18 hours ago, Tsai said:

@jms_uk @adam

jel imate nekoliko preporuka za indijsku klopu a da cene nisu bas izuvanje iz cipela?

Dishoom je meni bio super, ali što se tiče cena nisam baš objektivan da li je izuvanje ili ne 😀

28 minutes ago, garmonbozia said:

Dishoom je meni bio super, ali što se tiče cena nisam baš objektivan da li je izuvanje ili ne 😀

dishoom je i dobar i popularan al je na strani skupljih kad su u pitanju indijski restorani.

1 hour ago, adam said:

dishoom je i dobar i popularan al je na strani skupljih kad su u pitanju indijski restorani.

Ne samo skuplji, nego mora cesto i da se ceka dugo (kings cross bude i preko sat?)

Da, zavisi od dana, u maju kad sam bio jedanput sam čekao 10 minuta, a jedanput 35 minuta i naravno nema rezervacija :D Idem krajem oktobra opet u London, pa ću da lurkujem ovde za preporuke.

Kad već pominjete London, je l preporučujete posetu u januaru, npr. odmah posle nove godine?

Moguće da ću imati smeštaj kod prijatelja, pa sam mislio da iskoristim 7-8 dana. Kapiram da je vreme katastrofa tad, ali da nije loše za muzeje, što bih ja i radio.

london ti je svakako lutrija sto se vremena tice, ja bih isao kad god mi se ukaze prilika. jos ako si raspolozen za soping, mozes se obuci i obuti za male pare tokom rasprodaja.

otisao sam u dishoom na portobello roadu, preukusno je stvarno. jeste skuplje ali sam bio u fazonu da se castim jednom, pa cu onda narednih par dana wendy's mislim da sam sa strane izgledao kao poprilicni ludak, mislim na emotivne reakcije na hranu, stvarno je bas bas ukusno.

posle toga sam skoro dva sata pricao sa trgovcima okolo jer mi je deda imao tezgu tu pocetkom sedamdsetih pa pokusavam da nadjem nekog 80+ cilagera koji ga je poznavao. jedan avganistanac se polomio da mi pronadje nekoga, bas je car a i njega je zainteresovala prica. elem, deda je ziveo na portobello road 10, bio je sikh iz malezije koji je dosao brodom u london da studira, batalio studije i uvozio tekstil iz indije i prodavao na tezgama. umro je jako mlad i jedino sto od njega imam je smrtovnica, nekoliko adresa na kojima je ziveo i nekoliko njegovih pasosa. umro 1974. nekoliko puta bio u jugoslaviji. ovi trgovci su mi rekli da proverim na tri mesta, u councilu, u policiji i u gurdwari (sikh hramu) pa cu time da se bavim narednih dana. najjaca stvar, nakon 2 sata razgovora sa trgovcima popnem na portobello road 10, fotkam zgradu u kojoj je on ziveo i pozvonim na interfon. javi se neki lik i ja mu sve ovo ispricam, nekih 2-3 minuta pricam bez prestanka i zavrsim sa, da li mozda neko od komsije ima da ga se seca, tek ce lik "gospodine, ja samo renoviram ovaj stan, ja sam majstor"

nisam bio u londonu od 2005. od onog live 8 koncerta i poslednjeg nastupa pink flojda. ne znam sta sam cekao sve ove godine, stvarno sam magarac. mnogo mi se svidja grad. juce sam obilazio brutalism zgrade: alexandra road, trellick tower itd. toliko toga ima da je i mesec dana malo. jebiga. kupio u camdenu majicu velvet underground (banana) na istom mestu ko pre 20 godina. onu prethodnu sam nosio dok se nije raspala.

smesten sam blizu hackney wick metro stanice. juce i danas dzogirao po hackney marshes i oko west hamovog stadiona, sutra nosim kameru u mocvare da snimam sumu i prirodu.

mnogo jak grad, nekako se slobodno osecam, uopste ne mogu recima da objasnim

overio bih jos jedan neki manje poznati indijski dok sam tu, tamo negde za vikend. oce neko mozda od forumasa da se pridruzi? ili ne mora indijski moze i kineski? imate li neku preporuku u chinatownu, ili je chinatown prevara za turiste? hvala vam i izvinite ako smaram pojacano

Edited October 6, 2025Oct 6 by Tsai

@Tsai Prva polovina posta može i na temu porodične priče! Nadam se da će potraga imati epilog, jednom kadgod.

@Tsai ako ces na kineza, predlazem wong kei u china town-u. to ti je institucija koja hrani citav london kineskom klopom vec decenijama. svi ponekad zalutaju i drugde al najcesce se ide u wong kei. to ti je kantina vise nego restoran. sve je plasticno, ako je guzva, ljude bacaju za 'komunalne stolove', ne primaju kartice, samo kesh, klopa jeftina, jelovnik pozamasan, usluga brza i tacna. pice skoro niko ne narucuje posto sluze dzabe caj od jasmina u neogranicenim kolicinama. kad sednes, odmah donesu pun cajnik. kad popijes, trazis novi i tako u krug. klopa je no-nonsense standardna domacinska kineska. ima drugde i bolje al institucija je institucija. a i drze se. klopa im je ista kao pre tries i kusur godina kad sam prvi put probao. nema ko ne voli wong kei. kazem, ima boljih al opet tu svi jedu. vredi otici.

kad smo vec kod institucija kad je u pitanju hrana (a nije ti daleko od smestaja) https://www.thebeigelshop.com/ brick lane beigel shop. stvarno najbolji begeli u gradu. nisu jeftini al su besprekorni. ko carlijeve kifle. ja kad odem kupim punu kesu pa to doruckujem dok ne potrosim. jos kad tostiras - magija!

otiso sam u wong kei, bas je tako kao sto si napisao. podsetilo me je na studentsku menzu u kunmingu (yunnan) u kojoj smo jeli kad sam snimao neki kratki film tamo. dobra je klopa ali nisam odlepio. ambijent je gotivan. jeo sam przenu travuljinu, krilca i svinjetinu u slatko ljutom sosu. prvi put u evo nedelju dana da mi je zatrebao kesh, pa sam podigao na nekom bankomatu u chinatown 50 funti. platim, izlazim iz restorana i vidim da je prekoputa neki kazino kao slot aparati 00-24. udjem i reko ajde za 10 funti sto da ne. unutra ne rade kinezi nego neki lik i jedna crnkinja koja ima glas izmisljen za asmr, to im je taktika garant da te omadjija da ostanes sto duze. ubaci mi 10 funti i trazim im vockice.

au kako mi je sinuo fles od pre 20 godina (i vise) kad smo ko glupi klinci lupetarali vockice na banjici u onoj kockarnici kod ex savremene administracije, sad univereksporta. sa sve onim klinackim forama kurcenja, "daj bostana (lubenice)", "ajde bar, bar, zveknem te u čmar'' . bio je jedan lik koji je kao umeo da razgovara sa aparatom i znao je da ga oseti. on bi govorio ulcinj umesto bar, 'evo sad će ulcinj, jesam reko da dolazi ulcinj'

sve mi to u glavi i tako bih rado lupao iz sve snage ali kontrolisem se i kao gospodin ono samo pipam ekran. doso do 52 funte i razmisljam dal da dizem il ne, u tom trenutku ova asmr radnica mi prilazi i kao sta hocete da popijete besplatno. uzmem fantu i ona nastavi da me ispituje kao sta radim ovde dal mi je lepo u londonu. onda sam krenuo da joj govorim kako me je aparat navuko, dao mi 4-5 jakih dobitaka i sad suv ko barut. u nekom trenutku se sklonila. izvuko sam 30 funti, tako da sam na kraju maltene dzabe jeo u wong kei.

prekjuce sam doduse bio na jos jednim kinezima ali u predgradju (harrow on the hill) stanica. isao sam da se nadjem sa jednim rodjakom koji ima skoro 80 godina i koji je poznavao mog dedu. on me je odveo na klopu, nakrcao racun na 125 funti i sve platio, ni da cuje. wasabi shrimps, onda jos neki noodle shrimps kao predjelo. supa. junetina sa povrcem, piletina sa cashew nuts i jos neki tofu i dva puta mango pudding. tri piva. obescastili smo se posteno, jos on kao ja jedem ko golub sad, mator sam, ne mogu puno i onda naruci pola kafane. cilager je opasan, bistar i dalje, ne mozes ga zajebati. zena i zenin brat otisli na kruzer kanada / us, on morao da ostane jer je ugradio stent relativno skoro pa ne sme jos da leti, ali kaze dogodine sigurno inace, svi ti siki su puni ko brod, ne znam na koga sam ja povuko :( pricao mi je o dedi malo, ali deda je bio stariji 20 godina od njega, nisu iz iste ekipe, tako da ne zna ni on puno. zna da je pred smrt izradjivao neki nakit negde u north kensington, da je umro na poslu od srcanog udara jer je kao dete imao rheumatic fever koja mu je sjebala srce pa je ceo zivot imao bas slabo srce. rekao mi je da je kremiran u west london crematorium.

juce sam snimao kucu i ulicu u kojoj smo ziveli 1991-1993 u chiswiku. nakon toga pored stanice chiswick park ulazim u neku kao sumicu-parkic nesto nesto triangle se zove i covece kad su krenula secanja, onako u pocetku nisi siguran da li su prava secanja ili tripujes a onda se secam manje vise cele rute kroz taj parkic i stabla na putu koja sam preskakao i veverice i zabe u mocvari. bas jako. nakon toga odlazim na holland road, gde su se baba i deda upoznali 1955. u nekom hostelu. snimam spolja zgradu. nakon toga na groblje u west london crematorium, izlazim iz metro stanice kensal rise i prilazi mi neki crnja i kaze ''i can see that you are a fantastic guy, you look so chill and you are obviously a great guy, so im gonna be kind and give you 5 pounds for your camera'' ja mu samo kazem ne hvala i odem, on ne krece za mnom. ne kontam dal je hteo da me opljacka i marne kameru usred bela dana pred gomilom ljudi ili me je samo zajebavao ili je lud, nije delovalo ludo. uglavnom, dolazim u west london crematorium i skontam ladno da je tu kremiran fredi merkjuri isto gde i moj deda snimio sam i krematorijum i stubic sa nalepljenim fredijem.

e nakon toga uvece me zove drugaricu u neki podrum u sohou, zove se trisha's. nemam pojma sta je al mi se islo na pivo. to je rupcaga, silazi se niz stepenice neke i stoji lik kome dajes licnu kartu, napises u svesci njegovoj ime i prezime, broj telefona i email adresu i udjes. unutra, 90% lokalci, iako je u sred sohoa, ocekivao sam mnogo vise stranaca. atmosfera ludilo, neka zena sedi u cosku i besplatno cita tarot ljudima, djuskanje uz pop rok, ono u jednom trenutku su neki likovi uz 'so long, marianne' od cohena legli na pod i udarali flasom piva o pod u ritmu pesme dok nisu dobili poslednje upozorenje od konobarice. onda sam poceo da razmisljam o tome kako je njima kad im se puste stonsi ili bitlsi u kafani kao nama kad trazimo ekv. mnogo jaka ekipa, onako nekako nasa skroz.

sutra idem u park u kojem se snimao blow up (maryon park) i battersea elektranu (animals pink floyd)

u toku je i bfi pa mozda nesto i pogledam

Ja bih se pridruzio rado, ali se vracam iz Beograda tek u nedelju uvece.

Nemoj da ne posetiš moj bivši kraj, Twickenham, Richmond, Hampton Wick. Sedi u District Line i otidjinko čovek, pa šetaj uz Temzu.

ako si zainteresovan za 'noviju' umetnost, imas gilbert & george retrospektivu na south bank-u, taman otvorena.

https://www.southbankcentre.co.uk/whats-on/gilbert-george-21st-century-pictures/?gad_source=1&gad_campaignid=22976785572&gbraid=0AAAAAq2-4xpm2Ka493n4nM0OMdwPeon9E&gclid=EAIaIQobChMI5uud65eZkAMVQZBQBh1sSgXjEAAYASAAEgJss_D_BwE

moze se rezervisati online i ima termina radnim danima. ja nazalost ne mogu radnim danima a sledecih par vikenda sam van grada al planiram da odem sto pre posto mi se javlja da necu ici samo jednom pa da imam vremena. odlicni su gilbert i george. bar meni.

V&A East kazu da je super.

Dumam glavom, i izbečio sam se od traženja, te moram da pitam. Idem tri dana sredinom novembra za London, od četvrtka uveče do ponedeljka ujutru. Gledam privatne smeštaje po bukinzima, hotelima, i gde god je to moguće, i gotovo da ne vidim ništa za 50/60 evra za noć (za dvoje). Jedino što sam našao je jedan Travelodge hotel koji je u okviru standardnih prevoznih zona u Londonu. Je l' to takvo stanje, ili postoji još neko mesto gde bih mogao da gledam?