Lep tekst na Demontaži.

Meni se ne sviđa ovo "demontiranje". Mešaju babe i žabe i podsmevaju se najljudskijim problemima koji postoje. I koji su postojali i kad su imali drugo ime i bili društveno neprihvatljivi.

46 minutes ago, Pixie said:

Meni se ne sviđa ovo "demontiranje". Mešaju babe i žabe i podsmevaju se najljudskijim problemima koji postoje. I koji su postojali i kad su imali drugo ime i bili društveno neprihvatljivi.

Šta konkretno mešaju i čemu se ljudskom podsmevaju? Prizemnim, lošim karakterima? onima koji otpisuju ono što je ljudsko u ljudima?

Ja bih rekla da je baš naprotiv, da imaju sluha za ljudske slabosti, a nemaju za one koji otpisuju ljude prema slabostima, kategorišući ih i patologizujući.

Edited June 8Jun 8 by Svemir Zeka

Politikin zabavnik, rubrika: "Učenje novih reči", (1980):

@Svemir Zeka Govori se o nekakvoj krajnosti koja se uopštava i vrlo bi me zanimalo sa čujem koje su izvore koristili. Iz mog iskustva ne bih mogla ovako da generalizujem, niti ljude da otpisujem kao lenje, sebične, nezainteresovane, loše karaktere.... Na to mislim. Naravno da i takvih ima i uvek ih je bilo (iako bih ja to verovatno drugačije formulisala), ali ovde se meša nešto što uopšte ne mora da ide zajedno. Čak i ljudi koji se "čiste" i distanciraju vrlo često žele bliskost, ali (iz raznih razloga) ne mogu ili nisu mogli da je na zdrav način ostvare i ti pokušaji distanciranja su često pokušaji balansiranja. To je ono što mi ovde smeta, nadam se da je malo jasnije (ne bih predugo da pišem), suviše je nediferencirano i ja zaista ne bih mogla ovo da tvrdim za većinu ljudi koje i zbog posla, a i inače, slušam svakog dana. Mislim da za međuljudske odnose ima mnogo štetnijih stvari od invazije emocionalne higijene kako se ovde karikira.

14 minutes ago, Klara said:

Politikin zabavnik, rubrika: "Učenje novih reči", (1980):

Kad smo već kod patologizacije zaljubljenosti (), je l' se kod nas koristi termin limerencija (limerence)?

10 minutes ago, Pixie said:

@Svemir Zeka Govori se o nekakvoj krajnosti koja se uopštava i vrlo bi me zanimalo sa čujem koje su izvore koristili. Iz mog iskustva ne bih mogla ovako da generalizujem, niti ljude da otpisujem kao lenje, sebične, nezainteresovane, loše karaktere.... Na to mislim. Naravno da i takvih ima i uvek ih je bilo (iako bih ja to verovatno drugačije formulisala), ali ovde se meša nešto što uopšte ne mora da ide zajedno. Čak i ljudi koji se "čiste" i distanciraju vrlo često žele bliskost, ali (iz raznih razloga) ne mogu ili nisu mogli da je na zdrav način ostvare i ti pokušaji distanciranja su često pokušaji balansiranja. To je ono što mi ovde smeta, nadam se da je malo jasnije (ne bih predugo da pišem), suviše je nediferencirano i ja zaista ne bih mogla ovo da tvrdim za većinu ljudi koje i zbog posla, a i inače, slušam svakog dana. Mislim da za međuljudske odnose ima mnogo štetnijih stvari od invazije emocionalne higijene kako se ovde karikira.

I ovo je poprilično štetno, ako se ja pitam.

I ja ne vidim da se ovde radi o ljudima koji ne mogu da se emocionalno investiraju, već o jednoj od novih mini-paradigmi, koje se promovišu prvenstveno online, takvo je vreme, a one glase - da je praktično in biti emocionalno nedostupan, i da se to racionalizuje zdravim granicama i sličnom psihološkom terminologijom (što samo po sebi nije loše već je zloupotrebljeno).

Dakle, ovde se niko ne ruga ljudima s problemom, već trendu, društvenom fenomeni, da se ljudska nesavršenost i ljudske slabosti usmerene ka ljudima (ne od ljudi) počesto patologizuju.

I baš uopšte ne mislim da je tako banalno, pogotovo kad te trendove ispraća gomila mladih ljudi u formiranju.

A što se tiče sebičnosti, možemo koristiti i eufemizme pa reći: egocentrizam...manjak empatije....

Ponekad stvarno nema potrebe mrsiti previše.

2 minutes ago, Svemir Zeka said:

I ovo je poprilično štetno, ako se ja pitam.

I ja ne vidim da se ovde radi o ljudima koji ne mogu da se emocionalno investiraju, već o jednoj od novih mini-paradigmi, koje se promovišu prvenstveno online, takvo je vreme, a one glase - da je praktično in biti emocionalno nedostupan, i da se to racionalizuje zdravim granicama i sličnom psihološkom terminologijom (što samo po sebi nije loše već je zloupotrebljeno).

Dakle, ovde se niko ne ruga ljudima s problemom, već trendu, društvenom fenomeni, da se ljudska nesavršenost i ljudske slabosti usmerene ka ljudima (ne od ljudi) počesto patologizuju.

I baš uopšte ne mislim da je tako banalno, pogotovo kad te trendove ispraća gomila mladih ljudi u formiranju.

Videcemo. Samozivost nije bila propagirana tako otvoreno ni ranije, pa ipak jako puno muzeva je zene kad se razbole ostavljalo nasankano da se onako same pobrinu za sebe. Ovo moze da dovede do toga da se takve stvar dodatno racionalizuju (postala je energetski vampir od kad joj je dijagnostifikovan kancer stage III) ali mozda i da zene malo uzvrate udarac. U svakom slucaju deluje kao da ce se mozda balansi pomerati a pratice ih (i) ovakva retorika. Pricam o mladima, Videcemo kako ce to izgledati sve za neku deceniju.

Ja bih se na nesto drugo osvrnula. Prica se jako puno o patologiziranju svega zivoga, pa se i knjige pisu kako ne treba patologizirati sve zivo.

To se recimo dosta radi na temu autizama gde (fakat besmisleno) nazivanje istom recju nekog ko je visokofunkcionalan i ima neki set svojih problema i neko ko je taj nivo III i ima maltene potpuno drugaciji set i intenzitet problema, nekako skida fokus sa ove grupe III i oduzima im od podrske. Juce sam imala neku diskusiju na grupi.

Za razliku od autizama, cerebralna paraliza se generalno ne overdijagnostifikuje (ili da budem preciznija, dijagnustifikuje se to ali to je dijagnoza sa negativnim kontekstom i roditelji je ne disklozuju sem kad je bas vidljiva). I gde je ta podrska od koje ce da puca kad nema toga da se svako nakaci na voz dijagnoze?- pa slabo.

Takodje postoje ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskim problemima iako su visokofunkcionalni autisti. nije svako flegmaticni veseli smotani naucnik. Te ljude niko nece znati da leci sutra ako ne zna ili misli da ne treba da ih dijagnostifikuje danas.

Ja strasno mrzim te filozofske osvrte u stilu ne preterujmo. Preterujmo apsolutno. Ako neka nomenklatura ne radi menjajmo, ali ne u stilu sad cemo da dignemo ruke, svega ima u Bozijoj basti, a dete sa jakim ADHDom i blokadom na faksu i posledicnom ozbiljnom depresijom posaljite malo psihologu da prica o majci. Da majka mozda nije savrsena, ali njemu primarno teba privremena pazljivo i kvalifikovano prepisana hem. terapija.

itd itd.

@Pixie Koristi se, nemamo najprecizniji sinonim. :) Ali ja sam reč čula samo od ljudi tvoje struke, nije nešto frekventna u svakodnevnom govoru.

A mislim, ako me sećanje dobro služi, da se limerencija dosta razlikuje od zaljubljenosti ili opsesije nekom osobom?

Više je okrenuta fantaziranju i traženju potvrde, nema pravog povezivanja sa drugom osobom.

17 minutes ago, Mel said:

Videcemo. Samozivost nije bila propagirana tako otvoreno ni ranije, pa ipak jako puno muzeva je zene kad se razbole ostavljalo nasankano da se onako same pobrinu za sebe. Ovo moze da dovede do toga da se takve stvar dodatno racionalizuju (postala je energetski vampir od kad joj je dijagnostifikovan kancer stage III) ali mozda i da zene malo uzvrate udarac. U svakom slucaju deluje kao da ce se mozda balansi pomerati a pratice ih (i) ovakva retorika. Pricam o mladima, Videcemo kako ce to izgledati sve za neku deceniju.

Ja bih se na nesto drugo osvrnula. Prica se jako puno o patologiziranju svega zivoga, pa se i knjige pisu kako ne treba patologizirati sve zivo.

To se recimo dosta radi na temu autizama gde (fakat besmisleno) nazivanje istom recju nekog ko je visokofunkcionalan i ima neki set svojih problema i neko ko je taj nivo III i ima maltene potpuno drugaciji set i intenzitet problema, nekako skida fokus sa ove grupe III i oduzima im od podrske. Juce sam imala neku diskusiju na grupi.

Za razliku od autizama, cerebralna paraliza se generalno ne overdijagnostifikuje (ili da budem preciznija, dijagnustifikuje se to ali to je dijagnoza sa negativnim kontekstom i roditelji je ne disklozuju sem kad je bas vidljiva). I gde je ta podrska od koje ce da puca kad nema toga da se svako nakaci na voz dijagnoze?- pa slabo.

Takodje postoje ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskim problemima iako su visokofunkcionalni autisti. nije svako flegmaticni veseli smotani naucnik. Te ljude niko nece znati da leci sutra ako ne zna ili misli da ne treba da ih dijagnostifikuje danas.

Ja strasno mrzim te filozofske osvrte u stilu ne preterujmo. Preterujmo apsolutno. Ako neka nomenklatura ne radi menjajmo, ali ne u stilu sad cemo da dignemo ruke, svega ima u Bozijoj basti, a dete sa jakim ADHDom i blokadom na faksu i posledicnom ozbiljnom depresijom posaljite malo psihologu da prica o majci. Da majka mozda nije savrsena, ali njemu primarno teba privremena pazljivo i kvalifikovano prepisana hem. terapija.

itd itd.

Ovo sve nema nikakve veze s tim o čemu pričaš. Bukvalno nikakve.

Radi se o međuljudskim odnosima, na čije formiranje i tok itekako utiče i ta dijagnostika™. I to negativno.

2 minutes ago, Svemir Zeka said:

Ovo sve nema nikakve veze s tim o čemu pričaš. Bukvalno nikakve.

Radi se o međuljudskim odnosima, na čije formiranje i tok itekako utiče i ta dijagnostika™. I to negativno.

Ne kazem da ne utice, nego da je bilo samozivosti u patrijarhalizmu itekako i bez nje. Deluje da ide jacanje toga. Zasto? Ova reotrika i to da sve treba da je lajt i flufi? A sto je to tako? Ja mislim izmedju ostalog da trenutni kapitalizam forsira takav nacin zivota (no time for family and friends aka bilo kakve zahtevne odnose). Pa je sve sto zahteva bilo kakav ozbiljni investment vremena energije i truda odmah nesto sto je toksicno i treba ga iseci.

Medjutim ja sam se u tom tvom clanku uhvatila za tu rec patologizacija koja me je podsetila na neke druge isto popularne trenutno rasprave.

Tekst na Demontaži nije ok. Meša normalno i štetno stvarajući zamagljene granice između njih i narativ u kom se to štetno opravdava, a sve kao pod firmom odbrane bliskosti.

Ono što traži trpljenje, kompromis, žrtvu i normalno ponašanje, automatski se lepi kao manipulacija.

U istoj ravni kompromis i normalno ponašanje kao deo normalnih i zdravih odnosa sa trpljenjem i žrtvom koji su retko kada deo normalne dinamike? Neka hvala.

Niko više nije sebičan, to se zove postavljanje granica. Reče svaki manipulator koji se nađe uvređen jer se našao sa druge strane novopostavljene granice.

Ako u trenutku očaja burnije reaguje, to se odmah lepi kao emocionalna neregulisanost. Stvarno??

3 hours ago, Pixisis said:

Tekst na Demontaži nije ok. Meša normalno i štetno stvarajući zamagljene granice između njih i narativ u kom se to štetno opravdava, a sve kao pod firmom odbrane bliskosti.

Ono što traži trpljenje, kompromis, žrtvu i normalno ponašanje, automatski se lepi kao manipulacija.

U istoj ravni kompromis i normalno ponašanje kao deo normalnih i zdravih odnosa sa trpljenjem i žrtvom koji su retko kada deo normalne dinamike? Neka hvala.

Niko više nije sebičan, to se zove postavljanje granica. Reče svaki manipulator koji se nađe uvređen jer se našao sa druge strane novopostavljene granice.

Ako u trenutku očaja burnije reaguje, to se odmah lepi kao emocionalna neregulisanost. Stvarno??

Ok, mozda taj clanak konkretno nije izveden kako treba, ali da li ima istine u toj temi? Da se ide na odnose samo sa ljudima koji ne opterecuju?

9 hours ago, Svemir Zeka said:

I ovo je poprilično štetno, ako se ja pitam.

I ja ne vidim da se ovde radi o ljudima koji ne mogu da se emocionalno investiraju, već o jednoj od novih mini-paradigmi, koje se promovišu prvenstveno online, takvo je vreme, a one glase - da je praktično in biti emocionalno nedostupan, i da se to racionalizuje zdravim granicama i sličnom psihološkom terminologijom (što samo po sebi nije loše već je zloupotrebljeno).

Dakle, ovde se niko ne ruga ljudima s problemom, već trendu, društvenom fenomeni, da se ljudska nesavršenost i ljudske slabosti usmerene ka ljudima (ne od ljudi) počesto patologizuju.

I baš uopšte ne mislim da je tako banalno, pogotovo kad te trendove ispraća gomila mladih ljudi u formiranju.

Nisam mislila da je problem banalan, već ovakva "analiza" ili "dekonstrukcija" (vrlo smeo pojam). Ljudima koji imaju prilike i načina da na zdrav način postavljaju granice i opušteno ulaze u odnose - njima se ni ovaj ni bilo koji drugi mambo-džambo (The Way) ne obraća. Oni koji to (iz kojeg god razloga) to ne umeju - oni će morati intenzivnije i ekstremnije i duže da se traže, pa verovatno i ovako. U ovako opisanoj emotivnoj izolaciji i samoživosti velikom broju ljudi nije zaista dobro, ali je možda bolje od alternative koja im je trenutno na raspolaganju. Te reči koje se koriste za racionalizaciju potrebe za distanciranjem nisu suština problema. Zato mislim da je problem ovde pogrešno postavljen i da je kritika mogla mnogo bolje i ljudskije da se napiše.

Edited June 9Jun 9 by Pixie