Sharing economy - ko deli vredi

[Braća Strugacki]

I posle što ne pišeš ozbiljno 

 

Sve ti piše lepo, a ti mi kažeš da imam konfuziju u glavi.

[Prokleto Djubre]

I posle što ne pišeš ozbiljno 

 

Sve ti piše lepo, a ti mi kažeš da imam konfuziju u glavi.

 

Pise ono lepo, nego nema nikakvog smisla. Koliko treba svaka stvar da kosta da ne bi bila prejeftina/nedovoljno kvalitetna, a opet da ne postane preskupa (jer ne volis da placas). Pa sad cu da ti kazem - sve na svetu bi moralo da se bas potrefi da bude potaman za tebe licno da bi ovako nesto moglo da se desi. I nisi ti prvi kome je to palo na pamet, pa se ispostavilo da je ipak najbolje da se vidi sta ljudi zaista zele da kupe po nekoj ceni. Pa ima i Armal i kineski tusevi od 100 dinara, a bogami ima i beskonacno nivoa izmedju.

E kad na to ti dodas da glava za tus mora proci testove za NASA satl, onda onemogucavas da postoje tusevi koji su prihvatljivi vecini. To je sve sto ima da se kaze o tome a ostatak su nekakve fantazije koje ne vidim kako drugacije mogu da se objasne osim konfuzijom. Evo, opisi taj sistem kakav bi valjao za razliku od ovoga sto ocito ne valja. Za sve proizvode i sve usluge, kako bismo kao drustvo napravili da to funkcionise?

I zasto zaboga ne bismo digli cene taksija za 800%?

[Utvara]

Nemaš pare, tj imaš ih malo, odeš u kinesku radnju i kupiš crevo za tuš koje košta 200 dinara. Dovoljno je jeftino da pomisliš - ok, ako i ne bude trajno, bar sam ga platio malo.

 

30-90 dana kasnije to isto crevo je puklo i neupotrebljivo je. Za izradu tog creva je upotrebljeno npr 120 grama različitih materijala. Potrošeno je X energije da se proizvede i doveze. Tamo daleko, neko ga je proizveo ne vodeći računa da li su plastfikatori kancerogeni, gde ispušta otpadne vode bez tretmana i da li mu radnik vidi sunce ikad. Upotrebljeni materijali završavaju na prokletom đubretu, koga ima stravično mnogo.

 

Sumirano, tebe je crevo koštalo 200 dinara, a ostale, uključujući i tebe, još određenu, ali nedefinisanu sumu novca, ali pošto je ne plaćaš direktno, pa ono, rešiće to već neko.

 

Da neko slučajno ne pomisli da imam nešto protiv dalekih zemalja, može tako da se analizira bilo koji proizvod i otpad koji generiše, kao i posledice koje se time stvaraju.

 

Koliko je monitora, računara, mobilnih telefona i sličnog proizvedeno, koliko je to enerije i resursa pojelo, a gde su sada. Eto, srećom sada je jeftino i dostupno.

 

Ja ne volim jeftino po svaku cenu, iako inače ne volim da plaćam mnogo i nemam problem da pomirim te dve stvari u glavi. 

 

On topic, taksisti danas jedva preživljavaju u Srbiji. Mnogi imaju kola pod kreditima, plaćaju socijalno, penziono i porez. moraju da plaćaju održavanje automobila, da rade servise i kupuju gorivo. U jednom periodu je dozvoljeno da se namnože preko limitiranih brojeva, lako je pretpostaviti zašto. Ako postoji način da voze jeftinije, znači da moraju da snize vrednost neke od promenljivih, a to je u ovom slučaju njihov rad. Ako spuste cenu za oko 20%, to im obara prihode, grubo, za oko 40%. Što opet znači da umesto npr sadašnjih neto 50-60.000 zarađuju 30-36000 dinara. Ostalo ne mogu da smanje - socijalno, penziono i porez su fiksni, kao i troškovi kola.

 

Gde će to uberaši da uštede da bi išta zaradili, a pružili nama jeftinu vožnju?

Zajebi me ove priče, iskreno, bar što se tiče potrošačke elektronike. Tu te prosto stvarnost demantuje, a samim tim i celokupnu premisu - da je skuplje bolje od jeftinog. Elektronika je primer da je jefinije bolje od skupljeg. Svaka iteracije je pouzdanija, a samim tim i na duže staze jeftinija i ima bolje performanse od stare.

 

Skuplje je bolje od jeftinog onom koji to može da priušti. Onaj ko ne može, on nema crevo za kupatilo. On je Indus koji ne može da priušti da nosi patike od 10, 20 USD$ nego nosi papuče, Arapin koji jede meso jednom nedeljno. Jebe se nekom afrikancu izbeglici iz podsaharske afrike za ekologiju u Kini i da li ne oni subvencionišu plastiku i da li je taksi skuplji od Ubera.

Pojeo™ bi i taksistu i Uberistu™ zajedno, onako gladan, i prešao na gumene delove njihovih automobila.

 

Njemu treba plastika, i to sada, ovde, a za ekologiju tough luck. In the long run,we are all dead.

 

Čelik je takođe vrlo toksičan, aluminijum košta, plastika košta, bila kvalitetna ili nekvalitetna, ma koliko kvalitetan materijal troši se propada i stari. Sve je u dinamici i ekologija je zemljama koje prolaze kroz industrijsku revoluciju poslednja rupa na svirali, kao i svojevremeno u Engleskoj u toku prve industrijske revolucije.

[Tribun_Populi]

Kako bi se smanjili troškovi proizvodnje, neophodno je kontinualno snižavati cene resursa, od kojih je jedan deo neobnovljiv, kao što je neophodno kontinualno snižavati cenu ljudskog rada.  

 

------

 

To ti je sazetak Marxove teorije o vrijednosti rada:

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Labor_theory_of_value

 

Ali rad jeste resurs i element cene robe tj. vrednosti inputa, u kojoj god ga teoriji vrednosti postavio (tj. nema kojoj drugoj, druga je subjektivna teorija marginalne korisnosti i njeni derivati).

 

Ako spuste cenu za oko 20%, to im obara prihode, grubo, za oko 40%. Što opet znači da umesto npr sadašnjih neto 50-60.000 zarađuju 30-36000 dinara. Ostalo ne mogu da smanje - socijalno, penziono i porez su fiksni, kao i troškovi kola.

 

Gde će to uberaši da uštede da bi išta zaradili, a pružili nama jeftinu vožnju?

 

Pa na socijalnom, penzionom, porezu i sličnim dažbinama koje spadaju u regulaciju. Što će, hvala bogu, budući da imamo pay as you go sistem socijalnog osiguranja platiti neki drugi koji tu regulaciju i dažbine, zbog funkcionalnog kontrolnog mehanizma, ne mogu izbeći.

[Indy]

Ne zaboravite samo da opšte pojeftinjavanje, snižavanje cene rada, te parčelizacija™ delatnosti vode ka izumiranju srednje klase, a bez nje nema demokratije. O tome se ovde radi (za mene). Što se tiče prevoza, najviše volim peške.

[Peter Fan]

Ali rad jeste resurs i element cene robe tj. vrednosti inputa, u kojoj god ga teoriji vrednosti postavio

NIje sporno™, ali to nije jedini element, a jos manje je jedini nacin da se ide u opste pojeftinjavanje.

 

Ne zaboravite samo da opšte pojeftinjavanje, snižavanje cene rada, te parčelizacija™ delatnosti vode ka izumiranju srednje klase, 

Pravis istu gresku kao i Tribun.  Put do opsteg pojeftinjavanja ne vodi samo kroz snizavanje cijena rada, iako jesto tacno da je to precica, cega smo svjedoci u zadnjih par decenija. Upravo je opste pojeftinjavanje nacin da se podigne zivotni standard, i zato danas mi kuckamo ovo preko PC, iako je do 60 godina to moglo da se radi samo na par mjesta u svijetu i samo je par drzava imalo to mogucnost. To se nije desilo jer je oborena cijena rada, to se desilo kroz kroz napredak tehnologije / inovacije i to je upravo i bio motor za razvoj srednje klase.

 

Ali to je teze postici i potrebna su ulaganja/rizik, pa je lakse i sigurnije napraviti tu precicu, i iskoristiti environmental & wage arbitrage kao npr. Walmart, ili regulation/tax arbitrage kao npr. Uber. Lakse je izlobirati za ukidanje regulacije, nego unaprijediti proizvodnju.

[Indy]

Pa, Petre, nisam to ja izmislio.

 

Doduše, mi pričamo preko veoma različitih sistema u kojima živimo i preko veoma različitih ličnih perspektiva, tako da je ovakvo neslaganje sasvim za očekivati. Nema tu neke "hard science", nije to hemija ili fizika.

[Peter Fan]

Ne kazem da si ti izmislio, ali cak i na tom linku ti je middle class squeeze definisan kao opadanje ili stagnacije cijene rada, uz povecanje inflacije (sto je suprotnom tvom stavu da je opste pojeftinjenje lose).

[Peter Fan]

Ubr, ne moramo se slagati, iako se, vjerujem, u vise stvari slazemo, nego sto se ne slazemo.

[maximus]

uber^TM:

- vozac jeste osiguran (do $1M, isto je i sa AirBnB).

da ne idem u sitna crevca - moj utisak je da je hipster putnik osiguran na 1mil ali ne I ubre vozac; naime ubre vozac je jebena stranka u automobilskoj nesreci jer ima samo sopstveno privatno osiguranje koje NE POKRIVA njegovo/njeno KOMERCIJALNO VOZIKANJE hipstera => vozis za ubre ali si on your own ako dodje do sranja = tipicna walmartizacija koja tera vozaca da sam snosi troskove dok kalanik mlati $$$

[maximus]

uz napomenu da ubre vozaci zaradjuju MINIMUM WAGE a od tog iznosa nekada I negde/zavisno od trzista u kome vozikaju/ treba odbiti I depresaciju sopstvenih automobila koje voze; uostalom najbolja antireklama ubera su desetine hiljada vozaca koji me mogu da sastave kraj s krajem pa ce ta informacija da se lepo prosiri na ostatak populacije => ubre turnover je u picku materinu sto dokazuje da tu nema leba => sto vise naivnih vozaca se uvati na ubre udicu to im je pre kraj

depresijaciju*

Edited July 17, 2015 by maximus

[djili]

uber moze biti ok kome treba dopunska zarada i flexibilnost, npr. kada jedan roditelj radi part tajm, ili neko ko mora da kombinuje dva ili vise part time poslova. nije za glavni izvor prihoda, male pare a mnogo nesigurnosti.

[morgana]

upravo je i hvaljen jer uposljava podzaposlene resurse (kako ljude tako i automobile)

slicno vazi za izdavanje viska stambenog prostora preko airbnb i slicnog. sto cijelo cg i primorje zna vec decenijama, prije interneta.

Edited July 17, 2015 by morgana

[Indy]

Interesantno je da ja to vidim direktno obratno - po meni, ta ekonomija 21. veka (kakva je kreirala airbnb, uber, itd) upravo stvara podzaposlenost (koja je prilicno nevidljiva, nema vise sindikata koji marsiraju na barikade i sl.)

 

Npr. http://www.theguardian.com/commentisfree/2014/sep/17/the-hidden-underclass-how-australian-underemployment-is-concealed

[Takeshi]

sex app (asap) bi bio hit! ili swinger app.

razradicu ideju kasnije.

 

zasto placati profesionalcima usluge (ko voli takvu razmenu), kad svi imaju sredstva a mozda je neko raspolozen za dodatnu zaradu.