj ne radim stalno. Međutim, svaki dan kad ne radim, ali doslovno uvek kad ne radim, odande me zasipaju gomilom poruka, mejlova, poziva....

Asertivno sam više puta tražila da mi to ne rade. Tražila sam i agresivno. Džaba, bezobrazluk je bezobrazluk.

 

Sad je najlakše reći, nemoj da odgovaraš. E pa ne ide tako. Ja kako vidim poruku, podigne mi se dijafragma. Ovakav problem sam imala na prošlom radnom mestu gde nas je jedna, pasivno agresivno, spamovala kritikujućim mejlovima u 11 uveče, kad treba da odmoriš, ti dobiješ rešetanje. A uživo ništa. I više nas je razvilo kuvanje u stomaku. I onda kad vidiš da se razumno ne može, počneš da izmišljaš nove mejlove, i na kraju daš otkaz.

 

E sad, ja tražim tehničko rešenje - kako da utulim telefon koji mi je za sve i svja. Zajebala sam se žestoko što nisam koristila neki buđavi službeni, pa kad ga ugasim, fak of. Sad je gotovo. Problem je u tome što ja dobijam uslovne reflekse na persone i imam organske reakcije, i čim vidim poruku sloša mi se. Pa je jedini način da je ne vidim uopšte.....kako?

[stajebrebilo]

Da nabavis neki prepaid i das im taj broj, a da na ovom sto neces da te cimaju da im stavis blok?

[munze]

sms, viber, vacap, mejl?

[Svemir Zeka]

1 minute ago, vookela said:

Da nabavis neki prepaid i das im taj broj, a da na ovom sto neces da te cimaju da im stavis blok?

Previše ih ima ovaj, a i neki bi me namerno zvali na ovo, kažem ti, bezobrazluk je to, izvežbani. Đon obraz.

[Svemir Zeka]

Just now, munze said:

sms, viber, vacap, mejl?

Pa na viberu mi i iskaču, ili zvanje. Ja ću taj viber mislim skroz da isključim, Ostaću na whatsappu, bukvalno imam organsku rekaciju na viber

Mejlovi stižu svakako uporedo.
Problem je što mi se probijaju granice u vreme koje mu nije. Buvalno počinjem već da verujem da nije slučajno.

[munze]

Mislim da sve mozes da utisas ili blokras.

[stajebrebilo]

Mjutuj vajber, i blokiraj, imas one opcije mjut na 8, 12h...
Vremenom ce prestati. Ja sam jedno vreme imao 1 broj poslovno privatni, bilo je ispada sa zvanjem ali nista tog obima kao sto pises.

[goofs]

Treba ti ovo, navodim samo taksativno posto za sve ima tutorial na webu, ali pojasnicemo ako negde zapnes:

 

- blokiraj sve kontakte iz te skole u imeniku svog telefona. Nece ti stizati pozivi ni SMSovi. Na iPhonu je dosta lako, ne znam za Android ali pretpostavljam da je slicno

 

- idi u Viber i isto uradi tamo. Viber ima odvojen protok informacija, pa nije dovoljno blokirati ih samo na telefonu. 
 

- isto i u Whatsappu, ako ga koristis

 

- za mail, nadam se da koristis gmail - napravi filter takav da ti mailovi sa odredjenih e-mail adresa (a tu ces navesti gospodu iz skole) idu direktno u SPAM. Tako kad namestis nece ti iskakati notifikacije na telefonu, a mailove ces moci da vidis samo ako otvoris SPAM folder. Ostali mailovi ce ti stizati normalno i trigerovati notifikacije

 

To je to i cisto da znas, sa svim ovim nece moci da te kontaktiraku uopste, tako da proceni sve kako ti najvise paše.