46 minutes ago, Mel said:

Ok, mozda taj clanak konkretno nije izveden kako treba, ali da li ima istine u toj temi? Da se ide na odnose samo sa ljudima koji ne opterecuju?

Ima istine tj ima dobrog razloga da se na tu temu promišlja. Mislim na bliskost, odnosno porast otuđenosti. Ali ne na ovakav način koji na prvu loptu deluje da se bavi tom temom, a suptilno ili ne baš toliko suptilno zapravo odiše nekim drugim stvarima. To što su neke reči u korist nekih dobronamernih stvari (bliskost) ne znači da su same dobronamerne.

@Pixie je dole pojasnila na elokventniji način (ofc).

I očekivala sam da nekima neće dopasti, baš zbog načina na koji je napisano. A i zbog sadržaja.

Vama nije okej, meni jeste okej. I to je okej 🥰

43 minutes ago, Pixie said:

Nisam mislila da je problem banalan, već ovakva "analiza" ili "dekonstrukcija" (vrlo smeo pojam). Ljudima koji imaju prilike i načina da na zdrav način postavljaju granice i opušteno ulaze u odnose - njima se ni ovaj ni bilo koji drugi mambo-džambo (The Way) ne obraća. Oni koji to (iz kojeg god razloga) to ne umeju - oni će morati intenzivnije i ekstremnije i duže da se traže, pa verovatno i ovako. U ovako opisanoj emotivnoj izolaciji i samoživosti velikom broju ljudi nije zaista dobro, ali je možda bolje od alternative koja im je trenutno na raspolaganju. Te reči koje se koriste za racionalizaciju potrebe za distanciranjem nisu suština problema. Zato mislim da je problem ovde pogrešno postavljen i da je kritika mogla mnogo bolje i ljudskije da se napiše.

Namerno je ovako napisano, baš zato što trend koji se kritikuje ima više moći. Nikako da se razumemo šta se kritikuje. Tamo ne sedi psiholog koji analizira svoje klijente, već se nalog bavi komentarisanjem pojava koje čitamo svakodnevno po internetima.

Inače, pojma nemam ko su oni, ali u 90% slučajeva pogađaju, što se mene tiče. Naravno da se taj stil neće svideti svima. Barem sigurno ne onima koji praktikuju ponašanja koja su ovima tema

komentarise se javni diskurs koji je preplavljen psiholoskim terminima i po mom uvidjanju upravo je takav kakvim se predstavlja. pricamo dakle o govornim navikama, nacinu na koji imenujemo svakodnevna ponasanja, i raskoraku izmedju tih fensi (tj preartikulisanih) oznaka i onoga sta one oznacavaju.

prethodno smo imali javni govor zasicen nlp i slicnim kvazinaucnim terminima, sad imamo terapijski govor u dnevnom jeziku, da racionalizuje ponasanje kakvo god da je ono, a ne samo da ga opise.

On 7. 6. 2026. at 19:15, Svemir Zeka said:

Lep tekst na Demontaži.

Meni se sviđa ovaj tekst. Poslednjih godina internet sadržaj je preplavljen terapeutima i "terapeutima" za koje uopšte ne znam kako su dobili te titule, jer mi se čini da ne mogu da pomognu ni sami sebi.

Nisam terapeut, ali sam išao ranije na psihoterapiju i fokus terapije je bio na meni i mojim mislima, osećanjima itd. Kada bih počeo da pričam o drugim ljudima terapeut me je uporno vraćao na mene. Meni se čini da je danas trend većine terapija da uzdignu nečiji ego, da daju opravdanje za bilo kakvo ponašanje time što će za sve u nečijem životu okriviti nekoga drugog. Toksični odnos, toksični partner, toksičan roditelj, toksičan kolega, toksičan ovaj, toksičan onaj, ispadoše svi toksični, samo je onaj koji je na terapiji savršen. Sa te terapije klijent izlazi potpuno lišen sposobnosti da spozna eventualno svoje greške i ulazi u neki mod da svuda okolo vrebaju narcisi, manipulatori i da on treba da prepoznaje njih i da ih se kloni.

To dalje ide u sebičnost, nedostatak empatije i uporno ponavljanje istih obrazaca u svakom odnosu. I naravno dugogodišnje odlaženje kod terapeuta.

Ovo je moje mišljenje na osnovu onoga što vidim oko sebe. Opet kažem, laik sam, moguće da grešim.

To je to. Nema veze da li si laik - primećuješ. Stvara se nova paradigma idealnog ja.

I sad da ne kaže neko - ne rade tako svi, naravno da ne, samo je ovo previše bučno u javnom prostoru.

Ali ja jesam idealan

ta paradigma je trzisna, lakse je prodati proizvod (kurs, video) podilazenjem nego konfrontiranjem kupcu

individualisticko 'ja' se forsira vec nekoliko decenija, mislim da se mijenja samo glazura tj jezik, najmanje od kraja kolektivizma tj sloma lijeve ideje, a vjerovatno vec od kraja '60ih. naravno da to nije uvijek bilo lose, oslobadjajuce je ali u medjudejstvu sa ideologijom je nesto drugo, a sad je jednostavno kalup za proizvod tj uslugu i kupca.

opet govorimo o javnom diskursu, licna terapija je drugo.

idealno ja ne samo da nema strpljenja za druge nego i sve mora samo, a to je previse za jednog covjeka. da postanemo nadljudi, sami da se iznesemo na trziste, da se samopopravimo, da ultimativno mozemo sami tj mimo veze, sve ono sto zvuci dobro u smislu agensnosti postaje ruzno kad se uvede kao imperativ and that's why we can't have nice things

individualizam je super ali kad potapa realnost i ljepotu medjuzavisnosti postaje nesto drugo.

Edited June 9Jun 9 by morgana

Morgana naravno uvek bolje verbalizuje ono što ja mislim, a to je kad obrazac postane dominantni narativ, zato je tema kritike.

18 minutes ago, Filozof manijak said:

Ali ja jesam idealan

To smo već znali.

3 hours ago, Svemir Zeka said:

Namerno je ovako napisano, baš zato što trend koji se kritikuje ima više moći. Nikako da se razumemo šta se kritikuje. Tamo ne sedi psiholog koji analizira svoje klijente, već se nalog bavi komentarisanjem pojava koje čitamo svakodnevno po internetima.

Ja skroz razumem šta ovaj tekst gađa, i prepoznajem tu pojavu svuda oko sebe - i na mrežama, i van njih. Meni deluje kao epidemija.
Ljudi (koji nisu psiholozi ni psihijatri) masovno koriste ove termine i lepe drugim ljudima sve i svašta, pri čemu značenje sami preslobodno određuju.

Što se mene tiče, tekst je čist pogodak u metu. I ne - ne zamagluje mi nezdrava trpljenja. Tačno znam o čemu pišu.

edit. tek sad vidim da je bejzbolka napisao. to je to - gurui te uče kako si super, a sve ostalo što te stežucka - to ne valja neko drugi. i postoji čitava armija budala koja to gusla...

Edited June 9Jun 9 by pt 2.0

Mislim da nijedan razvoj u društvu do kojeg dođe nije slučajan. Mogu da zamislim da porast ovakvog ograđivanja ima veze i sa eksplozijom komunikacije i nemogućnosti da se sakrijemo of bilo koga i na 10 minuta. Ne kaže se bez veze svakog gosta tri dana dosta. Ranije su ljudi mogli da se trpe uz pretpostavku da će jednom da ih puste na miru, ali kako to uraditi kad su im preko 12 aplikacija dostupni 24/7?

Primeri:

1) vozim se busom u BG-u, ušao na Banovom Brdu i stao pored neke žene koja telefonira. Skoro sam zaboravio na nju, već sam prešao most i bio negde na Novom Beogradu i pošto se napunio bus krenulo malo guranje i opet nekako završim blizu nje i provalim da joj je ton već dosta drugačiji. I onda odjednom kreće da urla A ŠTA TI ZAPRAVO HOĆEŠ OD MENE DAVIŠ ME VEĆ POLA SATA

2) Žena u starom ofisu/delili smo nas šestoro kancelarijski prostor. Povremeno je zove mama i onda to ume da se oduži i zvuči ovako: da mama, da mama, ne mogu sad mama... I onda na kraju duboki uzdah i najsmoreniji glas "mama ne mogu sad, na poslu sam moram da radim..."

3) kad mi je klinac bio bolestan u BG-u, potražim na netu jel ima neki pedijatar u blizinikojeg ljudi preporučuju, i nađem neki od onih mamika foruma gde je doktor dobio antipreporuku, jer je ženi koja je zvala oko ponoći rekao da je otišao da spava i da zove u toku radnog vremena

Tako da mogu da zamislim da ljudi u jednom trenutku neselektivno kažu DOSTA i kojima treba i kojima ne treba.

2 hours ago, bejzbolka said:

Meni se sviđa ovaj tekst. Poslednjih godina internet sadržaj je preplavljen terapeutima i "terapeutima" za koje uopšte ne znam kako su dobili te titule, jer mi se čini da ne mogu da pomognu ni sami sebi.

Nisam terapeut, ali sam išao ranije na psihoterapiju i fokus terapije je bio na meni i mojim mislima, osećanjima itd. Kada bih počeo da pričam o drugim ljudima terapeut me je uporno vraćao na mene. Meni se čini da je danas trend većine terapija da uzdignu nečiji ego, da daju opravdanje za bilo kakvo ponašanje time što će za sve u nečijem životu okriviti nekoga drugog. Toksični odnos, toksični partner, toksičan roditelj, toksičan kolega, toksičan ovaj, toksičan onaj, ispadoše svi toksični, samo je onaj koji je na terapiji savršen. Sa te terapije klijent izlazi potpuno lišen sposobnosti da spozna eventualno svoje greške i ulazi u neki mod da svuda okolo vrebaju narcisi, manipulatori i da on treba da prepoznaje njih i da ih se kloni.

To dalje ide u sebičnost, nedostatak empatije i uporno ponavljanje istih obrazaca u svakom odnosu. I naravno dugogodišnje odlaženje kod terapeuta.

Ovo je moje mišljenje na osnovu onoga što vidim oko sebe. Opet kažem, laik sam, moguće da grešim.

Za tebe je to bio idealan pristup. Za neku moju drugaricu koja je inace uvek tvrdila da ima savrsenu porodicu psihijatrica je prvo rekla ajmo ovako, ko jos ima od dece u toj porodici. Ok. Kakva je njena prica. aha. slicna meta slicno odstojanje. E sad jedna osoba sa x y z problemima u toj porodici to moze da se desi, druga sa istim takvim problemima je vec malo tesko da bude slucajnost. Hajde mi da ipak pogledamo malo te roditelje...

Znaci moze naravno da bude pravi pristup baciti fokus samo na individualno, a nekad moze bas biti pravi pristup objasniti nekom sta je narcisist pogotovo sto toga ima ko pleve.

Valjalo bi ako bi ljudi mogli negde da budu svesni i jednog i drugog, inace potpuno negiranje svoje uloge u necemu bilo cemu tj svoje odgovornosti je bas totalni hallmark narcisizma koliko ja vidim.

30 minutes ago, Mel said:

Za tebe je to bio idealan pristup. Za neku moju drugaricu koja je inace uvek tvrdila da ima savrsenu porodicu psihijatrica je prvo rekla ajmo ovako, ko jos ima od dece u toj porodici. Ok. Kakva je njena prica. aha. slicna meta slicno odstojanje. E sad jedna osoba sa x y z problemima u toj porodici to moze da se desi, druga sa istim takvim problemima je vec malo tesko da bude slucajnost. Hajde mi da ipak pogledamo malo te roditelje...

Znaci moze naravno da bude pravi pristup baciti fokus samo na individualno, a nekad moze bas biti pravi pristup objasniti nekom sta je narcisist pogotovo sto toga ima ko pleve.

Valjalo bi ako bi ljudi mogli negde da budu svesni i jednog i drugog, inace potpuno negiranje svoje uloge u necemu bilo cemu tj svoje odgovornosti je bas totalni hallmark narcisizma koliko ja vidim.

Ne sporim da ima mnogo pokvarenih ljudi. A da li se svi oni mogu podvesti pod narcise i manipulatore ili neku sličnu kategoriju, ne verujem. Prema statistikama narcisoidni poremećaj ličnosti ima svega nekoliko % opšte populacije, a kada pričaš sa ljudima svako zna po 5-6 narcisa (po pravilu su to bivši partneri). Ne sporim da ima i disfunkcionalnih porodica, ali i do njih dolazi jer su pojedinci koji ih čine polupani prvo sami sa sobom, pa to prenose i na porodicu.

Svako vreme je specifično na svoj način i verovatno su u svako doba govorili "da nikad nije bilo kao danas", ali meni se čini da postoji nekoliko jako loših trendova danas koji negativno utiču na mentalno zdravlje populacije i međuljudske odnose, a da u te trendove spada i ova navodna "osvešćenost", odnosno popularna psihologija. Ona ide ruku pod ruku sa neumerenim hedonizmom koji se takođe promoviše u fazonu "život je da ti bude lepo, a ne da se mučiš, svi zaslužujemo da kupujemo, putujemo i da se izležavamo". Tako se postavljaju nerealna očekivanja od života, od partnera, posla, karijere... Zato danas ima ovako mnogo razvoda, a ljudi posle jednog uđu i u drugi, treći brak i nigde im nije lepo i uvek su navodno izmanipulisani. A većina ne želi da uradi introspekciju i da preispita sebe i svoje misli.

Možda sam previše odlutao sad.

11 minutes ago, bejzbolka said:

Ne sporim da ima mnogo pokvarenih ljudi. A da li se svi oni mogu podvesti pod narcise i manipulatore ili neku sličnu kategoriju, ne verujem. Prema statistikama narcisoidni poremećaj ličnosti ima svega nekoliko % opšte populacije, a kada pričaš sa ljudima svako zna po 5-6 narcisa (po pravilu su to bivši partneri). Ne sporim da ima i disfunkcionalnih porodica, ali i do njih dolazi jer su pojedinci koji ih čine polupani prvo sami sa sobom, pa to prenose i na porodicu.

Nije isto narcisoidan poremecaj licnosti i biti narcis. Kao NPD to je 1%, a kao ozbiljni narcisi - ne znam ali znatno veci procenat. Da, postoji jako visok narcisizam kod jednog od roditelja te moje drugarice. U Srbiji ima odredjen procenat neurodiverziteta, kod visokog broja ljudi sa tom genetikom narcisizam je jako povisen aj bih onako rekla do zaista patoloskog nivoa.

Having said that, niti svi ljudi imaju problem sa tim tipom narcisistickih osoba u svom zivotu, niti je svaki proble koji imaju pa makar i imali narcis roditelja direktna posledica toga.

Jbg psiholog/psihijatar trebaju da budu dobri detektivi pa da iscivijaju sta je osnovni problem i sta je najbolji pristup. Ne moze 1 size fits all naravno/

(Ovo ostalo sto si pisao - i ja to tako vidim)

Edited June 9Jun 9 by Mel

Rasirila se prica previse, da se vratimo na ono glavno...Ljubav