On 9. 6. 2026. at 9:59, bejzbolka said:

Meni se sviđa ovaj tekst. Poslednjih godina internet sadržaj je preplavljen terapeutima i "terapeutima" za koje uopšte ne znam kako su dobili te titule, jer mi se čini da ne mogu da pomognu ni sami sebi.

Nisam terapeut, ali sam išao ranije na psihoterapiju i fokus terapije je bio na meni i mojim mislima, osećanjima itd. Kada bih počeo da pričam o drugim ljudima terapeut me je uporno vraćao na mene. Meni se čini da je danas trend većine terapija da uzdignu nečiji ego, da daju opravdanje za bilo kakvo ponašanje time što će za sve u nečijem životu okriviti nekoga drugog. Toksični odnos, toksični partner, toksičan roditelj, toksičan kolega, toksičan ovaj, toksičan onaj, ispadoše svi toksični, samo je onaj koji je na terapiji savršen. Sa te terapije klijent izlazi potpuno lišen sposobnosti da spozna eventualno svoje greške i ulazi u neki mod da svuda okolo vrebaju narcisi, manipulatori i da on treba da prepoznaje njih i da ih se kloni.

To dalje ide u sebičnost, nedostatak empatije i uporno ponavljanje istih obrazaca u svakom odnosu. I naravno dugogodišnje odlaženje kod terapeuta.

Ovo je moje mišljenje na osnovu onoga što vidim oko sebe. Opet kažem, laik sam, moguće da grešim.

Ne gresis, potpisujem i udaram opstinski pecat

tacno je da je ovdje patient i customer

svaki odnos ili posao se odvija u odredjenom sistemu podsticaja. za privatnu praksu to svakako moze biti sto duza terapija tj dugotrajniji priliv, za osiguravajucu kucu ili drzavu sto kraca ako se ona gleda samo kroz trosak. sistem moze da ima i ogranicenje u kapacitetu. ne ulazim u razlike medju drzavama jer o njima pojma nemam, u nekima je vjerovatno optimizacija duzine, troska i efikasnosti bas solidna.

ali ja ne bih bila skroz cinicna u vezi sa terapijom u tom smislu ili makar ne bih svu tezinu prebacila na terapeuta. ima odlicnih strucnjaka i u srbiji, u srecnim zemljama postoji nekakva regulativa (u srbiji koliko znam bas i nije smislena, ako ikakva - jedan od razloga zbog kojih smo se nagledali besmislene promotivne prakse je i to, i niz drugih nedostatnosti), a pacijent tj tzv klijent (ovo ipak pisem sa nekom zadrskom jer odnos terapeuta i osobe koja je na terapiji nije ravnopravan) moze da svira kraj ili trazi jasniji horizont.

tl;dr srbija nema smislenu regulativu and that's we can't have nice things, maksimumi sistema su uvijek uslovni ali kod nas nismo blizu ni smislenog uslovnog maksimuma jer smo slabi sa uslovljavanjem.

Edited June 11Jun 11 by morgana

10 minutes ago, morgana said:

svaki odnos ili posao se odvija u odredjenom sistemu podsticaja. za privatnu praksu to svakako moze biti sto duza terapija, za osiguravajucu kucu ili drzavu sto kraca ako se ona gleda samo kroz trosak. sistem moze da ima i ogranicenje u kapacitetu. ne ulazim u razlike medju drzavama jer o njima pojma nemam, u nekima je vjerovatno optimizacija duzine, troska i efikasnosti bas solidna.

ali ja ne bih bila skroz cinicna u vezi sa terapijom u tom smislu ili makar ne bih svu tezinu prebacila na terapeuta. ima odlicnih strucnjaka, u srecnim zemljama postoji nekakva regulativa (u srbiji koliko znam bas i nije smislena, ako ikakva - jedan od razloga zbog kojih smo se nagledali besmislene promotivne prakse je i to, i niz drugih nedostatnosti), a pacijent tj tzv klijent (ovo ipak pisem sa nekom zadrskom jer odnos terapeuta i osobe koja je na terapiji nije ravnopravan) moze da svira kraj ili trazi jasniji horizont.

tl;dr srbija nema smislenu regulativu and that's we can't have nice things, maksimumi sistema su uvijek uslovni ali kod nas nismo ni blizu maksimuma.

Ja sam u novembru 2019 dobila uput za psihijatra direktno od dr koja me je pregledala, jedna retko fina i savesna osoba, sa ozbiljnim indikacijama (par nedelja po rodjenju deteta koje sam opisivala).

U aprilu sam dobila veseli mejl da su primili moj uput, i da racunaju posto je uput iz novembra a sad je april da oni polaze od toga da mi nije potrebna psihijatrijska podrska i da se to nekako vec resilo. Ali ako ja bas insistiram mogu da im posaljem reply da sam i dalje akutno suicidalna, pa ce oni vec potraziti neki termin. Naglasili su da su zauzeti i da nemaju termine, ali da imaju obavezu da me obaveste da ipak mogu da ga trazim. Samo sto ne napisase nadam se da ste se vec obesili. Za to (i za ono pre sa detetom) sam godinama placala masne premije i nerefundirane odnose ali fakat kofi masine u hodnicima bile su im picikato.

Mejl koji je inace jelte standardan, je bio toliko cinican i bezobrazan, da sam morala da ga obrisem iz inboxa jer sam nekoliko puta kretala da udarim reply i najebem im se majke. Policija bi naravno to popodne dosla na vrata, u represiji su brzi.

Pre toga imala sam prilike da odradim par pregleda za dete kod specijalista. Njih inace ne mozes da dobijes i gp je tu kao brana jer su oni mnogo zauzeti. Isli smo kroz redove praznih hodnika, usli u par prostorija za preglede... lekari bukvalno setaju sa rukovima u dzepovima, a cekaonice u tom delu bolnice su ispraznjene.

Tako, sta ga znam, ko dobije rak imace pristup skupim i dobrim lekovima i ne sumnjam da se jos neke stvari ok rade. aovako overalll, far cry od onoga na sta sam ja bila navikla u SR 2000tih (drzavno uglavnom).

Ali recimo drugi primer, negde oko 2010te skrsi mi se kolega na ledu i ostane sa slomljenom nogom pa bukvalno lezeci na ulici. neki prolaznici nepoznati pridju da pomognu decku, krenu da zovu Hitnu, oni nece da dodju, kazu ne krvari, nek vidi sam kako ce. Pa kao slomio je nogu, nikako ce. Ne znamo mi, nek vidi on, tut tuuu... Kaze da je dosta dugo lezao, prvo niko nje hteo da ga pomera mislili su sta ga znaju a on sam nije mogao, onda su zvali hitnu sa idejom da ce ih dozvati, ubedjivali se, sve je to pojelo vremena. Na kraju se nasao neki prolaznik da ga unese u taci i odvede do bolnice.

E sad is perspektive danasnje Srbije gde je vozilo hitne pomoci privatan taxi caci sluzbe ovo ne zvuci kao neki spektakl, ali u tom trenutku 2010te moja drugarica je imala neku dementnu babu, non-stop su zvali hitnu da joj udaraju inekcije sa sedativima. Ovi posle nekog vremena nisu vise hteli da dolaze pod rezonom da to nije bas hitna situacija i da oni nisu bottom line namenjeni za to. Onda ih je neko naucio i samo bi rekli hitnoj >Baba rekla da ce da se ubije. Kaze tad moraju da dodju. Tako je dementna baba redovno Htela da se ubije, a hitna je dok smo imali demokratiju pa kakvu takvu dolazila na svaki poziv.

A ovamo im je bilo normalno da se ne gleda konkretna situacija, polomio si se, februar je, zivis sam i nema ko da te doveze. Nista, lezi na ledu. Ako dobijes upalu pluca povrh svega, lecice te. Ako kazes da si suicidalan, dace ti opciju da za 6 meseci zatrazis da rezervises termin.

uh, mel, jako mi je zao, ne znam ni sta da kazem

bas si se namucila. prvo sopstvenim stanjem, a onda vjerujem i tim osjecajem da onaj ko treba da pomogne nije pravovremeno dostupan.

samo cu ovo jer znam srpsku i crnogorsku paralelu - hitna jako rijetko zuri da zbrine lom noge.

problem je sto, sudeci po cestim zalbama, buduci potkapacitirana nekad ne zuri ni kada su minuti u pitanju za zdravlje ili zivot.

ok, ko ima srecu u nesreci da je sns bivo i da mozdani udar dobije u sred tv nastupa...

...

mislim da sad vec imamo par strana za seljenje na topik o psihoterapiji ili sl

Edited June 11Jun 11 by morgana

3 minutes ago, morgana said:

uh, mel, jako mi je zao, ne znam ni sta da kazem

bas si se namucila.

samo cu ovo jer znam srpsku i crnogorsku paralelu - hitna jako rijetko zuri da zbrine lom noge.

problem je sto, sudeci po cestim zalbama, buduci potkapacitirana nekad ne zuri ni kada su minuti u pitanju za zdravlje ili zivot.

ok, ko ima srecu u nesreci da je sns bivo i da mozdani udar dobije u sred tv nastupa...

Hitna kod nas sad ne zuri nikome i to i pisem. Prosle godien ostavili su dete sa astmom da umre na putu mrtvi ladni. To ej Srbija posle 2015te. Ali u periodu o kome pisem dolazili su mnogo bolje, i u nekim aspektima dosta bolje nego na zapdu. Ja nisam jedina koja vec nije bila impresionirana ali oni ti objasnjavaju da je lose iskustvo sa gpjevima zato jer je to neki rezon, ali da su im specijalisti super kad je nesto ozbiljno bices vrhunski zbrinut. Hoces kurac. Debili samo uzimaju pare lopatama koje narod uplacuje i stemaju statistiku i slazu pricu ozaloscenoj rodbini. Neke grane su im dobre koje su vidljive, i koje daju jos veci alibi drugim granama za kriminalno ponasanje. Kad kazem kriminalno mislim dr Smrt fazon i ne zajebavam se.

Posle sam gledala kojekakve forume i videla da nisam nikakav junikorn, ali sit gladnom ne veruje a nisam se ni upustala previse, pa tako sam saznala prvi put kad su mi zatrebali.

Mislim imaj u vidu da sam ja 3.5 meseca po rodjenju deteta provela u toj zemlji dok se mali nije stabilizovao da mogu da pobegnem odatle. Ta tri i po meseca provedena su po bolnicama i pregledima ili pokusajim da se do njih dodje. Skoro sve na sta sam naisla bilo je prebedno i waste of time i namenjeno tome da ne pruzi uslugu a da nakuca neke prazne sate. Izuzetaka je bilo, odlicnih, a svode se na dve zene (dva profesionalca ukupno) od desetina koje smo imali nesrecu da vidimo. Obe starije, pred kraj radnog veka, formirane u nekom drugom sistemu.

Onaj porodjaj mogao je da bude slucajnost i prosto losa sreca. Ono sto je usledilo posle toga pokazalo mi je da to nije bilo bas tacno objasnjenje. Ja sam par puta pisala o porodjaju, a onaj deo posle mozda nekad ispisem ali kad mali bude imao jedno 16 godina. A i niko mi nece verovati, ko nije imao iskustvo iz prve ruke.

Edited June 11Jun 11 by Mel

Žao mi je zaista zbog svih koji su imali negativna iskustva. Ne želim mnogo da komentarišem instant terapeute sa interneta i slično, jer lično mislim da terapeut nema šta da se reklamira osim generalnih informacija o načinu rada i oblastima stručnosti. I posebna vrsta nemara i nebrige je nedostatak (bolje) regulative.

Na terapiji je naravno obično fokus na osobi koja je tu, jer poenta jeste baš u tome da druge ne možemo (direktno) da menjamo, samo sebe (a ne da smo savršeni takvi kakvi smo) - zato priča o sebi i našem doživljaju drugih. Nigde nije idealno, niti je ikada bilo, ali postoje sistemi, društva, globalne pojave i situacije/iskustva koji određene vrste problema podstiču i/ili hrane i nijedan terapeut ne može to (kroz individuu) da direktno promeni, a ni da izađe skroz iz tog sistema čiji je deo. U najboljem slučaju je bar svestan toga i pokušava da izvuče najbolje što može za klijenta u određenoj društvenoj i ličnoj situaciji.

Kao ekstreman primer u drugom smislu imam dve pacijentkinje koje godinama trpe fizičko i psihičko nasilje od strane partnera, jedna je više puta imala zaista teške telesne povrede. Ta poslednja iz raznih (između ostalog i kulturoloških) razloga ne vidi načina da ikada izađe iz tog pakla i kao kompenzaciju je razvila druge probleme koji joj prave još veće probleme. Terapija je tu bukvalno da joj pomogne da (bolje) preživi i možda, možda dozvoli nekad sebi da razmišlja o alternativama. Druga ne vidi isto načina trenutno, ali svesno radi na tome da jača, ostamostaljuje se i postavlja granice, dok na oseti da može i poslednju. Tu terapija ima (i) tu ulogu da snaži ego. Tim ženama je taj odnos bio nešto na šta su osuđene da trpe. Ja ne mislim da to treba da ostane tako, kao i što i ne mislim da ljudi ne treba da se tretiraju kao potrošna roba.

Inače, ne bez razloga postoji i nešto što se zove sistemska ili porodična terapija, gde se traže rešenja za probleme uključujući sve u porodičnom (ili nekom drugom) sistemu u proces, jer naravno da uglavnom postoji uzajamna povratna sprega u socijalnim interakcijama. I promena ponašanja jedne osobe u sistemu ga itekako menja i eventualno i prisiljava druge na adaptaciju i promenu.

I tačno je da ta tobožnja trenutna dostupnost alternativa u današnjem društvu olakšava beg od problema. Ali istovremeno znam da ta dostupnost na klik nekome može da pomogne da (fizički i/ili emotivno) preživi.

Odlutali smo dosta od ljubavi kako je Caligula u najboljoj nameri zamislio (osim štreberke Klare ;) - mogli bi postovi da se prebace na odgovarajući topik ili topik preimenuje?

2 hours ago, Pixie said:

ili topik preimenuje?

Ovo ne može.

Ima nas koji nismo odustali pd ljubavi.

Ovde ostaju oni što veruju u ljubav, ostale prebacite na Barba topic i onda mogu da zapevaju ZBOGOM LJUBAVI

Da mi je neko rekao da će na ovu temu ljudi, da ne kažem muškarci, da reaguju ovako...

23 hours ago, Svemir Zeka said:

Šta radite s rukama dok se ljubite? Eto pitanja.

Ladno ne znam odgovor.

Ali to je zato što se izgubim u ljubljenju pa nisam svesna ničega okolo, pa ni svojih ruku. Ne što sam se ljubila pre sto godina.

Meni zavisi od mesta. Ako je napolju, onda se okačim oko vrata, pa visim, jer sam mala. Ako sam unutra, onda pod razno.

18 minutes ago, Svemir Zeka said:

Meni zavisi od mesta. Ako je napolju, onda se okačim oko vrata, pa visim, jer sam mala. Ako sam unutra, onda pod razno.

I ja isto. Okacim se zeni oko vrata, pa visim. To ako je napolju. Unutra se ne ljubimo

On 10. 6. 2026. at 15:08, Svemir Zeka said:

Šta radite s rukama dok se ljubite? Eto pitanja. (Ovde svako pitanje može da bude zasebna tema)

Koliko sam bolestan

Može napolju isto što i unutra.